Rezultati finansijskog sektora u Srbiji u prethodnoj i ovoj godini pokazuju da globalni potresi nisu ozbiljnije uzdrmali poslovanje vodećih finansijskih igrača na domaćem tržištu, ocenjuje se u najnovijoj ediciji Finansije Top 2025/26, koju svake godine izdaje ekonomski mesečnik Biznis i finansije.
Trendovi
9. ŠTA POKAZUJU PROGNOZE MMF-A O IZGLEDIMA SVETSKE PRIVREDE: Roboti imaju najveće šanse da prežive Trampa
Iz obimnih izveštaja MMF-a o stanju svetske privrede u prethodnoj i ovoj godini, nazire se nekoliko zajedničkih imenitelja. Najveći izvor potresa na svetskom tržištu je nova američka politika, po već ustaljenom obrascu posledice su najpogubnije po slabije ekonomije, a najotporniji na aktuelna događanja su roboti. Zato MMF savetuje siromašnijim državama da se okrenu ulaganjima u veštačku inteligenciju, u trenutku kada Svetski program za hranu (WFP) izveštava da skoro 400 miliona ljudi u tim zemljama doslovno gladuje.
12. SUOČAVANJE EU SA KINESKOM KONKURENCIJOM: Devalvacija eura ili carine
Evropska unija suočava se sa lenjinovskom dilemom: šta da se radi? Za Lenjina, rješenje za goruća pitanja je bilo formiranje revolucionarne organizacije radničke klase. Liderima EU, suočenim sa gubitkom konkurentnosti evropske ekonomije u odnosu na Kinu, eksperti kao rješenje predlažu ili carinske barijere ili devalvaciju eura. Ako euro devalvira, ceh bi platile i ekonomije na Balkanu.
14. ZAPADNI BALKAN I SVETSKA KRIZA: Između dve vatre
Troškovi za privrednike na Zapadnom Balkanu ponovo sve više rastu, ali ne samo zbog posledica krize na Bliskom istoku. Gomilanje necarinskih barijera i nova trgovinska pravila EU uveliko povećavaju izdatke firmama uprkos nultim carinama. Pored lokalnih privrednika, na ovakve namete sve više se žale i kompanije iz EU koje posluju u regionu, posebno nemačke firme koje su i najzastupljenije.
18. PREDVIĐANJA O PRIVREDNIM KRETANJIMA U SRBIJI: Rast nizbrdo, inflacija uzbrdo
Pad privrednog rasta i povećanje inflacije obeležiće tekuću godinu u Srbiji, dok bi sledeća mogla biti bolja. Pored aktuelnog energetskog šoka, prevelika zavisnost od stranih investicija i nestabilna politička situacija unutar zemlje predstavljaju najveću opasnost za domaću privredu u srednjem roku, ističu međunarodne institucije. Narodna banka Srbije očekuje da će srpska privreda srednjoročno rasti stabilnim tempom, po stopi od oko 3,5%. Iako je predviđeni tempo rasta investicija niži u odnosu na prethodnu projekciju, centralna banka najavljuje oporavak privatnih ulaganja zahvaljujući relativno visokoj profitabilnosti domaće privrede i daljem prilivu stranih investicija.
20. OCENA BUDŽETSKIH RASHODA U NACRTU FISKALNE STRATEGIJE 2027-2029. GODINE: Tihe pretnje na srednji rok
Najveći rizici za budžetske rashode u srednjem roku ne proizilaze iz postojećih obaveza, već iz oblasti u kojima država još uvek nema dovoljno jasno definisan dugoročni pravac razvoja, zbog čega bi pojedini troškovi u budućnosti mogli biti znatno veći od planiranih, ocenjuje Fiskalni savet.
24. KRŠENJE ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA: Kazne za prekršaje i privredne prestupe
Prema izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca, prošle godine je porastao broj prijava o sumnjivim transakcijama koje su poslale banke i platne institucije. Ukupna vrednost prijavljenih sumnjivih transakcija premašila je 2,5 milijarde evra, a u legalne tokove nije ušlo 884 miliona evra nezakonitog novca, zahvaljujući tome što su obveznici Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma reagovali na vreme. Novčane kazne i druge mere koje propisuje ovaj zakon za učinioce prekršaja ili privrednog prestupa mogu biti veoma stroge.
26. Statistika o pranju novca u svetu
Svake sekunde, milijarde dolara ilegalnog novca u svetu promene vlasnika zahvaljujući kleptokratskim mrežama koje funkcionišu kao transnacionalna preduzeća. One povezuju korumpirane državne zvaničnike, njihove porodice i najuži krug saradnika, menadžere bogatstva, bankare, finansijske savetnike za osnivanje fiktivnih preduzeća, računovođe, advokate, agente za nekretnine i različite grupe koje „posluju“ pod okriljem organizovanog kriminala.
30. FINANSIRANJE ODRŽIVOG RAZVOJA: Uspon tematskih obveznica
Tržište tematskih obveznica postalo je oslonac održivog razvoja i važan deo globalnih finansija. Zelene obveznice su i dalje najzastupljenije, ali se tržište širi ka novim sektorima i instrumentima. Razvoj domaćeg tržišta tematskih obveznica predstavlja važnu priliku za jačanje investicija i brži prelazak ka održivoj ekonomiji.
32. PRIMENA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U FINANSIJSKOM SEKTORU U REGIONU: Na početku puta
Bankari i osiguravači u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori jasno prepoznaju značaj veštačke inteligencije, ali su oprezni u primeni AI rešenja, a većina započetih projekata je još u ranoj fazi, pokazuje istraživanje EY AI Pulse 2026. Dosadašnji rezultati upućuju da AI već može da doprinese većoj produktivnosti i efikasnosti u poslovanju ovih organizacija, dok širi finansijski efekti zahtevaju zreliji i strukturisaniji pristup.
36. POREZ NA ROBOTE: Da nam živi, živi rad!
Oporezivanje ljudskog rada i dalje je ključni izvor javnih prihoda, zbog čega tehnološke promene koje ljude zamenjuju robotima imaju direktne fiskalne posledice. dok je automatizacija neizbežan ishod tehnološkog razvoja, još uvek nije jasno ko će platiti fiskalnu cenu povećane efikasnosti.
38. DIGITALNA MALINA I AI GRAD: Pamet kao đubrivo
Poslednjih godina, IT sektor je postao toliko važan za suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, da je potisnuo malinu kao neprikosnoveni simbol domaćeg izvoza. Međutim, otpuštanja programera u svetu i kod nas zbog upliva veštačke inteligencije, upozoravaju da su klasične autsorsing usluge prevaziđene i da Srbija mora da pređe na novi model razvoja i finansijskih podsticaja za napredak tehnoloških inovacija. Ako stvorimo prostor za inovacije i razvoj naše digitalne maline, to će pomoći i onoj u voćnjaku da ne završi u proizvodima koje su drugi napravili, a njihovi potrošači širom sveta ni ne znaju da su izrađeni od maline poreklom iz Srbije.
Banke
41. BANKE I DALJE U VELIKOM PLUSU: Da je bolje ne bi valjalo
Podatak da je 16 banaka zabeležilo pojedinačni profit veći od milijardu dinara u 2025. godini i da bi se sa tolikom zaradom rangirale među 100 najvećih domaćih kompanija prema ostvarenoj dobiti, najbolje ilustruje dominaciju bankarskog sektora na domaćem finansijskom tržištu. I ove godine nastavlja se pritisak akcionara da banke još više „nabilduju“ rezultate koji su verovatno već blizu plafona, imajući u vidu raspoložive kapacitete privrede i građana.
44. REKORDNE ZARADE BANAKA U PRIVREDI KOJA POSRĆE: Bankari profitabilniji od svojih klijenata
Kako je moguće da banke u Srbiji sve više zarađuju, dok privreda – koja bi trebalo da bude dugoročan oslonac kreditne aktivnosti – beleži sve lošije rezultate, naročito proizvodnja.
48. KOLIKO JE FOND ZA RESTRUKTURIRANJE BANAKA USAGLAŠEN SA PRAKSOM EU: I jeste i nije
Dobro je što je Narodna baka Srbije, sledeći standarde EU, osnovala Fond za restrukturiranje banaka i to u trenutku kada je bankarski sektor u Srbiji stabilan, likvidan i kapitalizovan. Međutim, za razliku od prakse EU, gde rukovođenje Jedinstvenim fondom za restrukturiranje (SRF) obezbeđuje njegovu samostalnost i nezavisno donošenje odluka, kod nas ovim fondom upravlja centralna banka, ali ona ne odgovara za njegove dugove. To može stvoriti velike probleme ukoliko dođe do ozbiljne krize bankarskog sektora, ocenjuje Nikola Avramović iz konsultantske kuće Alvarez&Marsal.
50. VJEŠTAČKA INTELIGENCIJA U BANKARSTVU IZMEĐU EFIKASNOSTI I ODGOVORNOSTI: Ko zapravo odlučuje – algoritam ili čovjek?
Algoritmi će nesumnjivo igrati sve veću ulogu u bankarstvu. Pitanje više nije da li algoritmi donose odluke, već koliko smo spremni da prihvatimo odluke koje ne možemo razumjeti. Ako bankarski službenik ne može da objasni klijentu razloge zašto je odbijen njegov zahtjev za kredit ili zbog čega mu je blokirana kartica, u tom slučaju legitimnost takve odluke ostaje upitna – bez obzira na to koliko je tehnološki sofisticirana. U primjeni algoritama postoji granica koja nije tehnološka, već ljudska – povjerenje klijenata.
52. SAVETI BANKARA KAKO DA SE ZAŠTITITE PRILIKOM ONLAJN PLAĆANJA: Danas se više hakuju ljudi nego sistemi
Banke ulažu velika sredstva u napredne IT sisteme zaštite. Upravo zato napadači se sve više preusmeravaju na klijente banaka, pokušavajući da ih navedu da sami otkriju osetljive podatke. Pošto broj ovakvih napada zabrinjavajuće raste, pitali smo bankare šta bi i njihovi klijenti trebalo da preduzmu kako bi se zaštitili od zloupotreba.
56. KAKO BANKE U SRBIJI GLEDAJU NA KREDITIRANJE VERSKIH ORGANIZACIJA I SVEŠTENIKA: U ime Oca, Sina i održivog novčanog toka
Iz ugla savremenog upravljanja rizikom, sakralni svet predstavlja pravu zakonsku enigmu. Crkve, verske zajednice i sveštenici u Srbiji imaju specifičan status koji ih u pravnom i finansijskom sistemu smešta u neodređenu zonu između neprofitnih organizacija, privrednih društava i slobodnih umetnika, što ih čini prilično nepodobnim klijentima za banke.
58. ANKETA B&F
64. Tabele
Osiguranje
77. TRŽIŠTE OSIGURANJA U 2025: Zarada uvećana skoro za trećinu
Premija osiguranja u 2025. godini porasla je oko 8%, dok je zarada osiguravajućih društava uvećana 30%. Oko 70% premije je u rukama pet najvećih osiguravača.
80. OSIGURANJE ZAJEDNIČKIH PROSTORA U ZGRADAMA: Stanari radije biraju svađu oko novca za popravke nego polisu
Osiguravači u Srbiji nude osiguranje zajedničkih prostora u stambenim zgradama već deset godina. Međutim, procenjuje se da je kod nas osigurano tek oko 5% zajedničke imovine u zgradama, koju većina stanara doživljava kao „nečiju“ a ne svoju. Sve dok ne dođe do štete, čiji troškovi su najčešće veći od mesečnog izdvajanja za polisu osiguranja od rizika.
82. OSIGURANJE BICIKALA U SRBIJI: Polise kaskaju za dvotočkašima
Uprkos godišnjem prometu od 200.000 bicikala, među kojima je sve više skupih električnih modela, trenutno samo dve osiguravajuće kuće u Srbiji nude proizvode povezane sa osiguranjem bicikala ili biciklista, što pokazuje da tržište zaostaje za realnim stanjem na ulicama. Čini se da je nepoverenje obostrano – vlasnici dvotočkaša ne veruju da im neko može sačuvati bicikle, a osiguravajuće kuće sumnjaju da bi mogle imati zaradu od tog posla. Zato gotovo da i nema ponude, dok vrhunski sportisti svoje papreno skupe modele, samo što ne čuvaju pod jastukom.
86. OSIGURANJE AUTONOMNIH VOZILA: Jednačina bez poznatih
Autonomni automobili ne testiraju samo granice tehnologije, već i zakona. Dok tehnologija uglavnom beleži pozitivne rezultate na testovima, regulativu izgleda očekuje dopunska nastava, budući da i dalje nije sasvim jasno ko je odgovoran ako automobil bez vozača izazove sudar. Konkretno, čije osiguranje bi pokrilo štetu i da li premija tog osiguranja treba da bude viša ili niža u odnosu na automobile kojima upravlja nesavršeno biće kao što je čovek, koji je sve ovo i osmislio.
88. Anketa B&F
92. Tabele
Lizing
101. LIZING TRŽIŠTE U SRBIJI: Značajna podrška domaćoj privredi
Tržište finansijskog lizinga je u 2025. godini ostvarilo godišnji rast od 4,3%, sa ukupnim finansiranjem od 1.023,7 miliona evra, a najbrojniji korisnici bile su kompanije u delatnosti saobraćaja i informisanja, koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 293,3 miliona evra. Posledice aktuelne globalne neizvesnosti odrazile su se i na ovo tržište, pa je u prvom tromesečju 2026. vrednost novozaključenih ugovora opala za 10% u odnosu na prošlu godinu, ali je broj novozaključenih ugovora povećan za 11,5%. To ukazuje na nastavak tražnje za finansiranjem putem lizinga i značaj koji finansijski lizing ima u podršci domaćoj privredi.
104. ZAŠTO KINESKI AUTOMOBILI PRIVLAČE SVE VIŠE KUPACA: Jedno zašto, hiljadu zato
U prva četiri meseca ove godine, kineska vozila činila su 10% ukupne prodaje novih automobila u Srbiji. To je veliki skok u odnosu na 2025. godinu, kada je udeo bio ispod 4%. Interesovanje za vozila iz Kine nastaviće da raste na našem tržištu, a do osetnog skoka tražnje doći će onda kada i preduzeća počnu masovnije da ih kupuju, predviđa Bojan Vračević, predsednik Izvršnog odbora OTP Leasing Srbija.
106. Tabele
Fondovi
111. NASTAVLJEN RAST INVESTICIONIH FONDOVA U SRBIJI: Novi ulagači beže od rizika
Za investicione fondove u Srbiji i 2025. je bila dobra godina, kakvoj se uglavnom nisu nadali finansijski investitori zbog nepovoljnih globalnih okolnosti i političkih trzavica u zemlji. Poslednjih nekoliko godina to je najbrže rastući deo finansijskog tržišta, ali prognoze o rezultatima za naredni period teško je dati jer ni spoljna ni unutrašnja dešavanja ne nagoveštavaju smirivanje situacije. Novina na tržištu je to što su novi ulagači manje spremni za rizik i okreću se novčanim fondovima koji obezbeđuju manji, ali siguran prinos.
114. STAGNIRANJE DOBROVOLJNIH PENZIJSKIH FONDOVA: A za starost – ništa novo
Dobrovoljni penzijski fondovi ni posle pune dve decenije poslovanja u Srbiji nisu ostvarili svoj prvobitni cilj – da postanu treći stub penzijskog osiguranja. Svega 10% zaposlenih ulaže u ovaj vid štednje za starost, tek svaki treći ima bar jednu uplatu tokom godine, a oko 62% članova dobrovoljnih penzijskih fondova staro je između 40 i 60 godina.
116. Tabele
Revizija
123. REVIZIJA JAVNIH IZDVAJANJA ZA ODBRANU U VREME GEOPOLITIČKIH KRIZA: Poverljivost ne sme postati izgovor za odsustvo kontrole
Rast budžetskih izdvajanja za odbranu nije prolazna epizoda, već deo nove realnosti javnih finansija. U uslovima velikih fiskalnih promena, revizija mora da pomogne prilikom utvrđivanja da li javni novac ostvaruje merljive rezultate. To posebno važi za rashode koji brzo rastu i koji se često opravdavaju nacionalnom bezbednošću.
125. Spisak ovlašćenih revizora u Srbiji
Berze
129. POSLOVANJE BEOGRADSKE BERZE U 2025. GODINI: Poslednji da ugasi svetlo
Akcije na Beogradskoj berzi zabeležile su rast vrednosti petu godinu za redom. Međutim, ovaj rezultat je uveliko zasenio dalji pad prometa, koji se srozao na nivoe za koje se mirne savesti može reći da formirane cene ne čine verodostojnim. Uporedo, država nastavlja da forsira svoju strategiju za razvoj tržišta kapitala, iako je i pre početka njene primene bilo jasno da će završiti u duhu floskule „operacija uspela, pacijent umro“.
132. NEISKORIŠĆENA MOGUĆNOST DA SE SRPSKOM MALINOM TRGUJE PREKO BERZE: Kome odgovara neuređeno tržište?
Sve veći problemi u srpskom malinarstvu jasno signaliziraju da je krajnje vreme da se ovo tržište uredi. Među merama koje bi trebalo preduzeti je i kreiranje elektronske platforme za trgovanje malinom kao berzanskom robom, što bi povećalo transparentnost na tržištu i bilo bi korisno i za proizvođače i za kupce. To potvrđuju i stručna istraživanja u Srbiji, ali nažalost i činjenicu da za takvo rešenje nema političke volje.
134. Tabele
Kako to rade drugi
140. DRŽAVNE KAZNE ZA RASIPNIŠTVO: Skromnost je vrlina, osim za predsednika
Stanovnici Tadžikistana ne mogu da organizuju slavlja i sahrane kako njima padne na pamet, već moraju da se pridržavaju zakona koji radi štednje u „sitna crevca“ propisuje šta je dozvoljeno a šta ne. Glavni cilj je uterivanje skromnosti u društvo, a inspektori naplaćuju drakonske kazne čak i za „ekstravagantno tugovanje“ na sahranama, što obezbeđuje i do milion dolara budžetskih prihoda godišnje. Predsednik i njegova porodica zvanično se takođe zlopate i žive od minimalca, a nezvanično se baškare u bogatstvu čija vrednost se procenjuje na milijardu dolara.
Vremeplov
144. UTICAJ STRANIH BANAKA NA PRIVREDU U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI: Čelično prijateljstvo
Strane banke su bile daleko dominantnije od domaćih u finansiranju industrije u Kraljevini Jugoslaviji, posebno u sektorima poput rudarstva i teške industrije, proizvodnje cementa i energetike, dok su im prehrambena industrija i poljoprivreda bile manje privlačne. Povezivanje bankarskog i industrijskog kapitala dodatno se učvršćivalo po principu „ja tebi, ti meni“, jer su upravnici vodećih stranih banaka istovremeno bili članovi upravnih odbora brojnih preduzeća, dok su najistaknutiji srpski industrijalci bili članovi upravnih odbora banaka sa stranim kapitalom.