U prodavnicama u Srbiji sir i zamene za sir uglavnom stoje u istim rafovima pa prilikom kupovine treba obratiti posebnu pažnju.
Kako Blic piše, „lažnim sirom“ mogu se nazvati proizvodi koji izgledaju kao sir, imaju čak i isti ukus, a zapravo su emulgirani proizvodi s biljnom masti, daleko slabijih nutritivnih vrednosti i sastojaka.
Prvi signal za potrošača da pakovanje u koje gleda nije sir je ako na njemu ne piše da je sir, budući da je to zakonom zabranjeno.
Naime, od prošle godine svi proizvodi koji umesto mlečne masti sadrže biljna ulja ili masti, moraju na prednjoj strani pakovanja imati istaknutu oznaku koja se sastoji iz dva dela:
- Leva strana: žuti trougao sa crvenom linijom po ivici i crvenim uzvičnikom u sredini.
- Desna strana: tekst na ćirilici – „НИЈЕ 100% МЛЕЧНИ ПРОИЗВОД – САДРЖИ ПАЛМИНО УЉЕ, ОДНОСНО ДРУГА БИЉНА УЉА“.
Oznaka mora biti visoka najmanje 10 milimetara i postavljena tako da ne može da promakne potrošaču.
Za proizvode koji nisu fabrički upakovani, kao što su oni koji se prodaju iz vitrine ili u restoranima, oznaka će biti istaknuta na policama, cenovnicima ili neposredno uz proizvod.
Ipak, proizvođači ovih namirnica imaju različite načine da privuku kupce, kao što je na primer korišćenje pakovanja i ambalaže koja veoma podseća na onu od sireva. Zato je i dalje moguće zbuniti se.
Proizvodi koji su nutritivno ne uporedivi sa sirom
Jutarnji list je na policama hrvatskih marketa „detektovao“ nekoliko zamena za sir, koje su najčešće među sirevima u listićima.
„Tamo smo, na primer, pronašli proizvod na kojem na prednjoj strani piše samo ‘sandwich’, a pozadi stoji informacija kako je reč o ‘namazu biljne masti i dodanih sastojaka’, među kojima se navodi i sir, ali se ne zna u kojoj meri“, navode oni.
Nutricionistkinja Diana Gluhak Spajić kaže da ovakvi proizvodi zbunjuju kupce i napominje da “ako ne piše sir onda on to i nije, iako izgleda kao sir”.
Ona podseća da se „pravi sir proizvodi isključivo od mleka i prirodno je bogat kvalitetnim proteinima, kalcijumom i drugim mineralima, uz masnoće koje su mlečnog porekla i sadrže vitamine topljive u mastima. S druge strane, ovi visoko procesirani namazi, koji uz mlečne sastojke sadrže i biljne masti, imaju niži udeo proteina, često viši udeo zasićenih masti, najčešće iz palminog ili kokosovog ulja, više soli i niz tehnoloških dodataka poput emulgatora i stabilizatora”. Zbog toga su nutritivno manje vredni i ne mogu se smatrati ravnopravnom zamenom za sir, posebno u ishrani dece, kaže ona.
Još jedan signal da je u pitanju “lažni sir” je ako on ima dugačak rok trajanja i ako je jeftiniji.
Izvor: Blic
Foto: schuetz-mediendesign, Pixabay