Na ličnim sposobnostima sve počinje ali se tu uvek i ne završava. Činjenica da je u Srbiji potrebno pojednostaviti čak 1750 admnistrativnih procedura nije jedini razlog zbog kojeg preduzetnici smatraju da pokrenuti i održati firmu u domaćim okolnostima zahteva natčovečanske sposobnosti, umesto da uslovi omoguće prosečno sposobnom čoveku da živi od sopstvenog posla. Ko uspe na na tržištu uprkos državnoj „podršci“, dolazi u situaciju da mu je lakše da nađe finansijere nego potrebne radnike, koji masovno odlaze u inostranstvo. Čak i oni kojima je globalno poslovanje „u opisu“ posla, poput IT industrije, zbog slabosti domaćeg okruženja i pritiska krupnog kapitala iz sveta, suočavaju se sa objektivnim granicama za rast, kada ili prodaju firmu ili se i sami sele iz Srbije.
Periskop
8. Blekrok – kompanija u senci političkih promena u Nemačkoj: Imamo toliko novca, da više ne znamo gde da ga uložimo!
U pozadini rasprava o posledicama po nemačku politiku nakon najave o povlačenju aktuelne kancelarke Angele Merkel, „isplivala“ je priča o do sada široj javnosti potpuno nepoznatom investicionom fondu „Blekrok“, kojeg mediji nazivaju „najmoćnijom svetskom kompanijom za koju nikada niste čuli“ a najžešći kritičari „kompanijom koja poseduje svet“.
10. Poslovne žene na Bliskom Istoku i u Turskoj: Uspešne žene u muškom svetu
Mada u islamskom svetu većina žena i dalje mora da se izbori za pravo da radi, u proteklih 15 godina broj zaposlenih žena je porastao sa 100 na 150 miliona, a njihova zastupljenost je sve veća i u javnom i u privatnom sektoru. Svesne da u preduzetništvu imaju veće šanse da iskoriste svoje obrazovanje i sposobnosti, sve više žena osniva sopstvena preduzeća, pa je danas preko trećine tehnoloških startap firmi na Bliskom Istoku u njihovom vlasništvu, a za više od trećine je povećan i broj žena preduzetnica u Turskoj u poslednjih pet godina.
Biznis
14. Promena prirode rada: Ulagači će tražiti obrazovane, a ne jeftine radnike
Zašto niske zarade više nisu garancija za priliv i zadržavanje stranih investicija, kako se Srbija kotira na globalnom tržištu radne snage, na koji način nove tehnologije menjaju definicije malih i velikih firmi, kao i o tome zašto je potreban novi društveni dogovor na globalnom nivou, razgovarali smo sa Simeonom Djankovim, direktorom Izveštaja o svetskom razvoju za 2019. Svetske banke.
16. Kako su poslovali domaći holdinzi u 2017: Više „ćerki“ firmi, manje zaposlenih
Prethodne godine se uvećao broj ekonomskih grupacija i povezanih firmi u njihovom sastavu, ali su one zapošljavale skoro 2.500 radnika manje, dok je ukupan broj zaposlenih činio nešto više od četvrtine svih zaposlenih u domaćoj privredi. Najviše povezanih pravnih lica je poslovalo u sastavu Delta Holdinga, najprofitabilniji je bio NIS, dok je EPS, uprkos visokim prihodima, bio najveći ukupni gubitaš.
Finansije
20. Prva inicijalna ponuda akcija na Beogradskoj berzi: Operacija uspela, šta je s pacijentom?
Prvi put otkada je nanovo uspostavljena Beogradska berza jedna kompanija uspela je da se listira putem prikupljanja kapitala i tako ispuni osnovnu funkciju ovog tržišnog mehanizma. Ovaj istorijski momenat za domaće tržište kapitala ostao je u senci činjenice da se čitav proces odvijao „na mišiće“, u više nego nepovoljnom investicionom ambijentu satkanom od nezainteresovanosti države i njenih odumrlih institucija. Stoga su i očekivani pozitivni efekti ovog procesa ostali više nego upitni.
22. Da li će Švedska zakonski obavezati banke da primaju gotovinu: Hvali kartice, drži se keša
Švedska, koja je na korak do potpunog bezgotovinskog plaćanja, u zadnji tren je zaključila da ukidanje keša i nije tako dobra ideja, jer šta će se desiti ako sajber napadi unište energetski sistem? I dok su bankari već istesali ražanj za debelog zeca koji je po njihovoj procjeni gotovo izašao iz šume, računajući da je ukidanje gotovine gotova stvar, zabavu je pokvario guverner Švedske centralne banke, Stefan Ingves, koji je zatražio da se zakonom obavežu najveće banke da moraju nastaviti primati keš, jer između ostalog to je pitanje i nacionalne bezbjednosti.
Temat – Male firme u borbi za rast: Između državnih šaltera i krupnog kapitala
27. Stavovi najuspešnijih preduzetnika u Srbiji i svetu o poslovnoj klimi: Malobrojni, ali ključni za napredak
Mada najuspešniji domaći preduzetnici kao jednu od najvećih prepreka za brži rast ističu otežan pristup spoljnim izvorima finansiranja, podjednako kao i najbolji preduzetnici u svetu nastoje da ulažu u stalno inoviranje svog poslovanja i u kvalitetan kadar. Ovogodišnje istraživanje „EY Preduzetnički barometar“ pokazuje i da je skoro dve trećine najboljih preduzetnika u Srbiji spremno da svojim znanjem i iskustvom pomognu mladima koji su tek na početku preduzetničke karijere. Ovaj rezultat posebno ohrabruje ako se ima u vidu da preduzetnici, iako malobrojni u svakom društvu, predstavljaju glavne pokretače napretka.
30. Koristi za MSP od predstojeće optimizacije administrativnih procedura: Reforme u saradnji sa privredom
Mikro, mala i srednja preduzeća su najosetljivija na velike troškove, rasipanje resursa, duge i neizvesne periode čekanja, obilaske šaltera ili nelogično visoke naknade. Upravo zato je cilj trogodišnjeg Projekta za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji, koje sprovodi Međunarodna finansijska korporacija (IFC), da se smanji administrativno opterećenje, olakša i pojeftini poslovanje ali i poboljša investiciona klima i uklone prakse koje negativno utiču na razvoj konkurencije. „Očekujemo da krajnji rezultat bude takav da će za njega moći da se kaže kako je sprovedena najopsežnija optimizacija administrativnih postupaka u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija”, ističe Tomas Lubek, regionalni menadžer IFC za centralnu i jugoistočnu Evropu.
32. Nedostatak kvalifikovanih radnika glavna kočnica za domaće preduzetnike: Laške naći finansijera, nego radnika
Uspešnim domaćim preduzetnicima je postalo lakše da nađu finansijere nego radnike koji im trebaju, uprkos svim radnim povoljnostima koje nude. Problem više nije samo u deficitarnim profilima, već u trendu da se radna snaga u Srbiji ubrzano osipa zbog masovnog odlaska u inostranstvo, pre svega mladih. Nemoguće je stvoriti „zalihe“ radnika, ali naši sagovornici preporučuju da se potrebni kadrovi „rezervišu“ još dok se školuju.
34. Unutrašnja mobilnost radne snage i deficitarna zanimanja: Zaposlenje kao relativna kategorija
Dok osobe školovane za malo tražene profesije godinama „čame na birou“, oni sa popularnim zanimanjima obično imaju po nekoliko poslova. Lakše zapošljivi kadrovi radije se opredeljuju za velike kompanije nego za manje firme, ili su i sami preduzetnici, što je čest slučaj među zanatlijama. Mada mala i srednja preduzeća i u Beogradu imaju ogromnih teškoća da nađu i zadrže odgovarajuće radnike, onima u manjim mestima je još teže jer većina mladih, ako ostaju u Srbiji, uglavnom hrle ka glavnom gradu.
38. Ulaganje investicionih fondova u MSP – primer iz prakse: Brak je bio dobar ako je srećno razveden
Iskustvo u saradnji globalnog investicionog fonda Serbia Impact Fund i zrenjaninskog preduzeća Gomex, koja se uspešno odvija već više od decenije, prema rečima obe strane zasniva se na istom odnosu kakav zahteva dobar brak. Za razliku od života, u ovakvom poslovnom braku srećan kraj obavezno podrazumeva razvod kojim će biti zadovoljna oba partnera.
40. Koje su granice rasta domaćih IT preduzeća: Boj bije globalni kapital, a ne srce u junaka
Ove godine je u Srbiji osnovano više programerskih preduzeća nego ikada pre, ali na putu od početnika do velike kompanije, najuspešnijim domaćim IT firmama treba u proseku više od decenije. Usled snažnog delovanja globalnih faktora na domaću informatičku industriju i slabosti domaćeg okruženja, naša preduzeća se suočavaju sa objektivnim granicama rasta, pa radi dalje internacionalizacije poslovanja najčešče uključuju strane partnere ili sele aktivnosti van Srbije. Trenutno, osam od 10 vodećih programerskih kompanija na našem tržištu su u stranom vlasništvu. One privlače i najstručnije kadrove, jer za razliku od vremena Mandušića Vuka, danas ubojitu pušku dobija samo onaj ko dobro plati za nju.
43. TABELE
Intervju
56. Prit Alame, osnivač i direktor kompanije Nortal: Živimo u ekonomskom eksperimentu
Prit Alame, jedan od predvodnika estonskog informatičkog talasa, koji je na prelazu između dva milenijuma skrenuo pažnju čitavog sveta na preduzimljivost i inovativnost ove male severnoevropske države, smatra da aktuelna ekonomska situacija u svetu ne može da traje još dugo. Niko ne zna šta će se desiti jednom kada dođe do preokreta, ali jedno je sigurno – za učesnike u IT industriji „neće biti zime” pod uslovom da pažljivo biraju svoje poslovne bitke, tvrdi Alame. Naš sagovornik je osnivač i direktor Nortala, velike tehnološke kompanije fokusirane na strateške promene iz Talina, koja već dvanaest godina ima svoju kancelariju i razvojni centar u Srbiji.
Skener
60. Kako se renoviraju zgrade u starom Beču: Kada se udruže država i građanska inicijativa
Svako ko je bio u Beču imao je prilike da se uveri u dobru očuvanost starog centra, i brigu koja se ulaže u zaštitu i promociju spomenika nekadašnjeg carskog grada. Ipak, današnji uhodani mehanizam izdavanja dozvola i subvencija za renoviranje, kao i za novogradnju, rezultat je višedecenijskog iskustva, u kome su važnu ulogu imale i građanske inicijative. Restauratorske radove uglavnom obavljaju specijalizovani preduzetnici, koji su svoj zanat prenosili s kolena na koleno i zato su danas izuzetno cenjeni.
62. Kako industrija dostave hrane utiče na restorane i kućno kuvanje: Da li je kućna kuhinja mrtva?
Jedna od usluga „na klik“ koja doživljava vrtoglavi rast popularnosti je naručivanje hrane za dostavu. To utiče ne samo na poslovanje restorana i profesionalnu organizaciju pripreme i isporuke obroka, već i na promenu navika kada je reč o našim kućnim kuhinjama. Novi, industrijski pristup pripremi hrane otvara i neka nezgodna pitanja, kao što su: gde je tačno napravljen obrok koji se tako brzo stvorio na vašem pragu, zašto kuhinjsko osoblje radi u uslovima opisanim u Dikensovim romanima i da li milenijalci zaista ne umeju niti žele da nauče da kuvaju?
Nove tehnologije
64. Vladimir Popović, Ingram Micro: Veliki su „otkrili“ jugoistočnu Evropu
Vodeće tehnološke firme u svetu su sve zainteresovanije za Srbiju i okolne zemlje u regionu, kaže Vladimir Popović, direktor beogradske kancelarije kompanije Ingram Micro, globalnog distributera informatičkih poslovnih rešenja. Mada je domaće IT tržište znatno napredovalo u poslednjih pet godina i konkurencija je sve veća, još uvek ima puno prostora za rast zahvaljujući velikom broju kvalitetnih kadrova, ali i uspešnih inovativnih kompanija, „među kojima su mnoge postale naši partneri“, ističe Popović.
Nauka
68. Šta ćemo jesti za desetak godina: Nemoguća hrana iz naučničke kuhinje
Izraz „nemoguća hrana“, za mnoge naučnike, a posebno bio-tehnološke kompanije, upućuje na „superhranu“ – namirnice koje u sebi spajaju do sada nespojiva svojstva kako bi se značajno unapredilo ljudsko zdravlje, a koje će prema prognozama preplaviti tržište u narednoj deceniji. Onima koji bi tu hranu trebalo da jedu, nakon što se iole upoznaju sa recepturom, izraz „nemoguća hrana“ može poprimiti i drugačija značenja.
Koktel
70. Inovativni građevinski materijali: Nauka kuću gradi, ruše je investitori
Ekološka i energetska održivost postali su najvažniji zahtevi savremene građevinske industrije, zbog kojih je razvoj inovativnih materijala u gradnji postao svojevrsna multidisciplinarna nauka u kojoj podjednako učestvuju arhitekte, inženjeri, fizičari, matematičari i hemičari. Ukoliko bi se danas započelo sa gradnjom zgrade od ekoloških i energetski efikasnih materijala, procenjuje se da bi njeno prvo renoviranje bilo tek za 75 godina. Ali oni su isplativi na duži rok, a to ne odgovara građevinskim investitorima koji žele niske troškove i brzi povraćaj sredstava, bez obzira da li grade u zemljama u razvoju ili u razvijenim državama, ističe nemački arhitekta Benjamin Krik.
72. Biljke na crnom tržištu: Rat lala
Prema procenama Interpola, godišnja vrednost nelegalne trgovine zaštićenim vrstama biljaka i životinja u svetu iznosi oko 10 milijardi dolara, što je svrstava među prvih pet ilegalnih aktivnosti po profitabilnosti. Cene zaštićenih biljaka najviše zavise od njihove retkosti i potražnje na tržištu, a zbog pojedinih se vode i trgovinski ratovi. Srbija je za retke biljke uglavnom tranzitna zemlja, ali i neke od onih domaćih, koje nam se čine običnim, mogu biti veoma skupe.
Komunikacije
76. Najpopularnije društvene mreže u 2018: Revolucija i kontraevolucija
Najnovije istraživanje o rasprostranjenosti društvenih mreža pokazuje da je Facebook i dalje najpopularniji, ali da bi uskoro mogle da ga „smene“ aplikacije za besplatno komuniciranje koje zadaju velike muke telekomunikacionim gigantima, kao i platforme zasnovane isključivo na vizuelnim sadržajima. Povratak „slikovnoj“ komunikaciji na račun tekstualnih sadržaja nije jedini razlog za upitanost da li se uz tehnološku revoluciju odvija i svojevrsna „kontraevolucija“. Od „oskudice jezika“, mnogo veću zabrinutost izaziva „oskudica razmišljanja“ o sadržajima koji se plasiraju na društvenim mrežama.
Reprint
78. Klimatska klasna borba: Građani kao jedine žrtve zelene tranzicije
Okidač za pokretanje protesta „žutih prsluka“ u Francuskoj bilo je povećanje cene goriva. EU odobrava ovakva poskupljenja energenata i električne energije u sklopu navodne borbe protiv klimatskih promena, ali simptomatično je da svuda tu borbu u potpunosti finansiraju građani, a da su jake i moćne kompanije pošteđene plaćanja ovog ceha, piše regionalni portal Bilten.
Vremeplov
80. Kako su primljene prve žene u državnu službu u Srbiji: Radiće jeftinije i neće imati penziju
Prve žene u državnoj službi u Srbiji bile su telegrafistkinje, ali oko tog predloga poslanici u skupštini su se svađali skoro dve decenije. Protivnici su upozoravali da je u ženskoj prirodi isključivo briga o kući i deci, te da ako žene počnu da rade, deca će ostati prepuštena sebi. Oni koji su branili pravo žena da se zaposle u državnoj telegrafskoj službi navodili su da kao i u svom kulturnom svetu, žene treba da rade taj posao pod uslovima koji im ne nameću veliku odgovornost, a može doneti uštede u budžetu jer će biti manje plaćene i neće primati penziju, piše Milorad Jovanović u knjizi „Telefon, čudo svojega doba“, čiji deo izvorno prenosimo.
Otisak
82. Smrt fašizmu!
Na žalost i protivno logici, spoj neofašizma i vlasti buja najviše u zemljama koje su platile visoku cenu fašističkog nasilja.