Ukoliko dođe do eventualne prodaje firmi koje su u Srbiji u Agrokorovom vlasništvu, to bi moglo da razmrda pomalo uspavano domaće tržište kada je reč o spajanju i preuzimanju kompanija. Prehrambena industrija je i jedna od onih koja je do sada bila najatraktivnija za akvizicije, zajedno sa farmaceutskom, poljoprivrednom, pivarskom, industrijom cementa i bankarstvom. U poslednje vreme je sve zanimljivija građevinska industrija, gde se uveliko spekuliše i o pokušajima „neprijateljskog“ preuzimanja Energoprojekta.
Dešavanja u hrvatskom Agrokoru koji će zbog finansijskih problema morati da prekomponuje vlasništvo i upravu u brojnim preduzećima u sastavu tog koncerna imaće svakako posledice i na privredu Srbije. U vlasništvu Agorkora u Srbiji je šest firmi, najvećim delom u prehrani i trgovini, koje za sada stabilno posluju, ali njihovi radnici svakodnevno iščekuju vesti na koji način će se spašavati sada već nekadašnja poslovna imperija Ivice Todorića.
Agrokor je odavno bio u problemima zbog velikih dugova i uspevao je da novim zaduženjima investira, ali očigledno da se „preigrao“ i tako došao u situaciju da sada njegove obaveze iznose oko šest milijardi, od čega su 1,3 milijarde evra prema bankama. Za sada se ne zna da li su krediti uzimani preko firmi u Srbiji i pod kojim uslovima, a od toga će zavisiti njihova dalja sudbina.
Merkator prevelik zalogaj
Ukoliko dođe do njihove prodaje, to bi moglo da razmrda pomalo uspavano tržište kad je reč o spajanju i preuzimanju, odnosno akizicijama firmi u Srbiji. Agrokor je u delu proizvodnje u Srbiji vlasnik fabrike ulja Dijamant, fabrike smrznute hrane Frikom, fabike vode MG mivela i Kikindskog mlina, a u trgovini Merkatora u čijem sastavu su Idea i Roda. Za Dijamant i Frikom, kako navode stručnjaci, interes bi mogle da pokažu ne samo velike svetske kompanije, već i domaći biznismeni, dok u maloprodaji niko u Srbiji nema dovoljno novca za preuzimanje Merkatora.
Merkator je jedan od dva najveća trgovinska lanca u Srbiji, pored Deleza koji je od Miroslava Miškovića kupio Maksi, a zapošljava oko 8.600 ljudi i bio bi veliki zalogaj i za krupne međunarodne trgovinske kompanije. Najizglednije je da MG mivela bude prva Torodićeva firma u Srbiji koja će postati deo drugog sistema jer posluje u sastavu kompanije Jamnica u Hrvatskoj koja je ponuđena na prodaju, a pregovori se vode sa Koka kolom koja u Srbiji već ima firme Rosu i Nekst.
„Agrokor ima nekoliko atraktivnih kompanija u Srbiji i svakako bi mogle pronaći kupca ukoliko njihov vlasnik pod pritiskom poverilaca reši da ih proda. Teško je trenutno reći da li će se to desiti, a za sada nema tržišnih glasina da je doneta bilo kakva odluka, kao kada je u pitanju Jamnica oko koje se uveliko vode pregovori o prodaji”, rekao je za Biznis i finansije Nenad Gujaničić, projektni mendažer Vajs brokera.
Eventualni učesnici u akvizicijama Agrkorovih firmi u Srbiji, ali i u okolnim zemljama, mogli bi biti investicioni fondovi koji već u vlasništvu imaju dobre proizvodne kompanije u Srbiji. Pre svega, to je Mid Europa partners, najveći investicioni fond u centralnoj i istočnoj Evropi, koji je od aprila 2015. godine vlasnik velikih preduzeća Bambi, Knjaz Miloš i Imlek. Posle preuzimanja tih firmi fond je objavio da je spremio 100 miliona za nove akvizicije u narednih tri do pet godina, ali od tada se nije oglašavao koje kompanije „merka“, tako da bi Todorićeve nevolje za njega mogle da budu nova poslovna prilika.
Od domaćih biznismena niko nije voljan da otkriva da li i koje akvizicije planira, mada Petar Matijević i Miodrag Kostić, koji u vlasništu imaju desetine firmi, ne kriju da imaju planove da i dalje šire poslovanje, pre svega preuzimanjem šećerana, a na prodaji su samo one u vlasništvu grčkog Helenik šugara, u Žablju i Crvenki. Miroslav Mišković ne najavljuje akvizicije već investicije u poljoprivedu i izgradnju tržnih i poslovnih centara.
Šta interesuje „mladoženje“
Nove akvizicije planira većina svetskih kompanija, pa je otvorena mogućnost da se u njihovim planovima nađe i Srbija. Prema istraživanju konsultanske kuće PwC, 41 odsto generalnih direktora u svetu planira nove aktivnosti spajanja i akvizicija, između ostalog i zato da bi ušli u nove industrije. Moguće je i da će Telekom Srbija i Dunav osiguranje nekim kompanijama biti meta za akviziciju, jer država planira da izađe iz vlasništva u tim kompanijama.
„Sve veća globalizacija poslovanja dovela je do toga da spajanja i preuzimanja predstavljaju gotovo svakodnevnicu u poslovanju velikih korporacija. Glavni cilj ove vrste poslovne aktivnosti jeste postizanje sinergetskih efekata kroz vertikalnu ili horizontalnu integraciju sa ciljnom kompanijom”, objašnjava Gujanićić i dodaje da se ne može reći da je u Srbiji zabeležen veliki broj preuzimanja, ako se u to ne ubraja proces privatizacije, koji se uglavnom zasnivao na pronalaženju strateškog partnera prodajom kontrolnog paketa akcija, obično 70 odsto.
Najveći broj klasičnih preuzimanja desio se na Beogradskoj berzi u periodu 2002-2006. godine, kada su se kompanije, privatizovane po zakonu o svojinskoj tranformaciji (većinski vlasnici su bili bivši i sadašnji radnici), pojavljivale na ovom sekundarnom tržištu. U to vreme, kako je rekao Gujaničić, berza je faktički bila tržište firmi i obavljala je funkciju reprivatizacije. Kasnije, naročito nakon izbijanja svetske finansijske krize, nije bilo mnogo preuzimanja, delimično i kao posledica sve slabije ponude na tržištu.
Na pitanje u kojim oblastima je bilo najviše akvizicija u Srbiji, Gujaničić je rekao da je teško dati preciznu ocenu, ali su to svakako oblasti koje su bile najatraktivnije: farmacija, prehrambena industrija, poljoprivreda, pivarska industrija, industrija cementa, bankarstvo.
Rekordan broj merdžera i akvizicija, koje značajno utiču na ekonomski rast zemalja u tranziciji, u Srbiji se odvijao 2005. godine. Njihova vrednost dostigla je maksimum u 2006. godini, kada je priliv bio 4.387 milijardi dolara, zahvaljujući dolasku norveškog Telenora koji je za 1,53 milijarde evra kupio Mobtel. Druga po vrednosti bila je akvizicija Filipa Morisa, koji je 2003. godine od države otkupio udeo od 66,45 odsto u Duvanskoj industriji Niš za 518 miliona evra.
Do velike akvizicije je došlo kada je nemačka Štada preuzela vršačku farmaceustku kompaniju Hemofarm, a potom je Hemofarm preuzeo kompaniju Ivančić i sinovi. Ta akvizicija se, kako je rekao generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger, fantastično uklapa u poslovnu stategiju te kompanije. Nova kockica u tom mazaiku, odnosno druga akvizicija Hemofarma bila je kompanija Velexfarma, koja se bavi prometom farmaceutskih proizvoda.
Da je farmacija plodno tlo za akvizicije potvrđuje i slučaj leskovačke farmaceutske kompanije Zdravlje, koja je za deset godina promenila pet vlasnika. Loš primer je beogradska Galenika, koja ni u nekoliko pokušaja nije dobila novog vlasnika zbog velikih dugova, ali se pripema novi model prodaje te fabrike.
Značajne akvizicije u Srbiji bile su kupovine pivara, ali najviše ih je bilo u bankarstvu gde se i dalje mogu očekivati velike promene. Nedavno je Miodrag Kostić preko svoje AIK banke kupio Alfa banku u Srbiji, a završava i kupovinu slovenačke Gorenjske banke.
Neprijateljsko manipulisanje
Gujaničić je naveo da preuzimanje ili spajanje koje se karakteriše kao prijateljsko, ne mora uvek da znači i promenu menadžmenta, naročito u prvom vremenskom periodu. Naravno, ukoliko novi vlasnik nije zadovoljan dosadašnjim radom kompanije, to povlači sa sobom dovođenje nove uprave.
“U slučaju ‘neprijateljskog’ preuzimanja gotovo uvek dolazi do promene stare uprave jer kovanica ‘neprijateljsko’ dolazi upravo sa te adrese”, istakao je Gujaničić. A da ‘neprijateljsko’ preuzimanje preti jednoj srpskoj velikoj kompaniji, Energoprojektu, potvrdio je njen generalni direktor Vladimir Milovanović.
On je za Blic rekao da je promet akcijama Energprojekta na Beogradskoj berzi u februaru ove godine bio na nivou godišnjeg prometa za 2016. godinu. Ta trgovina je, kako je ocenio, realizovana pod sumnjivim okolnostima koje ukazuju na moguće manipulacije na tržištu kapitala sa kupcima skivenim iza zbirnih računa. To znači da povezana lica kupuju akcije tog beogradskog preduzeća i tako mogu postati vlasnici udela većeg od 25 odsto, bez obaveze da daju ponudu za preuzimanje svih preostalih akcija. O navodnim “neprijateljskim” pokušajima preuzimanja Energoprojekta, gde je država većinski vlasnik, govori se nekoliko poslednjih godina.
Srbija rekorder
Istraživanje revizorsko-konsultantske kompanije EY pokazalo je da je u Srbiji u prvom polugodištu 2015. sklopljeno ukupno 22 ugovora o spajanju i preuzimanju, dok ih je bilo 28 u istom periodu prethodne godine, ali je njihova vrednost skočila skoro 25 puta, na 700 miliona dolara. Po tom pokazatelju Srbija je imala najveću stopu rasta, u poređenju sa 11 zemalja centralne i jugoistočne Evrope, a po ukupnom broju i vrednosti akvizicija zauzela je osmo mjesto. Više od 50 odsto transakcija u Srbiji realizovano je između domaćih firmi, dok su 45 odsto bile ulazne poslovne transakcije, a pet odsto izlazne. U Srbiji se kao najaktivnija grana industrije u prvoj polovini 2015. godine pokazao građevinski sektor. Ukupno je u regionu obavljeno 647 transakcija čija je vrednost iznosila 16,5 milijardi dolara, što je povećanje od 2,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Marica Vuković
april 2017, broj 136.