Na svakih deset ljudi koji odu iz Srbije, osam se vrati, a razlozi za odlazak i povratak su slični, preovlađuju ekonomski, a potom porodični motivi. Ljudi odlaze zbog poslovnih prilika, ali se zbog toga i vraćaju jer su u inostranstvu stekli iskustvo kojim mogu da popune prostor na našem tržištu, navode u Fondaciji za razvoj ekonomske nauke, koja zajedno sa Centrom za evropske politike realizuje projekat „Cirkularne migracije pre depopulizacije“.
O tome zbog čega neko odluči da ode i šta ga navede da se vrati, kakav je život „tamo i ovde“, šta bismo mogli da naučimo od drugih a šta oni od nas, razgovarali smo sa preduzetnicima koji su napustili dobro plaćene poslove u inostranstvu i u Srbiji pokrenuli sopstvena preduzeća. Njihove životne i poslovne priče su veoma različite, ali ih povezuju znanje, upornost i uverenje da sreća više zavisi od ljudi, nego od novca.
Periskop
6. ŠVERC PIJESKA PROFITABILNIJI OD KOKAINA: Ko drugome pijesak kopa
Nakon trgovine krivotvorenom robom poput odjeće i obuće, te šverca droge, krijumčarenje pijeska je po obimu trgovine na globalnom nivou na trećem mjestu, ispred trgovine ljudima i šverca lakim naoružanjem.
8. NESVAKIDAŠNJA PREVARA U POLJSKOJ ŽELEZNICI: Pokvari sopstvene vozove da miniraš suparnike
Misterija vezana za vozove u Poljskoj koji umesto da putuju, stanu u mestu iz nepoznatih razloga i neće da se pokrenu, posle dužeg perioda nagađanja ušla je u oštru krivinu koja se pretvorila u skandal i izbacila nacionalnu železnicu iz šina. Ispostavilo se da je vodeći poljski proizvođač šinskih vozila Newag programirao svoje vagone tako da se kvare kod konkurencije koja mu je oduzela poslove vezane za popravku i održavanje vozova, što je tržište koje u Poljskoj vredi 200 miliona evra godišnje.
10. EKONOMIJA DUGOVEČNOSTI: Posedela privreda
Broj onih sa 50 i više godina izjednačio se sa brojem dece u svetu, a do polovine ovog veka stariji će činiti trećinu svetske populacije, što znači da će čovečanstvo do tada „osedeti“ više nego u prethodnih sedam decenija! Suprotno uvreženom mišljenju da u „penzionisanju sveta“ predvode najbogatije države, demografske promene su najizraženije u siromašnim i srednje razvijenim zemljama, koje stare brže nego što raste njihova privreda. Umesto da svet ostaje na mladima, populacija 50+ iz svog novčanika već sada finansira polovinu globalne potrošnje i doprinosi privrednom rastu u svetu tri puta više nego 100 najprofitabilnijih kompanija.
Biznis
14. PRIVREDNICI U JUGOISTOČNOJ EVROPI O EKONOMSKIM KRETANJIMA: Krhki optimizam
U poređenju sa prethodnom, ove godine dvostruko više generalnih direktora u svetu očekuje da će se ekonomske okolnosti poboljšati, a takva predviđanja iznosi 40% poslovnih lidera u jugoistočnoj Evropi. Istovremeno, polovina vodećih ljudi u preduzećima koja posluju u našem regionu ne veruje da će njihovo poslovanje biti održivo za deset godina, ukoliko se ono uspešno ne prilagodi sve zahtevnijoj regulativi, ubrzanoj primeni veštačke inteligencije i klimatskim promenama, pokazuje najnovije istraživanje kompanije PwC.
16. ZAŠTO SRBIJA PROIZVODI UPOLA MANJE SEMENA OD SVOJIH KAPACITETA: Kako seješ, tako žanješ
Iako Srbija ima odličan potencijal za daleko veću proizvodnju sertifikovanog semena, po njegovoj upotrebi smo na začelju Evrope jer ratari, pritisnuti drugim rastućim troškovima, češće koriste ono „sa tavana“. Država bi mogla da pomogne subvencijama, ali one nisu predviđene za proizvođače deklarisanog semena.
18. ZORICA SELAKOVIĆ, „DESSERT ČAČAK“: Kada život „začini“ slatkiše
„Prošle godine sam krenula na odmor i kada sam na beogradskom aerodromu ugledala svoje kolače pomislila sam – to je to, ne moram više da se dokazujem. Ali evo me sada, sa svojih 66 godina, opet sa rukama u brašnu“, kaže Zorica Selaković, koja je proizvodnju torti i kolača počela u vreme kada za to nije postojala ni šifra delatnosti. Ova veteranka srpskog poslastičarstva dobila je brojna priznanja za razvoj preduzetništva, a isti posao je iz ličnih razloga počinjala dva puta. Kada joj je bilo najteže, zahvaljujući odanim saradnicama i mušterijama obezbedila je najvredniji kapital – veru u ljude.
Finansije
22. ZAŠTO INVESTITORI NISU OŽIVELI STARE INDUSTRIJSKE ZONE: Dobra ideja, ali ne radi
Stare industrijske zone, sa propalim fabrikama i pogonima zaraslim u korov, lokalne samouprave već godinama nude za braunfild investicije. Očekivalo se da će interesovanje za infrastrukturu koja je uglavnom dostupna biti veće i da će ti prostori oživeti. Ali, troškovi renoviranja i prilagođavanja starih objekata previsoki su za domaće firme, dok su strani investitori tražili i dobili mesta u novoizgrađenim zonama.
24. KOLIKO DOMAĆI PRIVREDNICI KORISTE PODSTICAJE ZA ISTRAŽIVANJA I RAZVOJ: Zalud povlastice
Za razliku od poreskog kredita od pre deset godina koji je obuhvatao celu privredu ali ga je država ukinula, poreske podsticaje za istraživanja i razvoj ne samo da koristi jako mali broj domaćih privrednika, nego su retke i firme koje znaju da takve olakšice postoje.
26. NEPOŠTENO VREDNOVANJE IMOVINE: Sezona lova na manjinske akcionare
U zemlji u kojoj se svaki građanin makar jednom požalio na kvalitet njenih institucija, nije bilo realno očekivati da će manjinski interesi u kompanijama uživati privilegije koje postoje na razvijenim tržištima. S druge stane, ni najcrnje slutnje nisu mogle nagovestiti scenario koji je usledio – manjinske akcionare štitila je tek dobra volja dominantnih akcionara, dok su ih češće tlačili većinski vlasnici bilo da su ovdašnji kapitalisti, korporacije iz belog sveta ili njihova vlastita država.
Temat: Povratak u Srbiju – Svuda pođi, kući dođi
31. CIRKULARNI MIGRANTI: Neuhvatljivi mozgovi
Srbiju godišnje napusti između 40.000 i 60.000 ljudi, ali na deset koji odu, osam se vrati. Statistika najteže prati novu vrstu migranata, one koji se u potrazi za poslom kreću između matične i drugih država. Ipak, rasprostranjenu tezu o „odlivu mozgova“ pobija činjenica da je obrazovna struktura naše emigracije približno ista kao kod stanovništva u zemlji.
34. SANDRA AVRAMOVSKI, COLD PRESSOK: Preduzetništvo nosi mnogo šešira
U Americi naučite da je sve moguće, u Srbiji je moguć ispunjeniji život, u Americi živite u balonu, Srbija vas bolje pripremi za realnost. Ovako u najkraćem poredi dve zemlje od presudnog značaja za njen život Sandra Avramovski, koja je napustila dobro plaćeni američki san i u Srbiji pokrenula proizvodnju prirodnih, hladno ceđenih sokova, rešena da u svom poslu spoji najbolje iz dva potpuno različita sveta.
36. STEFAN ĐORĐEVIĆ, ASM INTERNO: Dobra plata i sreća nisu isto
„Prvih godinu dana sve nam je bilo zanimljivo, kupili smo kuću i automobil, bili smo zadovoljni platama, ali je ubrzo počela da nam nedostaje naša zemlja, naša kuća u Nišu, rodbina, prijatelji“, kaže Stefan Đorđević, koji se sa porodicom vratio iz Norveške. Sada u Lazarevom Selu kraj Niša imaju firmu sa 12 zaposlenih i već solidno iskustvo u proizvodnji i prodaji nameštaja. Nisu se pokajali, ali bi iz Norveške rado „uvezli“ nešto od tamošnjeg svakodnevnog života, prvenstveno poslovanje bez papirologije i moto „bez stresa“.
38. DEJAN VITOROVIĆ, RASADNIK VITOROVIĆ: Znanje je najveće imanje
Dejan Vitorović je pokrenuo proizvodnju začinskog i lekovitog bilja u rasadniku u rodnoj Mačvi tako što je prethodno „skoknuo“ do Afrike. Njegov prvi posao, koji je dobio preko konkursa, odveo ga je u Ekvatorijalnu Gvineju, gde je kao pejzažni arhitekta projektovao i izvodio radove na predsedničkim palatama. „Vratio sam se jer mi nije bio cilj da tamo gradim karijeru, nego da steknem iskustvo i da od toga što zaradim pokrenem nešto svoje u Srbiji“, kaže Vitorović, koji danas ima oko 100.000 sadnica začinskog i aromatičnog bilja. U vreme dok ne gaji biljke – i dalje uči.
40. VUK VUJOVIĆ, V3 ROBOTICS: Otišao sam, vratio se sa robotom
Posle osam godina života u Švajcarskoj, Vuk Vujović se vratio u Srbiju i osnovao startap koji razvija robota za uklanjanje korova sa njiva. Iako je njegov povratak podstaknut željom da se oduži društvu iz kojeg je potekao, imao je i ekonomski motiv – razvoj ovakve tehnologije je u Srbiji jeftiniji, carine za nabavku komponenata iz Kine su niže, a zahvaljujući planiranju koje je usavršio u Švajcarskoj, osmislio je i strategiju za lakši izvoz u EU. Trenutno razmatra mogućnost da u Pragu osnuje firmu u kojoj bi sklapao robota. „Tako bismo, za promenu, mi u Evropu izvozili znanje, a oni za nas radili proizvodnju”, šali se ovaj mladi preduzetnik. Ali, u svakoj šali ima bar malo istine.
Intervju
42. ILJA MUSULIN, JAPANOLOG: Vodič za prihvatanje različitosti
Na istoku Azije nalazi se zemlja koja je istovremeno i tradicionalna i moderna. Zemlja u kojoj su žene obrazovane ali u malom broju rade. Zemlja poznata po borilačkim veštinama, čiji se stanovnici toliko trude da izbegnu sukobe da imaju čak i agencije za izvinjavanje. Sve ove i mnoge druge detalje iz života u Japanu našoj publici redovno prenosi japanolog Ilja Musulin u svojim knjigama i novinskim tekstovima, a u razgovoru za B&F, između ostalog ističe: „Mi bismo od Japanca mogli da naučimo kako se poštuje javno dobro, a oni od nas kako se ljudima prilazi spontano i da nije sve u pravilima“.
Skener
46. ZAPOŠLJAVANJE STRANACA U VOJVOĐANSKIM FIRMAMA: Posla više nego radnika
Istraživanja pokazuju da sve donedavno dve trećine privrednika u Srbiji nije bilo spremno da „uvozi“ radnike, a za takvu mogućnost su najmanje bila zainteresovana preduzeća u Vojvodini. Suočeni sa paradoksom da uprkos krizi lakše nalaze nove poslove nego radnike, privrednici su promenili stav, pa je prošle godine samo u pet vodećih vojvođanskih gradova izdato više od 8.000 dozvola za rad strancima. Najviše rade u građevini, ali sada stranih radnika i sa drugih kontinenata ima i u ugostiteljstvu, proizvodnji flaširanih voda, mleka, trikotaže…
48. SPASAVANJE SRBIJE OD PREDUZETNIŠTVA: Promašena pravila, u crno me zavila
Imam utisak da naši državni organi ništa drugo ne rade, nego smišljaju kako da uguše male proizvođače gomilanjem novih obaveza, za koje često ne postoje valjani razlozi, ali zato postoje ogromne kazne. Državne birokrate, čvrsto uverene da su svi privrednici lopovi, na najboljem su putu da spasu Srbiju od preduzetništva.
Nove tehnologije
ALEKSANDAR BESAROVIĆ, CONSTELLATION: Digitalna prečica do novih klijenata
Domaći startap Constellation napravio je softver „Flock Social“ koji prema zadatim parametrima pronalazi korisničke naloge na Instagramu i stupa sa njima u kontakt, radi otvaranja novog prodajnog kanala preko ove društvene mreže. Zahvaljujući svojoj tehnologiji, beogradsko preduzeće je postalo dominantno na svetskom tržištu u odnosu na konkurenciju. Glavni korisnici njihove platforme su vlasnici malih firmi i preduzetnici, koji na ovaj način mogu direktno i bez oglašavanja da dođu do novih kupaca.
Nauka
54. NACIONALNI CENTAR ZA FERTILITET I ONKOFERTILITET: I posle borbe sa kancerom moguće je postati roditelj
U našem okruženju jedino Srbija ima bolničku ustanovu specijalizovanu za lečenje trudnica koje imaju kancer. U Centru za onkofertilitet na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra pomoć mogu potražiti i žene i muškarci kojima je dijagnostifikovano ovo oboljenje, a koji tek planiraju da se ostvare kao roditelji. Zato pored građana Srbije, dolaze i pacijenti iz Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije ukoliko imaju upute za lečenje u toj ustanovi. U njoj pored lečenja, dobijaju i reči ohrabrenja.
Koktel
56. LOKALPATRIOTIZAM I PRODUŽENA MLADOST: Tu gde si – tu je sigurica
Zvuči nelogično, ali mnogi mladi Beograđani bi lakše doneli odluku da se presele na drugi kontinent, nego u drugi deo sopstvenog grada. Jedan od ključnih razloga zašto neki mlađi stanovnici prestonice koji imaju posao i po sopstvenim rečima dobra primanja za srpske uslove i dalje žive s roditeljima je uverenje da van njihovog kraja prestaje civilizacija. Pojedinci smatraju da je njihovim vršnjacima iz malih mesta u Srbiji lakše da se osamostale, jer ako žele da studiraju nemaju izbora osim da odu od kuće. A kad jednom odeš, mnogo je teže vratiti se.
58. KNJIGOVODSTVO ŠVEDSKOG STOLA: Pera Ždera protiv ugostitelja
Kako može biti isplativ švedski sto koji baš zato što omogućava da se za malo novca pojede što više, neodoljivo privlači proždrljivce? Protiv takvih, ugostitelji imaju tajno oružje – zasititi gosta najjeftinijom hranom za što kraće vreme. Ipak, nekad nema drugog rešenja nego da se mušterija izbaci napolje, poput nemačkog trioatlonca koji je udaljen iz jednog kalifornijskog restorana posle stotog tanjira sušija.
Komunikacije
60. KUPCI ZA IZBEGAVANJE: Vesnici propasti
Ukus prosečnog potrošača je zlata vredan onima koji zarađuju na masovnoj prodaji, iako će sve učiniti da kupca koji se ponaša kao većina ubede kako ga upravo njihov proizvod čini jedinstvenim. Ali u globalizovanom svetu masovne potrošnje, u kojem ljudi sve više podsećaju na klonove i bez genetskog inženjeringa, oni koji zaista imaju drugačiji ukus su „vesnici propasti“. Ukoliko čine većinu kupaca nekog potpuno novog proizvoda, to je pouzdan znak da predstoji epski neuspeh.
Reprint
62. KAMPANJA ZA DISKREDITOVANJE VISOKOG OBRAZOVANJA: Zavisnost od tržišta obezvređuje znanje
Studenti Beogradskog univerziteta većinom misle da naši fakulteti nude veoma kvalitetno obrazovanje, ali da zavisnost od tržišta obezvređuje i znanje i obrazovanje. U svetu se sve više propagira da je studiranje gubljenje vremena i da se to znanje može brže steći na kursevima, a zanemaruje se činjenica da je fakultet jedna ustanova koja pojedincu daje intelektualnu širinu, upozoravaju akademci. Kada se određeni fakulteti gledaju kao bezvredni zato što ne odgovaraju društvu koje ceni isključivo zaradu, u takvom sistemu vrednosti studenti postaju mušterije, a sve manji broj mladih se odlučuje da studira.
Vremeplov
64. KO SU BILI SARAFI U SRBIJI: Bankari pre bankara
Sarafi su bili kapitalisti Bliskog istoka, krupni trgovci koji su u Osmanskom carstvu pre pojave banaka bili kreditori države i lični bankari povlašćene klase. U Kneževini Srbiji, država se uveliko zaduživala kod sarafa, a vraćanje duga se „raspoređivalo“ na narod. Prva dva „bankara“ u Srbiji nisu završila slavno – jednog je ubio dužnik, a drugi je morao da beži iz Beograda.