Kineske kompanije su prošle godine obeležile poslovanje domaće privrede, pre svega zahvaljujući izvozu metala. Prethodne godine je samo 29 preduzeća izvezlo robu u vrednosti većoj od 100 miliona evra, dok su preko dve trećine izvoza činile robe i usluge u vrednosti do 100.000 evra. Ove godine je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, a znatno slabiji rezultati poljoprivrede i građevinarstva će najviše uticati na usporavanje privrednog rasta u 2022. godini, predviđa se u ediciji BIZNIS TOP 2021/22. u izdanju magazina Biznis i finansije.
Trendovi
11. SAD PROTIV EU: Deindustrijalizacija Evrope za početnike
Ko će izaći kao pobjednik iz rata između Rusije i Ukrajine još uvijek je neizvjesno, ali ono što je sigurno jeste da je SAD uknjižila pobjedu nad EU u neobjavljenom ekonomskom ratu. Iz perspektive SAD, Evropska unija je politički i vojno manjinski dioničar u zajedničkom preduzeću, ali ekonomski, pogotovu kada se radi o Njemačkoj, konkurent na globalnom tržištu.
14. POSLEDICE GEOPOLITIČKE KRIZE: Najveća pretnja je sve veća neizvesnost
Uzdrmani lanci snabdevanja, velika energetska kriza, finansijska nestabilnost tržišta, ali i nove opasnosti u sajber okruženju, predstavljaju stvarnost sa kojom će Evropa dočekati 2023. godinu. Najveća pretnja je rastuća neizvesnost jer se kriza sve više produbljuje, ali i u ovako nestabilnim okolnostima pokazalo se da postoje rešenja koja omogućavaju kompanijama da povećaju otpornost na tržišne potrese.
18. POSLOVNE INICIJATIVE ZA „OZELENJAVANJE“ UGLJA: Zločinac na prevaspitavanju
Uporedo sa povratkom otpisanih energenata, naočito uglja, sada su počele da privlače pažnju i kompanije sa idejama koje su do juče predstavljale ekološku jeres. -edna od njih je inicijativa da se ugalj „ne pogubi“, već da se nastavi sa njegovim korišćenjem, ali tako da on „pozeleni“, odnosno da se preobrati u ekološki energent.
20. NAJPROFITABILNIJA PREDUZEĆA U SRBIJI 2021. GODINE: Godina kineskih kompanija
Lane je bilo najisplativije raditi sa rudama, metalima i energentima, a prošlu godinu su po ostvarenoj dobiti i prihodima obeležile kineske kompanije koje posluju u Srbiji.
24. SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE PREMA KARAKTERISTIKAMA PREDUZEĆA: Zavisni od malog broja velikih firmi
Prošle godine, preko dve trećine učesnika u izvozu je plasiralo na strana tržišta proizvode ili usluge u vrednosti do 100.000 evra, dok je samo 29 preduzeća izvezlo robu u vrednosti većoj od 100 miliona evra. Najveće kompanije brojčano su zastupljene sa nešto više od 2% među izvoznicima i uvoznicima, ali one opredeljuju preko 62% ukupne vrednosti u izvozu i gotovo 47% ukupne vrednosti u uvozu.
26. INFLACIJA POVEĆAVA REGIONALNE RAZLIKE U SRBIJI: Najveći udar na najsiromašnije
Svi problemi koje sadašnja inflacija sa sobom donosi posebno pogađaju nerazvijene regione, zbog niskih zarada i male kupovne moći. U Srbiji su razlike između regiona izuzetno velike, jer se nažalost o tome dugo ne vodi računa. „Nije dovoljno samo u nerazvijeno područje dovesti jednog investitora koji će zaposliti 50 ljudi. Država može da pomogne investitoru, ali kako pomoći, recimo, mladom bračnom paru koji bi otišao da živi tamo“ O tome mora da se razmišlja“, ističe u razgovoru za B&F profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović.
30. STANDARDIZACIJA U DOMAĆOJ PRIVREDI: Pasoš za nova tržišta
Preduzeća u Srbiji kao glavni motiv za uvođenje standarda navode veće mogućnosti za izvoz i podizanje konkurentnosti. Najveće koristi vide u boljem proizvodu ili usluzi, tehnološkom napretku, većoj prodaji i poverenju klijenata, kao i u lakšoj kontroli kvaliteta kod dobavljača i podizvođača. Najveće zamerke se odnose na domaće tržište, gde je cena bitnija od kvaliteta i bolje prolazi konkurencija koja ne poštuje bilo kakve standarde.
32. ŠTA SU ZAPRAVO ZELENI POSLOVI: Radna mesta koja svako tumači različito
Premda se o zelenim poslovima stalno govori kao o poslovima budućnosti i od kompanija se očekuje da forsiraju takva radna mesta, i dalje ne postoji saglasnost u svetu oko toga šta oni zapravo podrazumevaju, niti jedinstvena međunarodna klasifikacija ovakvih zanimanja. Preduzeća u Srbiji kao prioritet u zelenom poslovanju ističu manju potrošnju energije i sirovina. Među traženim zelenim profilima prednjače stručnjaci za automatizaciju logističkih sistema, laboratorijski tehničari, vozači elektrovozila, radnici za reciklažu sirovina, kao i oni za rad na automatizovanoj opremi za proizvodnju baterija koja ne ugrožava životnu sredinu.
36. DECENIJA PRIMENE TRANSFERNIH CENA U SRBIJI: Šta pokazuju iskustva iz prakse?
Imajući u vidu da primena OECD principa nije ekonomična niti pogodna za sve zajmove, kao i praktične probleme u primeni propisanih stopa koje određuje Ministarstvo finansija, potrebno je ažurirati propise u oblasti transfernih cena, naročito u situaciji kada se povećava inflacija i rastu kamatne stope.
38. PROMENE U UPRAVLJANJU FINANSIJAMA: Predviđanje rizika, umesto saniranja posledica
Danas je vidljivo da finansijsko poslovanje dobija sve veći značaj u donošenju poslovnih oduka, odnosno da postoji potreba da se u uslovima brzih promena na tržištu predvide poslovni rizici i, ako je moguće, da se oni preduprede. Budućnost finansija će, stoga, odrediti četiri ključne promene: brža i efikasnija tehnološka rešenja, preraspodela radnih sati, nove veštine i drugačija uloga finansijskog direktora.
42. UTICAJ MAKROEKONOMSKIH FAKTORA NA STOPU NEIZMIRENJA OBAVEZA: Skriveni pokretač nenaplativih kredita
Stanje u privredi bitno utiče na izmirivanje kreditnih obaveza, ali je uticaj makroekonomskih kretanja na rizik od uvećanja nenaplativih kredita manje vidljiv i teže ga je izmeriti. Makroekonomski faktori za koje je nedvosmisleno statistički dokazano da utiču na stopu neizmirenja obaveza su: kurs dinara, BDP, inflacija, Euribor i stopa nezaposlenosti. Zato se bankama preporučuje da obavezno ugrade ove faktore u modele za procenu kreditnog rizika i ispravku vrednosti.
Sektorske analize privrede
48. Poljoprivreda, tabele
49. POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA SVE MANJA A SVE SKUPLJA: Pretežno kolebljivo
Zbog rata u Ukrajini, energenti, hrana za stoku i đubrivo su sve skuplji, setva je sve siromašnija, a poljoprivredu je u ovoj godini dodatno ugrozila ekstremna suša. Ali kretanja u poslednjoj deceniji pokazuju da problemi u domaćoj poljoprivredi ne počinju od ove godine i da je uprkos rastu izvoza, većina drugih pokazatelja u padu. Prošle godine je smanjen i obim izvezene robe, ali je vrednost uvećana zbog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu.
52. Energetika, tabele
53. DODATNO POGORŠANJE U ENERGETSKOM SEKTORU: Deficit raste, odlivaju se investicije
Troškovi uvoza energije povećali su se prošle godine za polovinu, dostigavši 1,9 milijardi evra. Ove godine, uvoz energenata je porastao za skoro 113%, na blizu 4,1 milijarde evra i čini više od petine ukupnog uvoza. Deficit u ovom sektoru raste, kao i odliv investicija.
56. Građevinarstvo, tabele
57. REVIDIRANJE PROGNOZA O RASTU GRAĐEVINARSTVA: Zakazala privatna ulaganja
Kako se približava kraj godine, tako se smanjuju domaće prognoze o rastu građevinske industrije u ovoj godini, dok strane analize predviđaju da će građevinsko tržište u Srbiji zabeležiti pad ove i naredne godine. Ocene o tome šta je presudno za negativna kretanja su, međutim, iste – glavni „krivci“ su vrtoglav rast cena repromaterijala i nepredvidljivost troškova u gradnji, pa shodno tome i primetna oseka u privatnim ulaganjima.
60. Građevinski materijali, tabele
61. NESTABILNO TRŽIŠTE GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: Cene gasa guše proizvodnju
Cene građevinskih materijala uporno rastu već dve godine, posebno onih u čijoj proizvodnji se troši mnogo gasa i struje, kao što su betonsko gvožđe, aluminijum, cement i opekarski proizvodi. Iako je ova industrija počela da se oporavlja prošle godine, a izvoz nastavio da raste i u ovoj godini, zvanični podaci i informacije iz privrednih udruženja upozoravaju da može doći do smanjenja proizvodnje keramičkih pločica, opekarskih proizvoda i crepa zbog rasta cena gasa.
64. Prehrambeni proizvodi, tabele
65. PREHRAMBENA PROIZVODNJA IZMEĐU SKOKOVA I PADOVA: Jestivi rolerkoster
Prehrambena industrija nikako da dostigne obim proizvodnje koji je u poslednjih petnaest godina bio najveći još davne 2007. godine. Proizvodnja varira iz godine u godinu, ali i profitabilnost usled velike zavisnosti ove privredne grane od rezultata u poljoprivredi i strukture proizvođača u kojoj dominiraju mikro firme. Prošle godine, prehrambeni sektor je ostvario skromno povećanje proizvodnje, a ove godine su vidljive velike oscilacije iz meseca u mesec. Proizvođači hrane su lane ostvarili suficit od jedne milijarde evra, dok ove godine izvoz pada, na šta je uticala i zabrana izvoza pojedinih namirnica.
70. Proizvodnja pića, tabele
71. PROIZVOĐAČI PIĆA NAJVIŠE IZVOZE U REGION: Tečna diplomatija
Industrija pića je prošle godine počela da se oporavlja od posledica pandemije, ali ove godine beleži najniži rast proizvodnje u prehrambenoj industriji. Tokom prvih šest meseci tekuće godine, cene pića su porasle za 5,8%, što je i dalje znatno ispod prosečnog rasta cena na nivou celog sektora. Izvoz pića je u istom periodu činio preko 6% ukupnog izvoza prehrambene industrije, a najveće količine se plasiraju u zemljama regiona, bilo da je reč o bezalkoholnim pićima, vodi, pivu ili vinu.
74. Trgovina na veliko i malo, tabele
75. TRGOVCI I RAST CENA: Inflacija daje i uzima
Trgovinski promet je uvećan u svim segmentima u poslednjih pet godina, a prošla je naročito bila uspešna za trgovinu na malo jer je rast iznosio 16,1%, na šta je svakako uticala i inflacija. Stručnjaci ipak upozoravaju da bi pad standarda građana mogao značajno da umanji promet u maloprodaji, što je već vidljivo u kretanjima u tekućoj godini.
80. Farmacija, tabele
81. FARMACEUTSKA INDUSTRIJA SVE VIŠE UVOZI LEKOVE: Strane investicije u zdravstvo „na kašičicu“
Proizvođači lekova u Srbiji uvećavaju proizvodnju a ove godine i izvoz, ali uvoz raste mnogo brže u poslednjih osam godina. Deficit je lane iznosio 1,3 milijarde evra, a u prvoj polovini tekuće godine oko 554,5 miliona evra i bio je najveći u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni farmaceutskog i medicinskog sektora. Pri tom, priliv stranih direktnih investicija u celokupno domaće zdravstvo je zanemarljiv – tokom poslednjih pet godina je iznosio 131,3 miliona evra, a prošle godine svega 3,4 miliona evra.
84. Metalska i elektro industrija, tabele
85. SVE VEĆI SPOLJNOTRGOVINSKI DEFICIT U METALSKOJ I ELEKTRO INDUSTRIJI: Veliki izvoznik, još veći uvoznik
Metalska i elektro industrija je prošle godine privuka 12% ukupnih stranih direktnih investicija, povećala zaposlenost za 7% i ostvarila izvoz u vrednosti od 7,3 milijardi evra, što je za skoro 28% više u odnosu na 2020. godinu. Izvoz je porastao i u prvoj polovini ove godine i činio je skoro trećinu ukupnog izvoza Srbije, ali je spoljnotrgovinski deficit, koji raste iz godine u godinu, lane dostigao blizu 1,2 milijarde evra, a tokom prvih šest meseci tekuće godine 932,2 miliona evra.
88. Motorna vozila, tabele
89. PAD IZVOZA AUTOMOBILA, RAST IZVOZA KOMPONENTI: Mi pravimo delove, drugi ih sklapaju
Dok je izvoz vozila pao za trećinu u prvih devet meseci tekuće godine zbog zatvaranja Fijatove fabrike u Kragujevcu, izvoz delova je porastao 77%. Mada se i dalje nalazi na listi najvećih srpskih izvoznika, Fijat je prošle godine uvećao gubitak za 63% i bio je sedmi na listi najvećih gubitaša.
92. Proizvodnja gume i plastike, tabele
93. DVOJAKI REZULTATI SEKTORA GUME I PLASTIKE: Oslonac na gumama
Posle prve pandemijske godine, kada je sektor proizvodnje gume i plastike zabeležio pad, u 2021. je došlo do oporavka proizvodnje i izvoza, pre svega zahvaljujući ostvarenim rezultatima u proizvodnji guma. Od početka 2022. godine, pada obim proizvodnje i doprinos ove industrije bruto domaćem proizvodu, ali raste njeno učešće u ukupnom izvozu.
98. Turizam i hotelijerstvo, tabele
99. POSLOVANJE U TURIZMU RASTE SPORIJE OD BROJA TURISTA: Težak put do likvidnosti
Mada je broj turista, naročito stranaca, počeo značajno da se povećava prošle godine, a u tekućoj godini je taj rast još intenzivniji, mnogi privrednici u ovoj delatnosti i dalje su u gubicima.
102. Informacione tehnologije, tabele
103. DVE STRANE IT INDUSTRIJE: Zamalo pa raj
Kada bi se sudilo samo prema rastu izvoza naše IT industrije i rastu plata u ovoj delatnosti, u Srbiji bi vladao raj. Zvaničnici, međutim, nikada ne spominju da domaće IT tržište raste gotovo tri puta sporije od izvoza IT usluga, te da prema jednom od najuticajnijih globalnih indeksa NRI, koji meri doprinos IT industrije digitalizaciji i povećanju konkurentnosti celokupne privrede, Srbija ne napreduje, već nazaduje.
106. Telekomunikacije, tabele
107. TELEKOMUNIKACIONI OPERATERI POD PRITISKOM INFLACIJE I RASTUĆIH KAMATA: Prezaduženost najvećih igrača stiže na naplatu
Globalna telekomunikaciona industrija pokazala je zavidnu otpornost tokom pandemije, potom zabeležila i ubrzani rast, ali aktuelna inflacija i pritisak recesije prete da preokrenu takav trend. Ovi uticaji osetiće se i kod nas, naročiti u situaciji kada dva najdominantnija učesnika na domaćem tržištu telekomunikacija ulaze u period rastućih kamata sa više nego prenapregnutom finansijskom strukturom.
110. Banke, tabele
111. BANKARSKI SEKTOR U PRVOJ POLOVINI 2022. GODINE: Više kamate poduprle rezultate i raspirile strahove
Odustajanje vodećih centralnih banaka u svetu od nultih kamata omogućilo je komercijalnim bankama da počnu sa ubiranjem većih profita od kreditiranja. Sreću bankara, međutim, kvare intenzivan rast kamata i sve jači recesioni pritisci. Oni bi veoma lako mogli doneti visoka rezervisanja i kreditne gubitke koji se trenutno i ne naziru u bilansima domaćih banaka.
116. Osiguranje, tabele
117. UTICAJ NOVIH SVETSKIH KRETANJA NA INDUSTRIJU OSIGURANJA: Kako će osiguravači osigurati sopstvenu budućnost?
Osiguravači se već suočavaju sa novim rizicima usled klimatskih promena, sa novom konkurencijom u vidu tehnoloških kompanija i sve zahtevnijim klijentima. Sada je na pomolu i zaokret od globalizacije ka nacionalnim ekonomijama, što će posebno uzdrmati one osiguravače koji posluju na jedinstvenim tržištima, poput evropskog. Zato svetski stručnjaci postavljaju pitanje da li će osiguravači u budućnosti moći da rastu ako se ne okrenu drugačijim poslovnim prioritetima, i po cenu da ne dosegnu željenu profitabilnost.
Čovek se uči dok je živ
124. ODNOS KOMPANIJA PREMA KLIJENTIMA: Kupac nije hodajući novčanik
Ako bismo se oslonili samo na promotivne sadržaje koje kompanije plasiraju o sebi u javnosti, onda bismo stekli utisak da njihova uprava i zaposleni toliko brinu o potrošačima, da provode besane noći razmišljajući samo o njihovim potrebama. Praksa to demantuje, tvrdi konsultant za poslovnu strategiju Svjatislav Birjulin.
125. ŠTA SU STVARNE POTREBE KLIJENATA: Da ste vi kupac sopstvenih proizvoda, šta biste najviše želeli?
Već mnogo godina molim preduzetnike i top menadžere da nabroje osnovne segmente svojih potrošača i njihove potrebe. I, osim retkih izuzetaka, ovo pitanje uvek izaziva teškoće. Kad bih ja bio investitor, nikada ne bih uložio novac u kompaniju čije rukovodstvo ne može u „po dana-u po noći“ jasno i glasno da nabroji osnovne tipove svojih klijenata i njihova očekivanja. Najbolje kompanije, koje posle preuzmu tržište od onih koji se ne udubljuju u potrebe klijenata, razmišljaju drugačije, ističe Svjatislav Birjulin.
Vremeplov
128. POTROŠAČKA KORPA U SRBIJI PRE PRVOG SVETSKOG RATA: Skupa svinjetina, jeftin sapun
Srpske vlasti su uvele redovno praćenje cena 1862. godine. U tom periodu, ni u svetu ni kod nas nije bilo visoke inflacije, ali su cene namirnica u tadašnjoj potrošačkoj korpi za nepunih pola veka porasle u Srbiji za oko 60%. Cena ćumura se nije menjala, svinjetina je najviše poskupela, a pojeftinili su pasulj, sveće i sapun. Država i pekari su se i u to vreme svađali oko cene hleba.
Biznis top 2021/22. tabele
Liste najvećih preduzeća u Srbiji:
132. PO DOBITI
136. PO POSLOVNOM PRIHODU
140. PO OKRUZIMA (PO DOBITI, PO POSLOVNOM PRIHODU)