„Ponekad insistiranje na regulativi može da zvuči dosadno, ali jedino uvođenje i poštovanje odgovarajućih pravila može da nas zaštiti od širenja zloupotreba. Zato mislim da moramo još više da se borimo za veću transparentnost u tehnološkom svetu. Jer ako zahtevamo transparentnost od političara, ne vidim opravdane razloge da ista pravila ne važe i u ekonomiji. Posebno kada govorimo o novim tehnologijama, koje se najbrže menjaju“, ističe Polina Malaja, direktorka za politiku u Udruženju evropskih registara nacionalnih internet domena (CENTR).
Internet je po broju korisnika i objavljenih sadržaja prerastao važeće standarde za njegovu upotrebu i zato raste i potreba za boljim regulisanjem svetske mreže. Danas u regulisanju rada interneta učestvuju različiti akteri, kao što su Radna grupa za internet inženjering (IETF) i The World Wide Web Consortium (W3C). Jedan od važnih učesnika je i Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (ICANN). Ona rukovodi globalnom infrastrukturom interneta koja se sastoji od IP adresa, naziva domena (gTLD i ccTLD) i glavnih DNS servera.
Budući da je internet dobro koje koristi većina čovečanstva, njegovim regulisanjem se, osim međunarodnih, bave i nacionalne organizacije, ali sve su uočljivije nesuglasice u tom pogledu između SAD i EU, ističe za B&F Polina Malaja, direktorka za politiku u Udruženju evropskih registara nacionalnih internet domena (CENTR).
B&F: U čemu se pristupi SAD i EU suštinski razlikuju?
Polina Malaja: Evropska unija je prepoznala da se tehnologija razvija suviše brzo i da donosi rizike koji ne potpadaju pod već postojeću regulativu. Tehnološko tržište je sve više prepušteno odlukama kompanija koje na njemu posluju, a logično je da one neće same sebi postavljati ograničenja. To je i osnova razmimoilaženja između SAD i Evrope po ovom pitanju. Amerikanci bi, čini mi se, najradije pustili tehnološko tržište da se samo reguliše, dok EU pokušava da mu nametne pravila kakva postoje i u ostalim privrednim delatnostima.
Podsetila bih koliko je Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti EU bila kritikovana i još uvek je kritikuju. Ona jeste složena i zahtevna, ali je neophodna da bi se zaštitila privatnost građana. Najveći deo politika EU, kao što je na primer Deklaracija o digitalnim pravima, ima za cilj da stavi građane iznad interesa privatnih kompanija. To, naravno, ne odgovara kompanijama, ali ukoliko žele da posluju u Evropi one moraju da poštuju ta pravila.
B&F: Stiče se utisak da sa dolaskom nove američke administracije ove nesuglasice prerastaju u tenzije, ali da u aktuelnoj krizi i u samoj EU ima sve više zagovornika deregulacije. Da li su ovakve bojazni opravdane?
Polina Malaja: To je, nažalost, tačno. Nova američka administracija ima još liberalniji stav prema poslovanju svojih tehnoloških giganata. S druge strane, pitanje je koliko dugo će i sama EU insistirati na regulisanju svega što predstavlja moguće tehnološke rizike. Vidljivo je da u novom sazivu Evropskog parlamenta raste broj onih koji se zalažu za labaviju regulaciju i više naginju američkom modelu. Oni trenutno traže pojednostavljivanje brojnih pravila, ali se može očekivati da će uskoro zahtevati i ukidanje nekih od njih. Ali, pravila moraju da postoje, jer u suprotnom može doći do različitih zloupotreba.
Mnogi scenariji za koje smo mislili da se nikada neće ostvariti, sada su postali realnost. Ako nam nešto u ovom trenutku deluje kao nemoguće, ne znači da se to neće dogoditi u budućnosti. Pogledajte samo koliko se već sada u svetu upotrebljavaju sistemi biometrijskog nadzora ili, na primer, kako se u Kini koristi sistem socijalnih kredita.
Mi smo često nepoverljivi prema ovakvim scenarijima jer mislimo da dolazimo iz demokratskih zemalja, u kojima takva kršenja ljudskih prava nisu moguća. Ali, ona se već krše u zapadnom svetu. Recimo, neke finansijske institucije računaju kreditnu sposobnost privrede i građana uz pomoć različitih podataka koje obrađuje veštačka inteligencija. Mi ne znamo kako rade ti algoritmi i koliko su zapravo tačni, iako njihov rad može bitno da utiče na nečije poslovanje, čak i na egzistenciju ljudi.
B&F: Koliko su sami građani svesni toga?
Polina Malaja: Nije redak slučaj da se ljudi dobrovoljno odriču nekih svojih prava kako bi mogli da koriste određene tehnologije, nesvesni da to neko može upotrebiti protiv njih. Ponekad insistiranje na regulativi može da zvuči dosadno, ali jedino uvođenje i poštovanje odgovarajućih pravila može da nas zaštiti od širenja zloupotreba. Zato mislim da moramo još više da se borimo za veću transparentnost u tehnološkom svetu. Jer ako zahtevamo transparentnost od političara, ne vidim opravdane razloge da ista pravila ne važe i u ekonomiji. Posebno kada govorimo o novim tehnologijama, koje se najbrže menjaju.
Zbog dinamike razvoja interneta, njegova regulativa će morati da se bavi i nekim novim temama, kao što su veštačka inteligencija, blokčejn domeni, metaverzum i drugi virtuelni svetovi… To su sve aktuelne teme koje se brzo razvijaju a trenutno su van pravnih okvira. Posebno je važno da uspostavimo efikasno upravljanje nad razvojem veštačke inteligencije, jer je to tehnologija koja presudno može da utiče na sve bitne aspekte ljudskog života.
B&F: Koliko su opravdane zamerke da „previše zakona“ može obeshrabriti kompanije u razvoju inovacija?
Polina Malaja: Ne zaboravimo da kompanije postoje zato da bi ostvarile zaradu. Ako im se dozvoli da posluju bez ikakve kontrole, onda prećutno poručujemo da su u borbi za zaradu dozvoljena i sredstva koja možda krše poslovnu etiku. Države nikada ne bi trebalo da se odriču zaštite ljudskih prava zarad razvitka tehnologije, jer tehnologija mora da služi ljudima a ne ljudi tehnologiji.
Međutim, ovde nije problem samo u trci za zaradom. Setimo se kakav je Tviter bio nekad, a kakav je danas kada je ova društvena mreža pod novim imenom Iks u vlasništvu Ilona Maska. Ta platforma je jedna od najznačajnijih na svetu za mobilizaciju različitih građanskih akcija, kao i za informisanje i organizovanje ljudi. I sada je u vlasništvu jednog čoveka koji i sam ima političke ciljeve, a ujedno je i poslovni čovek, što znači da pored toga želi da njegove kompanije i profitiraju.
I to je njegovo pravo kao vlasnika društvene mreže, ali moje mišljenje je da jedna tako važna platforma koja utiče na javno mnjenje ne bi smela da bude u potpunosti u vlasništvu jedne osobe. Tolika moć u rukama jednog čoveka je vrlo opasna. No, jedino što trenutno može da se uradi po tom pitanju je da se primenjuju zakoni o zaštiti konkurencije, kako bi se omogućilo da se pojave i drugi igrači na tržištu u toj oblasti. To treba da bude uloga zakonodavca.
B&F: Kako će se po Vašem mišljenju ubuduće razvijati internet?
Polina Malaja: Tokom prethodne decenije, a naročito u poslednjih pet godina, mnogo se ulagalo u infrastrukturu koja podržava internet, a time se sve više bave i zakonodavci i očekujem da će se takav trend intenzivirati. Pored pitanja bezbednosti na internetu, zakonodavci će ubuduće morati više da se bave i temama kao što je potrošnja energije i vode koju iziskuju nove tehnologije. Jer, kao što vidimo, veštačka inteligencija i ogromne baze podataka troše zaista ogromnu količinu struje i to polako postaje i ekonomski i društveni problem.
Osim toga, veštačka inteligencija koristi i tuđu intelektualnu svojinu i tuđe podatke i to takođe treba regulisati, jer iz toga mogu proizići brojni problemi. Jedan od njih je „curenje“ osetljivih podataka o građanima koje oni sami daju četbotovima, nesvesni da su to softveri koji su u vlasništvu privatnih kompanija i da ti podaci ostaju korporacijama. Ne možemo očekivati da svi građani budu svesni toga, ali moramo da radimo na zakonima koji će pružiti efikasnu zaštitu svima od zloupotrebe njihovih podataka.
Marija Dukić
Biznis & finansije 232, april 2025.
Foto: Vojislav Vujanić