U publikaciji BIZNIS TOP objavljene su rang liste 150 vodećih preduzeća po neto dobiti i ostvarenom poslovnom prihodu na osnovu podataka Agencije za privredne registre, sa presekom stanja na dan 27. 10. 2015. godine. Rangirana su i vodeća preduzeća po okruzima u Srbiji, sa izlistanim podacima za prvih 20 firmi po dobiti i poslovnom prihodu. Posebno je analizirano poslovanje 16 sektora u prethodnoj godini, kao i rezultati banaka u prvoj polovini 2015. godine na osnovu podataka NBS, dok su rang liste 50 najvećih izvoznika i uvoznika sačinjene na osnovu podataka kompanije za istraživanje i analizu tržišta CUBE Risk Management Solutions.
Trendovi
11. Stin Jakobsen, glavni ekonomista Saxo banke: Igra sa poznatim krajem
„Ako je nešto obeležilo 2015. godinu, to je činjenica da monetarne politike centralnih banaka, od ECB do Banke Japana, imaju sve manje i manje efekta. U isto vreme, cena kapitala na globalnom nivou raste, a sposobnost da se dostupan kapital upotrebi nikada nije bila manja“, kaže za Biznis&Finansije Stin Jakobsen, glavni ekonomista danske Saxo banke. Upravo je ograničen domet monetarnih politika početna tačka njegove analize ekonomskih događaja za koje očekuje da će obeležiti 2016. godinu.
14. Da li je na pomolu preokret u automobilskoj industriji: Verovatno, ali ne sutra
Skandal oko Folksvagena, koji je svoje automobile sa spornim motorima povukao nakon američkog i sa tržišta EU, podgrejao je tvrdnje da se autoindustrija nalazi na revolucionarnoj tehnološkoj prekretnici. Mada većina stručnjaka podržava takvu ocenu, u prognozama kada će hibridni i električni automobili zaista istisnuti klasična vozila, daleko su suzdržaniji od proizvođača koji predvode novi razvojni koncept i, usput, jedni druge kritikuju.
16. Nova pravila za poslovanje multinacionalnih kompanija: Pravno oružje protiv „poreskih izbeglica“
OECD je u oktobru ove godine izašao s finalnom verzijom novih pravila za poslovanje multinacionalnih kompanija, čija je svrha da spreče izbegavanje plaćanja poreza na dobit, a koja će uticati i na poslovanje multinacionalnih kompanija u Srbiji.
18. Makroekonomski izazovi pred Srbijom: Izlazak iz krize nije blizu
Ovogodišnja privredna kretanja premašila su očekivanja, pre svega zahvaljujući povoljnijoj situaciji u okruženju i stabilnom domaćem makrookruženju. Mada bi s prognoziranim rastom BDP od 1,75 odsto u 2016. Srbija bila na nivou proseka evrozone, za značajnije smanjivanje nezaposlenosti i siromaštva potrebne su mnogo više stope rasta od očekivanih, poručuje ekonomista Srboljub Antić.
22. Poslovanje privrednih društava u 2014. godini: Polovina privrede u pola procenta
Kao i prethodnih godina, finansijski tokovi u velikim sistemima opredelili su ukupno poslovanje i rezultat domaće privrede, iako učestvuju tek s pola procenta u ukupnom broju privrednih društava. U prošloj godini, samo su mala preduzeća poslovala profitabilno.
24. Sektori sa najvećim razvojnim potencijalom u Srbiji: Kako podržati one koji rastući mogu da podstaknu i rast drugih
Deset sektora sa najvećim razvojnim potencijalom generiše 18 odsto ukupnih prihoda, 15 odsto zaposlenosti i čak 35 odsto izvoza svih razmenjivih sektora. Kako bi preduzeća u ovim sektorima bila još uspešnija, neophodno je kreirati odgovarajuće vertikalne politike koje će ojačati njihove kapacitete, unaprediti produktivnost, i olakšati im izlazak i opstanak na stranim tržištima.
28. Prepoznatljivost Srbije na svetskom tržištu: „Made in Serbia“, šta je to?
U ovom trenutku Srbija, faktički, ne postoji na svetskom tržištu. U slučaju i da izgradi kvalitetnu strategiju za promociju nacionalnog brenda, ona može biti uspešna jedini ako se koristi kao stimulans za zdravog čoveka, a ne kao lek za bolesnika. Drugim rečima, Srbija mora da identifikuje razvojne prioritete, jer nijedna zemlja ne može biti šampion u svemu.
30. Aktuelni trendovi u upravljanju kapitalom: Na vidiku nova spajanja i akvizicije
Spajanja i akvizicije postaju sve učestaliji globalni trend u kompanijskim strategijama za ostvarivanje rasta, a za očekivati je da će ovaj vid poslovnih transakcija u narednom periodu predstavljati ključni faktor ekonomskog razvoja i u Srbiji. Takva kretanja potvrđuju i rezultati najnovijeg istraživanja „Barometar poslovnih transakcija“, koje svake godine sprovodi revizorsko — konsultantska kompanija EY.
34. Finansiranje — najveći problem domaće privrede: Suženi izvori, patuljast rast
Prema Indeksu globalne konkurentnosti, koji objavljuje Svetski ekonomski forum, najproblematičniji faktor u poslovanju u Srbiji jeste finansiranje. Top menadžeri koji su anketirani za potrebe kreiranja ovog indeksa smatraju da je ono veći problem i od neefikasnosti državne birokratije i korupcije. Da li je percepcija menadžera tačna, i ako jeste, šta uraditi po tom pitanju? I zašto je ovo uopšte bitno za one koji nemaju posla, ili ne rade u privatnom sektoru?
36. Koliko privredu košta nerazvijeno tržište kapitala: Silom štedljivi
Godišnja anketa koju USAID sprovodi već pet godina među 1.000 preduzeća o uslovima poslovanja u Srbiji, ukazuje da je jedan od najuočljivijih trendova veoma mali pomak u pristupu izvorima finasiranja. Zbog neodgovarajuće finansijske podrške, i nedovoljno podsticajnog poslovnog okruženja, gotovo dve trećine domaće privrede „silom štedi“, a ostali, uglavnom, koriste najskuplje pozajmice. Na posledice po rast ukazuje i podatak da 68 odsto preduzeća posluje isključivo u mestu gde im je sedište.
38. Opcije za finansijsko restrukturiranje: sporazumno ili UPPR? Nema univerzalnog rešenja
U traženju najboljih rešenja za problematične kredite, nije jednostavno napraviti izbor između sudskog i vansudskog rešenja i opredeliti se za opciju koja će zadovoljiti interese svih strana. Svaki proces je drugačiji i ima svoje specifičnosti, pa na pitanje UPPR ili sporazumno restrukturiranje, odgovor može biti i jedno i drugo, zavisno od toga šta je cilj i šta očekujemo na putu njegove realizacije.
40. Period prenošenja poreskih gubitaka kao prepreka za infrastrukturna ulaganja: Duži period, veća kapitalna ulaganja
Produženje perioda prenosa poreskih gubitaka u Srbiji moglo bi da rezultira većim ulaganjima u kapitalno intenzivne delatnosti, a pozitivan efekat po osnovu poreskih prihoda od oporezivanja zarada dodatno zaposlenog osoblja i njihove dodatne potrošnje, mogao bi značajno da nadmaši potencijalni gubitak po osnovu prihoda od poreza na dobit.
42. Izmene i dopune Zakona o PDV: Nova pravila za primenu mehanizma obrnute naplate
U sklopu izmena i dopuna Zakona o PDV, primena mehanizma obrnute naplate u prometu dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, prometa električne energije i prirodnog gasa, kao i u prometu dobara i usluga u izvršnom postupku, donosi neke bitne i korisne novine za unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji.
Sektorska analiza privrede
47. Poljoprivreda – tabele
48. Kako realizovati potencijale domaće poljoprivrede: Neophodne razvojne umesto socijalnih mera
Veći stepen finalizacije u proizvodnji, uz odgovarajuću politiku državnih podsticaja i optimizaciju upotrebe poljoprivrednog zemljišta koje postaje sve značajniji resurs u celom svetu, glavni su činioci oporavka domaće poljoprivrede.
50. Energetika – tabele
51. Energetska slika Srbije: Veliko spremanje
U domaćem naftnom sektoru velikih iznenađenja nema: NIS Gaspromnjeft zadržao je dominantan položaj. Pred najvećim preduzećima u elektroenergetskom i gasnom sektoru, EPS i Srbijagasom, međutim, mnogo je izazova – od borbe za tržište i potrošače, do bitke sa navikama koje su taložene godinama.
54. Građevinarstvo – tabele
55. Perspektive građevinske industrije: Šanse za oporavak
Na domaćem tržištu, trenutno su najintezivnije investicione aktivnosti u saobraćajnu infrastrukturu, a u narednom periodu veliki potencijal za građevinski sektor je u energetici i industriji. Osim rasta investicija u ovim i drugim oblastima, oporavku građevinskog sektora značajno bi doprinelo smanjivanje sivog tržišta, čime bi se stvorili uslovi da preduzeća generišu realne profite i reinvestiraju ih u razvoj.
58. Proizvodnja građevinskih materijala – tabele
59. Tržište građevinskih materijala: Nova rešenja uprkos krizi
Negativni efekti ekonomske krize u domaćoj građevinskoj industriji posledično su se odrazili i na pad obima proizvodnje građevinskih materijala za više od 50 odsto. Ipak, konkurencija je veoma razvijena, a najveća prodaja beleži se u segmentima infrastrukturnih projekata i zgradarstva, posebno u stambenoj izgradnji. Ohrabruje trend da u Srbiji raste interesovanje za inovativne građevinske materijale.
62. Proizvodnja prehrambenih proizvoda – tabele
63. Potencijal autentične regionalne hrane: Ekspanzija bakine kuhinje
Proizvodi Foodlanda najbolji su ambasador kvaliteta i mogućnosti koje ima autentična regionalna proizvodnja hrane u svetu. Očekujemo da ćemo u sledeće četiri godine, pet do šest puta povećati proizvodnju i plasman proizvoda Foodlanda i planski investirati kako bi se očuvao kontinuitet u kvalitetu proizvodnje i u povećanom obimu koji se planira u sledećih nekoliko godina.
66. Proizvodnja pića – tabele
67. Bazalkoholni napici: Dinamično tržište podstiče konkurenciju
Industrija pića predstavlja značajan deo domaće privrede, a o tome najbolje svedoči podatak da ukupna dodata vrednost samo Coca-Cola sistema ekonomiji Srbije dostiže čak 224 miliona evra ili 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. Za dalji rast ove veoma značajne industrije važni su stabilnost i predvidljivost makroekonomskog ambijenta.
70. Trgovina na veliko i malo – tabele
71. Konkurentnost u distribuciji robe široke potrošnje: Preduslovi za organski rast
Iskustvo koje Nelt ima u plasiranju Neoplantinih proizvoda na globalnom tržištu pokazuje da je za uspeh presudan kvalitet, a uz strateški razvoj linija proizvoda koji omogućava njihov plasman širom sveta i uz odgovarajuću marketing podršku, možemo da budemo konkurentni u utakmici s najvećim svetskim igračima u ovoj oblasti.
74. Farmacija – tabele
75. Farmaceutska industrija i unepređenje zdravstvene zaštite: Zajednički interes
Uspostavljanje regulative koja bi podržala brže plasiranje generičkih lekova na domaćem tržištu, omogućila bi uštede u budžetu, a time i da se više sredstava opredeli za inovativne lekove, za širenje primene postojećih generičkih lekova i za lekove za retke bolesti.
76. Proizvodnja hemikalija i ostalih hemijskih proizvoda – tabele
77. Hemijska industrija – mineralna đubriva: Oporavak proizvodnje, ali ne i upotrebe
Srbija je prošle godine uvezla mineralnog đubriva u vrednosti od oko 160,4 miliona evra, dok je izvoz vredeo oko 67,5 miliona evra. U proteklih nekoliko godina, pojedine domaće kompanije uložile su značajna sredstva u širenje proizvodnje mineralnih đubriva, ali oporavak proizvodnje ne prati i odgovarajuća upotreba tih sredstava u domaćoj poljoprivredi.
80. Metalska industrija – tabele
81. Aparati za domaćinstvo: Stabilno poslovanje na srpskom tržištu
Gorenje je među prvih pet izvoznika iz Srbije, gde trenutno proizvodi 24 odsto ukupne proizvodnje, najviše frižidere, a potom bojlere, dok u strukturi prodaje srpsko tržište učestvuje s oko osam odsto. S obzirom na kvalitan kadar i odličnu saradnju sa lokalnim zajednicama, Gorenje Grupa planira da u narednih pet godina obim proizvodnje u Srbiji podigne na 26 odsto ukupne proizvodnje.
84. Motorna vozila – tabele
85. Najvažniji trendovi u domaćoj automobilskoj industriji: Solidni prihodi u otežanim okolnostima
Uprkos drastičnom padu ukupne prodaje vozila u Srbiji u prošloj godini, Fijat je sa svojim FIAT 500L ostvario relativan uspeh na domaćem tržištu. Zajedno s kompanijama Tigar Tajers i Jura korporacija, Fijat se nalazi se među 10 najvećih domaćih izvoznika, a u prethodnoj godini najviše vozila izvezao je u Italiju, SAD i Nemačku.
88. Proizvodnja proizvoda od gume i plastike – tabele
89. Konkurentnost u proizvodnji plastičnih proizvoda: Bez kvaliteta, niža cena ne otvara vrata
Multinacionalne kompanije iz Mađarske, Nemačke, Bugarske i Holandije predstavljaju najveću konkurenciju domaćim proizvođačima plastičnih proizvoda, koji na svetskom tržištu mogu da se izbore nižim cenama samo u slučaju da njihovi proizvodi poseduju traženi kvalitet. Na žalost, mali broj domaćih proizvođača je sposoban da konstantno ulaže u nove tehnologije i materijale zbog nedostatka obrtnog kapitala i skupih kredita.
92. Sektor informacionih tehnologija – tabele
93. Mogućnosti domaće IT industrije na globalnom tržištu: Naše mesto u svetu zavisi od nas
Srbija bi sa 10.000 inženjera imala milijardu dolara izvoza robe i usluga za godinu dana. Već sada je vidljivo da uz stabilizaciju ekonomske situacije i povećanje broja inženjera, naše IT firme imaju potencijal da se u svojim oblastima za deset godina približe svetskom vrhu.
94. Telekomunikacije – tabele
95. Privatizacija telekomunikacionih kompanija u regionu: Prednjače investicioni fondovi
Telekom operateri na tlu centralne i jugoistočne Evrope su sve interesantniji privatnim investicionim fondovima, jer je njihova akvizicija prilika da se zauzme značajan tržišni udeo i da se ta tržišna moć iskoristi za njihovo restrukturiranje, kako bi postali efikasniji i ostvarivali veći profit. Najveći ponuđač za kupovinu Telekoma Slovenija bio je jedan privatni investicioni fond, i Telekom Srbija je privukao značajno interesovanje ovih fondova, dok su se tradicionalni strateški investitori u ovom sektoru povukli, kako bi se fokusirali na sopstvena tržišta i prilagodili sve bržem tehnološkom napretku koji zahteva velika ulaganja.
98. Banke – tabele
99. Kakve trendove nagoveštava poslovanje u bankarskom sektoru: Stezanje kaiša čuva profite
Štednjom na svim nivoima, čiji ceh su najviše platili zaposleni i deponenti, banke uprkos visokom nivou nenaplativih kredita i padu kreditne aktivnosti i dalje generišu solidne profite. Međutim, dok su se deset godina ranije regionalne banke tiskale u redu za dobijanje ulaznice za ovdašnje tržište, sada smo svedoci inverznog procesa.
102. Osiguranje – tabele
103. Osiguranje lanca snabdevanja: Nadoknada štete zbog zastoja robe
Osiguranje lanca snabdevanja pokriva gubitke koje bi kompanija pretrpela ukoliko tokom transporta robe od proizvođača, preko veleprodavca, do krajnjeg kupca dođe do zastoja – zbog elementarnih nepogoda, štrajkova, pandemija, pa i rizika od zatvaranja graničnih prelaza, odnosno od političkih rizika.
Na margini
Doprinos redakcije borbi za moć: Najgluplji među glupim ratovima
U mnoštvu analiza koje pokušavaju da kvantifikuju trenutni i budući odnos moći između velikih sila i time utiču na milione ljudskih života, podsetimo na slučaj Rejna Klajna, visokog zvaničnika CIA. Njegove procene o odnosu između sovjetske i američke moći tokom Hladnog rata uticale su na političke odluke visokog rizika i na trošenje milijardi dolara u vojne svrhe. Tokom 1977. objavio je usavršenu formulu za procenjivanje moći: STANOVNIŠTVO + TERITORIJA + EKONOMIJA + VOJSKA x (STRATEGIJA + VOLJA). Po ovoj formuli procenjeno je da je u tom trenutku Sovjetski Savez dva puta moćniji od SAD. Nije prošla decenija, a Sovjetski Savez se raspao. Rat je stvorio velika carstva i utro put savremenim državama, a sudeći prema aktuelnim dešavanjima, čini se da mnogi i dalje veruju u čuvenu Napoleonovu izreku da je „Bog na strani velikih bataljona“. Ljudska istorija, međutim, svedoči da se velika sila, neretko, saplete o podjednako veliku glupost, a ovo su samo neki od primera.
107. Prijateljska razmena vatre uz podršku rakije: Ko će kome, ako neće svoj svome
Kao jedan od najgorih ratnih pohoda svih vremena navodi se bitka koju je austrijski car Jozef Drugi Habzburški vodio protiv Turaka kod rumunskog grada Karansebeša. Pripadnici austrijske vojske međusobno su se poubijali tokom noći, misleći usled pijanstva i jezičke zabune da ih napadaju Turci, koji su zatekli 10.000 mrtvih i ranjenih neprijatelja kada su se pojavili dva dana kasnije.
108. Najveća blamaža u istoriji britanskog kolonijalizma: Rat izgubljen zbog šrafcigera
Nedovoljan broj šrafcigera za otvaranje sanduka sa zalihama od 480.000 metaka, uzrokovao je 1879. najspektakularniji poraz u istoriji britanskog kolonijalizma, kada su ratnici južnoafričkog plemena Zulu, opremljeni samo kopljima i štitovima od volujske kože, porazili dobro naoružane britanske vojnike.
109. Veliki rat sa australijskim pticama trkačicama: Nepobediva ptičija gerila
Uverenje da su ljudi inteligentniji od ptica ozbiljno je poljuljano nakon debakla australijske vojske u ratnim sukobima sa pernatim neprijateljem. U Velikom ratu protiv emua, australijskih ptica trkačica, u pomoć su pozvani i zapadni saveznici ne bi li se stalo na put pričijoj „gerili“ koja je uzdrmala ne samo vojsku, već i nacionalnu ekonomiju.
Vremeplov
110. Zakasnela industrijalizacija jugoistočne Evrope: Duga tradicija života na veresiju
Nasuprot izrazitom zaostajanju u industrijalizaciji u poređenju sa zemljama zapadne Evrope, u balkanskim državama tokom 19. i početkom 20. veka širenje bankarske infrastrukture i porast inostranog duga odvijali su se ubrzanim tempom. Grčka se 1898. godine toliko zadužila, da joj je nametnuta kontrola Međunarodne finansijske komisije, a sličnu kontrolu morale su da prihvate i ostale balkanske zemlje.
113. TABELE
114. Po dobiti
118. Po poslovnom prihodu
122. Najveći uvoznici i izvoznici
126. Po okruzima (po dobiti, po poslovnom prihodu)