Da li smo svedoci održivog zaokreta u državnoj kasi i možemo li očekivati značajno smanjenje deficita do kraja godine? Da li se privoleti onoj narodnoj da se “po jutru dan poznaje” ili pak mudrosti “ne hvali dan pre večeri”?
Godina tek što je počela, a iz Vlade Srbije već su počele da stižu vesti o dobrom stanju javnih finansija. Zvanični podaci dodatno su podgrejali optimističke izjave o izuzetnim rezultatima “koji se nisu dogodili nekoliko decenija unazad”. Premijer Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da je u prva dva meseca ostvaren suficit u budžetu, da će deficit na kraju prvog kvartala iznositi oko 20 milijardi dinara, iako je u dogovoru sa MMF-om predviđen minus od oko 55 milijardi dinara, i da sve to znači “da smo postigli izvanredne rezultate u fiskalnoj konsolidaciji u prva tri meseca”.
Nameće se pitanje šta se dogodilo sa javnim finansijama Srbije i da li smo svedoci održivog zaokreta u državnoj kasi, odnosno možemo li očekivati značajno smanjenje deficita do kraja godine? Da li se privoleti onoj narodnoj da se “po jutru dan poznaje” ili pak mudrosti “ne hvali dan pre večeri”?
Dividendom protiv deficita
Budžetski prihodi povećani su u prva dva meseca za oko 18 milijardi dinara u odnosu na iste mesece prethodne godine, pri čemu su poreski prihodi veći za oko četiri milijarde, a neporeski prihodi za oko 14 milijardi dinara. Istovremeno, rashodi su smanjeni za oko 20 milijardi dinara.
Ekonomista Milojko Arsić kaže da je povećanje prihoda najvećim delom rezultat naplate dividendi od javnih preduzeća, koje se tretiraju kao neporeski prihod i koje su u prethodnim godinama naplaćivane obično u drugom delu godine. Prihodi od PDV-a, podseća sagovornik „Biznis i finansija“, počeli su da rastu još sredinom prethodne godine. U prva dva meseca povećani su za nešto više od dve milijarde dinara ”što je značajno, ali nikako spektakularno povećanje kako to povremeno predstavljaju zvaničnici Vlade. Poboljšanje naplate PDV-a i akciza delom je posledica sistemskih rešenja, ali i učestalije i rigoroznije poreske kontrole obveznika”, objašnjava Arsić.
Da su za rast prihoda i budžetski suficit na početku godine najzaslužniji značajno povećani neporeski prihodi, koje su najvećim delom činile dividende javnih preduzeća isplaćenih budžetu, kaže i Ivan Raonić, profesor na Visokoj školi za ekonomiju i upravu. S druge strane, prema njegovim rečima, u istom periodu beleži se značajan pad javnih rashoda, što znači da se država svesno uzdržala od trošenja. „Pad potrošnje se u suštini ogleda u smanjenju plata i penzija, ali je država malo ‘prikočila’ i sa kapitalnim izdacima, što se može tumačiti namerom da se stanje javnih finansija pred MMF-om prikaže u što boljem svetlu”, dodaje Raonić.
Milojko Arsić ističe da smanjenje rashoda za plate i penzije predstavlja ključnu meru fiskalne konsolidacije koja je najviše doprinela aktuelnom smanjenju budžetskih rashoda. Rashodi za plate su u prva dva meseca, naime, smanjeni za šest milijardi dinara, dok su transferi organizacijama obaveznog penzijskog osiguranja smanjeni za blizu 12 milijardi dinara. “Neophodno je da se u toku ove i naredne godine nastavi sa štednjom na ovim pozicijama, jer bez toga nema uspešne fiskalne konsolidacije”, poručuje Arsić i istovremeno upozorava da su u prva dva meseca rashodi za javne investcije iznosili samo 500 miliona dinara, što je za oko četiri milijarde manje nego u prethodnoj godini. “Realizacija investicija ide znatno ispod plana što je loše sa stanovništa antirecesione politike, a nije ni u skladu sa planovima Vlade za realizaciju ključnih infrastrukturnih projekata, poput koridora 10 i 11”.
Polazeći od fiskalnih kretanja u prva dva meseca, Fiskalni savet je procenio da će u prvom kvartalu deficit ukupni deficit države iznositi 25 do 30 milijardi dinara. „Iako je ovaj rezultat dvostruko manji od cilja koji je predviđen sporazumom sa MMF-om, a to je 55,7 milijardi dinara, on obuhvata i dejstvo privremenih činilaca koji delimično maskiraju stvarne fiskalne tokove“, poručuju u Savetu. „Ukoliko se rast neporeskih prihoda rasporedi na čitavu godinu, a u prethodnim godinama dividende su plaćane obično u poslednjem kvartalu, a kašnjenje u izvršenju javnih investicija nadoknadi u skladu sa najavama Vlade, deficit u prvom kvartalu bi zapravo iznosio i više od 40 milijardi dinara”, ocenio je Fiskalni savet u martovskom izveštaju.
Što se mora nije teško
Ivan Raonić veruje da će Vlada Srbije u 2015. ispuniti dogovoreno sa MMF-om zato “što to hoće, ali i što mora“. On ocenjuje da postoje veliki rizici po opštu ekonomsku situaciju u zemlji ukoliko se dogovoreno ne ispuni, kao i da je primetna volja nosioca političke vlasti da se dogovoreno i sprovede, ističući da su javni rashodi, pre sprovedenih umanjenja, imali neodrživi nivo. “Na kraju, opšti je utisak da postoji i politička podrška vlastima da sprovedu navedeno, a većih socijalnih izazova, sem štrajka prosvete, za sada nema”, zaključuje Raonić.
Sudeći prema trendovima iz prethodnih godina, meseci sa većom potrošnjom tek predstoje, a neki prihodi su dobrim delom već „ispucani“. Prema podacima Ministarstva finansija o konsolidovanim javnim prihodima i rashodima od početka 2011. do januara 2015. godine, prihodi su najveći rast beležili uglavnom u decembru, a najmanji u februaru. Prema rečima profesora Raonića, rashodi obično rastu u trećem kvartalu, dok su u januaru najmanji. „PDV u principu prati trend kretanja ukupnih javnih prihoda. Najveći rast PDV-a je uglavnom u decembru“, kaže Raonić i dodaje da su, kada je o rashodima reč, bez premca najveći izdaci za penzije i socijalnu pomoć, sa udelom većim od 30 odsto u ukupnim prihodima, bez obzira o kom mesecu ili kvartalu u godini se radi.
„Prihodi od dividendi javnih preduzeća privremeno su popravili sliku javnih finasija time što su prihodi koji su obično naplaćivani u drugoj polovini godine naplaćeni na početku ove godine, pa je stoga deficit u prvom kvartalu nizak. Međutim, ove uplate u narednim mesecima će izostati, ili će biti minimalne, pa će ukupni prihodi od dividendi u toku godine biti na nivou plana, što znači da uplate dividendi neće smanjiti godišnji deficit, nego samo deficit u prvom kvartalu“, procenjuje Milojko Arsić i dodaje: „Sezonska dinamika prihoda i rashoda budžeta Srbije je tokom prethodnih godina bila dosta nestabilna, jer je kalendar plaćanja važnih poreza kao što su PDV i porez na dobit značajno menjan, dok je dinamika rashoda bila pod uticajem političkih faktora, kao što su održavanje izbora ili zamene ministara finansija. Ipak, najveći prihodi ostvaruju se u decembru i oni su za skoro četvrtinu veći od prosečnih mesečnih prihoda u toku godine. Osim toga iznadprosečni prihodi ostvaruju se u mesecima kada se plaća kvartalni PDV, a to su april, jul i oktobar. Iznadprosečni prihodi se ostvaruju i u junu, kada se plaća najveći deo poreza na dobit. Najmanji prihodi se obično naplaćuju u februaru, martu i avgustu, to su meseci kojima prethodi nizak sezonski nivo privredne aktivnosti i potrošnje“.
Sezonsko kretanje rashoda je još nepravilnije, ali se i tu izdvaja decembar kao mesec u kome su rashodi najveći, a iznadprosečni rashodi se ostvaruju obično u martu, aprilu i septembru. Povećani rashodi u decembru su rezultat plaćanja za investicije koje su realizovane u prethodnom delu godine, dok je skok rashoda u martu rezultat plaćanja kamata.
Kad se sve sabere, Arsić smatra da Srbija ove godine može da ispuni dogovorene ciljeve u pogledu fiskalnog deficita, pa čak i da ostvari nešto bolje rezultate. „Međutim, nije sasvim izvesno da li će se to i dogoditi jer već postoje predlozi predstavnika Vlade da se ključne uštede, poput ušteda na platama i penzijama već u toku ove godine ublaže. Takođe, uvođenje akcize na struju kasni, a verovatno će biti pokušaja i da se od toga odustane. Mada očekujem da će u realizaciji sporazuma biti određenih teškoća, poput kašnjenja u realizaciji dogovorenih politika, zahteva za ublažavanje nekih mera i drugih problema, on će ipak biti uspešno realizovan. Sporazum bi bio doveden u pitanje jedino u slučaju održavanja vanrednih parlamentarnih izbora“, zaključuje Arsić.
Slađana Vidović
broj 116, april 2016.