Juče je širom sveta odjeknula izjava Vladimira Putina da se, pošto Evropska unija nije htela da podrži izgradnju gasovoda, Rusija povlači iz projekta „Južni tok.
Umesto snabdevanja Evrope prirodnim gasom, Moskva je odlučila da snabdeva Tursku sa 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje. S obzirom na činjenicu da su mnogi u centralnoj Evropi računali na jeftin gas, kao jedini dobitnik ovakvog epiloga viđena je Turska koja će, zajedno sa Kinom i drugim zemljama u razvoju kojima je za dalji razvoj potrebna energija, dobiti veliku količinu energenata po pristojnim cenama. Turska bi takođe trebalo da dobije i popust na gas i dodatnih tri milijarde kubnih metara ovog energenta godišnje.
No, ono što nas najviše interesuje je šta će biti sa Srbijom, koja se već godinama oslanjala na ovaj projekat kao da on može rešiti sve njene probleme. Peščanik je o mogućnosti da ostanemo bez Južnog toka pisao još u junu, kada je Bugarska počela da se koleba oko izgradnje gasovoda. Miša Brkić je ponovio i reči potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović da bi se u tom slučaju trebalo okrenuti izgradnji drugog pravca za dotok gasa, kao što je Niš-Dimitrovgrad. Ovaj gasovod bi naime trebalo da poveže gasovode Srbije i Bugarske. Taj posao je poveren Srbijagasu, ali odmah je bilo jasno da će biti problema sa ovim projektom. To smo prvo videli iz kašnjenja početka radova a potom i iz sukoba Zorane Mihajlović, bivše ministarke energetike i Aleksandra Antića, novog ministra energetike baš oko ovog gasovoda. Mihajlović je naime pre dva meseca tvrdila da bi gasovod mogao da bude završen za dve godine, dok je Antić govorio da za takav poduhvat nemamo novca. Bivša ministarka je smatrala da ovaj projekat može da finansira EBRD, sa čim se Antić nije saglasio. Mihajlović je konačno saopštila i da u ovakvoj situaciji plaćamo veoma visoku cenu za transport gasa kroz Mađarsku, “a procene su da godišnje gubimo oko 20 miliona dolara jer nismo izgradili taj gasovod”.
Da podsetimo, ideja o izgradnji gasovoda od Dimitrovgrada do Niša stara je više od 20 godina. Ipak, do danas, osim raznih studija izvodljivosti i dva zvanična međudržavna dokumenta koje su 2010. i 2012. potpisale Srbija i Bugarska, na terenu se nije odmaklo od početka.
Naravno, to ne mora biti jedino rešenje. Ovih dana kada duva košava jasno je da imamo i neke održive resurse, ali je pitanje koliko smo u mogućnosti da ih iskoristimo.
Posledice
Vlasti se još uvek nisu izjasnile o posledicama obustavljanja izgradnje Južnog toka za Srbiju. Ekonomski analitičar Mahmut Bušatlija međutim rekao je danas Beti da će naša zemlja sada teže dolaziti do investitora, naročito onih u oblasti industrije, zbog nedostupnosti energenata, u ovom slučaju gasa.
Bušatlija je kazao da je Srbija na gubitku, jer je planirano da ruska strana sama finansira izgradnju gasovoda i dodao da će Srbija verovatno imati mogućnost da se priključi na gasovod koji ide do Grčke, ali o svom trošku.
On je dodao i da Srbija nema prava da traži bilo kakvu nadoknadu kada je reč o prestanku gradnje gasovoda, jer se Južni tok ne pominje u ugovoru o prodaji Naftne industrije Srbije i dodao da se Srbija „nije ponašala onako kako se ponaša u dobrom poslovanju“.