Da obični građani mogu biti dobri pomoćnici pravih naučnika pokazala je nova inicijatila na području Spomenika prirode Ribnica.
Naime, u toku proteklih šest meseci Ekološki pokret “Okvir života” iz Mionice je realizovao projekat građanske nauke “Građani za SDG 15.1”. Cilj projekta je bio da se istraži šire područje Spomenika prirode Ribnica u selu Paštriću, kako bi se došlo do podataka o živom svetu na osnovu kojih bi se potencijalno predložilo proširenje ovog prirodnog dobra. Podaci iz literature su pokazali da je ovo zaštićeno područje premalo i da bi trebalo zaštiti već deo klisure reke Ribnice. Stoga se pristupilo terenskim istraživanjima, zajedničkim radom građanskih naučnika i eksperata sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Projekat je podržan od strane IMPETUS projekta, koji je finansiran u sklopu Horizon Europe programa za istraživanje i inovacije.
U procesu istraživanja živog sveta je učestvovalo 29 građanskih naučnika i 13 stučnjaka iz oblasti bioloških nauka. Tokom terenskog rada, zabeležene su 944 vrste, od toga najveći broj su činili insekti (456). Više od 130 vrsta je zaštićeno nacionalnim i međunarodnim zakonodavstvom. Otkriveno je 12 novih vrsta za Srbiju i 6 novih vrsta za nauku.
Na osnovu ovih podataka, došlo se do zaključka da je šire područje Spomenika prirode Ribnica veoma bogato živim svetom i da bi se zaštićeno područje trebalo višestruko povećati. Projekat je takođe pokazao i da građanska nauka ima veliki potencijal u istraživanju živog sveta. Građanski naučnici, nezavisno od stepena obrazovanja i uzrasta, mogu posmatrati živi svet oko sebe i doći do veoma važnih saznanja i podataka. Spisak vrsta do kog se došlo nije konačan i sa istraživanjima će se nastaviti i u narednom periodu.
Šta je građanska nauka?
Ona se naziva još i naukom zajednice, a predstavlja naučna istraživanja koja delimično ili u celosti sprovode naučnici – amateri. Ponekad se opisuje i kao „učešće javnosti u naučnom istraživanju“, čiji je ishod često unapređenje naučnog istraživanja, kao i poboljšano razumevanje nauke od strane javnosti.
Primera uspešnih projekata građanske nauke ima više, ali izdvojićemo samo jedan koji je veoma ilustrativan. Naime, kako piše Wikipedia, jedan od prvih eksperimenata građanske nauke koji se odvijao na internetu bio je “Clickworkers” koji je razvila NASA. Ovaj eksperiment je omogućio javnosti da asistira u klasifikaciji slika, što je znatno skratilo vreme analiziranja velikih grupa podataka. Radi se naime o slikama sa površine Marsa pomoću kojih su naučnici – amateri zapravo vršili klasifikaciju kratera. Nekoliko godina pošto su završili taj zadatak počeli su da dobijaju nove. Među njiima je bila kategorizacija Marsovog reljefa, ali i označavanje lokacija koje bi NASA-ino vozilo sledeći put trebalo detaljnije da fotografiše.