/ B&F Plus / Dejan Škuletić, Kingston Technology Company Inc: Dominantno učešće na malom tržištu
BiF Analize Čitajte B&F online

Dejan Škuletić, Kingston Technology Company Inc: Dominantno učešće na malom tržištu

This post has already been read 1138 times!

Kompanija Kingston samo u trgovini sa Guglom na godišnjem nivou ostvaruje 25 puta veću zaradu nego na celokupnom tržištu Srbije, iako je na njemu suvereni lider. Uprkos slaboj kupovnoj moći stanovništva, prostora za rast ima ukoliko bi se stvorili uslovi za razvoj elektronske trgovine i smanjile carinske stope na uvoz IT robe, ističe Dejan Škuletić u razgovoru za „Biznis & Finansije“.

Prema rezultatima istraživanja kompanije Mineco, koja se bavi analizom srpskog IKT tržišta, Kingston je u prethodnoj godini zadržao prvo mesto na domaćem tržištu memorijskih proizvoda sa većinskim udelom u svim kategorijama, u nekima i sa preko 60%. „Kupci u Srbiji se prilikom odabira proizvoda uglavnom rukovode prepoznavanjem brenda jer nisu tehnički obrazovani, i pritom im je cena još uvek bitnija od tehničkih karakteristika, dok se jedan manji broj njih, eventualno, obrazuje preko portala i stručnih časopisa. Kada sagledamo situaciju u celom regionu, hrvatsko tržište je finansijski jače, pa je i portfolio proizvoda koji se na njemu traži neznatno izmenjen, iako u suštini vladaju isti trendovi“, komentariše stanje u Srbiji i okruženju Dejan Škuletić, menadžer za razvoj poslovanja za područje Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Makedonije u kompaniji Kingston Technology Europe.

S obzirom na veći broj stanovnika, u Srbiji se prodaje i veći obim proizvoda, ali nižih cenovnih kategorija pa celo naše tržište zauzima tek 4,4% udela u poslovanju Kingstona u Istočnoj Evropi. Međutim, ono nije zanemarljivo, kaže Škuletić, jer se Kingston nalazi na ubedljivoj liderskoj poziciji, pa bi eventualni razvoj tržišta doprineo i boljim rezultatima na nivou regiona.

Domaće kočnice za elektronsku trgovinu

Problem je, međutim, što domaće IKT tržište stagnira već nekoliko godina: najuspešnija je bila 2008. godina, kada je tržište Srbije bilo procenjeno na 550 miliona evra, dok je 2015. vredelo oko 420 miliona. „Ne očekujemo spektakularne pomake ni u narednih nekoliko godina. Jedini pozitivan trend u poslednje vreme je ogroman rast potražnje za SSD memorijama, čak od 50% u nekoliko uzastopnih kvartala, u čemu pratimo Zapadnu Evropu sa dve godine zaostatka. Ostali tržišni segmenti u oblasti IKT će verovatno stagnirati“, prognozira Škuletić i pojašnjava: „Nema osnova za očekivanja da će se ekonomija značajnije oporaviti, pa time i povećati kupovna moć stanovništva, niti za prognoze o značajnijem rastu ulaganja u domaću IKT industriju. Fabrike čipova o kojima se govorilo u javnosti koštaju i po nekoliko milijardi evra, a teško je očekivati da bi neko uložio tolika sredstva u zemlji koja nema bilo kakvu istoriju u takvoj vrsti proizvodnje, niti dovoljno kadra koji bi se time bavio“, napominje Škuletić.

Koliko zaostajemo za razvijenim tržištima najbolje se vidi po izuzetno malom udelu elektronske trgovine u Srbiji. „Tome svakako doprinosi neinformisanost i strah od upotrebe novih tehnologija među velikim delom stanovništva, ali razlozi su i u nedostatku odgovarajućih uslova koje bi trebalo da kreira država, kao i u visokim bankarskim maržama u trgovinskim transakacijama. Usled toga, i naša kompanija ima velikih nedoumica kako da prilagodi globalnu strategiju razvoja elektronske trgovine na ovdašnjem tržištu, na kome klasičan e-tail praktično ne postoji, već se prodaja obavlja gotovo isključivo u prodavnicama ili pouzećem“, komentariše naš sagovornik. Pri tom, iako Kingston u Srbiji značajno ulaže u onlajn marketing, npr.u Google Display Networks sistemu oglašavanja baner kompanije po jednoj kampanji se prikaže više miliona puta, nekoliko hiljada ljudi klikne na baner i ode na partnersku onlajn trgovinu, ali je broj izvršenih kupovina još uvek jako mali. Primera radi, u Rumuniji je onlajn prodaja već na prvom mestu.

„Jasno je da država ne želi da se odrekne bilo kakvog dodatnog prihoda, pa ni PDV-a na IT robu, ali više od toga sve učesnike na tržištu pogađa carina na uvoz ove vrste proizvoda. Ona se kreće od 1% na računare i komponente, zatim 5% za fleš memorijske proizvode, pa do 15% za periferije, a za proizvode iz Tajvana 70% više. To, dodatno, poskupljuje njihovu cenu u prodaji, što kupci tumače kao da ih domaći prodavci pljačkaju kroz prevelike marže, iako oni posluju na granici opstanka, sa maržom od tek 5 do 6%“, ističe Škuletić.

Nove potrebe za skladištenjem

Što se tiče svetskog tržišta memorijskih proizvoda, ono je osim lokalnih prilika u različitim državama, uslovljeno i nekim globalnim kretanjima cikličnog karaktera. Kada se uporedi početak 2016. sa početkom prošle godine, osetan je pad cena u svim segmentima memorijskih uređaja – kod DRAM memorija se on kretao između 35-40%, a kod USB-ova, kartica i SSD-ova pad je iznosio oko 26%.

„Formiranje cena memorijskih uređaja, kao što je, na primer, DRAM memorija, zavisi dosta i od potražnje velikih globalnih proizvođača računara, koji nemaju uvek isti obim proizvodnje. Zato, u slučajevima kada cene padaju, korisnici nemaju razloga za sumnju da je razlog u njihovom lošijem kvalitetu. Naprotiv, on je uvek isti bez obzira na trenutno kretanje cena, jer su tehnički aspekti proizvoda koje kreiraju odeljenja za istraživanja i razvoj u kompanijama, globalnim proizvođačima, strogo razdvojeni od finansijskog segmenta“, tvrdi Škuletić. Kingston je, ističe, posebno poznat u ovom tržišnom segmentu po tome što vodi računa o kontinuiranom kvalitetu svojih proizvoda, koji se odlikuju dugotrajnošću i gotovo da nemaju zastoja u radu, jer se oni mere u promilima.

Poslovanje kompanije ne ugrožava ni sve prisutniji trend da se lični i kompanijski podaci skladište u „oblaku“ (cloud), budući da su njeni klijenti ne samo krajnji kupci, već i data centri, koji su provajderi cloud usluga. „Sva upotrebljena memorija se negde fizički ispoljava. Primera radi, naš najveći globalni klijent je Google, koji godišnje sa nama ostvari 25 puta veći promet nego što ga Srbija napravi. A uzmite u obzir da su svi najveći svetski data centri takođe naši klijenti“, napominje Škuletić i dodaje da se uporedo sa razvojem Interneta svih stvari (Internet of Things), za koji se prognozira da će biti opšteprisutan već za nekoliko godina, stvaraju i nove potrebe za skladištenjem podataka. „Pre neki dan, video sam reklamu za klima uređaj koji može da se uključi na WiFi i prenosi informacije“, ilustruje naš sagovornik razvoj pomenutog trenda, koji će, smatra, dodatno pomoći korisnicima da se bolje informišu o kvalitetu proizvoda koje kupuju.

 

Novost u USB tehnologiji

Komentarišući najnovije trendove u USB tehnologiji, Dejan Škuletić ističe da će u narednom periodu posebno rasti segment takozvanih secure USB uređaja, koji sadrže hardversku enkripciju podataka. U prilog tome govori i odluka EU da od 1. januara ove godine primeni novu regulativu, kojom se propisane veoma visoke kazne za gubitak podataka, a što uključuje i odgovornost kompanija da obezbede sve neophodne uslove za umanjenje takvih rizika.

 

 

april 2016, broj 126.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close