Home TekstoviB&F Plus Srpski izvoz obuće u 2015. vredeo 300 miliona, a uvoz 400 miliona dolara

Srpski izvoz obuće u 2015. vredeo 300 miliona, a uvoz 400 miliona dolara

by bifadmin

U Srbiji se pravi obuća za poznate svetske kuće, ali više trošimo na uvoz nego što prodamo strancima. Prošle godine smo uvezli cipela za 400 mil USD, a izvezli u vrednosti od 300 mil USD.

U srpskoj industriji obuće radi oko 10.000 ljudi, ali Srbi i dalje više daju za uvoznu obuću, nego što uspemo da prodamo strancima. A baš u našim radionicama šije se obuća najčuvenijih svetskih proizvođača, kao što su Prada, Gucci…

“Najveći problemi sa kojima se naši proizvođači susreću je nedostatak sirove kože. Dve kožare koje rade, u Zrenjaninu i Rumi, u stranom su vlasništvu”, objašnjava Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja za tekstil, kožu i obuću Privredne komore Srbije.

“One rade za 19 najpoznatijih svetskih proizvođača – kao što su Yves Saint Laurent, Gucci i Prada, ali naši uvoze sirovinu iz Italije i Turske. Drugi problem su porezi i doprinosi. U okruženju ne prelaze 40%, a kod nas premašuju 65%. Naše kompanije su se okrenule malim serijama izuzetno kvalitetne obuće.”

Poslednjih decenija gase se veliki domaći proizvođači obuće. Sve je više manjih porodičnih preduzeća. Među retkima, koji se mogu pohvaliti dugom tradicijom je Ukus iz Kovačice. “Mi smo najstarija fabrika obuće u Srbiji, koja od 1946. godine radi bez prekida”, kaže Mišo Petraš, direktor fabrike.

“Strane velike kompanije nama ne prave problem, jer je njihova obuća i ranije stizala na naše tržište, samo su je pravili u Vijetnamu ili Kini. Problem su napravili firmama na jugu. Dobili su subvencije od države, ponudili 10% veće plate od već postojećih fabrika i tako im preuzeli ljude. Problem je što je naše tržište jako malo i slabo. Mala je potrošnja i pada prodaja kvalitetne kožne obuće, a naši proizvođači uglavnom prave takvu. S druge strane, pale su sve carinske barijere i uvoz je olakšan.”

Radi se za strance

Fabrika obuće Boreli u Somboru, inače društveno preduzeće, nalazi se u stečaju od jula, zbog neizmirenih dugovanja od 1,85 milijardi dinara i blokade računa od 750 miliona dinara. Oko 120 radnika od pre nekoliko meseci radi za nemačku firmu B. Štump Bair, izrađuju vojničke čizme i patike, kao i obuću za vatrogasce. Dnevno proizvedu 550 pari obuće.

Vranje je nekada bio sinonim za proizvodnju obuće u celoj staroj Jugoslaviji. Više od 3.500 ljudi radilo je u Koštani, a danas isti taj broj ljudi radi u desetak manjih firmi okupljenih u istoimeni klaster kao i u fabrici poznate italijanske kompanije Geox.

Branislav Popović, šef odeljenja Regionalne privredne komore Leskovac, u Vranju kaže da se obućarstvo danas oslanja na takozvane male proizvođače, čiji menadžeri su uglavnom ponikli u Koštani. Prosečna plata ljudi koji rade u proizvodnjama se kreće od 20.000 do 30.000 dinara.

Naši proizvođači šiju i šalju gornje delove obuće za Italiju, a đonove retko ko proizvodi. Jelena Novković, direktorka i vlasnica kompanije Herc, koja postoji od 2013, kaže da se poslednjih godinu dana proizvođači uglavnom suočavaju sa problemom naplate proizvoda.

Knjaževačka Leda, koja danas posluje u sistemu italijanske kompanije Falc, jedan je od najvećih proizvođača obuće u Srbiji. Ova fabrika godišnje izveze oko 1,2 miliona pari obuće na tržišta EU, Rusije, Japana i SAD, odnosno više od 95% ukupne proizvodnje i ostvaruje promet veći od 20 mil EUR.

Kompanija Tigar AD u Pirotu, sa oko 1.500 zaposlenih, jedan od najvećih proizvođača gumene obuće na Balkanu, već dve godine je u Unapred pripremljenom planu reorganizacije. Rade, a najviše se izvozi za Rusiju, nordijske zemlje koje su tradicionalnlnu kupci, zatim Kanadu i SAD. Promet na domaćem tržištu je prošle godine bio je veći za trećinu, a na inostranom za 5%.

Centar Srema, Ruma, poslednjih decenija poznata je po najvećim broju proizvodnih obućarskih pogona, koji zapošljavaju više od 1.000 radnika, a plata se kreće od 20.000 do 40.000 dinara. Jedan od njih, koji osvaja i strana tržišta je fabrika Insert sa oko 340 radnika, većinom žena.

“Naš posao obuhvata brojne komponente izrade, poput krojenja, priprema, šivenja i završetka procesa, a krajnji proizvod je gornji deo cipele. Robu radimo, većinom za inostrano tržište, ali u pojedinim prodavnicama može i u Srbiji da se nađe”, kažu u ovoj kompaniji.

Izvor: Novosti, eKapija

Pročitajte i ovo...