Ljudi koji čitaju ovaj tekst sigurno su među najvećim siromasima i čak ne moram ni da gledam u njihove bankovne račune“, pre manje od dve godine napisala je u jednom od tekstova za medije psiholog Ešli Vilans sa Harvarda. Za nju se zna da je ekspert za pregovore, organizacije i bihejvioralnu psihologiju.
Iz velikog broja istraživanja koja je sprovela, Vilans je još jednom hrabro zaključila:
„Više od 80% zaposlenih danas priznaje da nema vremena, da su ’vremenski siromašni’. Ukratko, toliko toga moraju da urade preko dana, ali za to nemaju dovoljno sati. Ono što zaključujem iz istraživanja je da ovaj skok nestašice vremena utiče na međuljudske odnose, osećaj ispunjenosti, sreće i fizičko zdravlje.
I ne samo to.’Vremensko siromaštvo’ utišava smeh, krade radost i iscrpljuje lično blagostanje.“
Kako se gubi vreme?
Postoji jednostavno objašnjenje za dijagnostikovanje manjka vremena. Danas ljudi više vremena provode na poslu i obavljajući kućne poslove nego pre više desetina godina. Danas i muškarci i žene imaju više slobodnog vremena nego 50ih za šta su kriva savremena tehnološka čuda. Ipak, ovo je samo pretpostavka i psiholog Vilans kaže da za to nema dokaza.
„Moja istraživanja pokazuju da je ’vremensko siromaštvo’ posledica neprestane veze ljudi sa tehnologijom. Stalna upotreba pametnih telefona, tableta, laptopova podelila je naše slobodno vreme na kratke periode u kojima smo ometeni ovim uređajima. Nazvali smo ih ’vremenske konfete’. To je ono kada vam periodi vremena prosto klize kroz prste“, zapisala je psiholog.
Neprestanom proverom telefona, skrolovanjem, proverom postova na društvenim mrežama i mejlova od svega ćete najviše dobiti iskrivljen vrat i dva bolna palca. Tako to vide Vilans i tim istraživača sa Harvarda.
Siromašni ste
Drugi razlog koji su ova istraživanja iznela je da je vremenska oskudica direktna posledica opsednutosti poslom i zaradom. „Ljudi su pogrešno naučeni – pogrešno veruju da će im novac, a ne vreme doneti sreću“, glavni je zaključak psihologa. To, po njihovim rečima, najbolje znaju i oni sa 10 miliona na bankovnim računima. Oni znaju da ih novac možda čuva od tuge, ali im ne može kupiti sreću. „Prava sreća zahteva da joj se posvete i pažnja i vreme“, piše Vilans.
Ipak, staviti vreme na prvo mesto, ispred novca, posla ili obaveza veoma je težak posao. Po psiholozima, nije čovek kriv što mu vreme nije prioritet i što ga gubi. Mozak mu smeta. Ljudska bića su alergična na slobodno vreme, kako je to Vilans napisala. To je poznato kao averzija na dokolicu.
„Budimo realni – kada vas neko pita da li ste nešto planirali za danas, kada ste poslednji put odgovorili:“Ništa.“?
Isto tako, zanimljivo je i da svako, baš svako veruje da će sutra ili za mesec, godinu dana imati više vremena nego što ga ima danas.
Možda je najbolje slikati brojevima – poslednjih godina odrasli dnevno provode 3 sata i 20 minuta ispred telefona i tableta što je duplo više nego pre 5 godina. I, što je poražavajuće, pokazano je da je većina tog vremena provedena u apsolutno neproduktivnim aktivnostima kao što je boravak na FB, u igricama i drugim digitalnim druženjima.
Ima li rešenja?
Da bi se prevazišlo ovo ’vremensko siromaštvo’ logično je da je jedino rešenje preusmeriti pažnju sa novca i posla na slobodno vreme i njegovu organizaciju. Dakle, potrebni su namerni i svesni izbori, kako je to navela Vilans.
Prvo, namerno, pa makar i na silu, odvojite vreme za druženja ili vežbanje, hobije, šta vam već donosi radost.
Zatim, identifikujte zadatke koji vam kradu najviše vremena i razmislite o delegiranju ili pojednostavljanju. I, dobar je predlog da, kad god imate nešto malo vremena dok čekate u redu u banci ili u supermarketu, ne gledate u telefon već da, recimo, pozovete nekoga ko vam je drag. A i istraživanja su pokazala da i razgovori sa strancima čine da se osećate bolje.
Na nivou teorije, ovo je sve sasvim na mestu i prihvatljivo je. Ali, kako i sama Vilans kaže, izuzetno je teško sprovesti u praksi. Za početak, dovoljno je samo da sa posla i novca preusmerite pažnju na planiranje kog minuta više koji se zove dokolica.
Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay