Praktično na svakoga utiče tržište robe – kroz cenu koju plaćamo kako bismo napunili svoja kola benzinom, do cene za šolju kafe u lokalnom kafiću, i visine računa za struju koji plaćamo svakog meseca. Šta čini robu popularnom investicijom?
Roba je podeljena u tri grupe: metali, poljoprivredni i energetski proizvodi.
Metali, poznati i kao „teška“ roba, mogu da se podele na dva podsektora od kojih jedan čine industrijski metali kao što su bakar, nikl, olovo i aluminijum; i dragoceni metali, koji uključuju zlato, srebro, platinu i paladijum.
Poljoprivredni proizvodi se mogu razvrstati u tri podsektora koje čine: „soft“ roba kao što su kakao, kafa i šećer; zatim žitarice i uljarice u koje spadaju kukuruz, pšenica, soja i stoka kao treći podsektor. I na kraju, postoje energetski proizvodi, koje pretežno čine nafta i gas.
Iako je moguće obezbediti pristup tržištu roba na više ili manje sličan način kao što bismo pristupili akcijama i obveznicama, roba ima nekoliko ključnih karakteristika koje je razlikuju od ostalih investicija i koje su bitne da ih investitori uzmu u obzir. Tržište roba može biti izuzetno nestabilno, sa cenama koje se menjaju brzo u ključnim momentima, i za nekoga ko je nov u trgovanju robom preporučljivo je da odvoji vreme da razume ove odlike i rizike pri trgovanju pre nego što se odluči da investira.
Postoje četiri ključne karakteristike u trgovanju robom koje se ne odnose na ostale investicije kao što je trgovanje na berzi:
1. Politika. Kao sirovina, roba je izložena rizicima koje polički režim može imati po lokaciju njenog izvora. Treba imati u vidu da je 66% OPEK-ove nafte dolazi sa Bliskog istoka, a oko 30% kakao zrna potiče iz Obale Slonovače. Geopolitički problemi u ovim zemaljama i regionima mogu da imaju veliki uticaj na snabdevanje i ukupne troškove ključne robe.
2. Bez prihoda. Za razliku od akcija i obveznica ovde nema dividendi niti kamate koju možete da dobijete ukoliko posedujete robu kao što je zlato. Iako cena može da skoči u periodu vaše investicije, većina roba ne predstavlja izvor prihoda.
3. Cene i atraktivnost robe zavise u mnogome od dostupnosti pojedinih sirovina. Na prezasićenom tržištu najniža cena se nalazi na promptnom tržištu (na kome se kupuje za gotovinu) dok progresivno poskupljuje što je plaćanje kasnije. Ovaj scenario se zove kontango (contango) i ima tendenciju narušavanja povrata investicije dok mesečno reinvestiranje stvara negativan prinos kada se ističući terminski ugovori prodaju po nižoj ceni od onih po kojima se sledeći kupuju.
4. Transport i skladištenje su dve najvažnije komponente kada se određuje cena fizičke robe.
Iako neke od ovih odlika mogu da učine da roba postane rizičnija investicija, nestabilnost na tržištu čini ih zanimljivim za trgovinu i profitabilnim uz pravilno shvatanje upravljanja rizikom.
Kako pristupiti tržištu robe zavisi od toga kakav ste investitor. Institucionalna ili kupovina na veliko se u velikoj meri sprovode preko specijalizovanih berzi terminskih ugovora, kao što su Njujorška merkantilna berza (New York Mercantile Exchange (NYMEX)), Londonska berza metala (London Metals Exchange (LME)), Čikaška berza (Chicago Board of Trade (CBOT)) ili Čikaška merkantilna berza (Chicago Mercantile (CME)).
Za privatne ulagače, moguće je kupiti fizičku robu, ali ukoliko kupujete nekoliko zlatnih novčića to baš i nije suviše praktično. Nema mnogo ljudi mogućnost da skladišti tonu olova ili 1,000 barela nafte! Umesto toga, privatni investitori u robu koriste derivate kao što su fondovi kojima se trguje na berzi (ETF), terminski ugovori i ugovori o razlici (CFD) da bi pristupili tržištu robe.
Fondovima kojima se trguje na berzi se manje više trguje na sličan način kao i akcijama. Oni su izlistani na berzi i svaki ETF uglavnom prati posebnu robu ili grupu robe. Oni takođe nude privatnom investitoru prednost trgovanja zasnovanog na karakteristici tržišta robe tj. bez potrebe da se fizički i poseduje osnovna roba.
Neki od najtrgovanijih robnih ETF-ova su oni koji imaju veze sa trgovanjem naftom i dragocenim metalima. Najveća tri svetska fonda kojima se trguje na berzi su SPDR Gold Shares (GLD), iShares Gold Trust (IAU) i iShares Silver Trust (SLV). Najpoznatiji fond u oblasti energetike je US Oil Fund (USO) koji prati učinak sirove WTI nafte.
Terminski ugovori, jedan od najstarijih oblika derivata, su još jedan popularan način da se pristupi tržištu roba. Njih tradicionalno koriste farmeri kako bi zaštitili cenu useva od vremena sadnje semena do žetve i zatim iznošenja useva na tržište. Oni su prvobitno korišćeni uglavnom za useve, ali su kasnije prošireni i na dragocene metale, naftu i državne obveznice. Sada ih spekulativno koriste hedž fondovi i portfolio menadžeri i komercijalno od strane proizvođača i investitora koji preduzimaju mere zaštite svog ulaganja.
Još jedan derivat koji je popularan kod trgovaca robom je ugovor o finansiranju razlike (CFD). Ovi instrumenti omogućavaju investitorima da zauzmu mnogo manju poziciju na tržištu nego što bi inače morali na tržištu terminskih ugovora. Dakle, dok CFD cena prati osnovni terminski ugovor ona je često instrument izbora investitora koji traže manju izloženost. Investitori ostvaruju dobit od CFD-ova trgujući predviđanjem da li će cena osnovnog sredstva rasti ili padati, a na tržištu nafte CFD-ovi su posebno popularni u trgovanju.
I terminski ugovori i CFD-ovi imaju regularne datume isteka što zahteva aktivno upravljanje pozicijom investitora. Trenutno popularni robni terminski ugovori za trgovanje na tržištu su za brent i WTI sirovu naftu. Sa oba ova svetska naftna repera može se trgovati kao terminskim ugovorima ili kao CFD-ovima.
Jedan od razloga zbog kojih raste popularnost derivatima kao što su terminski ugovori, fondovi kojima se trguje na berzi i ugovori o finansiranju razlike je fleksibilnost koju nude, posebno činjenica da investitori mogu iskoristiti prednost oba kada cene koje se kreću naviše „zauzmu duge pozicije” a takođe kada cene padaju tako što će „ići sa kratkim pozicijama”. To znači da čak i kada cena jednog sredstva pada, kao što je bio trend na tržištu nafte ranije ove godine, i dalje je moguće iskoristiti to na tržištu za ostvarenje profita.
Važno je zapamtiti da, iako trgovanje derivatima sa dodatom dobiti od finansijske poluge nudi potencijal za veći prinos, to može da znači i da gubici mogu biti uvećani i investitori moraju da trguju sa oprezom. Iz perspektive trgovanja uvek na prvom mestu treba brinuti o tome koliko je moguće i sme se priuštiti da se izgubi na određenoj trgovini. Uvek treba koristiti stop obustave kao način ograničavanja gubitaka i jednom kada trgovina krene kako se investitor nada, treba doneti odluku o tome kada je moguće profitirati.
Robe koje treba pratiti
Od januara su zlato i srebro privukli fenomenalnu pažnju. Investitori su nekada prvenstveno koristili ETF-ove za dobitak u izloženosti. Dokle god centralne banke budu nastavile da snižavaju kamatne stope potražnja za dragocenim metalima će se nastaviti.
Cena sirove nafte će se kretati naviše tokom ove godine a to je dovelo do eksplozije interesovanja za kupovinu od strane glavnih hedž fondova. Toliko da su duge pozicije na WTI i posebno brent nafti premašile 650 miliona barela. Iako verujemo da će trgovina biti profitabilna na duže staze u ovoj fazi skrećemo pažnju na preduge pozicije i radije savetujemo strpljenje i čekanje provere napretka u narednim mesecima.
Suše u Vijetnamu i Brazilu su povećale izglede manje proizvodnje kafe od onoga što se očekivalo. Ako se prilike ne poboljšaju možemo biti svedoci dodatnog skoka cene kafe u narednim mesecima.
Autor: Ole Hansen, direktor sektora strategije trgovine berzanskom robom u Sakso Banci