Tag:

bezbednost

Prilikom kupovine na internetu ne bi trebalo unositi PIN

by bifadmin 21. novembra 2022.

Prilikom kupovine na internetu neophodno je voditi računa o tome kome se ostavljaju lični i poverljivi podaci, uvek bi trebalo kupovati preko zvaničnog sajta prodavnice i nikada ne bi trebalo unositi PIN, kaže u video prilogu „Kako bezbedno kupovati preko interneta – saveti Narodne banke Srbije“ savetnik u Odseku za tehnologiju i razvoj DinaCard sistema Milan Martinović.

On u prilogu iz serijala Narodne banke Srbije „Korisno je da znate“ objavljenom u periodu pojačane kupovine u vreme praznika pred kraj godine, ističe da bi valjalo zadržati dozu sumnje prema primamljivim ponudama, jer, kako kaže, ako izgledaju previše dobro da bi bile istinite, verovatno su lažne.

-Ono što je posebno važno napomenuti i što korisnici moraju da znaju jeste da se promocije, pogodnosti i slično kod transakcija platnim karticama ne organizuju na Fejsbuku i drugim društvenim mrežama, već da pogodnosti obezbeđuju banke ili poznati trgovci u saradnji s bankama i da takve informacije korisnicima platnih kartica dostavlja banka putem kanala komunikacije koji su korisnici ugovorili s bankama, navodi Martinović.

Ukazuje da ne bi trebalo ostavljati svoje podatke na Internet lokacijama do kojih se dođe preko linka, jer to mogu biti lažne stranice koje veoma podsećaju na prave.

-Ako veb-sajt liči na onaj koji ste ranije koristili, ali su domensko ime ili naziv prodavnice drugačiji, najverovatnije je u pitanju lažna stranica, kaže on i dodaje da ukoliko kupci nisu sigurni u ispravnost sajta, ne bi trebalo da ostavljaju čak ni broj telefona kao kontakt za dostavu, jer i taj podatak može da bude zloupotrebljen.

Ne šaljite foto-kopiju kartice ili drugog dokumenta mejlom

Sledeći savet jeste da se prilikom kupovine putem Interneta nikada ne unosi PIN i da zahtev za njegov unos direktno ukazuje na mogućnost zloupotrebe podataka.

-Takođe, ne šaljite foto-kopiju kartice ili drugog dokumenta mejlom, u inboks stranice na društvenim mrežama ili slično. Banke vam nikada neće tražiti da mejlom ili porukom promenite svoje podatke, potvrdite lozinku ili slično, istakao je Martinović.

Kao važan savet naveo je i da se izbegava kupovina s javno dostupnih bežičnih mreža i deljenih računara, jer postoji mogućnost da su zaraženi virusom koji može da preuzme podatke o platnoj kartici.

Martinović savetuje da se proveri da li adresa internet stranice na kojoj neko želi da obavi plaćanje počinje sa https i da se obrati pažnja na simbol katanca, jer ako je označen crvenom bojom ili ako pretraživač izbaci upozorenje da sertifikat nije validan, ne bi trebalo unositi podatke.

Izvor: Novosti
Foto: Pixabay

21. novembra 2022. 0 komentar

IT i nauka

Hakeri češće napadaju male kompanije nego velike

by bifadmin 2. novembra 2022.

Tri puta je veća mogućnost da će hakeri napasti malo preduzeće nego veliku kompaniju, piše u nalazima firme Barracuda Networks koja se bavi bezbednošću cloud-a.

Broj sajber napada na kompanije, organizacije i pojedince povećava se iz dana u dan. Napadi su sve sofisticiraniji i nanose veću materijalnu štetu budući da sada i pravna i fizička lica sve više transakcija obavljaju onlajn, tj da je njihov novac izloženiji.

Međutim, ne targetiraju sajber kriminalci sve podjednako. Najviše napada vrše na mala preduzeća. U SAD je to posebno izraženo, gde je između 2020-21 broj sajber napada na male kompanije porastao za 150 odsto, bar sudeći prema podacima kompanije RiskRecon, dela Mastercarda koji se bavi sajber bezbednošću.

Razlog za to je činjenica da male firme ne izdvajaju mnogo novca za softvere za zaštitu, ali i da nemaju posebna IT odeljenja koja bi se bavila bezbednošću na internetu. A ipak rade sa novcem i ima šta da im se ukrade. Osim toga, realizacija ovakvih napada nije veliki rizik za hakere jer postoji mala šansa da će biti otkriveni od strane stručnjaka, a teško i da će ti napadi privući pažnju vlasti i organa koji se bave visokotehnološkim kriminalom, kao što se dešava kada napadu neku veliku i važnu kompaniju poput na primer Colonial Pipeline.

Kako se realizuju ovi napadi?

“Od trenutka hakovanja obično prođe 200 dana dok žrtva napada ne primeti da je neko neovlašćeno pristupio njenom uređaju ili sajtu”, kaže Juhvan Kim, profesor računarstva na Univerzitetu u Nevadi, i potvrđuje da male kompanije ne ulažu mnogo u bezbednost i da su zato podložnije napadima.

Mnoge od njih možda čak i nisu svesne koliku štetu im mogu naneti sajber napadi. Prema podacima NVO Nacionalna alijansa za sigurnost, oko 60 odsto malih kompanija se šest meseci posle napada zatvori zato što ne može da pokrije štetu koju su oni izazvali.

Naravno da one ne mogu uložiti količinu novca u prevenciju sajber napada koju ulažu velike kompanije i time unapred obeshrabriti hakere. Ali, postoje neke preventivne mere koje mogu da preduzmu, kao npr. da naprave plan delovanja u slučaju napada i da identifikuju svoje važne podatke te da ih bolje zaštite. Takođe, od koristi može biti i edukacija zaposlenih kako da ne nasednu na phishing, budući da se najveći deo napada realizuje upravo zahvaljujući ljudskim greškama.

Izvor: BBC

Foto: Towfiqu Barbhuiya, Unsplash

2. novembra 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Svet je zadesila još jedna pandemija – sajber kriminal

by bifadmin 13. oktobra 2022.

Dok je planeta vodila bitku sa korona virusom, svet je zadesila još jedna pandemija – sajber kriminala. FBI tvrdi da se za vreme borbe sa kovidom 19 ova vrsta kriminala uvećala 300%. Prevedeno u dolare, godišnji gubitak koji nanesu hakeri dostiže 10,5 triliona.

Samo nedavni napad sa kojim se suočila Crna Gora ovu zemlju je koštao 10 mil USD. A da je i Srbija na mapi sajber-napadača pokazao je slučaj Republičkog geodetskog zavoda iz juna ove godine kada je nekoliko dana čitav sistem bio blokiran.

– Svako od nas mora da vodi računa kako se ponaša u sajber-prostoru, jer smo svi ranjivi. Sajber-napadi pogađaju i pojedince, akademske institucije, nevladine organizacije, pa i same države. Više se ne postavlja pitanje da li ćemo biti žrtve, nego kada će se to desiti – upozorava za Politiku Nebojša Jokić, izvršni direktor Mreže za sajber-bezbednost, fondacije koja okuplja profesionalce i entuzijaste u oblasti sajber-bezbednosti.

Kako objašnjava sagovornik lista, motivi napadača mogu biti finansijske prirode, ali ne uvek. Neki hakeri imaju za cilj samo da ugroze nečiju reputaciju, a ako je u pitanju sajt institucije na taj način šalju poruku da je država slaba i da oni mogu da je savladaju.

– Sajber kriminal je najbrže rastući segment kriminala i u toj sferi malicioznih delovanja je najprisutniji, ali tu je i sajber ratovanje, koje se pojavljuje i kao hibridni i kao pojedinačni oblik ratovanja. Zatim, sajber terorizam, sajber špijunaža, koja može biti i u političkom i u ekonomskom aspektu, sajber aktivizam, gde nije cilj da se nanese šteta nepoznatom pojedincu, nego se targetiraju grupe poput Sajentološke crkve, Kju kluks klana – dodaje Jokić.

Trend napada raste i zemlje moraju da se pripremaju

Prognoze nisu ohrabrujuće i kažu da će trend napada da raste i da zemlje moraju da se pripremaju, pre svega da zaštite takozvanu kritičnu infrastrukturu. A to su vodovod, saobraćaj, zdravstveni sistem…

– Recimo, imate određeno koliko tačno hlora dodaju gradski vodovodi, a napadač, ukoliko nije sistem dobro zaštićen, može te vrednosti da promeni i da ugrozi zdravlje ljudi. Srbija je 2018. godine donela Zakon o kritičnoj infrastrukturi, ali još uvek nisu doneta podzakonska akta i izmene u skladu sa novim evropskim zakonima. Radi se na tome i ide se ka poboljšanju nivoa sajber bezbednosti – objašnjava Jokić i kao otežavajuće okolnosti navodi nedovoljan broj ljudi u odeljenju za suzbijanje visokotehnološkog kriminala, u tužilaštvu, ali i to što Srbija još nema poseban sud za ovu oblast.

A ono što ovu vrstu kriminala čini posebno komplikovanom je to što ne poznaje granice – napadač može biti u jednoj zemlji, cilj da se nalazi u drugoj, a informaciono-komunikacioni sistem u trećoj. I samo međunarodno pravo u ovoj oblasti je komplikovano i podrazumeva saradnju među državama, i u pogledu razmene informacija, i u samom delovanju.

– Sajber bezbednost je ogromna oblast. Kada neko hoće da vam naudi preko interneta koristiće svaku moguću slabost, počevši od psihološkog dela, pa će pokušati da iskoristi tehničke slabosti hardvera, slabosti softvera u aplikacijama, u programiranju. Imate čitav spektar napadača koji poznaju određenu oblast i oni će tim putem pokušati da prodru u vaš sistem. Napadači su specijalisti u jednoj ili par oblasti, ali branioci moraju biti specijalisti u svim oblastima. Zato je za dobru odbranu potreban tim – tvrdi Jokić.

Recept za bezbednost običnog građanina na internetu je redovna sajber higijena, a ona u ovom slučaju glasi: ne prijavljivati se na javne mreže, redovno menjati lozinke, različite šifre koristiti za različite naloge, bekapovati podatke.

Sajber heroj tim sa beogradskog Računarskog fakulteta

Fondacija Mreža za sajber-bezbednost proglasila je nedavno pobednike trećeg nacionalnog takmičenja Sajber-heroj. Ove godine među više od 100 srednjoškolaca i studenata najbolji u rešavanju izazova poput kako braniti veb stranicu, kriptografske probleme, detektovati mrežne napade bio je tim sa Računarskog fakulteta iz Beograda. Drugo mesto osvojila je ekipa u kojoj su bili studenti Elektronskog fakulteta iz Niša, Fakulteta tehničkih nauka iz Kosovske Mitrovice i učenici iz raščanske Gimnazije. Treće mesto pripalo je timu beogradskog Elektrotehničkog fakulteta.

– Smatramo da pitanju odbrane u ovoj oblasti treba da bude posvećena veća pažnja, i to još od malih nogu. Telefon je jedan mali kompjuter uz pomoć koga danas i jako mala deca imaju pristup internetu. Dete mora da zna od početka da sa tim treba oprezno da se postupa i to je odgovornost roditelja, a kasnije učitelja i nastavnika koji moraju biti edukovani. Naš cilj je da podignemo svest na svim nivoima – objašnjava Jokić i dodaje da je sve veće interesovanje među mladima za sajber-bezbednost.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

13. oktobra 2022. 0 komentar

IT i nauka Vesti

Bezbednosni rizici i koliko znamo o njima

by bifadmin 6. aprila 2022.

Koliko smo informisani o bezbednosnim rizicima prilikom korišćenja interneta i ko je odgovoran za našu onlajn bezbednost? Odgovore na ova, i mnoga druga pitanja, potražio je Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) kroz istraživanje koje je sproveo početkom 2022. uz podršku Nacionalnog CERT-a Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL).

Najveći broj ispitanika tvrdi da je manje ili više upoznat sa bezbednosnim rizicima, tako da je svega 4,6% njih izjavilo da ne zna ništa o virusima, 2,7% ne zna ništa o prevarama, a 4,9% o krađama podataka. Međutim, čak 60% ispitanika kaže da je bar jednom bilo zaraženo virusom ili nekim drugim malverom, a 19,7% korisnika interneta je priznalo da se bar jednom „upecalo“ i kliknulo na link koji su imejlom dobili od nepoznate osobe.

Bezbednosni rizici su utoliko veći što skoro 44% korisnika interneta u Srbiji misli da pružaoci internet usluga (kompanije koje su vlasnici društvenih mreža i aplikacija za komunikaciju) ne brinu uopšte ili ne brinu na zadovoljavajući način o bezbednosti korisnika interneta. Stoga bi se očekivalo da korisnici sami preuzmu odgovornost za svoju bezbednost, ali je tek 14% internet korisnika izjavilo da se o svojoj bezbednosti brinu sami, dok čak 40% njih očekuje da za njihovu bezbednost budu odgovorni upravo pružaoci internet usluga.

Posebna opasnost leži u tome što je informisanost o “kidnapovanju” internet domena na izuzetno niskom nivou. Čak 27,8% ispitanika priznaje da ne zna ništa o tome, što je i do 10 puta veći procenat nego kod nekih drugih bezbednosnih rizika. “Kidnapovani” domen je ozbiljna pretnja za sve korisnike interneta, jer su ugroženi i vlasnici sajtova na takvim domenima, kao i korisnici tih sajtova, a ipak je svest o toj pretnji daleko niža u odnosu na sve ostale rizike.

Zašto je ovo tako ozbiljan bezbednosni rizik?

Godišnje se izvrši više stotina miliona uspešnih napada na domene, pri čemu se napadnuti domeni preusmeravaju ka serverima i servisima koje kontroliše napadač. Zahvaljujući preusmeravanju saobraćaja na lažni sajt identičnog izgleda, veliki broj internet korisnika hakerima ostavlja svoje kredencijale za pristup servisima banaka ili drugim servisima za poslovanje na internetu. Pritom, pored sajtova mogu biti pogođeni i servisi e-pošte, kao i svi drugi internet servisi povezani sa “kidnapovanim” domenom, što često dovodi do krađe osetljivih poslovnih i privatnih podataka.

Analize nakon napada pokazale su da „kidnapovani“ domeni nisu imali aktivnu nijednu vrstu zaštite, što ih je činilo lakim plenom za napadače. S obzirom na to da je domen važan onlajn resurs, RNIDS svim registrantima .rs i .srb domena nudi čak tri vrste zaštite, pri čemu dve osnovne vrste, koje zadovoljavaju potrebe najvećeg broja korisnika, RNIDS ne naplaćuje.
Više o ovim temama, kao i o tome kako koristimo internet i kako štitimo svoje podatke na internetu, možete naći u brošuri „Bezbednost korisnika interneta u Srbiji“.

6. aprila 2022. 0 komentar

IT i nauka

Sajber kriminalci ne biraju žrtvu prema veličini preduzeća

by bifadmin 22. oktobra 2021.

Svi na internetu su potencijalna meta hakera i svaka mera zaštite je dobrodošla, zaključak je onlajn panela „Bezbedan sajt – bezbednija e-trgovina“ koji je 21. oktobra organizovala Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS). Tokom panela razmatrana je svest preduzeća o potrebi zaštite onlajn resursa koje koriste, u svetlu činjenice da uz rekordan porast e-trgovine proporcionalno rastu i pretnje po bezbednost sajtova.

„Ja sam malo preduzeće na internetu, zašto bi mene hakovali? Svi na internetu su potencijalna meta. Svako ko ima sajt, prezentacioni ili e-prodavnicu, mora da ga zaštiti. Firma treba da misli o šteti koja može da nastane, o poslovnoj reputaciji koju može da izgubi, i o tome da mora da zaštiti klijente. Veličina kompanije nije bitna, kriminalci ne biraju veličinu, već najranjivija mesta,“ objasnio je tokom panela Žarko Kecić, rukovodilac Sektora IKT servisa RNIDS-a.

O čemu sve treba razmišljati kada pravite sajt

Ipak, bezbednost nije prva stvar o kojoj preduzeća misle kada prave sajt. Iz iskustva Petra Kordića, Live škola WordPress-a, kada klijent dostavi zahteve za izradu sajta retko, ili gotovo nikad, pominje se bezbednost i održavanje sajta. Petar je razvio veliki broj WordPress sajtova, ali je i pomogao preduzećima kada šteta nastane. „Često me pozovu da se pozabavim sajtovima koji su napravljeni, a po nekoliko godina nisu održavani, od neaužurirane teme, do neažuriranih plaginova. Dešavalo se da neki podaci ne mogu da se povrate, ponekad čak ni baza ne može da se spase,“ upozorio je Petar.

Nikola Radojčić iz ugla preduzetnika, Dechko Tzar/Braća burazeri, objasnio je da su preduzetnici opterećeni dnevnim poslovanjem i da je edukacija ključna da bi im se skrenula pažnja i na ovaj važan aspekat poslovanja. U prodavnici brenda čiji je suvlasnik još uvek nije omogućio onlajn plaćanje, pa kaže da ima brigu manje o transakcijama, ali sigurnost i zaštita podataka kupaca je jedan od najvažnijih prioriteta.

Aleksandar Birovljev, stručnjak za elektronska plaćanja i e-trgovinu, naglasio je da preduzeća ne treba da se plaše uvođenja plaćanja onlajn karticama jer danas ti procesi podrazumevaju upotrebu payment link/payment gateway sistema pa se sama transakcija ne događa na infrastrukturi preduzeća. Osim toga, na našem tržištu transakcija podrazumeva i 3D secure zaštitu koja pruža dodatnu potvrdu i proveru da karticu koristi njen vlasnik. Ipak, Aleksandar je upozorio da kao što se stavlja katanac ili rešetka na ulaz fizičke prodavnice, isto tako mora da se zaštiti i virtuelna prodavnica.

Moderatorka panela Jelena Opačić, direktorka kompanije mCloud, skrenula je pažnju na bezbednost korisnika podataka i obavezu njihove zaštite. Žarko Kecić je istakao da Evropska unija radi na uvođenju odredbe koja vlasnicima nalaže primenu raspoloživih mera bezbednosti sajtova zarad zaštite podataka kupaca, jer će u suprotnom biti odgovorni za štetu koja nastane.

Saveti za onlajn poslovanje

Panelisti su uputili savete preduzećima koja već posluju ili se pripremaju da posluju onlajn.

Nikola Radojčić je rekao da pri izradi svake e-prodavnice treba voditi računa o dizajnu, funkcionalnosti i bezbednosti, da bude čisto, pregledno, jednostavno i uredno. Petar Kordić je skrenuo pažnju na činjenicu da sajt nije jednokratna investicija, da zahteva kontinuirano održavanje, da ga ne treba opterećivati nepotrebnim dodacima (plaginovima) koji se ne koriste, da je izuzetno važan dobar hosting, menjanje pristupnih šifara, linkova za logovanje i sl.

Žarko Kecić rekao je da je u bezbednost potrebno uložiti onoliko kolika se vrednost čuva, pa čak i prezentacioni sajt zahteva zaštitu – od malvera, od krađe podataka, zaštitu baze, ali i zaštitu domena i DNS-a, a dostupne metode za do su tri vrste zaštite nacionalnih domena (.rs/.srb), od kojih dve RNIDS ne naplaćuje, kao i DNSSEC digitalno potpisivanje.

Aleksandar Birovljev sugerisao je da firme o svojim sajtovima treba da razmišljaju vođene izrekom „da niko nije toliko bogat da kupuje jeftino“, bilo da je reč o platformi, hostingu ili SSL sertifikatima. Objasnio je da opcija plaćanja karticama preduzeću može da donese kredibilitet i osigura naplatu. S druge strane, posavetovao je i kupce da uvek prate da li na sajtu postoje oznake banaka, da probaju najpre kupovinu pouzećem ako se plaše onlajn plaćanja, kupovinu kod velikih dok ne steknu poverenje da kupuju i u malim prodavnicama, i da im stoji na raspolaganju i upotreba kartica namenjenih plaćanju na internetu.

Ceo snimak panela „Bezbedan sajt – bezbednija e-trgovina“ dostupan je na Jutjub kanalu RNIDS-a.

Svakog oktobra RNIDS organizuje događaj čija je tema bezbednost na internetu i time se pridružuje panevropskoj kampanji „Evropski mesec sajber bezbednosti“ čiji je inicijator ENISA (Evropska agencija za bezbednost mreža i informacija), a koja ima za cilj podizanje svesti o pretnjama na internetu, načinima zaštite od pretnji i što bezbednijoj upotrebi interneta.

22. oktobra 2021. 0 komentar

Promo

RNIDS: Onlajn panel diskusija „Bezbedan sajt – bezbednija e-trgovina“ 21. oktobra

by bifadmin 15. oktobra 2021.

Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) 21. oktobra organizuje onlajn panel diskusiju „Bezbedan sajt – bezbednija e-trgovina“. Prenos diskusije biće realizovan putem platforme Jutjub i sledećeg linka, a počinje u 11 časova.

Tokom oktobra, Evropskog meseca sajber bezbednosti, nemoguće je ne postaviti pitanje raste li sa brojem e-prodavnica i potencijal za sajber incidente? Koliko bezbedno firme trguju i kupci kupuju onlajn? Kako zaštititi poslovanje i kupce na internetu?

Ako preduzeće do sada nije poseglo za trgovinom na internetu pitanje je dana kada će to učiniti sudeći prema rastu koji e-trgovina beleži u Srbiji. Tokom 2020. godine e-komerc je oborio sve rekorde, međutim taj trend se nastavlja, a u analizi podataka Narodne banke Srbije koju je napravila E-komerc asocijacija Srbije, u prvoj polovini 2021. godine broj dinarskih transakcija plaćenih karticom onlajn veći je za 91% u odnosu na isti period prethodne godine, a vrednost dinarskih transakcija je duplirana.

Panel diskusija „Bezbedan sajt – bezbednija e-trgovina“ ima za cilj da preduzeća koja se tek upuštaju u trgovinu na internetu informiše o tome kako da internet što bezbednije koriste u poslovanju. Tokom diskusije razmatraće se kakve greške preduzeća prave prilikom izrade sajtova, kako da o svojim sajtovima brinu i kako da ih štite, kako da što bezbednije prodaju, komuniciraju, načelno, posluju na internetu.

Petar Kordić, Live škola WordPress-a, marketar u pozadini, stručnjak za WordPress sajtove na prvoj liniji, godinama se bavio „sajtovskom virusologijom“ i otklanjanjem problema u kojima su se preduzeća našla usled činjenice da im je sajt hakovan. Svoja iskustva prenosi polaznicima škole koju je osnovao, a publika panel diskusije imaće prilike da čuje koje greške se mogu izbeći, šta je potrebno da firma zna da bi mogla da kontroliše rad ljudi unajmljenih da brinu o sajtu i kako da sajtovi na WordPress platformi budu što bezbedniji.

Da li i koliko preduzetnik brine u startu o bezbednosti svog e-šopa, koliko je važna uloga dobrog divelopera ili agencije koja održava sajt da ne dođe do incidenta? Imaju li preduzetnici, zauzeti brigom o dnevnom poslovanju, vremena da se posvete i ovoj temi? Svoja iskustva će sa publikom podeliti Nikola Radojčić, suvlasnik dizajnerskog studija Braća burazeri i brenda Dechko Tzar čiji se proizvodi zahvaljujući e-šopu prodaju i na tržištima van Srbije.

Ako je zaštita naziva domena putem kog se pristupa sajtu ili e-prodavnici A, šta je onda B? Žarko Kecić, rukovodilac Sektora IKT servisa RNIDS-a, stručnjak za bezbednost i stabilnost kompleksnih IT sistema i infrastrukture, predstaviće abecedu osnovne zaštite veb-aplikacija i pružiti savet kako da preduzeća, bez obzira na veličinu, obave osnovne aktivnosti zaštite svojih onlajn resursa.

E-trgovina, elektronska plaćanja i digitalni poslovni modeli su ekspertiza Aleksandra Birovljeva koji je tokom godina sarađivao sa najvećim e-komerc trgovcima, bankama prihvatiocima platnih kartica, kompanijama za onlajn klađenje, i koji je imao prilike da primeni neke od specifičnih oblika e-plaćanja koje su promenile onlajn tržište (tokenizacija platnih kartica, plaćanje „jednim klikom“ i dr). Od Aleksandra očekujemo savete o tome kako postaviti svoju e-prodavnicu i regulisati onlajn plaćanje što jednostavnije i bezbednije – i za prodavce i za njihove kupce.

Razgovor vodi i panel moderira Jelena Opačić, direktorka kompanije mCloud – hosting provajdera i ovlašćenog registra RNIDS-a, koja će diskusiji dati vredne uvide sa aspekta firmi koje pružaju usluge hostinga za e-trgovine brojnih preduzeća.
Iako ovogodišnjoj panel diskusiji publika neće fizički prisustvovati, već će razgovor biti prenošen putem strima, pitanja učesnicima panela moguće je postaviti na imejl adresu pitanja@rnids.rs ili putem četa tokom emitovanja programa.
Svakog oktobra RNIDS organizuje događaj čija je tema bezbednost na internetu i time se pridružuje panevropskoj kampanji „Evropski mesec sajber bezbednosti“ čiji je inicijator ENISA (Evropska agencija za bezbednost mreža i informacija), a koja ima za cilj podizanje svesti o pretnjama na internetu, načinima zaštite od pretnji i što bezbednijoj upotrebi interneta.

15. oktobra 2021. 0 komentar

IT i nauka Promo

Pokrenuta Inicijativa za jačanje bezbednosti podataka

by bifadmin 13. aprila 2021.

Pod sloganom “BeRiskProtected” pokrenuta je Inicijativa za jačanje bezbednosti podataka u cilju što boljeg informisanja poslovne zajednice o rizicima koje nosi digitalno poslovanje – bilo da se radi o sajber napadima, socijalnom inženjeringu ili nameri odnosno nemarnosti zaposlenih.

Inicijativa za jačanje bezbednosti podataka okuplja institucije, kompanije, organizacije i nezavisne stručnjake koji svojim delovanjem mogu i žele da doprinesu bezbednijem poslovanju u digitalnom okruženju – bilo da se bave digitalizacijom, IT servisima, sajber bezbednošću, finansijama (banke, osiguranja, penzijski fondovi), oblastima Data Science, Mashine Learning, Artificial Intelligence…

Cilj Inicijative je podizanje nivoa svesti donosilaca odluka u kompanijama, lokalnim samoupravama, javnim preduzećima i kod ostalih pravnih subjekata o:

– opasnostima koje donosi poslovanje u digitalnom okruženju (sajber i prateći rizici)
– mogućnostima preventive koju pružaju IT kompanije, dominantno sa aspekta sajber bezbednosnih sistema, ali i sa aspekta kvaliteta u samom procesu digitalizacije (za firme koje su u tom procesu ili ga tek planiraju)
– mogućnostima finansijske zaštite ukoliko se šteta dogodi, i to kroz polise osiguranja od sajber rizika, prekida poslovanja, odgovornosti menadžera…

Bezbednost podataka kao najveća briga

„Prema podacima iz istraživanja kompanije Kaspersky, čak 59% organizacija svih veličina širom sveta označilo je bezbednost podataka kao najveću brigu koja se tiče IT bezbednosti. Ovo ne treba da čudi, ako znamo da je 46% kompanija prošle godine iskusilo neki vid curenja podataka, kao posledicu različitih sajber incidenata. Pored narušene reputacije i poverenja korisnika i klijenata, trošak koji su kompanije usled toga imale varirao je od prosečnih 101.000 dolara za mala i srednja preduzeća do 1,09 miliona dolara za velike korporacije”, kaže Dragan Davidović, direktor B2B poslovanja kompanije Kaspersky za istočnu Evropu, koja se priključila Inicijativi.

Povezivanje IT sektora i finansijskih institucija/osiguravajućih društava – radi unapređenja usluga sajber bezbednosti/bezbednosti podataka privrednih subjekata u Srbiji – trebalo bi da u budućnosti doprinese da naše poslovno okruženje bude prepoznato na svetskoj mapi rizika kao jedno od bezbednijih za ulaganje i poslovanje, kad je reč o čuvanju podataka.

“Prema Izveštaju o sajber štetama, koji je kompanija Marsh objavila 2020. godine, prijave šteta po polisama sajber osiguranja su u kontinentalnoj Evropi porasle za 83% u 2019. godini. Prema istom izveštaju, dve trećine (67%) gubitaka usled sajber napada potiču od zlonamernih napada sa ransomware programima, koji čine ukupno 14% zahteva za naknadu štete koji se trenutno podnose osiguravajućim društvima.

Iako je sajber rizik generalno prisutan u ekonomiji, tri sektora su posebno pogođena sajber napadima. Sektor finansijskih institucija bio je najviše pogođen, podnevši petinu (21%) prijavljenih šteta u 2019. godini, a zatim sledi proizvodni sektor sa 13% i kompanije za komunikacije, medije i tehnologiju čije prijave šteta čine 9% svih prijava”, kaže Bojan Jovanović, lider tima za finansijske rizike u kompaniji Marsh koja se priključila Inicijativi.

Inicijativu za jačanje bezbednosti podataka pokrenuli su portali Sveoosiguranju i Sveonovcu, a za manje od tri meseca Inicijativi su se priključile kompanije Marsh, Kaspersky, Wiener Stadtische osiguranje, Sky Express, IN2 Beograd, NET++, Glog, Abstract, Udruženje banaka Srbije, advokatske kancelarije Tomić Sinđelić Groza i Milošević Law Firm, kao i Slovenački poslovni klub i Hrvatski poslovni klub.

Inicijativi se mogu priključiti svi koji svoje delovanje prepoznaju kao deo aktivne i napredne grupe poslovnih ljudi/preduzeća koja želi da doprinese bezbednijem društvu i poslovanju u doba digitalne transformacije.

13. aprila 2021. 0 komentar

IT i nauka Vesti

Novi Android virus, pazite šta instalirate

by bifadmin 31. marta 2021.

Istraživači koji se bave bezbednošću na telefonima, saopštili su da postoji novi Android malver, koji se maskira kao „kritično ažuriranje sistema“ i može preuzeti potpunu kontrolu nad uređajem korisnika i ukrasti im podatke.

Zlonamerni softver je pronađen u aplikaciji pod nazivom „Ažuriranje sistema“ koja je potrebno da se instalira izvan Google Play-a, Android prodavnice aplikacija. Jednom kada je korisnik instalira, aplikacija se sakriva i krišom hakerima šalje podatke sa uređaja žrtve.

U kompaniji za mobilnu zaštitu Zimperium, koja je otkrila malicioznu aplikaciju, rekli su da nakon što žrtva instalira zlonamernu aplikaciju, telefonom može da se upravlja sa daljine.
Špijunski softver može da krade poruke, kontakte, obeleživače pregledača i istoriju pretraživanja, snima mikrofonske pozive i ambijentalni zvuk i snima fotografije pomoću kamera telefona. Zlonamerni softver takođe prati lokaciju žrtve, pretražuje datoteke dokumenata i uzima kopirane podatke iz privremene memorije uređaja.

Ova aplikacija se i vešto sakriva, ali i pokušava da izbegne hvatanje, tako što šalje delove fotografija sa telefona umesto celih fotografija, i time ne troši veliku količinu podataka.

Ciljan napad

Izvršni direktor Zimperijuma Shridhar Mital rekao je da je to verovatno bio deo ciljanog napada.

„To je nešto najsofisticiranije što smo videli“, rekao je Mital i dodao da misli da je mnogo vremena i truda utrošeno na stvaranje ove aplikacije. „Verujemo da postoje i druge ovakve aplikacije i trudimo se da ih pronađemo što je pre moguće“, kaže.

S obzirom da su istraživači potvrdili da je virus instaliran van Google Play prodavnice, sugeriše se da korisnici dobro provere pre nego što instaliraju bilo šta što nije na proverenim mestima poput zvaničnih prodavnica aplikacija, uz napomenu da je najbolje da se aplikacije koje nisu na sigurnim mestima uopšte ne instaliraju.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

31. marta 2021. 0 komentar

Ekonomija

Raste broj nebezbednih proizvoda na evropskom tlu

by bifadmin 3. marta 2021.

Na tržištu EU prošle godine je otkriven veći broj nebezbednih proizvoda nego u 2019. a novost su bili oni namenjeni zaštiti od korona virusa, saopštila je juče Evropska komisija.

U njenom najnovijem izveštaju o nebezbednim proizvodima koji ne spadaju u prehrambene stoji da su prošle godine nadležne institucije širom kontinenta u 5.377. slučajeva preduzele akciju zbog prodaje nebezbedne robe, dok je taj broj u 2019. iznosio 4.477.

Devet odsto svih ovih akcija odnosilo se na proizvode namenjene zaštiti od korona virusa, kao što su maske za lice koje ne štite dovoljno ili sredstva za dezinfekciju koja u sebi sadrže toksične materije. Kao opasne su se pokazale i pojedine UV lampe koje bi trebalo da služe za bezbednu sterilizaciju, a zapravo izlažu korisnike opasnim nivoima radijacije koji mogu dovesti i do opekotina.

Veliki broj istraga sproveden je i zbog nebezbednih igračaka, motornih vozila i električne opreme.

Izvor: Evropska komisija

Foto: Pixabay

3. marta 2021. 0 komentar

Politika i društvo Vesti

Po Globalnom indeksu sigurnosti hrane Srbija na 52. mestu

by bifadmin 25. februara 2021.

Srbija je na 52. mestu medju 113 zemalja po Globalnom indeksu sigurnosti hrane koji je objavio britanski nedeljnik Ekonomist.

Sa ukupnom ocenom 63,2 Srbija je od evropskih zemalja bolje rangirana jedino od Ukrajine koja je na 54. mestu.Druge zemlje Zapadnog Balkana nisu obuhvaćene istraživanjem Ekonomist intelidžens junita (EIU), dela Grupe Ekonomist koji se bavi istraživanjima i analizama.

Srbija je najbolje rangirana po pristupačnosti hrane, na 31. mestu, sa ocenom 83,2. U kategoriji kvaliteta i bezbednosti hrane je na 39. mestu, a u kategoriji priordnih resursa i otpornosti na 72. mestu.

U kategoriji dostupnosti hrane Srbija je na 99. mestu, s prosečnom ocenom 43,9.

Srbija je najvišu ocenu dobila za programe za bezbednost hrane

U odnosu na 2012. godinu, kada je objavljen prvi Indeks, Srbija je poboljšala ukupnu ocenu za 9,1.

Srbija je najvišu ocenu (100) dobila za programe za bezbednost hrane i nutricionističke standarde.

Takođe je dobro ocenjena po udelu stanovništva koje je ispod globalne granice siromaštva (89,5), po promeni prosečnih rashoda za ishranu (89), po dostupnosti mikronutrijenata (85,9), po bezbednosti hrane (82) i po gubicima hrane (78,3).

S druge strane, nestabilnost poljoprivredne proizvodnje i ispunjvanje obaveza u pogledu sigurnosti hrane i politike pristupa hrani ocenjeni su u Srbiji nulom.

Od 2012. do 2018. godine Globalni indeks sigurnosti hrane beležio je konstatno poboljšanje na globalnom nivou, ali je 2019. i 2020. zabeleženo pogoršanje. Pandemija korona virusa još više je pokazala zašto je važno ispitati osnovne pokretače bezbednosti hrane.

Na vrhu liste su Finska (85,3) i Irska (83,8), a iza njih su Holandija, Austrija i Češka. SAD su na 11. mestu, a Nemačka deli 13. mesto sa Novim Zelandom, Danskom i Italijom.

Od zemalja izvan Evrope u prvih 10 su samo Izrael (8. mesto) i Japan (9. mesto).

Najlošije ocenjeni su Jemen, Sudan i Zambija.

Polovina zemalja je smanjilo siromaštvo

Više od polovine zemalja je smanjilo siromaštvo od 2012. godine, a neke, posebno u Aziji, zabeležile su izuzetan napredak. Najveća poboljšana su u Kini, Mjanmaru i Indoneziji.

Ipak, u 20 zemalja je poraslo siromaštvo od 2012, a pandemija bi mogla da ugrozi uspehe postignute u smanjenju siromaštva tokom protekle dve decenije.

Prvi podaci pokazuju da su pandemija i mere ograničavanja javnih aktivnosti imale nesrazmeran uticaj na ekonomski ranjive grupe i stanovnike ispod granice siromaštva.

U gradskim sredinama, radnici u sivoj ekonomiji i migranti su pogođeni poskupljenjem hrane, a manji poljoprivrednici su bili izloženi neizvesnosti prihoda i ishrane.

Indeks ove godine prvi put sadrži kategoriju „Prirodni resursi i otpornost“, u kojoj se prikazuje uticaj klimatskih promena na ukupnu sigurnost hrane.

„Ova promena u metodologiji objašnjava istinsku pretnju klimatskih promena po sigurnost hrane i potrebu da one postanu sastavni deo izgradnje otpornosti u globalnom prehrambenom sistemu“, navedeno je u saopštenju.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

25. februara 2021. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci