Ukupna vrednost prometa krivotvorenom i piratskom robom u Srbiji nije poznata, međutim postoje podaci za određene sektore. Tako na primer Poslovni softverski savez ocenjuje da čak 69% softvera instaliranog na računare u Srbiji nema odgovarajuće licence i da je vrednost ovog piratskog softvera 70 miliona američkih dolara. Drugi sektori mogu da iznesu dokaze o konkretnim slučajevima koji pokazuju o kojem obimu krivotvorenja se radi. Na primer, industrija pesticida ističe da je u jednom naletu stiglo od 500 do 600 kg krivotvorenih pesticida koji su mogli da unište biljke i oranice pretvore u neupotrebljivo zemljište.
Pored toga, na osnovu državnih statističkih podataka i sagledavanja tržišta potvrđeno je da je u Srbiji dostupan širok asortiman krivotvorene i piratske robe, stoji u Analizi krivotvorenja i piraterije u Srbiji koja je sprovedena u okviru Tvining projekta „Sprovođenje prava intelektualne svojine“ a koju finansira Evropska unija a sprovodi Ministrastvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Danski zavod za patente i žigove i Trading Standards North West iz Velike Britanije.
Uprava carina je naime 2014. godine zadržala 672.168 artikala zbog sumnje da se radi o povredi prava intelektualne svojine, uključujući 162.347 delova za mobilne telefone i 106.433 igračaka. Tokom istog perioda, Tržišna inspekcija je zaplenila 222.461 proizvod uključujući 173.277 boca alkoholnih pića i 5.030 proizvoda za negu tela, dok je 2014. godine Direkcija policije zaplenila 12.486 artikala među kojima 7.232 optička diska. Međutim, sagledavanje tržišta je pokazalo da odevni predmeti i sportski artikli predstavljaju najveći deo robe u prodaji.
Studija je otkrila nekoliko novih trendova. Broj piratskih optičkih diskova u ponudi na tržištu i na ulicama dramatično se smanjio tokom poslednjih pet godina. Ovo se može pripisati većem obimu aktivnosti na sprovođenju prava i poboljšanju tehnologije, konkretno računara i Interneta. Zahvaljujući tome stiče se utisak da se obim krivotvorene i piratske robe na pijacama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu smanjio na ispod 10% raspoloživih zaliha. U maloprodaji se i dalje prodaje roba lošeg kvaliteta, ali najveći deo te robe ne predstavlja povredu prava intelektualne svojine.
Međutim, kao alternativu pijacama krivotvoritelji i pirati su razradili nove metode prodaje svoje nezakonite robe, kao što su „ekskluzivna“ prodajna mesta u iznajmljenim stanovima i direktna prodaja preko oglasa u novinama i na internetu, uključujući društvene medije, aukcijske sajtove i namenske piratske vebsajtove. Prodaja preko interneta je dovela do povećanja broja proizvoda kojima se povređuju prava intelektualne svojine a koji se distribuiraju putem poštanskog sistema, za razliku od tradicionalnih metoda pomorske i avio špedicije.
Na osnovu statistike o zaplenama, razgovora sa ekspertima u Srbiji i sagledavanja tržišta evidentno je da je u Srbiji dostupan niz različitih vrsta krivotvorene robe koja predstavlja potencijalnu opasnost. Godine 2014, Uprava carina je zaplenila krivotvorene prehrambene proizvode, alkoholna pića, parfeme, kozmetiku, druge proizvode za negu tela, električne proizvode za domaćinstvo, igračke, cigarete, alate i pribor za vozila. U istom periodu, Tržišna inspekcija je pronašla prehrambene artikle, alkohol, proizvode za negu tela, igračke, pribor za vozila i pirotehniku. Međutim, još veći razlog za brigu predstavljaju redovne zaplene krivotvorenih lekova od strane Inspekcije za lekove i medicinska sredstva, kao i potvrda da postoje vebsajtovi koji ciljaju konkretno na kupce u Srbiji, sa ponudom krivotvorenih lekova i medicinskih sredstava.
Pored sve većeg rizika sa kojim se suočavaju potrošači zbog proizvoda koji su ispod standarda, krijumčarenje krivotvorenih proizvoda i piraterija pogađaju mnogo šire nivoe društva, nanoseći štetu zakonitim preduzećima i poslovanju, uništavajući radna mesta, povećavajući teret poreza za poreske obveznike i lišavajući državu prihoda potrebnog za javne službe od bitnog značaja, zbog toga što se proizvodi distribuiraju i prodaju na crnom tržištu a prihod koristi za finansiranje drugih vidova kriminala.
U Srbiji, kao i u drugim zemljama gde je prisutan kriminal u oblasti intelektualne svojine, postoji opasnost da zemlja bude preplavljena „privredom koju vodi podzemlje“. Međunarodna trgovinska komora u svom izveštaju ističe da bi globalna vrednost krivotvorenja i piraterije u 2015. godini mogla dostići do sada najveću vrednost od 1,7 biliona američkih dolara. Ovim se podriva privreda ali i celo tkivo društva, zbog toga što se neprimetno prihvataju prevarne aktivnosti, a kriminalcima dopušta da se približe domovima potrošača. Ovo se ogleda u porastu obima korišćenja Interneta kao nezakonite pijace za krivotvorenu i piratsku robu. Potrošači su dovedeni u opasnost od strane prevaranata koji ne samo da prodaju nekvalitetne i opasne proizvode, već mogu i da pristupe njihovim privatnim podacima, koje koriste u daljim protivzakonitim radnjama.