Vakcina protiv Kovida-19 predstavlja spasonosno rešenje za čovečanstvo ali istovremeno deluje i kao seme razdora između svetskih sila. Proizvođači vakcina vode suptilne kampanje protiv konkurencije, a propaganda država koje stoje iza njih počinje da liči na hladnoratovsku. Da stvar bude gora, nisu problem samo oni koji vakcine proizvode, već i oni koji ih kupuju, posebno bogati koji su za sebe rezervisali bogatu trpezu a ostatku sveta ostavili mrvice.
U poslednjih nekoliko meseci ruski mediji su slovodobitno objavljivali svaki propust zapadnih proizvođača vakcina, i gotovo svaku negativnu reakciju na njih. Ništa bolji nisu bili ni zapadni mediji, u njima se maltene nije moglo čuti za rusku vakcinu Sputnik V, osim šaljivih izveštaja o tome kako Rusi koji je prime ne smeju više da piju votku.
Ta žestoka borba za tržište odvijala se u trenutku kada još nije bilo sigurno da li sve ove farmaceutske kuće zajedno uopšte imaju kapacitet da proizvedu dovoljnu količinu vakcina za ceo svet. Na kraju se ispostavilo da nemaju, a da su nepromišljenim propagandnim ratom samo zbunili obične građane i produbili nepoverenje u vakcine.
Srećom po našu zemlju, mi, možda po prvi put u svojoj istoriji, nismo u centru nekog velikog svetskog sukoba.
Šta je problem u EU?
Evropska unija je u poslednje vreme na meti žustrih kritika zbog sporog tempa vakcinacije. U Uniji je na svakih 100 stanovnika samo dvoje dobilo vakcinu dok u Velikoj Britaniji taj broj iznosi 10 osoba, a u SAD sedam.
Unija je do sada odobrila vakcine Fajzera i Moderne, ali ove kompanije očigledno ne mogu da zadovolje potražnju. Proces nabavke vakcina inače izgleda ovako: EU naručuje određenu količinu doza za svojih 27 članica kojima ih potom distribuira na osnovu brojnosti njihove populacije. Cela ova zamisao ne bi bila problematična da se EU nije oslonila samo na dve kompanije. Od Fajzera je naručila 300 miliona doza ali ispostavilo se da ova kompanija jednostavno neće imati kapacitet da proizvede i isporuči tu količinu.
Moderna bi trebalo da nadomesti bar deo te velike rupe koja je nastala u nabavci, ali vremenom stiže još loših vesti – ni britanska AstraZeneca, na koju se računalo, neće moći da isporuči dovoljne količine vakcina.
Reakcija Evropske komisije na ove vesti bila je manje suzdržana nego obično – najavljeno je pooštravanje uslova za izvoz vakcina koje su nastale na teritoriji EU, što znači uskraćivanje vakcina ostatku sveta, uprkos konstantno proklamovanom načelu solidarnosti.
Fajnenšl Tajms ocenjuje ovu najavu kao pogrešnu i dodaje da je Unija bar delimično kriva za problem u kojem se nalazi, budući da je favorizovala svoje proizvođače vakcina ali i da je generalno bila veoma spora prilikom odobravanja vakcina. Takođe, piše ugledni ekonomski časopis, nije bila velikodušna prilikom subvenciranja proizvodnje vakcina kao neke druge svetske sile. Dalje, stiče se utisak da EU gaji veliko nepoverenje u proizvođače vakcina koji dolaze sa Istoka, a koji bi se sada mogli pokazati kao „ruka spasa“.
Siromašni u još većem problemu
Međutim, ako zanemarimo prevaziđenu blokovsku podelu sveta na Zapad i Istok, uvidećemo da se i u drugim delovima sveta dešava nešto slično.
Vest da su od 12 milijardi vakcina, koje je trebalo da proizvedu zapadne kompanije, čak devet milijardi rezervisale bogate zemlje jasno govori o klasnoj pozadini imunizacije. „Upravo svedočimo katastrofalnom moralnom posrnuću, čija cena će biti plaćena životima stanovnika nerazvijenih zemalja“, izjavio je tim povodom šef Svetske zdravstvene organizacije Tedros Gebrejesus. Kao rezultat ovog posrnuća izdvaja se podatak da dva meseca od početka vakcinisanja Evropljana, Afrika još nije dobila nijednu zapadnu vakcinu.
Zato su pojedine afričke države same počele da pregovaraju sa drugim proizvođačima vakcina. U ovom zanemarivanju Crnog kontinenta svoju šansu su videle kineska kompanija Sinofarm i ruski Gamaleja insistut koji proizvodi Sputnik V. Počev od Egipta i Maroka, sada još nekoliko afričkih zemalja počinje imunizaciju kineskim i ruskim vakcinama.
No, ne mnogo dalje od Afrike nalazi se još jedno problematično područje u oblasti vakcinacije. Izrael je zemlja koja je do sada vakcinisala najveći deo svoje populacije ali zato Zapadna obala i Pojas Gaze oskudevaju u vakcinama. Pitanje je kada će i da li će Palestinci koji žive tamo dočekati svoju prvu dozu. Oni stalno apeluju na sve koji im mogu pomoći da pribave potrebnu količinu doza, ali čini se da ih niko ne čuje.
Izgleda da je ova kriza, umesto da nas sve ujedini u naporima da se izborimo sa jednim od trenutno najvećih pretnji za čovečanstvo, uspela da nas još više podeli. Samo, ovaj put niko neće imati velike koristi od toga. Osim poneke farmaceutske kuće.
Foto: fernandozhiminaicela, Pixabay