Iako je internet globalno dobro, njegovo regulisanje se razlikuje od zemlje do zemlje. Mada se još uvek ne zna da li će se standardizacija interneta i u budućnosti odvijati po principu otvorenosti, za sada je sigurno jedno – rasprava o standardima ne tiče se samo tehnologije već i društvenih vrednosti, saglasili su se učesnici panela „Budućnost interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti“.
„Građanima je prihvatljivo kada se korporacije trude da saznaju sve o njima, dok države koje to rade smatraju nedemokratskim. U praksi, i države i kompanije često poseduju više podataka o građanima nego što bi trebalo, i koriste ih bez uvida javnosti“, upozorava Mika Tasić, tehnološki stručnjak sa preko 25 godina iskustva u pokretanju digitalne transformacije za globalne brendove, uključujući Gugl, BMW i FA.
Njegovo mišljenje deli i Kristijan Kaufman, član odbora u Internet korporaciji za dodeljena imena i brojeve (ICANN), predsedavajući projekta Tor i potpredsednik za tehnologiju platforme Akamai Edge. On smatra da građani olako dele svoje podatke, nesvesni njihove vrednosti na tržištu. Ocenjuje i da internet nije onakav kakvim smo ga zamišljali pre dvadesetak godina – kao prostor za slobodnu razmenu informacija, alatku za lakši pristup znanju i pospešivanje demokratije. Ovi ciljevi su samo donekle dostignuti, jer danas ima sve više pokušaja da se ograniči pristup sadržajima na internetu, konstatuje Kaufman.
Takva ograničenja su ponekad opravdana, na primer kada služe za to da korišćenje interneta učine što bezbednijim, ali ta pravila nisu ujednačena. „Iako je internet globalno dobro, koje se koristi u celom svetu, njegovo regulisanje se razlikuje od zemlje do zemlje. U SAD se teži deregulaciji, nadležni u Evropi se ponašaju kao dobroćudni preduzetni džin koji nije mnogo pametan, dok Kina tome pristupa promišljeno i centralistički”, komentariše Rastko Petaković, stariji partner u advokatskoj kancelariji Karanović & Partners. On ističe da u svetu trenutno ne postoji saglasnost ni oko osnovnih pitanja, poput onog da li standardi na internetu treba da ostanu otvoreni.
Glavolomka za regulatore
Moderator panela Danko Jevtović, član UO RNIDS-a, podsetio je da internet funkcioniše prema standardima koje uspostavlja Radna grupa za internet inženjering (IETF), u čijem radu pored predstavnika država i korporacija mogu učestvovati i građani. Dakle, kroz IETF sve zainteresovane strane predlažu rešenja i zajedno odlučuju o njihovoj primeni.
No, u poslednje vreme u svetu se vodi debata o efikasnosti ovakvog modela. Kaufman smatra da bez otvorenog odlučivanja internet ne bi radio ovako dobro kao danas. Brinu ga pokušaji najmoćnijih država i korporacija da nameću svoje standarde, jer bi na osnovu takve prakse sve odluke zavisile od nekolicine igrača.
Iako se još uvek ne zna da li će se standardizacija interneta i u budućnosti odvijati po principu otvorenosti, za sada je sigurno jedno – da se diskusija o standardima ne tiče samo tehnologije već i društvenih vrednosti. „Vi možete biti pasionirani zagovornik prava na privatnost, ali sve to pada u vodu ako neko ko je, na primer, pedofil želi da koristi enkriptovane tehnologije kako bi vršio krivična dela nad najranjivijom populacijom. Privatnost ne sme da bude iznad bezbednosti, ali ni bezbednost ne bi trebalo da bude izgovor za kršenje drugih ljudskih prava. Sve ovo je kompleksan zadatak za regulatore i treba mu prići vrlo ozbiljno“, ukazuje Petaković.
Dok pojedine države ovo pitanje shvataju ozbiljno, građani mu prilaze znatno neopreznije, dodaje Kaufman. On primećuje da su ljudi svesni da velike internet platforme prikupljaju njihove podatke „ali na to pristaju jer im je zgodno, misleći da korišćenjem tih platformi više dobijaju nego što gube na privatnosti. Neki čak ponosno ističu da nemaju šta da kriju. Čini se da nismo svesni da su naši podaci roba koja kompanijama donosi zaradu, a koju im mi dajemo besplatno”.
Opasnosti od jednoumlja i zaglupljivanja
Jedan od primera kako se monetizuju korisnički podaci je praksa društvenih mreža da sakupljaju informacije o našim interesovanjima i da nam potom nude ciljane oglase, kreirane baš za nas.
„I to je samo vrh ledenog brega. Meta je utvrdila da što se oglašivač obraća homogenijoj grupi, to će njegova reklama biti uspešnija. Zato sada radi na povezivanju korisnika u grupe na osnovu ideološke ili neke druge sličnosti, što kod ljudi stvara utisak da ceo svet sačinjavaju njihovi istomišljenici. Oni polako gube dodir sa realnošću ali i sposobnost da diskutuju sa onima koji drugačije misle. To kompanijama donosi zaradu i zato im odgovara, ali može imati velike društvene posledice”, upozorava Tasić.
Prema njegovom mišljenju, internet je u velikoj meri izgubio na kreativnosti iz vremena kada su ga koristili entuzijasti koji su nesebično delili svoje ideje i znanja, jer danas njime dominira nekolicina velikih kompanija. Osim koncentracije moći, društvenu opasnost u ovoj oblasti predstavljaju i trendovi da se suzbiju stvaralaštvo i želja za istraživanjem.
„Da bismo došli do željenog sadržaja na internetu, nekada smo morali da istražujemo mnogo duže i na više mesta, da informacije koje dobijemo analiziramo i povezujemo. Danas je dovoljno da postavimo pitanje četbotu i da čekamo da nam ta mašina prikupi i ’sažvaće’ podatke. Mi na taj način sužavamo i svoja interesovanja i znanja, i to svesno“, ukazuje Tasić.
Veštačka inteligencija – prilika ili neprilika?
Ali, koliko su ti podaci koje na brzinu dobijamo od veštačke inteligencije tačni? Nisu uvek, odgovara Kristijan Kaufman, objašnjavajući da mašine ne poseduju znanje, već sposobnost da interpretiraju činjenice. Nekada to rade bolje, a nekada lošije.
„Ova tehnologija je daleko odmakla u crtanju slika ili izradi animacija. Mašini možete da opišete neku scenu i ona će vam je za vrlo kratko vreme detaljno nacrtati. Ali ako vam je potrebna ekspertiza ili bilo šta složenije, nemojte se mnogo pouzdati u veštačku inteligenciju. Ona uglavnom stvara mediokritetski sadržaj koji nema visoku vrednost, i na tom polju još neko vreme neće moći da se meri sa ljudima”, uveren je Kaufman.
To je jedan od razloga što Rastko Petaković u svom pravničkom poslu, koji zahteva i mnogo „pešačkog rada“, ne koristi često veštačku inteligenciju: „Jednom sam od četbota zatražio da citira 31. član nekog zakona i on je to uradio iako taj zakon ima samo 29. članova. Istina, to je bila starija verzija četbota, ali ovaj problem je i danas prisutan. Zato veštačku inteligenciju ne koristim za važne zadatke, već za onaj deo posla koji se radi po šablonu, kao što je slanje kratkih generičkih mejlova i slično. A kada je koristim za nešto važno, onda tražim od nje izvor informacija koje mi je ponudila, kako bih ih proverio”.
No, bez obira na svoje trenutne slabosti, veštačka inteligencija ima veliki potencijal da promeni društvo i poslovanje. Pored automatizacije poslova koji se ponavljaju, izrade specifičnih sadržaja prilagođenih pojedincima i drugih primera koji su već zaživeli, Tasić predviđa da bi veštačka inteligencija mogla da pomogne i onima koji nisu stručnjaci da prave aplikacije koje su im potrebne, a kojih nema na tržištu.
„Očekujem mnogo i od velikih jezičkih modela, koji će korisnicima interneta omogućiti da dolaze do podataka na svom jeziku i učestvuju u kreiranju različitih sadržaja, koji će potom biti dostupni i ljudima sa drugih govornih područja“, nada se Tasić.
Ali, da bi se veštačka inteligencija i ostala inovativna rešenja odgovarajuće razvijala, potrebno je da internet ostane globalan, univerzalan, i da niko nema monopol u određivanju njegovih standarda, saglasili su se učesnici panela.
Marija Dukić
Biznis & finansije 232, april 2025.
Foto: Vojislav Vujanić