Neposredno pre nego što će u maju u Evropskoj uniji stupiti na snagu Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), a koju su mnoge kompanije već okarakterisale kao jednu od „najkontraverznijih regulativa“ u poslednjih nekoliko godina, dva značajna događaja dodatno su aktuelizovala ovu temu. Prvi je javno upozorenje koje je uputio tvorac Interneta Tim Berners-Li da monopol nekolicine velikih igrača nad „svetskom mrežom“ dovodi u pitanje ne samo tehnološki razvoj već i demokratiju, a nedugo potom afera oko eventualne povezanosti Fejsbuka i kompanije Kembridž analitika u zloupotrebi ličnih podataka građana.
Sredinom marta „world wide web“ je proslavio 29 godina postojanja, a rođendan mu je čestitao i njegov izumitelj Tim Berners-Li člankom u „Gardijanu“, koji je nakon slavljeničkog uvoda dobio tmuran i neočekivan zaplet. Podsetimo da je Berners-Li krajem osamdesetih prošlog veka, kombinovanjem različitih tehnika usavršio sistem koji omogućava linkovanje, pregledanje i sortiranje svih mogućih informacija preko računara povezanih sa telekomunikacijskim sistemima. To je omogućilo jednostavnu upotrebu, pa time i ubrzano širenje interneta koji će, kako se procenjuje, uskoro koristiti polovina stanovnika naše planete.
Tvorac svetske digitalne mreže, međutim, ocenjuje da je internet nekada nudio jednostavan pristup mnoštvu kvalitetnih sadržaja, ali da su se vremenom platforme ukrupnjavale i da sada nekoliko velikih ponuđača sadržaja ima dominaciju. „Ta koncentracija moći suzila je mogućnost za širenje raznovrsnih informacija i dovela do situacije u kojoj šačica organizacija kontrološe koje ideje i mišljenja će se pojaviti na internetu”, rezignirano zaključuje Berners-Li.
Njegova kritika je posebno usmerena na društvene mreže. Dominantne platforme poput Fejsbuka i Tvitera se nesmetano šire, a potencijalnim takmacima postavljaju gotovo nepremostive barijere. Veliki igrači prisvajaju startap firme sa razvojnim potencijalom i druge konkurentske kompanije, kupuju inovativna rešenja i preotimaju vrhunske IT kadrove konkurenciji. U takvim uslovima, usled sporijeg razvoja inovacija usporiće se i tehnološki razvoj, ali i izneveriti smisao samog interneta – demokratizacije ideja, upozorava njegov tvorac.
Mnogo predloga, nijedno rešenje
Pomenute tvrdnje najbolje ilustruju aktuelni podaci sa ovog segmenta tržišta: Gugl u SAD kontroliše 95 odsto pretraživanja reklamnog sadržaja na mreži i skoro 78 odsto ukupnih pretraga, Fejsbuk gotovo 80 odsto mobilnog saobraćaja ka društvenim mrežama, a Amazon oko 75 odsto prodaje e-knjiga. Analitičari ocenjuju da su ove kompanije, praktično, monopolisti, i zato predlažu da države uvedu različite vrste taksi kojima bi se naplaćivala takva pozicija na tržištu. Jedna od tih ideja zasniva se na modernizaciji propisa kojima se reguliše rad antimonopolskih tela – nekada se prilikom akvizicija gledalo samo na veličinu kompanija koje se spajaju, a sada bi trebalo da se uzmu u obzir i njihov javni domet i pristup ličnim podacima građana.
Iako je nastojanje velikih kompanija da pripoje manje uobičajeno u svim industrijama, stručnjaci ukazuju da kada se detaljnije analiziraju akvizicije u oblasti interneta, a pre svega cene ovih transakcija, postaje jasno da je u pitanju još neki motiv osim razvoja i širenja poslovanja. Mnoge takve akvizicije privukle su pažnju javnosti, poput slučaja kada je Fejsbuk za čitavih 19 milijardi dolara kupio WhatsApp, kompaniju sa nevelikim prihodima i šezdesetak zaposlenih.
U borbi za ograničavanje moći i uticaja onlajn giganata predlažu se i druge ideje kako biti konkurentan ovoj glomaznoj mašineriji, poput one da muzičari i filmadžije uspostave sopstvene kanale distribucije, umesto da koriste poznate servise poput Youtube-a. Pojedini stručnjaci sugerišu i zabranu kupovine malih i brzorastućih tehnoloških kompanija i njihovih inovativnih rešenja ili, ako do kupovine već dođe, uspostavljanje vremenskog ograničenja za početak korišćenja pomenutih inovacija. Dosadašnje iskustvo je, međutim, pokazalo da postojeća i regulativa koja se trenutno planira verovatno neće biti dovoljna da u potpunosti zaštititi tehnološke Davide u borbi protiv Golijata.
Nafta 21. veka
Velike internet kompanije izrastaju u veće i jače, dok se građanima čini da njihove usluge pojeftinjuju i u sve većoj meri postaju besplatne. Vekovno iskustvo, sažeto i u izrekama poput onih „nema besplatnog ručka“, ili „što ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji“, izgleda da ipak ne dopire do većine korisnika, čak i kada se suoče sa nepobitnim dokazima koliko koštaju „besplatne“ usluge.
Ta cena je izražena izuzetno vrednom monetom u tehnološko doba – ličnim podacima, a koliko je ona profitabilna pokazuje i to da se lični podaci nazivaju „naftom 21. veka“. Više se čak i ne preispituje tvrdnja da se pet najvećih i najbogatijih tehnoloških kompanija (Gugl, Amazon, Epl, Fejsbuk i Majskrosoft) takođe bave prikupljanjem podataka. Njihov profit je samo u prvom kvartalu prošle godine dostigao 25 milijardi dolara, što je 81 odsto godišnjeg BDP-a Srbije.
Osim poslovanjem u svojoj osnovnoj delatosti, veliki broj internet giganata prihoduje i sakupljanjem ličnih podataka korisnika, ali i podataka o svim ljudima sa kojima su ti korsinici povezani. Pored prodaje ovih podataka, kompanije se bave i njihovom analizom, kako bi se korisnici profilisali i na osnovu toga im se ponudili propagandni sadržaji, skrojeni „po meri“.
Da ovakvi personalizovani sadržaji nisu „zlatna koka“ samo za poslovni svet, već i za manipulacije u političkim kampanjama pokazuje i nedavna afera o tome kako su podaci kompanije Fejsbuk dospeli do druge kompanije, Kembridž analitika, koja se bavi analizom podataka. Reč je o ličnim podacima oko 50 miliona korisnika Fejsbuka, za koje se Kembridž analitika sumnjiči da ih je iskoristila kako bi, na osnovu sačinjenih psiholoških profila, ponudila sadržaje koji su u trci za predsednika SAD 2016. godine favorizovali Donalda Trampa.
Mada je povodom ovih sumnji tek pokrenuta zvanična istraga, Fejsbuku je za samo nedelju dana na Volstritu pala vrednost akcija za 13,9 odsto, čime je izgubio oko 68 milijardi dolara tržišne vrednosti. Istovremeno, u javnosti su se pojavile informacije koje insinuiraju da je Kembriž analitika, koju je tokom kampanje za izlazak Velike Britanije iz EU angažovao pokret „Napustite EU“, na sličan način zloupotrebila lične podatke građana da bi uticala na ishod britanskog referenduma. Premda ove tvrdnje nisu zvanično dokazane, sudeći po komentarima medija i korisnika društvenih mreža, čini se da u njih malo ko sumnja.
Odgovori pokreću nova pitanja
S druge strane, u maju ove godine u Evropskoj uniji stupa na snagu Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), koju su mnoge kompanije već okarakterisale kao jednu od „najkontraverznijih regulativa“ u poslednjih nekoliko godina. Dok kreatori nove regulative smatraju da će njome konačno početi da se primenjuju odgovarajuća rešenja u borbi protiv zloupotreba ličnih podataka, u zamerkama koje kompanije iznose ističe se da nove, strožije mere izlažu poslovanje višestuko većim rizicima: počev od toga da regulativa važi ne samo za kompanije na teritoriji EU već i za građane koji borave u EU, do propisanih kazni (4 odsto prihoda ili 20 miliona evra, u zavisnosti od toga koji je iznos veći) ukoliko propusti u poslovanju kompanije, bilo da je reč o krađi, gubitku ili neregularnom skladištenju podataka, naruše privatnost korisnika.
Da bi sve bilo još komplikovanije, postavlja se pitanje na koji način zakonska rešenja mogu biti dovoljno fleksibilna kada u praksi treba razdvojiti situacije da li se lični podaci građana zloupotrebvljavaju, ili se koriste za unapređenje konkretnih proizvoda i usluga. Drugim rečima, danas je sve teže razlučiti gde je granica slobode na internetu, iza koje se u njeno ime učvršćuje poslovni i politički totalitarizam.