Mikro, mala i srednja preduzeća predstavljaju kičmu domaće privrede samo u političkoj propagandi, dok u praksi već godinama opstaju bez ikakvog oslonca. Suštinski problem koji koči napredak domaćih preduzetnika je pravna nesigurnost, u kojoj važe različita tržišna pravila za politički povlašćene firme i one ostale. Zbog poslovnog ambijenta u kojem je svaki drugi dan neki sistem u kvaru a privrednici plaćaju za greške državne administracije, i preduzetnici povratnici ponekad požele ponovo da odu tamo odakle su se vratili u Srbiju radi „opuštenijeg i kvalitetnijeg života“.
Periskop
6. ZAOŠTRAVANJE KONKURENCIJE U PRETOVARU KONTEJNERA NA JADRANU: Rijeka se vraća u igru
Nekada najveća jugoslovenska luka, Rijeka je poslednjih decenija izgubila trku sa konkurencijom u Kopru i Trstu, ali sada ima ambicije da rivalima preotme vodeću poziciju na Jadranskom moru i sa njima se nadmeće za tržišta u balkanskim i centralnoevropskim zemljama. Zahvaljujući ulaganju danskog brodarskog giganta Maersk, u Rijeci je otvoren novi terminal za koji stručnjaci tvrde da je trenutno najmodernija i tehnološki najnaprednija kontejnerska luka u regionu. To je prva investicija danske kompanije u ovom delu Evrope, koje ne bi bilo da Hrvatska pod pritiskom SAD i EU nije otkazala prethodni tender, na kome su pobedili Kinezi.
10. KRIZA U EVROPSKIM MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA: Što je firma manja, to je muka veća
Političarima se sve manje veruje, privatna ulaganja su u slobodnom padu, dok je broj stečajeva najveći u poslednjoj deceniji i nastavlja da raste. Kriza je najviše pogodila mala i srednja preduzeća čija ulaganja su na istorijskom minimumu, a i oni koji ulažu to većinom čine iz sopstvenih sredstava jer banke „deru“. Iako ovako počinje skoro svaka analiza o ekonomskoj situaciji u Srbiji, ovo nisu podaci za našu zemlju nego za Nemačku, a podjednako sumorni izveštaji o sudbini manjih firmi stižu iz cele Evrope.
12. KVAZI-PREDUZETNICI U MANTIJAMA: Jevanđelje bogatstva
Za razliku od mnogih hrišćanskih kongregacija u SAD koje su na rubu opstanka, mega crkve zapanjujuće rastu poslednjih godina, pri čemu najveće imaju na stotine hiljada vernika. One funkcionišu daleko više kao mašine za izvlačenje novca nego kao duhovne organizacije, jer za njih vernici predstavljaju tržište, a manje crkve mete za preuzimanje. Svake godine objavljuje se lista sto najbrže rastućih mega crkava koje beleže ogromne prihode. Iako je reč o industriji u kojoj komercijalni poslovi hrane jedni druge, mega crkve su kao i ostale verske zajednice u Americi izuzete od većine poreskih obaveza.
Biznis
14. KAKO ĆE MOGUĆI „NAFTNI ŠOK“ U SRBIJI UTICATI NA POSLOVANJE: Privreda strahuje od velikih poremećaja, poljoprivrednici se uzdaju u konje
Dok država beskrajno ponavlja da nema razloga za brigu i da je spremna za svaki scenario u rešavanju naftne krize nastale zbog uvođenja sankcija NIS-u, privrednici strahuju da neizvesnost nije isključena ni iz jednog scenarija – od toga kako će uopšte poslovati ukoliko ne bude bilo goriva, do zebnji da ako ga i bude koliko će poskupeti i kako će se to odraziti na njihove cene. U poljoprivredi su najzabrinutije velike firme, dok vlasnici manjih seoskih gazdinstava koji su ionako u besparici kažu da će orati konjima, kao i njihovi dedovi.
16. ARSENIJ DABAH, INNOTECHNICS: Kako pronaći novi Gugl dok je još startap
„Ono što je karakteristično za ceo Balkan jeste da ljudi nerado govore o detaljima poslovanja vlastite firme, ali su više nego spremni da podijele svoje informacije o konkurenciji“, kaže Arsenij Dabah, vlasnik kompanije Innotechnics, specijalizovane za analizu tržišnih trendova, posebno kada je riječ o tehnološkom sektoru i venture ulaganjima. Ruski konsultant i investitor koji posluje iz Beograda širom svijeta, smatra da od masovnog priliva ruskih preduzetnika Srbija ima više koristi nego štete, posebno Beograd.
18. „GENEZA“, PROIZVOĐAČ I PRERAĐIVAČ SUŠENOG ZAČINSKOG BILJA I POVRĆA: Budućnost zavisi od zdravog zemljišta
„Potražnja za visokokvalitetnim suvim začinskim biljkama i povrćem raste i u Srbiji i na međunarodnom tržištu”, ističe Karolina Sečei, komercijalna direktorka preduzeća „Geneza“, koje proizvodi sušeno začinsko bilje i povrće i prerađuje ga u kvalitetne sastojke za prehrambenu industriju. Vlasnici ove porodične firma iz Kanjiže uvereni su da budućnost zavisi od zdravog zemljišta i zato primenjuju regenerativnu poljoprivredu. „Geneza“ svoje proizvode, uzgajane na plodnoj zemlji Vojvodine, plasira na tržištima Evrope, Amerike i Australije, a priprema se i za izvoz u Aziju i Afriku.
Finansije
22. DA LI JE NARODNA BANKA SRBIJE NEZAVISNA INSTITUCIJA KAKO TO PREDVIĐAJU EVROPSKE NORME: Zakoni prolaze, praksa na čekanju
Izmene i dopune zakona o Narodnoj banci Srbije, usvojene u martu ove godine, nisu dovoljne da obezbede nezavisnost te institucije, već su potrebne dodatne izmene i dopune regulative, ocenjuje se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije. U centralnoj banci tvrde da je samostalnost u najvećoj meri ostvarena još zakonskim izmenama 2012. godine, dok je Evropska komisija u izveštaju za tu godinu ocenila da je to bio „korak unazad“, a u svim narednim se navodi da je napredak delimičan, ograničen ili izvestan. Iako idealan zakonski okvir još nije uspostavljen, mnogo je veći problem što se postojeće norme u praksi ne poštuju, smatraju analitičari.
24. DA LI JE VREME ZA NOVI PRISTUP PLAĆANJU POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE: Opšte smanjenje poreskog opterećenja
Poslodavcima rastu ukupni troškovi poslovanja, naročito radne snage, pa bi možda jedno od rešenja bilo da se ukupno opterećenje na zaradu smanji i tako firmama dugoročno olakša zapošljavanje. Zahvaljujući manjem poreskom opterećenju, poslodavci bi mogli da za isti ukupan trošak daju zaposlenom veću neto platu. Na ovaj način bi se povećala potrošnja, pa bi fiskalni prihodi delimično bili nadoknađeni kroz povećanu potrošnju i naplatu PDV. Opšte smanjenje poreskog opterećenja bilo bi korisno za celu privredu, a ne samo za određene kategorije poslodavaca i zaposlenih, kao što je slučaj kod subvencija.
26. STAV PROSEČNOG SRPSKOG PREDUZETNIKA PREMA ULAGANJU NA BERZI: Nije to za mene
Ovo je verovatno najčešća rečenica prosečnog domaćeg preduzetnika kada se povede neobavezan razgovor o ulaganju na berzi. Kako to da su još uvek toliko udaljeni berza kao najsofisticiraniji tržišni mehanizam i lokalni preduzetnici u čijoj suštini postojanja i opstanka leži razumevanje tržišta?
Temat: Mikro, mala i srednja preduzeća
29. OPADA „IMUNITET“ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U SRBIJI: Krajnje je vreme da se prizovemo pameti
Da je država podsticala razvoj malih i srednjih preduzeća umesto što ih godinama izlaže nelojalnoj konkurenciji povlašćenih domaćih i stranih firmi, sada bismo imali stabilniju privredu. Srbija ne može doveka da se razvija na „ekonomiji kompleksa“ i motanju kablova za strance. Krajnje je vreme da se prizovemo pameti, da ulažemo u sopstveno znanje i više se oslanjamo na domaće preduzetnike, koji za razliku od moćnih stranih kompanija – nemaju rezervnu državu, poručuju ekonomski stručnjaci u razgovoru za B&F.
32. PREDUZETNICI POVRATNICI U ISTOČNOJ SRBIJI: Ovde je svaki drugi dan neki sistem u kvaru
Povratnici koji su osnovali svoje firme u Negotinskoj Krajini, većinom su se vratili zato što su želeli da se njihova deca školuju u Srbiji i jer su smatrali da je ovde život kvalitetniji i opušteniji. Zapušteni putevi, neredovno snabdevanje strujom i vodom, konfuzija u zdravstvu, nestručnost državnih službenika i drugi „autohtoni“ problemi kod povratnika povremeno izazivaju obrnutu nostalgiju. Ponekad požele ponovo da odu tamo odakle su se vratili u Srbiju radi „opuštenijeg i kvalitetnijeg života“.
34. SMENA „S KOLENA NA KOLENO“ U PORODIČNIM PREDUZEĆIMA: Ovaj moj nije kao ja. Srećom, nije kao ti!
Osnivači porodičnih firmi često strahuju da njihova deca neće umeti da rade kao oni. Ali, ona i ne treba da rade kao njihovi roditelji. Osnivači su preduzetnici koji su udahnuli život svojim preduzećima, a da bi ona nakon njih nastavila da se razvijaju i rastu, potrebno je nešto sasvim drugo. To mogu da donesu naslednici, ukoliko su zainteresovani i pripremljeni za porodični posao, i profesionalni menadžeri, ukazuje Boris Vukić, stručnjak koji decenijama pomaže porodičnim preduzećima da uspešno prođu kroz generacijsku tranziciju.
36. KAKO IZGRADITI USPEŠNU FIRMU, PRODATI JE, PA KRENUTI IZ POČETKA: Penzioner radoholik
Dušan Perović, osnivač porodičnog preduzeća „Termovent“ počeo je posao u teškim uslovima, ali kaže da nije hteo da odustane ni po koju cenu. Srpska firma je postala toliko uspešna u proizvodnji klima komora i „čistih soba“, da je švajcarska korporacija „Arbonija“ uporno insistirala da je kupi, ne pitajući za cenu. Čim je prodao firmu, Perović je odmah otvorio novu i prvog dana u penziji – sklopio posao.
38. DA LI SE RAZLIKUJU MUŠKO I ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO: Jedno pitanje a mnogo odgovora
Preduzetništvo se ne deli na muško i žensko nego na dobro i loše, smatraju domaći privrednici. Ipak, stručnjaci podsećaju da su žene u nepovoljnijem položaju zbog toga što još uvek preovlađuju patrijarhalni stavovi o njihovoj ulozi u društvu. Poseban problem je i neregulisan status preduzetnica tokom porodiljskog i roditeljskog odsustva.
40. ŠTA POKAZUJE RANG LISTA NAJPROFITABILNIJIH MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U 2024. GODINI: Može i bez radnika
Skoro petina malih i srednjih preduzeća u Srbiji koja se nalaze među prvih 150 prema ostvarenom neto dobitku u 2024. godini, poslovala je bez zaposlenih radnika. Ovi poslovi mahom su direktno ili posredno vezani za tržište nekretnina. To ukazuje na nastavak upliva kapitala u ovu delatnost, koja nakon pandemije raste znatno brže od domaćeg BDP-a.
41. Liste najbolje rangiranih preduzeća po dobiti i poslovnom prihodu
50. POSLOVANJE EKONOMSKIH CELINA U 2024. GODINI: Energetika otpevala labudovu pesmu
Mada su prethodne godine najviše povezanih preduzeća imale grupacije koje primarno posluju u agraru, građevinarstvu i transportu, među konsolidovanim društvima sa najvećim prihodima i zaradom prednjačila su ona iz energetskog sektora. Ipak, njihova dobit je već lane značajno opala, da bi kraj ove godine Srbija dočekala zarobljena u energetskoj krizi čiji je rasplet neizvestan.
52. Liste konsolidovanih preduzeća po dobiti i poslovnom prihodu
Intervju
60. MIRJANA KATIĆ, DIREKTORKA MATEMATIČKE GIMNAZIJE: Učimo mlade da učine boljim svet u kojem žive
„Mi deci treba da pomognemo da razviju kritičko razmišljanje, da tragaju za istinskim znanjem a ne za instant odgovorima, da budu dobri ljudi i poboljšavaju svet u kojem žive. Na tome insistiram zato što duboko verujem da naše društvo može da bude bolje i humanije“, ističe za B&F Mirjana Katić, direktorka Matematičke gimnazije, čiji su učenici samo u ovoj godini na međunarodnim takmičenjima osvojili 300 medalja. To je neverovatan uspeh za zemlju sa 6,5 miliona stanovnika.
Skener
64. ŠTA TO ZIDA CENE STAROGRADNJE: Polovni stan skuplji od novog
Kvadrat polovnog stana na domaćem tržištu premašio je ove godine po prvi put onaj u novogradnji. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena kvadrata u starogradnji u Srbiji u prvom polugodištu iznosila je 1.856 evra, ili 80 evra više nego kvadrat novog stana. Iako takav trend deluje kao anomalija domaćeg tržišta jer su novi stanovi u mnogim zemljama skuplji, stručnjaci nude objašnjenja šta su razlozi za ovakvu statistiku.
66. PLAĆANJE GOTOVINOM PREKO DRŽAVNE GRANICE: Muke s novcem
Gužve na granicama nerviraju većinu ljudi, ali mogu pogodovati onima koji svesno žele da prenesu nedozvoljeno robu iz jedne u drugu državu. Međutim, dešava se da neko prekrši zakon jer nije dobro informisan o propisima šta je dozvoljeno da se prenese preko državne granice. To uključuje i ograničenja koja se odnose na iznos gotovine koja se može izneti iz Srbije ili uneti u našu zemlju. Nepoznavanje propisa može pretvoriti pošteno zarađen novac u pravu muku.
Nove tehnologije
68. EKONOMIJA STARTAPOVA U SRBIJI: Između inovacija i održivosti
Da bi startapovi u Srbiji prestali da se oslanjaju na grantove i entuzijazam osnivača i mogli samostalno da posluju na međunarodnom tržištu, potrebni su znanje, sistemska podrška i vizija. Saradnja između zrelih autsorsing kompanija i startapova mogla bi da postane ključna poluga razvoja ako se stvori sistem koji podstiče saradnju a ne konkurenciju za isti izvor kapitala.
Nauka
70. KAD POLITIČARI I INDUSTRIJA NE SLUŠAJU NAUČNIKE: Krađa vetra
Da li je moguće opljačkati vetar? To se upravo događa među vetroelektranama koje su postavljene previše blizu i zato lopatice rotora usporavaju protok vazduha koji ih pokreće, odnosno vetroturbine kradu vetar jedna od druge. Usled toga, smanjuje se i količina proizvedene energije, a situacija je najkritičnija na Severnom moru. Naučnici su upozoravali na ovaj problem pre više od decenije, a sada tvrde da će doći do pravnih i političkih sukoba oko pljačke vetra ako susedne države ne počnu međusobno da sarađuju. U ovako podeljenom svetu, to je lakše reći nego učiniti.
Koktel
72. RADNJE KOJE SU SAČUVALE TRADICIJU I AUTENTIČNOST: Kako se na tržištu kotira duh starog Beograda?
Iako „investitorski urbanizam“ u kome svako radi šta mu se prohte bahato zakopava istoriju prestonice, neke radnje koje neguju duh starih vremena tvrdoglavo opstaju. Kako je to uspelo njihovim vlasnicima?
74. SUNOVRAT PERSIJSKOG TEPIHA: Politički zatvorenik
Katastrofalni kolaps u proizvodnji i izvozu nekada slavnog persijskog tepiha je tužni primer kako geopolitika može da uništi hiljadugodišnju tradiciju, čija kulturološka marginalizacija pogađa Irance više nego gubitak prihoda.
Komunikacije
76. GDE JE DANAS PROFESIONALNO NOVINARSTVO: Između političkog zarobljavanja i tržišnog cinizma
Za razliku od pristrasnog novinarstva, koje širi lažne vesti u interesu grupe moćnika, objektivno novinarstvo ne fabrikuje podatke, uporno dokumentuje zloupotrebe moći, štiti slabije, staje iza činjenica i kada su politički nepopularne i nije vrednosno prazno. Ali danas je profesionalno novinarstvo u svetu na rubu opstanka i potrebna mu je zaštita od političkog zarobljavanja i tržišnog cinizma. U suprotnom, prevladaće ono što već vidimo u Srbiji – tržište prepuno medija, ali siromašno poverenjem, slobodom i odgovornošću.
Reprint
78. PRIVATIZACIJA RATA: Nasilje na prodaju
Vojnih plaćenika je bilo otkako ljudi vode ratove, ali ono što današnju ekonomiju ratnih najamnika čini drugačijom jeste obim i sofisticiranost. Sa ugovorima vrednim milijarde dolara, političkim pokrićem i globalnim tržištem rada, plaćenici više nisu pojedinačni vojnici koji jure za novcem. Oni su organizovani, profitabilni i duboko ukorenjeni u geopolitiku 21. veka. Pitanje za vlade, korporacije i građane je jednostavno: ako je rat postao unosan posao, ko zapravo profitira od mira?
Vremeplov
80. PRVI BIOSKOPI U VALJEVU: Gužve zbog „Žene bez stida“
Za razliku od države, preduzimljivi pojedinci u Kraljevini Jugoslaviji su odmah shvatili kakvu moć sa sobom donosi pojava filma. Među njima je bio i valjevski ugostitelj Tiosav Blagojević, koji je u ovom gradu otvorio prvi bioskop 1910. godine, a povodom tri decenije rada stigle su mu čestitke najpoznatijih filmskih studija iz Holivuda. Podozrenje policije, rasprave u javnosti zbog gužvi na projekcijama „škakljivih“ filmova poput „Žene bez stida“, kao i činjenica da vlasnici bioskopa nisu baš redovno plaćali dažbine vlastima, nisu uspeli da zaustave zarazu „pokretnim slikama“ koja se širila Valjevom.