Srbija ne prednjači u zelenim agendama i proizvodima, ali zato većina domaće privrede raste organski, u sistemu koji više odmaže nego što pomaže. Vlasnici malih i srednjih preduzeća najčešće sami pribavljaju početni kapital, finansiraju svoj rast i razvoj, „proizvode“ radnu snagu koje nema na tržištu, sami se probijaju na strana tržišta i obezbeđuju sve potrebne sertifikate. Uspešni izvoznici kažu da onaj ko ispuni standarde EU, uspeće i u najtežim okolnostima. Ali možda je obrnuto, da onaj ko uspe u zemlji u kojoj je „uvek neka kriza“, taj će se snaći i na najzahtevnijim tržištima. Stoga ne čudi da preduzetnici koji su izgradili uspešnu firmu u takvim okolnostima, većinom teško donose odluku da je prodaju.
Periskop
8. ENERGETSKI PARADOKS U CENTRALNOJ AZIJI: Imaju naftu i gas, nemaju struju i grejanje
Kako je moguće da stanovnici u zemljama Centralne Azije, koje obiluju energentima, strahuju od zime jer svaki čas ostaju bez struje i grejanja? Infrastruktura starija od pola veka, prekomerni izvoz električne energije avganistanskim talibanima koji znatno više plaćaju od domaćih potrošača, uvoz skupe struje iz Rusije dok lokalni državnici ilegalno rudare kriptovalute, korupcionaške sprege sa ruskim i domaćim tajkunima – samo su neki od primera koji upućuju gde se krije odgovor na ovu zagonetku.
10. PROBLEMI SA MASLINOVIM ULJEM I NAREDNE GODINE: Nezdrava cena zdrave namirnice
Pljačke i prevare sve više prate tržište maslinovog ulja, koje je dostiglo najveću cenu u poslednjih četvrt veka. Zbog loših rezultata vodećih svetskih proizvođača, nestašice i poskupljenja nastaviće se i naredne godine. U italijanskom udruženju proizvođača maslinovog ulja tvrde da ono neće mnogo pojeftiniti ni kada se tržište stabilizuje, jer je vrednost ove namirnice godinama bila potcenjena. Stručnjaci holandske Rabo banke takođe predviđaju da je doba pristupačnog maslinovog ulja zauvek prošlo, zbog posledica klimatskih promena koje će biti sve razornije.
12. PRIVATNA OSTRVA – SVAKOME PREMA POTREBAMA: Tri palme na ostrvu sreće
Danas, kad svaka šuša ima jahtu, Rolls Royce i avion teško je izdvojiti se iz mase, pa kao jedan od posljednjih statusnih simbola ostaje privatno ostrvo. Ostrva na prodaju ima, a ne manjka ni bogataša kojima pare nisu problem, pa koliko košta da košta.
Biznis
14. IVAN KOSTADINOVIĆ, LIDL SRBIJA: Jaki ste onoliko koliko imate pouzdanih partnera
„Mi striktno poštujemo dogovorene valute plaćanja. Jako nam je važno da sa strateškim dobavljačima uskladimo njihovu i našu potrebu za likvidnošću, jer želimo da sa njima izgradimo dugoročnu i pouzdanu saradnju. Ako nemate pouzdane partnere, na tržištu ćete ulaziti u sve teže situacije, što pokazuje i sadašnja kriza. I suprotno – ukoliko ih imate, onda ste oslonac jedni drugima i u teškim makroekonomskim okolnostima“, ističe za B&F Ivan Kostadinović, izvršni direktor kompanije Lidl Srbija.
16. UTICAJ KRIZE NA KVALITET I BEZBEDNOST PROIZVODA: Ko kontroliše kontrolore
Srbija nije jedina zemlja u kojoj se potrošači žale da se zbog krize snižavaju kvalitet i bezbednost proizvoda i usluga, ali se svakako izdvaja po tome da u takvoj situaciji država donese odluku o privatizaciji Jugoinspekta, najstarije i međunarodno priznate kontrolne organizacije kod nas. Privatno vlasništvo nad kontrolnim telom ne bi moralo da bude sporno kada bi postojao sistem koji bi garantovao da se sve radi po propisima. Ali kod nas je sporno to što više nemamo sistem.
18. ISKUSTVA DOMAĆIH PRIVREDNIKA U KORIŠĆENJU ELEKTRIČNIH VOZILA: Isplativije i komfornije
Sve više domaćih privrednika svoj vozni park obnavlja električnim automobilima koji jesu skuplji u startu, ali su dugoročno jeftiniji za održavanje i manje zagađuju okolinu. Najveći problem je i dalje nedovoljan broj punjača, a privrednici ističu da bi trebalo povećati i subvencije.
Finansije
20. ZATVARANJE FIRME DUGA I SKUPA PROCEDURA: Dinar platiš za ključ, pet za katanac
Za razliku od jednostavnog postupka otvaranja, zatvaranje firme u Srbiji predstavlja Tantalove muke, jer je proces dug, komplikovan i može da košta od nekoliko hiljada evra do preko 150.000 evra.
22. GDE SE DADOŠE BESPLATNE AKCIJE: Hartije Akcionarskog fonda uglavnom bezvredne
Nismo dobili onih hiljadu evra u besplatnim akcijama šest velikih preduzeća, ali šta je sa paketom koji je zaostao iz prethodnih i dopunjen naknadnim privatizacijama i nalazi se u Akcionarskom fondu? Već 13 godina nominalna vrednost tih akcija je ista, iako je u međuvremenu bilo promena u strukturi portfolija. Tržišna cena verovatno je mnogo niža, jer se tu nalaze uglavnom akcije drugog i trećeg reda. Neke od njih su potpuno nenaplative, a država se nije potrudila da unošenjem kapitala boljih firmi poveća vrednost Fonda, kojim upravlja u ime vlasnika 4,8 miliona građana Srbije
24. KUPOVINA OD PDV PUNOMOĆNIKA: Kolateralna šteta veličine tržišta
Strane kompanije kao što su Amazon, Google, Microsoft, imenovale su poreske punomoćnike kako bi ispunile zakonske obaveze za prodaju svojih usluga u Srbiji. Registracijom za PDV, strano lice se u pogledu svojih prava i obaveza izjednačava sa domaćim PDV obveznicima, što omogućava poreskim organima da ubiraju prihode od PDV-a i kontrolišu sve transakcije. U praksi se, međutim, pokazalo da problem nastaje u trenutku kada je potrebno uklopiti porez po odbitku, koji je definisan Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, sa PDV računom koji izdaje poreski punomoćnik i da posledice snose domaći kupci koji kupuju usluge iz inostranstva.
Temat – Mala i srednja preduzeća
27. IZVOZ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U AKTUELNOJ KRIZI: Privrednici navikli da sami traže rešenja
Mala i srednja preduzeća koja najviše izvoze u EU, sada su zbog krize na tom tržištu suočena sa velikim padom tražnje. Domaćim privrednicima izvoz otežava i činjenica da tamošnji partneri ne priznaju sertifikate naših laboratorija, i zato sve analize moraju da rade van zemlje. Nije retkost da u inostranstvu ne prihvataju ni garancije naših banaka, čak i kada im je sedište van Srbije, pa bi Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza taj problem mogla da ublaži. Domaća preduzeća se, ipak, najviše oslanjaju na sebe i rešenje za krizu traže u novim tržištima.
30. ZNAČAJ STANDARDIZACIJE ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA: Trošak koji se veoma isplati
Uvođenje standarda u poslovanje traži vreme i novac, kao i dodatno angažovanje sopstvenih ili spoljnih stručnjaka, naročito kada je reč o EU standardima koji su najstroži. Zato je standardizacija posebno zahtevna za manja preduzeća, koja nemaju kadrove za bavljenje ovakvim poslovima. Ipak, ona se i te kako isplati, jer olakšava izvoz i obezbeđuje poverenje potrošača, kažu sagovornici B&F-a.
32. KADA I ZAŠTO SE PRODAJU PORODIČNA PREDUZEĆA U SRBIJI: Ne čekaj nevolju da tražiš kupca
U poslednje vreme, učestale su vesti o prodaji domaćih porodičnih firmi. Na pitanje da li je na to uticala sadašnja kriza, sagovornici B&F-a kažu da su razlozi za prodaju porodičnog posla višestruki, ali uvek važi pravilo da se to ne radi u nevolji.
34. POSLOVANJE MSP U MANJE RAZVIJENIM OPŠTINAMA: Privrednike „žulja“ poreski kredit
Umesto što ih država „bombarduje“ savetodavnim treninzima, preduzetnici na jugu Srbije tvrde da bi za njihovo poslovanje bilo daleko korisnije kada bi nadležni prestali da ignorišu zahteve brojnih privrednika da se vrati poreski kredit na ulaganje u opremu. Sagovornici B F-a predlažu i da država zajedno sa privredom stipendira deficitarne kadrove i tako zadrži potrebne stručnjake u zemlji, pa ne bi bilo potrebe da, na primer, preduzeće u Zaplanju uvozi radnike čak iz Senegala.
36. Tabele – mala i srednja preduzeća po dobiti i po poslovnom prihodu
Intervju
52. MARIJA SEOČANAC, NAJBOLJA ORAČICA SRBIJE: Žena koja je vratila našu zemlju na Svetsko takmičenje u oranju
U Srbiji se svake godine održavaju dva takmičenja orača, koja redovno dokazuju da nam ne nedostaje talentovanih traktorista. Međutim, ono što njima nedostaje je mogućnost da svoje umeće pokažu i na međunarodnim takmičenjima, jer naša zemlja sve do ove godine nije bila članica Svetske oračke organizacije (SOR). To se promenilo zahvaljujući entuzijazmu studentkinje Marije Seočanac, koja je, pored toga što je najbolja oračica Srbije, uspela i da vrati svoje kolege na međunarodnu oračku scenu. Pošto je ostvarila ovaj cilj, sada joj je želja da se i sama nađe u našem nacionalnom timu, koji bi na svetskom prvenstvu orača branio boje naše zemlje.
Skener
56. IZVOZ VINA IZ SRBIJE: Želje opijaju, brojke trezne
Na ambicije Srbije da preplavi vinom kinesko tržište zahvaljujući postepenom snižavanju carina, otrežnjujuće deluju podaci da iz godine u godinu proizvodimo i izvozimo sve manje vina. Tokom poslednjih pet godina, prosečna izvozna cena je iznosila 1,6 dolara za litar, a kada se uporede najveća izvozna tržišta, proizilazi da vino najjeftinije prodajemo u Rusiji, gde završava više od polovine ukupnog izvoza srpskog vina. Kada je reč o plasmanu vina na tržište EU, ni izdaleka nismo dostigli količine koje prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju možemo da izvezemo bez carine.
58. DOPING U ELEKTRONSKOM SPORTU: Novinari pišu jedno, stručnjaci tvrde drugo
Sa rastom nagrada u elektronskom sportu, koje mogu dostići i nekoliko desetina miliona dolara, raste i motivacija igrača da pobede. Stoga su u medijima sve češće vesti o zloupotrebama na turnirima, od tehničkih prevara do upotrebe dopinga, uz ocenu da tome pogoduju nedovoljno čvrsta pravila. No, Milutin Pećić, stručnjak za elektronski sport i vlasnik kompanije Relog Media, ističe u razgovoru za B&F da ovakve tvrdnje proističu upravo iz nepoznavanja pravila ovog sporta. Prema njegovim rečima, broj prevara je veoma mali i uglavnom su prisutne na lokalnim takmičenjima nižeg ranga, dok se na velikim međunarodnim turnirima sprovode striktne kontrole, jer bilo kakav skandal ugrožava i profesionalne timove i sponzore.
Nove tehnologije
60. SILVIO KUTIĆ, IZVRŠNI DIREKTOR INFOBIPA: Jednorog iz Vodnjana
U tehnološkom svijetu u kojem dominiraju američke kompanije, „jednorozi“, startap kompanije koje su dostigle tržišnu vrijednost veću od milijardu dolara nisu rijetkost, ali jednorog sa Balkana je jako rijetka zvjerka. Hrvatskoj kompaniji Infobip, osnovanoj 2006. trebalo je 14 godina da od nule stigne do milijardu dolara, a kompanija i dalje raste.
Nauka
62. ZAŠTO NE POSTOJI „MUŠKA“ PILULA ZA KONTRACEPCIJU: Teška posla
Najnoviji eksperiment sa kontraceptivnom pilulom „na zahtev“ za muškarce uzburkao je javnost da će posle više od pola veka „slepih ulica“ u ovoj oblasti, možda konačno doći do značajnijeg napretka. Ali razlozi za dosadašnje neuspehe nisu vezani samo za nauku, već i za nepoverenje farmaceutskih kompanija da bi muškarci prihvatili neke neugodne efekte pilule, koje već decenijama podnose žene zbog upotrebe ovakve zaštite. Jer za razliku od žena, muškarci ne snose direktne posledice neželjene trudnoće.
Koktel
64. IZRADA POZORIŠNIH LUTAKA U SRBIJI: S kolena na koleno
Koliko će koštati izrada pozorišnih lutaka zavisi od veličine, materijala koji se koristi, kao i od toga koliko je proizvodnja složena, odnosno šta sve lutka u predstavi mora da radi ili pokaže. Kriza je uticala i na ovu delatnost, pa lutkari traže odgovarajuće zamene za najskuplje materijale, kako bi i finalna cena bila pristupačnija. Za razliku od Bugarske i Îeške, koje su vodeće u lutkarskoj umetnosti, Srbija nema specijalizovane škole za lutkarstvo, pa se znanje prenosi od jednog do drugog majstora.
66. ZAGONETNI GRADOVI NA LISTI SVETSKE BAŠTINE: Zaspali u pustinji
Pet gradova na obodu Sahare u Alžiru, koji su sagrađeni između 11. i 14. veka, malo su poznati najširoj javnosti, iako su duže od četiri decenije na listi svetske baštine. Ova mesta, skrivena u pustinji, zbog svoje jedinstvenosti inspirisala su mnoge savremene arhitekte, zadivila inženjere i arheologe. Izdvajaju se i po tome što posetioci moraju da poštuju stroge propise po kojima živi oko pola miliona njihovih stanovnika. Mnoga od tih pravila su stara skoro hiljadu godina.
Komunikacije
68. KAKO JE PHILIPS SKRIVAO INFORMACIJE O ŠTETNOSTI SVOJIH UREĐAJA ZA DISANJE: Para vrti gde etika neće
Holandski tehnološki div Philips već 15 godina proizvodi aparate za pomoć pri disanju, koji su u nekim slučajevima imali potpuno suprotan efekat. Naime, deo njihovih korisnika zaradio je nova respiratorna oboljenja, probleme sa bubrezima i jetrom, a neki od njih i rak. Philips je, s druge strane, zaradio novac. Ali, pošto se saznalo da je kompanija više od decenije prikrivala informacije o štetnosti svojih uređaja, sada se ta zarada topi.
Reprint
70. POREZ NA NASLEDSTVO: Za koga sam sve ovo stvarao!?
Jedan od mehanizama koji se u razvijenim zemljama primenjuje već decenijama, a koji služi da se deca ne opuste previše, ali i da smanji socijalno raslojavanje, upravo je porez na nasledstvo, često nazivan i taksa na smrt. Sa aspekta bogatog čoveka, treća generacija se neće sećati novca i imovine koju im je ostavio, ako je druga do tada sačuva, ali će svakako biti ponosna svaki put kada prođe pored bolnice, škole ili druge zadužbine koju je svojoj zemlji ostavio njihov pradeda.
Vremeplov
72. KAKO SU JUGOSLOVENI LUDOVALI ZA VESTERNIMA: Kauboj iz Bjeljine i goniči stoke mekog srca iz Novog Pazara
Tito nije krio da obožava američke vesterne, a ovako liberalan stav i ogromna popularnost kaubojaca u socijalističkoj Jugoslaviji, doveli su do brojnih koprodukcija u kojima su se „kauboja i Indijanaca“ igrali i jugoslovenski glumci. Vesterni su uticali i na ponašanje običnih ljudi, pa je Novi Pazar imao „kauboje mekog srca“ – goniče stoke Hida Gegića i Hamida Lukića. Aljuš Musli, vlasnik fotografske radnje iz Bjeljine koji se predstavljao kao kauboj Hari Džekson, snimio je nekoliko kratkih vesterna i svojim ćerkama dao imena Dženeta, Dženita i Virdžinija.