Uslovi za oporezivanje trgovine kriptovalutama nisu preterano strogi. Razlog je najverovatnije želja zakonodavca da trgovinu i korišćenje digitalne imovine uvede u legalne tokove. Zato je naročito važno da se ovi tokovi što više obelodane kod fizičkih lica.
Srbija je konačno dobila zakone koji regulišu kriptovalute, ali i rudarenje kriptovaluta. Najbitnije pitanje je bilo na koji način definisati digitalne valute i koji ogran će biti nadležan za njihovo regulisanje. Nakon toga su izvršene izmene gotovo svih poreskih zakona, kako bi se termin digitalne imovine i kriptovaluta uveo u zakon i kako bi se definisao njihov poreski tretman. Zakoni su predvideli više različitih scenarija po osnovu načina dobijanja kriptovaluta, odnosno njihove namene.
Kako kritpovaluta zvanično nije sredstvo plaćanja, već imovina koja se može koristiti za razmenu dobara, u tom pravcu je definisan i njen poreski tretman. Dobici i gubici koji nastaju trgovinom digitalnom valutom imaju tretman kapitalnih dobitaka i gubitaka. Praktično trgovina kritpo valutama će u velikoj meri imati tretman trgovine nepokretnostima ili hartijama od vrednosti. Kapitalna dobit pravnih lica se obračunava kroz poreski bilans i dospeva na naplatu trenutkom predaje poreskog bilansa. Poreska stopa je identična stopi poreza na dobit, odnosno 15%.
Pokušaj da se oživi tržište kapitala
Ono što je važno napomenuti je da poreski gubici iz ranijih ili tekućeg perioda društva ne mogu umanjiti kapitalnu dobit koja je nastala od trgovine kriptovalutama. Zakonodavac je, međutim, predvideo mogućnost da se ovi dobici isključe iz oporezivanja u slučaju ako privredno društvo novčana sredstva od prodaje kriptovaluta uloži u osnovni kapital pravnog lica, rezidenta Srbije odnosno investicionog fonda u Srbiji.
Na ovaj način, zakonodavac je želeo da stimuliše ulaganje pre svega u investicione fondove. Ova strategija je i nastavak pokušaja da se oživi tržište kapitala u Srbiji, pa se nakon Zakona o alternativnim investicioniom fondovima, na još jedan način pomaže razvoju ovog tržišta.
S druge strane, društva koja poseduju dozvolu za trgovanje kriptovalutama nemaju ovu mogućnost, jer je Zakonom o porezu na dobit predviđeno da eventualni dobici i gubici od trgovine kriptovalutama kod ovih društava ne predstavljaju kapitalnu, već dobit i gubitak iz redovnog poslovanja.
Digitalna imovina i PDV
Prateći izmene u poreskim propisima, Zakon o PDV je uveo kategoriju trgovina kriptovalutama. Tako je prenos virtuelnih valuta i zamena virtuelnih valuta za novčana sredstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina oslobođen PDV, bez prava na odbitak prethodnog PDV. Iako zvanično nije sredstvo plaćanja, poreski tretman iz ugla Zakona o PDV je identičan kao i za posredovanje zakonskim sredstvima plaćanja.
Ovo je bilo jedno od ključnih pitanja koje je razmatrano u periodu dok se definisala priroda kriptovaluta. Najveći problem je bio upravo taj da će morati da se obračuna PDV na izvršene usluge, što bi umnogome poskupelo transakcije i možda čak ugrozilo i poslovni model.
Trenutnim rešenjem, privredna društva koja se bave trgovinom kriptovalutama po osnovu ostvarenih prihoda, kako je definisano zakonom o PDV, neće imati obavezu obračuna PDV. S druge strane, ovi obveznici neće moći da koriste kao ulazni, PDV obračunat od strane svojih dobavljača za usluge koje kupuju od njih.
Oporezivanje digitalne imovine fizičkih lica
Pored pravnih lica koja trguju kriptovalutama, postoji i drugi deo učesnika, fizička lica. Osim trgovine kriptovalutama, široko je rasprostanjeno i „rudarenje“, koje ima za cilj da se kao kompenzacija dobije deo kriptovalute. Iz tog razloga, kod fizičkih lica imamo dva načina za utvrđivanje nabavne vrednosti kriptovaluta.
Prvi je rudarenje. Zakonom o porezu na dohodak građana, ovaj postupak je prepoznat kao prihod od ostalog dohotka. Praktično, fizičko lice koje je koristilo svoj računar, odnosno računarsku opremu za verifikovanje transakcija – rudarenje i time bilo plaćeno u kriptovaluti, ostvarilo je oporeziv prihod. Oporezivi prihod je jednak vrednosti kriptovalute koju je fizičko lice primilo za svoj rad.
U kontekstu trenutne kampanje Poreske uprave u vezi sa oporezivanjem prihoda iz inostranstva, bitno je znati da se Zakon o porezu na dohodak nije menjao, pa je ovaj prihod bio oporeziv i pre 1.1.2021. godine. Naravno da se može polemisati oko toga kako su kriptovalute bile definisane u zakonu, odnosno kako se utvrđivala njihova vrednost, ali je neosporno da je prihod ostvaren.
Ovaj momenat je značajan i za dalje određivanje nabavne vrednosti kriptovaluta. Upravo osnovica na koju je plaćen porez na ostale prihode pri pribavljanju kriptovaluta predstavlja nabavnu vrednost za potrebe određivanja kapitalnog dobitka od prodaje kriptovaluta. Praktično, u ovom slučaju postoje dva oporeziva momenta. Prvi je prihod po osnovu rudarenja, dok je drugi kapitalna dobit po osnovu trgovine kriptovalutom. Alternativno rudarenju, ukoliko fizičko lice pribavi kriptovalutu kupovinom, nabavna cena je ona koju to lice može da dokumentuje kao stvarno plaćenu.
Treći slučaj koji je moguć je da fizičko lice dobije kriptovalutu od poslodavca ili od lica koje je povezano sa poslodavcem. Ovaj slučaj predviđa da se ovakav prihod smatra zaradom fizičkog lica i da će se u skladu sa tim platiti porezi i doprinosi kao da je u pitanju isplaćena zarada tog lica. Nabavna vrednost za sticaoca kriptovaluta će u ovom slučaju biti poreska osnovica na koju su plaćeni porezi i doprinosi.
Poreska oslobođenja za fizička lica
I u ovom slučaju imamo slična poreska oslobođenja kod ostvarene kapitalne dobiti kao i za pravna lica. Fizičko lice koje novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana od dana prodaje uloži u osnovni kapital privrednog društva, odnosno u kapital investicionog fonda osnovanog u skladu sa zakonima kojima se uređuju investicioni fondovi, oslobađa se 50% poreza na kapitalni dobitak.
Za slučaj da se propusti ovaj rok, data je mogućnost da se izvrši povraćaj 50% plaćenog poreza ako fizčiko lice ovaj novac uloži u kapital privrednog društva ili investicionog fonda u roku od 12 meseci. Uslov za ovo oslobođenje je da se ne vrši smanjenje osnovnog kapitala društva u koji je uložen ovaj novac u periodu od naredne dve godine nakon godine u kojoj je izvršeno ulaganje.
Važna pitanja koja će se postaviti u praksi
Kada se analiziraju uslovi za oporezivanje trgovine kriptovalutama, može se reći da oni nisu preterano strogi. Naročito ako imamo u vidu da se za dobit ostvarenu trgovinom digitalnom imovinom propisuje oslobođenje od kapitalne dobiti. Razlog ovome može da bude želja zakonodavca da trgovinu digitalnom imovinom i njeno korišćenje uvede u legalne tokove. Kao što smo rekli, digitalna imovina, a naročito kriptovalute su prisutne već duže vreme i jasno je da se na ovaj ili onaj način koriste u nekim transakcijama koje su do sada bile van domašaja poreskog sistema.
Naročito je važno da se ovi tokovi što više obelodane kod fizičkih lica. Rudarenje i trgovina kriptovalutama su mogući preko različitih platformi, gde neke izdaju i platne kartice, pa je vrlo teško ući u trag toj imovini.
Bitno pitanje je, svakako, šta će se desiti sa, primera radi, kriptovalutom koju fizička lica već poseduju, a dobila su je kao naknadu za rudarenje? Da li će se poreznici, kako im dozvoljava Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, vratiti unazad da provere sa koliko imovine raspolažu fizička lica?
Drugi deo problema koji se pominje je legalnost softvera koji „rudari“ koriste na svojim računarima. Podsetimo da je Poreska uprava nadležna i za kontrolu korišćenja softvera na računarima. Da bi ideja o popularizaciji i uključivanju kriptovaluta i digitalne imovine u legalne tokove postigla cilj, trebalo bi razmotriti i ova pitanja.
Vladimir Deljanin, direktor u poreskom odeljenju Crowe RS
Foto: Pixabay