Senzualni sado-mazo ljubavni paket u hotelima, ili plišane mede sa kompletnom opremom ljubavnog nasilnika, samo su neki od bizarnih primera kako druge industrije pokušavaju da iskoriste neočekivani uspeh petparačkog romana, a potom i ništa boljeg filma „50 nijansi sive“. Ideja za komercijalizaciju ima još mnogo, ali dubljeg objašnjenja otkud tolika pomama za jeftinom erotikom u eri svakojake pornografije – gotovo da nema.
Stidljiva studentkinja Anastazija Stil se zaljubljuje u mladog i zgodnog milijardera Kristijana Greja, dominatora koji praktikuje isključivo sado-mazo seks. Njena ljubav uspeva samo donekle da ga preobrazi, nedovoljno da bi se njihova romansa održala. I kuda to vodi? Verovali ili ne, tiražu od 100 miliona prodatih primeraka romana „50 nijansi sive“, čija je suština stala u prethodne dve rečenice, a što novoostvarena spisateljica E.L. Džejms „elaborira“ u čak tri knjige. Uprkos kritikama da je ova trilogija „šund ženska literatura“, i „instant erotika“ , kao i da je pored frivolne teme romana i stil diletantski, autorka je samo u 2013. godini zaradila 95 miliona dolara.
Tu nije kraj, odnosno to je tek početak. Na scenu su stupile filmadžije. Računajući na uspeh koji je već postigao roman, nisu se preterano troškarili, pa je u film uloženo za holivudske prilike skromnih 40 miliona dolara, a i ocene koje su usledile na Internet Movie Database (IMDB) bile su vrlo skromne – od maksimalnih 10 ocenjen je sa 4,2 poena. Ali, sa filmom se ponovila ista stvar kao i sa romanom. Kada je premijerno prikazan 14. februara u SAD, samo u prvoj nedelji prikazivanja je zaradio na svetskim blagajnama 250 miliona dolara i proglašen je za najgledaniji februarski hit u istoriji Holivuda. Tokom šest nedelja prikazivanja zarada se popela na 558 miliona dolara.
Histerija za „niskobudžetnom erotikom“ nije izostala ni u ovim krajevima. Film je do sada pogledalo 160.000 ljudi u Srbiji i Crnoj Gori, kažu iz Cineplexx-a u Ušću. Pred njegovo prvo prikazivanje u našoj zemlji distributerska kuća „Taramount film“ je objavila da su karte za premijeru rasprodate mesec dana unapred i da ovakvo interesovanje nisu imali “još od Titanika”. U Srbiji je za samo jedan dan rasprodato čak devet projekcija, a na dan premijere Sava centar je napunjen dva puta u nekoliko sati, jer se film davao u dva termina. Na IMDB-u muškarci su ovom filmu dali ocenu 3,3 a žene 5,5, pa su i ovde, kao i u inostranstvu, preovladale među publikom. Šta više, u medijskim izveštajima su iznete procene da je njegovo prikazivanje pratilo jedno od najmasovnijih ženskih okupljanja, ako se ne računaju koncerti Zdravka Čolića. U susedstvu se odigrao isti scenario, a u Sloveniji i incident, jer su se žene koje su čekale u redu za kartu – potukle!
Fenomen koji nalikuje izmišljotinama u tabloidima, ali je ovog puta istinit, razvija se u koncept „50 nijansi zarade“, jer uspeh romana, a potom i filma, inspiriše i mnoge druge industrije da se „ukrcaju na taj voz“. Tako proizvođači alkoholnih pića kreću u prodaju „tematskih“ vina i piva koja asociraju na film i reklamiraju se kao napici sa afrodizijačkim svojstvima. Proizvođačima „igračaka za odrasle“ je svanulo, jer nenadano svoje tržište iz specijalizovanih seks šopova sada šire i na tradicionalne trgovačke lance, a američki hotelijeri inoviraju turističku ponudu tematskim paketima, sa sve sivim svilenim kravatama kojima se glavni likovi u filmu vezuju, šampanjcem, čokoladom i „senzualnim ljubavnim paketićem“. Šampion u bizarnom korišćenju popularnosti romana i na njemu zasnovanog filma verovatno je kompanija Vermont Tedi Mer. Ona je na tržište lansirala plišane medvediće u stilu kontraverznog „puniše“ – u odelu, sa kravatom, „sado-mazo“ maskom i malenim lisicama.
Poražavajuće za žensku emancipaciju
Ideja za komercijalizaciju literatnog i filmskog ostvarenja o dušebrižnoj studentikinji i sadističkom milijarderu ima još mnogo, ali dubljeg objašnjenja otkud tolika pomama za petparačkom erotikom u eri svakojake pornografije i seksa „na sve strane“ gotovo da nema. Da li je moguće da su scene eksplicitnog seksa u filmu, koje traju punih 20 minuta, bile presudni magnet za toliki broj savremenih gledateljki? “Erotika je uvek bila više namenjena ženama, za razliku od pornografije koja prvenstveno ima u vidu mušku publiku. Odnosi i psihološki profili aktera su u prvom planu, podržani erotikom kao važnim elementom priče. Ono što je novina u ovom slučaju jeste mešanje žanrova melodrame, erotike i tvrdokorne pornografije, koja objedinjuje muški i ženski fantazam u romantičnu priču uz socijalno neprihvatljive seksualne porive”, ocenjuje Kristina Brajović Car, predavač na Fakultetu za medije i komunikaciju iz oblasti psihologije medija.
Film je pokrenuo lavinu medijskih tekstova i rasprava da li je recept ovakvog uspeha romana i filma u tome „što podgrejava fantazije o potčinjavanju koje gaji većina žena”. Dok ovakve tvrdnje doprinose boljoj prodaji novina, psiholozi upozoravaju da je njihovo promovisanje opasno, jer dodatno podstiču nasilje nad ženama i stereotip da „žene traže da budu silovane“. Pored toga, Kristina Brajović Car upozorava da „sadržaj romana i filma zavodi publiku jednom opšte prihvaćenom a pogrešnom fantazijom, da se muškarci, koji su nasilni, mogu ljubavlju, tolerancijom i prepuštanjem motivisati na promenu. U realnosti se to, nažalost, ne događa, koliko god to priželjkivali. Psihopatski izmenjene strukture ličnosti, kao što je to maligni narcizam kod glavnog aktera knjige, ne pronalaze motivaciju u podređenim ‘objektima’ kako bi se promenili. Naprotiv”, ističe naša sagovornica i dodaje da je poruka koja se šalje i svojevrsna popularizacija retrogradnog sistema vrednosti, iz vremena kada je stereotip o „inferiornoj ženi i dominantnom muškarcu“ služio kao opravdanje za političku i ekonomsku zavisnost žena u društvenom životu. „U svakom slučaju, poražavajuća činjenica za globalnu procenu o statusu ženske emancipacije”, smatra Kristina Brajović Car.
50 nijansi „šljive“ i „pive“
Pored objašnjenja da je seks i dalje uvek siguran adut za komercijalni uspeh, kao i da je popularnosti preformulisane bajke o lepotici i zveri (u kojoj lepotici ne uspeva da zver preobrati u princa) značajno doprinela reklama, naročito preko društvenih mreža, ima i onih koji ocenjuju da je poplava parodija na knjigu i film samo pospešila njihovu prodaju.
Čim je 2011. objavljen prvi deo trilogije „50 nijansi sive“, već naredne godine je štampana knjiga “Pedeset šupa sive”, takođe veoma popularna satira o muškarcu srednjih godina koji je ubačen u zabranjeni svet zadovoljstva i bola nakon što je njegova žena pročitala „Pedeset nijansi sive“. Tu je i “Pedeset sramota Erl Greja”, u kojoj se otkriva da je zavodljivi mladi tajkun stavio junakinju na muke i svojom navikom da pored tolikog novca kupuje samo jeftine stvari, ili „Pedeset nijansi moče” gde se nezdrava seksualna privlačnost začinjava gastronomijom.
Naravno, postavlja se pitanje koliko se i pomenute parodije na šund mogu podičiti kvalitetom, ali je nesporno da njihovi autori mogu samo da sanjaju o zaradi koju je ostvarilo „originalno delo“. Satire nije nedostajalo ni kod nas, ali se domaća varijanta nije toliko bavila seksom i hranom uz seks, koliko trećim stubom hedonizma u Srbiji. Tako na sajtu Vukajlija svakodnevno viđamo nove dosetke na račun ovog filma, bilo da su pretočeni u strast prema žestokom ( „50 nijansi šljive“) ili prema nešto blažoj alkoholnoj varijanti („50 nijansi pive“).