Svetska banka predviđa da će sledeće godine cene sirovina pasti u proseku za četiri odsto, nakon pada od 24 odsto ove godine. Goldman Saks (Goldman Sachs), međutim, veruje da ulaganje u sirovine donosi dobre prinose.
Cene roba zabeležile su ove godine najveći pad od pandemije, ali su ostale na visokom nivou, prema agregatnom indeksu cena robe Svetske banke. Ovi padovi će se ublažiti 2024. godine, ali će indeks i dalje pasti za četiri odsto, predviđa ova finansijska institucija u izveštaju s kraja novembra.
Očekuje se da će se cene energenata, gde nafta igra glavnu ulogu, smanjiti za pet odsto, navodi Svetska banka. Metali i prehrambene sirovine takođe će zabeležiti pad cena u 2024. Slab privredni rast sledeće godine usporiće tražnju.
Nepoznat je uticaj geopolitičkih rizika. Intenziviranje sukoba na Bliskom istoku uticalo bi na cene nafte i drugih energenata, a trgovinska ograničenja bi mogla da podignu cene prehrambenih proizvoda, ocenjuje Svetska banka.
Goldman preporučuje ulaganje
S druge strane, investicioni gigant Goldman Saks preporučuje da se ulaže u sirovine. Njihovi analitičari predviđaju prinos od 21% u narednih 12 meseci u novembarskom izveštaju, pri čemu su veće cene energije i industrijskih metala pokretale ovaj rast.
U Goldman Saksu se klade na postepeno popuštanje stroge monetarne politike američke i evropske centralne banke. To bi takođe trebalo da omogući snažniji privredni rast i time podrži tražnju za sirovinama.
Proverili smo kakve su prognoze kretanja cena ključnih sirovina u kategorijama energenata, metala i hrane.
OPEK protiv OECD
Cene sirove nafte padaju od kraja septembra, uprkos smanjenju proizvodnje OPEK+. Visoke rezerve nafte u razvijenim zemljama, loše prognoze privrednog rasta i pooštreni finansijski uslovi donose manju tražnju za crnim zlatom.
Vest Teksas Intermidiejt (VTI), jedna od svetskih referentnih stopa, pala je sa više od 90 dolara po barelu u septembru na sadašnjih 70 dolara.
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) i Međunarodna agencija za energetiku (IEA) – glavni prediktori cena nafte – dale su u novembru prilično različite prognoze tražnje u 2024. OPEK očekuje povećanje od 2,25 miliona barela dnevno, uglavnom zbog Kine.
IEA, s druge strane, predstavlja stav razvijenih zemalja, koje su najčešće među glavnim uvoznicima nafte. Oni su u poslednjoj prognozi za narednu godinu spustili očekivani rast tražnje sa milion barela dnevno na 880.000 barela dnevno.
Naravno, u interesu zemalja članica OPEK-a je da imaju veću tražnju, što znači i višu cenu, dok bi zemlje uvoznice radije imale manju tražnju, a time i nižu cenu. Razlika između ove dve procene iznosi više od procenta svetske dnevne potrošnje nafte.
Prema Goldman Saksu, cena nafte 2024. godine će se kretati između 70 i 100 dolara po barelu. Svetska banka predviđa da će ovogodišnje cene u proseku biti 84 dolara za barel, a sledeće godine 81 dolar. Očekuje se da će smanjenje proizvodnje zemalja OPEK-a biti delimično nadoknađeno većom proizvodnjom u zemljama koje nisu članice izvozne grupe.
Cene gasa u Evropi su malo niže
Očekuje se da će zbog manje tražnje evropske cene prirodnog gasa 2024. pasti za dodatnih četiri odsto. Ove godine su pali za 68 odsto, napominje Svetska banka, posle energetske krize izazvane prošle godine prekidom isporuke gasa gasovodima iz Rusije.
Evropa je ruski gas zamenila uvozom tečnog prirodnog gasa (LNG). EU ulazi u novu zimu sa značajnim zalihama. Skladišta gasa širom kontinenta su popunjena skoro 93%, prema Gas Infrastructure Europe (GIE). Cene gasnih fjučers ugovora na holandskoj TTF berzi kreću se oko 40 evra po megavat satu.
U 2024. godini očekuje se i pad cena prirodnog gasa i LNG-a u SAD – za 20, odnosno sedam odsto, navodi Svetska banka.
Industrijski metali će biti jeftiniji
Nakon projektovanog pada od 12 odsto u 2023. godini, očekuje se da će cene industrijskih metala poput bakra, nikla, olova i cinka sledeće godine pasti za još pet odsto zbog manje potražnje. Svetska banka očekuje poboljšanje tek 2025.
Agencija za kreditni rejting Fič objavila je sličnu prognozu prošle nedelje. U izveštaju, analitičari su napisali da bi cena bakra na Londonskoj berzi metala mogla da padne za dva odsto sledeće godine na 8.600 dolara po metričkoj toni. Očekuje se da će ruda gvožđa pasti do osam odsto na 111 dolara po toni, dok se očekuje da će cink pasti za oko 29 odsto na 2.550 dolara po toni.
Istraživačka agencija BMI, s druge strane, ima pozitivne izglede za kalaj, aluminijum, bakar, olovo, čelik, koksni ugalj i rudu gvožđa. Zbog viška ponude na tržištu predviđaju samo pojeftinjenje nikla i cinka. Rast cena će inače biti nizak zbog usporavanja globalnog ekonomskog rasta, kažu oni.
Svetao izuzetak
Plemeniti metali, posebno zlato, trebalo bi da prođu bolje 2024. godine, predviđa Fič (Fitch). Očekivano smanjenje stope u SAD sledeće godine moglo bi da pomogne podizanju spot cena za 11 odsto na 1.900 dolara po unci.
Cena zlata je obično obrnuto proporcionalna vrednosti dolara i prinosu na američke trezorske obveznice. Nedavni signali američkih Federalnih rezervi o ublažavanju monetarne politike doveli su do toga da pre nekoliko dana cena zlata nakratko skoči na rekordni nivo od 2.135 dolara po unci.
Niže cene hrane uz stabilno snabdevanje
Cene prehrambenih sirovina su prošle godine pale za oko šest odsto, pokazuju podaci Svetske banke. Među njima su presudne cene žitarica poput pšenice i kukuruza.
Poboljšanje globalne ponude žitarica pomoglo je da se ublaže neki od rizika. Među njima se ističu prekršeni sporazum Ukrajine i Rusije o izvozu ukrajinskog žita iz crnomorskog regiona i zabrana izvoza pojedinih vrsta pirinča najvećem izvozniku ove sirovine Indiji.
Očekuje se da će cene u poljoprivredi 2024. pasti za još dva odsto zbog visokih zaliha, predviđa Svetska banka. Uprkos višku ponude, rizik od nestašice hrane ostaje visok, upozorava se u izveštaju banke.
Litijum će biti znatno jeftiniji
Očekuje se da će cene litijum karbonata u Kini, najvećem proizvođaču i potrošaču ovog ključnog materijala za zelenu tranziciju, nastaviti da padaju sledeće godine, prenosi Rojters.
Ove godine cene su već naglo porasle za oko 77 odsto. Prošle nedelje su dostigle najniži nivo u dve godine od 115.500 juana (15.000 evra) po metričkoj toni. Naredne godine kineski litijum bi mogao da pojeftini za dodatnih 30 odsto i dostigne cenu od 80.000 juana (10.400 evra) po toni.
Razlog je rast ponude litijuma. Ovo nadmašuje rast potražnje za materijalom koji se, između ostalog, koristi u baterijama za električna vozila. Globalna ponuda litijuma skočiće za 40 odsto 2024. godine, prema prognozama UBS banke.
Proizvodnja se povećava u Latinskoj Americi i Australiji, kao i u Africi, piše Rojters. Očekuje se da će sledeće godine višak u snabdevanju iznositi 12 odsto. Ove godine je bilo četiri odsto.
Izvor:Jan Artiček, novinar Forbes Slovenija
Foto: Pixabay