Crna statistika prema kojoj u proseku svake nedelje u Srbiji pogine najmanje po jedan radnik ili radnica a godišnje se zabeleži više od 10.000 povreda na radu, provlači se iz godine u godinu, a. prema tvrdnjama analitičara tri četvrtine prijava protiv odgovornih biva odbačeno.
To se dogodilo i u slučaju pogibije osam rudara, prošle godine u rudniku Soko, jer tužilaštvo nije uspelo da sakupi dokaze koji bi ukazivali da postoji nečija odgovornost iako su i sami rudari, pre nesreće ukazivali da jama nije bezbedna. Advokat porodica nastradalih rudara najavio je da će zahtrevati formiranje anketnog odbora Narodne skupštine, ali je malo verovatno da će to dati neke rezultate, jer u krajnjoj liniji sve opet mora da se završi pred tužilaštvom.
Dodatni problem u identifikovanju i kažnjavanju krivaca predstvlja to što kada inspekcije po prijavi incidenta odu u kontrolu, tragovi koji bi ukazali da nije sve bilo po propisu obično su već uklonjeni. Nije retkost, tvrde stručnjaci, da se radnicima pre dolaska inspekcija podeli zaštitna oprema a radnik koji je doživeo nesreću okrivi da samovoljno nije koristio zaštitna sredstva.
Nesreće se događaju i zbog umora
Ono što dodatno brine, je činjenica da su do skoro najugroženiji bili radnici na građevini, zatim u industriji, poljoprivredi i šumarstvu, a u poslednje vreme spektar delatnosti se širi i na fabrike iz drugih grana kojima upravljaju stranci. U nekima od njih, razlog često nije nedostatak zaštite, ona obično formalno postoji, ali je kod zaposlenih prisutan stres zbog pritisaka i premora.
Istina, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nikola Selaković, danas je na Svetski dan bezbednosti i zaštite na radu, najavio da će novi zakon, koji se inače od 10. februara nalazi u skupštinskoj proceduri, da podigne nivo zaštite, jer će kaznena politika imati i preventivnu funkciju. Pohvalio se da su združenim kontrolama Uprave za zaštitu na radu i Inspektorata za rad u poslednjih godinu dana postignuti dobri rezultati, ali je priznao da je broj incidenata i dalje visok. To je delimično opravdao time što u Srbiji raste broj zaposlenih i firmi, ali je najavio još češće i veće kontrole kao i bolju saradnju sa sindikatima i poslodavcima.
Tajni sindikati
Međutim, najčešće u stranim kompanijama, sindikati nisu dobrodošli. Ima primera da se u nekima čak formiraju tajno jer poslodavci ne dozvoljavaju radnicima da udruženo zastupaju svoje interese.
Novi zakon sigurno neće moći da reši taj problem, a domaći privrednici ne očekuju da se promeni prećutni, povlašćeni položaj stranih kompanija čije propuste inspekcije tolerišu. Ipak, novi zakon će zaoštriti uslove za obavljanje visokorizičnih poslova, poput rada u rudnicima, skučenim prostorima i na visini.
Poslodavac će osim ličnih zaštitnih sredstava i provere mašina morati za zaposlene da organizuje i obuku za pravilno korišćenje opreme. Uvodi se i pojam odgovornosti zaposlenih ukoliko se ne pridržavaju uputstava za rad, za šta može da ih kazni ili inspekcija ili poslodavac ako je to predvideo internim pravilnikom. Ali, najveći deo izmenjenih propisa odnosi se na reguilisanje rada od kuće i na daljinu, gde će poslodavac imati obavezu da uradi procenu rizika i propiše mere za bezbedan i zdrav rad u takvim uslovima.
Pojačan nadzor u brojkama
Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku tokom 2022. godine podnelo je 39 krivičnih prijava, 295 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, donelo je 351 rešenje o otklanjanju nedostataka u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 77 rešenja o zabrani rada na lokacijama gde je utvrdilo neposrednu ugroženost bezbednosti i zdravlja zaposlenih.
Takođe, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu je u prošloj godini povećala broj nadzora nad radom pravnih lica i preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu za 65 odsto u odnosu na 2021. godinu, tvrde u tom Ministarstvu, i dodaju da je tokom poslednje dve godine za 17 licenci doneto rešenje o prestanku važenja a u sedam slučajeva su te licence oduzete.
Mirjana Stevanović
Foto: Pixabay