Stvarno su ortaci. Verovatno i u privatnom životu, ali na poslu – garantovano. Tako i rade. Odluke donose zajedno, zaradu dele na ravne časti. Svako ima pravo da zastupa ostale. I pred poverioce izlaze u punoj snazi – ne samo poslovnom, već i ličnom imovinom. I pored mnogih prednosti, a možda baš zbog njih, tek ortačka društva nisu omiljen način organizovanja posla u našoj zemlji.
Oni su u gotovo zanemarljivom broju zastupljeni među više od 138.000 privrednih društava u Srbiji. Ortačkih trenutno posluje 634. Komanditnih je još manje – 113 aktivnih. To pokazuju podaci Agencije za privredne registre.
Nije teško naslutiti zašto je osnivanje društava ograničene odgovornosti znatno lagodniji i poželjniji način poslovanja. Glavni razlog je upravo – ograničena odgovornost.
„Glavni razlog zašto se osnivači češće odlučuju za osnivanje društva kapitala, od kojih je najčešće društvo sa ograničenom odgovornošću – doo, u odnosu na društva lica, ortačko i komanditno društvo, leži u odgovornosti članova“, nema dileme advokat Valentina Stanković (Momčilović) iz Advokatske kancelarije Momčilović Stanković. „Kod ortačkog društva, ortaci su neograničeno solidarno odgovorni za obaveze ortačkog društva i to celokupnom svojom imovinom“.
Kako je u komanditnim društvima
Slično je i od komanditnog društva. To je privredno društvo koje ima najmanje dva člana, od kojih najmanje jedan, koji je naziva komplementarom, odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva, a najmanje jedan odgovara ograničeno do visine svog neuplaćenog, odnosno neunetog uloga. To je komanditor.
„Iz navedenog vidimo da u ortačkom društvu svi članovi, odnosno u komanditnom svi članovi-komplementari odgovaraju za obaveze društva svojom imovinom. To dalje u praksi znači da u slučaju prinudne naplate duga ortačkog ili komanditnog društva, poverilac može da traži namirenje iz imovine tog društva, ali i iz lične imovine – sredstva na ličnom računu, nepokretnosti koje ovi članovi poseduju“, pojašnjava Valentina Stanković.
S druge strane, situacija da član društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionar akcionarskog društva, odgovara ličnom imovinom je – vrlo retka. Članovi, odnosno akcionari, odgovaraju samo do visine uloženog odnosno unetog udela. Lični posed može da strada samo u izuzetnim situacijama.
„To se dešava u slučajevima koje propisi predviđaju kao osnov za probijanje ove „zaštitne barijere““, kaže Valentina. „To je situacija probijanja pravne ličnosti ili odgovornost kontrolnog člana društva s ograničenom odgovornošću i kontrolnog akcionara akcionarskog društva u slučaju prinudne likvidacije kompanije“.
Poverenje, ali i dobar ugovor
OO kao forma poslovanja, osim ograničenja odgovornosti članova, popularna je i zbog jednostavnog osnivanja. Sada je to moguće i onlajn. Na ruku ide i izuzetno nizak minimalni prag osnovnog kapitala – 100 dinara.
Pretpostvalja se da između ortaka postoji veliko poverenje. Često su članovi porodice ili prijatelji. Odluke, po pravilu, donose jednoglasno. Uvek postoji mogućnost da su u osnivačkim aktom predvideli i drugačiji scenario. Ortačko društvo nema organe, već svi ortaci upravljaju zajedno. Zastupanje i upravljanje se može poveriti jednom ortaku. Specifična je situacija i u slučaju nasleđivanja. Ukoliko nije aktom predviđeno drugačije, preminulog člana u društvu nasleđuju ostali ortaci.
„Ključ uspešnog poslovanja kod ortačkog i komanditnog društva jeste adekvatan ugovor o osnivanju koji reguliše situacije poput nasleđa udela preminulog ortaka, odnosno komplementara/komanditora“, napominje Valentina Stanković. „U slučaju smrti ortaka ili komplementara, njegov udeo se ne nasleđuje već se raspoređuje srazmerno na preostale ortake, ukoliko nešto drugo nije uređeno ugovorom o osnivanju ortačkog društva“.
Ukoliko je ugovorom određeno da će društvo nastaviti da posluje sa naslednicima preminulog ortaka/komplementara, onda će se primeniti pravilima o nasleđivanju. Naslednici mogu sa time da se ne saglase. Onda se udeo ortaka/komplementara srazmerno raspoređuje na preostale članove društva.
Brže donose odluke
Pa, opet, mora postojati određene prednosti zbog koje poslovni saradnici odlučuju da se organizuju baš kao ortaci.
„Glavna prednost ovih vrsta privrednih društava se ogleda u fleksibilnom upravljanju. Budući da su ortačka i komanditna društva često manja i agilnija od većih korporacija, mogu lakše prilagoditi svoje poslovanje promenama na tržištu i brže reagovati na nove prilike ili izazove, a postupci promena u poslovanju su pojednostavljeni u odnos na recimo doo“, odgovara nam Valentina Stanković.
Kada se sumira, najveći nedostatak je upravo stepen odgovornosti.
Advokati po zakonu
„Takođe je za osnivanje ove vrste društva preporučljiv visok stepen poverenja i povezanosti između članova, jer je i redovno upravljanje društvom jednako podeljeno“, napominje Valentina. „Za određene vrste podsticaja i subvencija, ovi oblici poslovanja nisu podobni, te i to treba imati na umu prilikom donošenja odluke o formi društva. Ipak, veliki broj ovih osetljivih pitanja je moguće regulisati u korist članova, adekvatnim i kvalitetnim ugovorom o osnivanju, koji je temelj uspešnog i dobrog poslovanja“.
Kada se pogleda presek najvećih, gledano po prihodima, ortačkih društava, vidi se da su česta među advokatima. Tako je silom zakon. Zakon o advokaturi predviđa da se više advokata organizuje kroz advokatsku kancelariju ili advokatsko ortačko društvo. Mnoge od većih advokatskih kancelarija su upravo ortačka društva. Među najuspešnijim ortačkim društvima je i dosta uvozno-izvozno orijentisanih trgovaca.
Svega desetak najuspešnijih ortačkih društava ima više od 10 zaposlenih. Ubedljiva većina ih ima manje. Najčešće do pet radnika.
Izvor: Forbes
Foto: Pixabay