Globalno, 2018. godina će biti deveta uzastopna godina rasta jednakog ili višeg od 3,5%. Takav rast nije zabeležen od šezdesetih godina prošlog veka. Trenutna ekspanzija u Sjedinjenim Američkim Državama, koja traje već devet godina, druga je najduža ekspanzija u istoriji (nakon ekspanzije posle 1991. godine). Evrozona istovremeno beleži snažan i sveobuhvatan ekonomski rast u svim državama. Privrede Centralne i istočne Evrope doživljavaju najbrži rast od krize, a privredna ekspanzija nije bila toliko sveobuhvatna od osamdesetih. BDP je u 2017. u Centralnoj i istočnoj Evropi rastao po prosečnoj stopi od 3,7% ili 4,6%, bez Rusije i Turske.
UniCredit očekuje da će se privredna ekspanzija u CIE zadržati na stopi rasta BDP-a od 2,8%, uz određeno ciklično usporavanje u budućnosti. U brojnim zemljama, uključujući Mađarsku, Bugarsku, Rumuniju, Sloveniju, Tursku i Slovačku, prosečni rast će iznositi 4%, a podsticaće ga domaća potražnja (potrošnja i investicije).
Rast kreditiranja
Bankarski sektor u CIE stabilniji je i održiviji nego prethodnih godina kada je reč o dinamici kreditiranja, ali takođe i finansiranju i kvalitetu kredita.
Kreditiranje će u CIE ostati stabilno, naročito u regionu CJIE (Centralna i jugoistočna Evropa bez Rusije i Turske), gde će se pozitivni trend rasta od blizu 5% nastaviti tri uzastopne godine (2017 – 2019.) nakon određenog ublažavanja u periodu od 2012. do 2016. godine.
Kreditiranje u regionu CJIE u 2018. godini pratiće rast depozita prvi put u gotovo deset godina, što pobuđuje određeni optimizam u pogledu premeštanja ekonomskog stava regiona sa štednje na ulaganja. Na takav zaključak upućuju i podaci o depozitima, koji su vrhunac rasta doživeli u 2017. godini te se stoga sada očekuje početak opadanja. Na nivou država, najveći rast kreditiranja u 2017. godini zabeležen je u Turskoj (20,7%), Slovačkoj (9,9%), Bosni i Hercegovini (6,5%) i Češkoj (5,7%). U skladu sa ekonomskim trendovima, očekujemo da će se rast kreditiranja u ovim državama ublažiti, dok će se u državama koje su u 2017. zaostajale, poput Hrvatske i Srbije, taj rast ubrzati.
Odnos kredita i depozita od 2011. ubrzano je opadao na manje od 100% u bankarskom sistemu Centralne i istočne Evrope (bez Turske i Slovačke), što je za većinu banaka u CIE značilo samofinansiranje. Osim toga, veliki je udeo kratkoročnih depozita, kako kod pravnih, tako i kod privatnih lica, koji trenutno ne ulažu u dugoročne instrumente, što znači da su na čekanju i spremni za nove prilike.
Kada je reč o kvalitetu kredita, privredna ekspanzija ostvarena prethodnih godina u kombinaciji sa prodajom nenaplativih kredita i boljom naplatom smanjila je udeo nenaplativih kredita, uz jasan pozitivan učinak na profitabilnost banaka u CIE. U svim zemljama CIE, osim Rusije, udeo nenaplativih kredita će pasti na manje od 9%, dok će u Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj i Turskoj čak pasti na manje od 5%.
Digitalizacija i fintech okruženje u zemljama CIE
Digitalne infrastrukture – stopa penetracije interneta i mobilnih telefona – u zemljama CIE na istim su nivoima kao u naprednijim zemljama. Penetracija mobilnih telefona u većini zemalja CIE veća je od 100 (jedna mobilna pretplata po osobi), dok je penetracija interneta premašila 60%.
Demografski trendovi u regionu takođe idu u prilog ubrzanju digitalizacije u budućnosti, uz znatno veću ulogu mlađih generacija „digitalnih starosedelaca“, tzv. milenijalaca i generacije Z, u ekonomiji, budući da je gotovo 50% stanovništva mlađe od 35 godina, za razliku od Zapadne Evrope, gde taj procenat iznosi 40%.
Digitalno bankarstvo u smislu pojedinaca koji koriste internet za poslove bankarstva u CIE ubrzano se razvija. U zemljama kao što su Češka, Turska i Srbija broj korisnika internet bankarstva od 2010. se udvostručio.
Ova UniCreditova studija, prva te vrste koja pruža širu sliku o fintech kompanijama u CIE, potvrđuje da taj sektor doživljava pravi procvat u regionu. U studiji se ističe period 2012 – 2016. kao razdoblje izrazito snažnog osnivanja novih kompanija koje se ne može uporediti s prethodnim periodima.
Prema bazi podataka Tracxn, u CIE trenutno deluje više od 600 fintech kompanija. Više od 50% tih kompanija radi u segmentima transakcija i plaćanja ili finansiranja, uključujući peer-2-peer kreditiranje ili grupno finansiranje (crowdfunding), dok se 12% kompanija bavi investicijama i upravljanjem imovinom (platforme za trgovanje, automatizirano savetovanje (robo-advice), analiza ličnih finansija, itd.). Ostale kompanije pokrivaju širok segment povezan sa čitavim nizom različitih aktivnosti, uključujući kriptovalute, praćenje troškova, osiguranje (tzv. insurtech), upravljanje rizicima i sprečavanje prevara.
Gledano po državama, na Rusiju otpada lavovski deo fintech kompanija u CIE, a slede Turska, Bugarska, Češka i Rumunija.