Ovo je najnovija pravna akcija američke vlade koja ima za cilj da razbije dominaciju velikih tehnoloških kompanja, a dolazi nakon godina pritužbi da su Amazon i drugi tehnološki giganti zloupotrebili dominaciju u pretrazi, društvenim medijima i onlajn prodaji kako bi za sebe sačuvali najunosnije aspekte Interneta.

Tužba, kojoj se pridružilo 17 državnih tužilaca, usledila je posle četvorogodišnje istrage i federalne tužbe protiv Alphabet-ovog Google-a i Metinog Facebook-a.

Monopolsko ponašanje

„FTC i njeni državni partneri navode da su potezi Amazona omogućili toj kompaniji da spreči konkurente i prodavce da smanje cene, umanji kvalitet za kupce, previše naplaćuje prodavcima, guši inovacije i sprečava konkurente da se nadmeću sa ovom kompanijom“, navodi se u saopštenju FTC-a.

FTC je saopštila da traži trajnu zabranu kojom bi se Amazonu naložilo da zaustavi nelegalno ponašanje.

Takođe je zatraženo od suda da razmotri prisiljavanje Amazona da proda imovinu kako bi obnovio fer konkurenciju.

Pravni zastupnik Amazona je saopštio da je „praksa koju FTC dovodi u pitanje pomogla da se podstakne konkurencija i inovacije širom maloprodajne industrije i rezultirala većim izborom, nižim cenama i bržoj isporuci za potrošače, te većim prilikama za mnoge kompanije koje prodaju svoje proizvode na Amazonu“.

Ova tužba nije prva koju je protiv Amazona podneo FTC. Agencija je u junu tužila tehnološkog giganta jer je navodno „prevario“ milione potrošača da se prijave za pretplatu usluge Amazon Prime bez njihovog pristanka i otežao im otkazivanje.

Izvor: Reuters, Momentum

Foto: Quimono, Pixabay

Чланак Amerčka vlada tuži Amazon zbog veštačkog održavanja visokih cena се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Sjedinjenim Američkim Državama novopečeni roditelji već dva meseca moraju da obilaze mnoštvo prodavnica i apoteka da bi pronašli mlečnu dohranu za svoje bebe. Oni koji uspeju da je nađu panično kupuju i ono što im treba i što im ne treba, zbog čega je prodaja formula za bebe u međuvremenu ograničena. Ima i onih koji se snalaze kako znaju i umeju pa daju bebama drugu hranu koja bi trebalo da zadovolji njihove potrebe.

Kako je došlo do nestašica?

Problem je nastao kada je jedan od najvećih proizvođača ove hrane, Abbott Nutrition, u februaru povukao svoje proizvode iz prodaje zato što je hrana za bebe bila kontaminirana. Usled bakterijske infekcije, mnoštvo dece se razbolelo a čak dvoje je preminulo. Internom istragom nije utvrđena jasna veza između ovih slučajeva i kompanije Abbott Nutrition. Međutim, u istrazi koju je sprovela američka Agencija za hranu i lekove otkrivena je bakterija Cronobacter sakazakii u proizvodnim pogonima ove fabrike. U izveštaju ovog tela stoji i da se kompanija nije dovoljno brinula o bezbednosti svojih proizvoda. Od tada je njena fabrika zatvorena, dok ne “ispravi nalaze”.

Prestanak proizvodnje u Abbott-u žestoko je pogodio tržište hrane za bebe, koje je prilično monopolizovano. To znači da samo nekoliko proizvođača kontroliše celo tržište.

Abbott, prema jednom izveštaju iz 2011. godine koji nam nudi najsvežije dostupne podatke, drži 43 odsto tržišta. Iako nema novijih merenja, stručnjaci kažu da se od tada nije mnogo promenila situacija. Ostatak tržišta pripada drugim proizvođačima poput kompanija Mead-Johnson i Nestlé.

Dakle, kada je najveća kompanija zaustavila proizvodnju nastala je ogromna rupa u ponudi koju nije imao ko da popuni. U ovoj delatnosti naime nema mnogo novih kompanija, ne samo zbog visokih standarda i strogih provera (koje, kako se pokazalo, ipak nisu toliko stroge), već i zato što se tržište konstantno smanjuje budući da opada broj novorođene dece u SAD.

Ko je kriv za takvu situaciju?

Deo krivice snose kompanije koje se protiv konkurencije bore tako što konstantno režu proizvodne troškove, pa i bezbednosne i higijenske protokole, što može biti i veoma opasno, kako se pokazalo u slučaju Abbott-a.

Međutim, prema mišljenju Skota Fabera, profesora sa Džordžtaun univerziteta, kriva je i Agencija za hranu i lekove koja je trebalo odmah da reaguje na prvu naznaku da iz fabrike izlazi kontaminirana hrana. Jer, kako se kasnije saznalo, u oktobru prošle godine jedan uzbunjivač poslao je ovoj agenciji izveštaj koji govori o propustima Abbott-a u obezbeđivanju uslova za bezbednu proizvodnju. Ovo telo je prvi razgovor sa uzbunjivačem imalo tek u decembru te godine, fabriku je istražilo tek krajem januara, a povlačenje kontaminirane hrane naložilo tek 17. februara ove godine.

Naknadno, u martu, izašao je potpun izveštaj istrage sa smernicama šta sve treba unaprediti i koje greške otkloniti. Među njima se nalazi i preporuka da treba bolje čistiti i održavati proizvodne pogone.

Izvor: Fortune

Foto: Pixabay

Чланак Zašto se Amerika suočava sa nestašicom hrane za bebe? се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Ova žalba predstavlja jedinstvenu priliku za Evropsku komisiju da reši probleme nastale 2008. godine dozvolom za spajanje Gugla i Dablklika i da primeni mere koje bi vratile konkurenciju u oblast digitalnog oglašavanja”, poručio je predsednik Saveta Kristijan Van Tilo.

Gugl je u odgovoru na žalbu naveo da se takmiči sa hiljadama drugih provajdera u ovoj oblasti, kao i da se izdavačima na svaki uloženi evro u oglašavanje preko Gugla vraća osmostruko kroz prihode.

Чланак Gugl ima monopol na digitalno oglašavanje u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

U izveštaju na 250 strana precizirano je da je Amazonov servis za posredvanje na tržištu usluga FBA, s nizom ekskluzivnih pogodnosti, uključujući oznaku Prajm, pomogao većoj vidljivosti isključivo korisnika tog servisa i povećanju prodaje na Amazon.it. “Amazon sprečava uključivanje ponuda prodavaca trećih strana s oznakom Prajm kojima ne upravlja FBA”, navodi se u saopštenju regulatora. Etiketa Prajm omogućava povoljnije uslove prodaje za više od sedam miliona najlojalnijih potrošača i kupaca s velikom potrošnjom, koji su članovi Amazonovog programa lojalnosti.

Osim što je propisao visoku kaznu, antimonopolski regulator je naložio Amazonu i da uspostavi novi set standarda koji bi trećim stranama omogućio da budu ravnopravno zastupljeni na ovoj platformi, bez obzira a to da li koriste FBA ili ne.

Međutim, Amazon se drži svoje priče. Iz ove kompanije kažu da su bezrazložno kažnjeni zbog servisa koji je “potpuno opciona usluga” i koji većina prodavaca trećih strana ne koristi. Takođe su najavili i žalbu.

Da podsetimo, pored Amazona, u Evropi su pod pojačanim nadzorom i Alfabetov Gugl, Fejsbuk, Epl i Majkrosoft.

Izvor: Tanjug, Techcrunch

Foto: Pixabay

Чланак Italija kaznila Amazon sa 1,3 milijardi evra zbog zloupotrebe dominantnog položaja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedna od tema koja dominira postpandemijskim svetom je nestašica čipova koja pogađa celokupnu privredu, a posebno proizvođače automobila, telefona, računara i ostale elektronike. Svet je zatečen situacijom da nečega nema dovoljno, jer je decenijama strahovao samo od hiperprodukcije svega i svačega. A sada mu nedostaje ono što je srce svake savremene elektronike i to ne zbog toga što je raspodela nepravedna, pa poput hrane jedni je imaju za bacanje dok drugi gladuju, nego što je celokupna proizvodnja čipova nedovoljna za svet koji hoće da se što pre i u celosti digitalizuje.

Ovaj problem nije rešiv ni brzo, ni lako, pošto proizvođača čipova ima malo, a samo tri prave najnaprednije modele za koje se „otimaju“ Tesla, Apple, Huawei i drugi giganti. To su tajvanski TSMC, južnokorejski Samsung i američki Intel koji godišnje plasiraju čipova za skoro 190 milijardi dolara, što je polovina vrednosti svetskog tržišta, ali zato samo jedan njihov pogon košta od 15 do 20 milijardi dolara. Drugim rečima, skuplji je od nuklearne centrale ili nosača aviona. A nije sve ni u novcu jer je reč o tako složenim tehnološkim postupcima, zbog kojih je čip, uprkos minijaturnim dimenzijama, možda i najkompleksniji uređaj koji je ikad stvoren.

Čipovi se izrađuju u uslovima koji zahtevaju gotovo apsolutnu čistoću i sa preciznošću koja može da ide do razmere atoma. Proizvođači takve opreme su malobrojni, a posebno mesto pripada holandskoj kompaniji ASML Holding NV. Ona je jedini proizvođač mašina za „Ekstremnu ultraviolentnu litografiju“ (EUV), koje omogućavaju kompanijama TSMC, Samsung i Intel da prave manje, brže i energetski štedljivije čipove od konkurencije.

Princip je isti, sve su ostalo nijanse

U postupku pretvaranja prečišćenog kvarcnog peska u čipove, litografija je samo jedan od stotinak tehnoloških koraka i funkcioniše na istim principima koji su korišćeni za izradu analognih fotografija. Suština je da se dejstvom svetlosti izaziva reakcija na fotoosetljivom sloju, kojim je prevučen materijal od kojeg se pravi čip. Principi su isti, samo što ASML-ove mašine koriste spektar ultraviolentnih zraka koji se prirodno javljaju jedino u kosmosu, a ovde ih izazivaju specijalni laseri. Kada je reč o preciznosti, neko je upotrebio poređenje da je ona jednaka kao kada biste strelom odapetom sa Zemlje pogodili jabuku na Mesecu. Jedna ovakva naprava košta oko 150 miliona dolara i potrebno je nekoliko najvećih teretnih aviona da se dopremi do kupca. U najmodernijim fabrikama koje poseduju TSMC, Samsung, a delimično i Intel, rade desetine ovakvih mašina, praktično bez prestanka.

Holandska kompanija, ipak, i dalje najviše proizvodi mašine za „Duboku litografiju“ (DUV), namenjene izradi nešto slabijih čipova prethodne generacije, jer njih pored tri vodeća, koriste i ostali proizvođači. ASML nije monopolista u ovom segmentu, ali pokriva više od dve trećine tržišta, dok ostatak pripada uglavnom opremi koju proizvode Nikon i Canon. Činjenica da celokupno tržište specijalizovane litografske opreme čini samo nekoliko ponuđača i nekoliko desetina kupaca, a da su za EUV opremu Holanđani jedini ponuđač za samo tri kupca, razjašnjava zašto se ne razbacuju velikim marketinškim kampanjama i zašto šira javnost uglavnom i ne zna za njih.

ASML je osnovan 1984. godine, kao zajedničko preduzeće kompanije Philips i male holandske firme ASMI (Advanced Semiconductor Materials International). Zadržali su sedište u gradiću Feldhoven, iako je broj zaposlenih sa početnih nekoliko desetina u međuvremenu narastao na 28.000, a kompanija je otvorila pogone i istraživačke centre u još 16 zemalja. Tokom pandemijske 2020. godine njihov prihod se uvećao za 18% i dostigao 14 milijardi evra, dok je profit skočio za 43% i iznosi 3,7 milijardi evra. Akcijama ASML se trguje na berzama u Amsterdamu i Njujorku, a tržišna kapitalizacija kompanije premašuje 200 milijardi evra.

Žrtve najveće poznate industrijske špijunaže

Podatak da je tokom finansijske krize iz 2008. godine ASML otpustio hiljadu radnika ide u prilog tvrdnjama da je ova industrija podložna cikličnim oscilacijama i da je to slučaj i sa sadašnjom pomamom za čipovima. Ipak, preovlađuje mišljenje da će ovaj put tražnja dugo biti podgrevana zbog zahuktale digitalizacije, kao i uvođenja 5G mreža i „pametnih“ funkcionalnosti u sve više proizvoda. ASML procenjuje da će broj „pametnih“ uređaja do kraja decenije biti povećan sa današnjih 40 na 350 milijardi. Zato tri vodeća proizvođača planiraju ogromne investicije u proširivanje kapaciteta i lansiranje još moćnijih čipova. Tokom narednih nekoliko godina TSMC će investirati 100 milijardi, Samsung 116 milijardi, a Intel 20 milijardi dolara.

Ali i oni će morati da čekaju u redu da im ASML isporuči svoje mašine, pošto kompanija ne može da proizvede više od pedesetak godišnje, a nema alternativnog tehnološkog postupka, niti alternativnog proizvođača EUV litografije. Šta više, Holanđanima se u tom segmentu ne nazire konkurencija, iako su pre nekoliko godina bili žrtve industrijske špijunaže takvih razmera da im je dosuđena u to vreme najveća ikad zabeležena odšteta od 223 miliona evra. Tada su njihovi bivši zaposleni (kineskog porekla), pokušali da organizuju sličnu proizvodnju u SAD, ali je ASML dobio sudski spor oko patentnih prava. Međutim, ni oni ne spavaju na lovorikama, pa su za 2023. godinu najavili još napredniju litografiju i nove mašine čija će cena biti oko 250 miliona dolara!

Da inovativnost ne dolazi sama od sebe pokazuje njihov budžet za istraživanja i razvoj u koji se godišnje sliva više od dve milijarde evra, odnosno 16 odsto prihoda. Pored toga, ASML je aktivan i po pitanju akvizicija, a ona iz 2013. godine kada su za dve milijarde evra preuzeli američkog proizvođača specijalnih lasera „Cymer“, danas se smatra ključnom za kasniju pojavu EUV tehnologije.

Faktor Kina

Očekuje se da će do 2023. godine prihodi ASML porasti na 20 milijardi evra, mada postoje rizici vezani za kinesko tržište sa kojeg im dolazi 17% prihoda, uprkos činjenici da tamo ne izvoze najskuplju, EUV opremu.

Kinezi su, naime, kasnili sa pokretanjem proizvodnje čipova i dugo su se oslanjali na ogroman uvoz, neophodan da bi bili „svetska fabrika“ potrošačke i ostale elektronike. Danas njihovi proizvođači čipova, kao uostalom i oni iz Japana i EU, tehnološki zaostaju godinama iza tri vodeće kompanije u ovoj oblasti. Pored ogromnih ulaganja i nedostatka vrhunskih stručnjaka, još veći razlog za ovakvu situaciju je taj što ovi proizvodi zastarevaju u roku od svega nekoliko godina. Onaj ko misli da uđe u ovu oblast, mora da računa na opasnost da proizvod koji namerava da pravi može biti prevaziđen već u trenutku dok gradi pogon i nabavlja opremu. Uz sve to, kineske kompanije se suočavaju i sa različitim zabranama na uvoz najnaprednije opreme, čime SAD i njihovi saveznici otežavaju dalji tehnološki uspon Kine u strateškim oblastima.

Zbog toga je ASML tek nedavno, nakon što je čekao duže od godinu dana i posle promene američke administracije, dobio odobrenje holandske vlade da najvećem kineskom proizvođaču čipova SMIC, proda DUV opremu vrednu 1,2 milijarde dolara.

Kako to radi Philips

Sadašnji najveći pojedinačni akcionari ASML su američki Capital Research Managment Company i Blackrock sa učešćem od 15,28% i 7,69%. Učešće kompanije Philips je simbolično, iako je inicijalno posedovala oko 50% vlasništva u ASML. Philips je još početkom dvehiljaditih prodao akcije u holandskoj kompaniji, kako bi taj novac uložio u svoju osnovnu delatnost u to vreme, potrošačku elektroniku. To ovu kompaniju ipak nije spasilo od kapitulacije pred azijskom konkurencijom, tako da je danas usredsređena na proizvodnju medicinske opreme. Ironično ili ne, vlasništvo koje je Philips nekada imao u ASML-u, danas vredi dvostruko više od njegove ukupne tržišne kapitalizacije.

Vladan Žarković

broj 187/188, jul/avgust 2021. 

Foto: Pixabay

Чланак Neobičan monopol u svetu čipova: Najvažnija, a nepoznata svetska fabrika се појављује прво на Biznis i Finansije.

U gradiću Ričfildu u Minesoti, koji broji tek nešto preko 35.000 stanovnika, posluje jedan monopolista na američkom tržištu koji nije ni mala, nego mikro firma. Preduzeće „Nikolas elektronik“ je u vlasništvu Marka Nikolasa, koji je firmu nasledio od svog oca Boba. Nekada je imala više desetina zaposlenih, ali sada u njoj rade samo Mark Nikolas i njegova supruga Bet.

Ipak, ovo dvoje ljudi drži 97% američkog tržišta muzičkih uređaja koji emituju isključivo melodije o sladoledu. Takve uređaje koriste pokretni ugostiteljski objekti, najčešće kamioni, koji prodaju ovu ledenu poslasticu. Muzika koju puštaju najavljuje njihov dolazak i služi kao glavno marketinško sredstvo za privlačenje mušterija.

Ideja o upotrebi muzike kao reklame datira u industriji „pokretnog“ sladoleda, koja je najspecifičnija upravo za Sjedinjene Američke Države, još s kraja 19. veka. U to vreme, vlasnici vozila za sladoled su, doduše, sami pevali kratke pesme „u slavu sladoleda od vanile i limuna“. Ruku na srce, tada nije bilo ni toliko saobraćaja kao danas, pa su oni sa malo „debljim“ glasnim žicama mogli da nadvladaju okolnu buku na ulicama.

Prvu inovaciju je pokušao da uvede Hari Bart, preduzetnik iz Ohaja, koji je smislio i prvi sladoled na štapiću. Kako bi osvojio tržište, regrutovao je celu armiju vozača da u specijalnim kamionima prodaju novi proizvod širom Amerike. Da bi privukao veću pažnju javnosti i nadmašio konkurenciju, Bart je svaki kamion opremio posebnim zvoncima, koja su se čula mnogo dalje i postala prepoznatljiva najava za zamrznuti slatkiš poboden na štapić. Zvonjava po ceo dan se, međutim, ubrzo pokazala previše napornom za vozače, ali i kao smetnja radnom narodu i još više starijima sa slabijim živcima.

Pred kraj 1929. počele su da se pojavljuju mehaničke muzičke kutije, kojima su pojedini vozači zamenjivali zvonca na svojim pokretnim ugostiteljskim objektima. Neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata, u svetu „pokretnih“ sladoleda počele su da se pojavljuju tehnički naprednije muzičke kutije. Ali to je bila skalamerija koja je zahtevala složenu opremu i gomilu mikrofona priključenih na radio pomoću vakuumske cevi.

Dva ratna druga

Muzika za sladoled svakako nije bila prioritet tokom rata i u periodu oporavka od njegovih posledica, ali se usred razaranja sveta desio jedan sudbonosan susret za ovu industriju. Na ratištu su se upoznali vlasnik vozila za prodaju sladoleda Džon Ralston i elektroinženjer Bob Nikolas.

To prijateljstvo se nastavilo i kada je oružje utihnulo i svaki od njih dvojice krenuo svojim posleratnim putem. Ralston se vratio sladoledu, a Nikolas je nakon menjanja poslova u raznim kompanijama rešio da se otisne u preduzetništvo. Osnovao je svoje preduzeće 1957. godine i u početku se bavio testiranjem električnih delova za radio i televiziju. Pokušavao je da pravi i neke sopstvene proizvode, poput masažera za stopala.

A onda se novopečenom preduzetniku obratio prijatelj iz ratnih dana, Ralston, sa idejom da uđu u zajednički posao. Vozač sladoleda je predložio Nikolasu da osmisli i napravi moderan muzički uređaj koji bi bio jednostavan za upotrebu i mogao da na vozilu za prodaju sladoleda emituje više različitih pesama. Ralston je, s druge strane, bio jako dobro povezan sa vlasnicima pokretnih sladoledžinica i mogao je da promoviše novi uređaj za udeo u zaradi.

Posao je krenuo odlično, iako je već u početku pokušala da ih uništi konkurencija, koja je isporučivala zvona većini kamiona za sladoled. Kompanija „Bevinsova zvona“ je čak podmitila neke gradske čelnike da urgiraju kako je novi muzički uređaj ekološki štetan jer proizvodi ogromnu buku. Uprkos svemu tome, kao i činjenici da je novi uređaj bio znatno skuplji od zvona, dvojica ratnih veterana su toliko brzo počela da osvajaju tržište da je Bob Nikolas napustio sve drugo što je do tada radio i posvetio se isključivo novom proizvodu.

Početkom šezdesetih prošlog veka, unapredio je ovaj uređaj koristeći tehnologiju diska, i smanjio tadašnju tržišnu cenu sa 125 na 80 dolara. Zahvaljujući takvom iskoraku, „Nikolas elektronik“ je vrlo brzo nakon toga u svojoj radionici „držao“ dve trećine američkog tržišta. Bobov sin Mark, uključio se zvanično u porodični posao osamdesetih, odmah pošto je diplomirao elektrotehniku. Kada je posle očeve smrti 2003. godine preuzeo celokupan posao, preduzeće je prodavalo u proseku preko dve hiljade muzičkih uređaja godišnje i do danas drži monopol na ovom tržištu.

Virus „reciklirao“ stare navike

Kako je moguće da niko od velikih igrača, kao na primer „Dženeral Elektrik“, nije preoteo ovaj posao tako maloj firmi iz Minesote? Do toga nije došlo „jer je ovo užasno teško tržište“, objašnjava Mark Nikolas. Prodaja ovakvih, specijalizovanih muzičkih uređaja zahteva brojne veze sa nezavisnim vlasnicima vozila za prodaju sladoleda. Njih je mnogo, raštrkani su širom Amerike, a njihovi poslovi su mali. Drugim rečima, prodavanje muzičkih uređaja za ovakvu klijentelu traži vreme i trud koji su mnogo veći od zarade.

Pored toga, nije nimalo lako obezbediti odgovarajuće pesme za ovo vrlo specifično tržište, što je takođe u nadležnosti proizvođača uređaja, jer muzička kutija ide u paketu sa sadržajem. Primera radi, najprodavaniji model firme iz Minesote, „Omnia 2“, koji košta 225 dolara, ima učitane 32 pesme. Sve ove pesme karakteriše visokfrekventni zvuk, one traju samo 45 sekundi do jednog minuta, moraju da budu jednostavne, jako pevljive i sa porukama koje se lako pamte.

Ali pokazalo se da je najvažniji sastojak za privlačenje mušterija onaj koji budi nostalgiju, i to ne samo na detinjstvo već i na Ameriku iz vremena kada je bila u usponu, naizgled mnogo bezbrižnija i sa daleko više optimizma nego što je to slučaj u poslednjim decenijama. Mark Nikolas upravo time objašnjava činjenicu da većinu reklamnih pesama za sladoled koje se čuju sa pokretnih vozila čine jako stari hitovi, čak i jedan koji je žario i palio 1902. godine. Reč je o pesmi Skota Džoplina „Zabavljač“, jednom od najvećih hitova regtajm muzike koja je bila posebno popularna u to vreme, i koji ima mnoštvo kasnijih, savremenih obrada.

Mark Nikolas kaže da je pokušavao da sarađuje sa brojnim rep, hip hop i tehno muzičarima kako bi osavremenio repertoar u svojim muzičkim uređajima, ali se ispostavilo da kupci nisu naročito prijemčivi za muzičke numere „koje mešaju zvuke kamiona u pokretu sa elementima džeza i hip-hopa“. Dodaje da kao što je bio svedok propasti više firmi koje su pokušavale da njegovom preduzeću preotmu tržište, tako se uverio da komponovati muziku za prodaju sladoleda koja će se „zalepiti“ za uši potencijalnih mušterija – nije nimalo jednostavno.

Poslednjih godina, međutim, ima sve više problema zbog starih numera, na koje su se ostrvili fanatični zagovornici političke korektnosti, proglašavajući ih rasističkim, seksističkim ili iz nekog drugog razloga nepodobnim za emitovanje. Prodaja sladoleda nije baš na udaru novog totalitarizma kao što je to, recimo, Holivud, ali Nikolas se žali da i on i vlasnici vozila za prodaju sladoleda doživljavaju neprijatnosti od samoproklamovanih cenzora.

Ipak, kao mnogo veći razlog za razmišljanja o eventualnom napuštanju porodičnog posla i pored monopola koji ima na tržištu, Nikolas navodi podatak da se broj vozila za prodaju sladoleda toliko smanjio da je poslednjih godina uspevao da proda samo 300 do 400 muzičkih uređaja godišnje. Ali sa dolaskom korone, njegov posao se odjednom preporodio. Rast nezaposlenosti zbog aktuelne krize zajedno sa talasima zaključavanja, „reciklirali“ su tržište „pokretnog“ sladoleda. „Mnoštvo ljudi se prijavljuje za vozače i to za daleko manju nadoknadu nego ranije, a prodaja cveta“, kaže neobični monopolista na još neobičnijem tržištu.

Zorica Žarković

broj 187/188, jul/avgust 2021. 

Foto: Pixabay

Чланак Muzički uređaji za reklamiranje „pokretnog“ sladoleda: Monopol na točkovima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. GDJE SU DANAS U BRODSKOM SAOBRAĆAJU ŠPANIJA I PORTUGAL: Nekadašnje pomorske sile završile na evropskoj periferiji
Nekadašnja glavna polazišta za otkrivanje novih pomorskih puteva od Evrope pa do Azije i Amerike, i globalne pomorske sile, Španija i Portugal, danas su što se tiče brodarstva svedene na sjenku svoje nekadašnje moći. Za Španiju, a pogotovu za Portugal, njihova geografska pozicija, na zapadnoj granici Evrope i sa izlazom na Atlantik, pretvorila se od nekadašnje komparativne prednosti u hendikep, postajući sada dio evropske periferije, i to ne samo geografski.

12. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE NA BLISKOM ISTOKU: Daleko je Sunce
Bliski istok učestvuje sa svega 0,3% u svetskoj proizvodnji iz obnovljivih izvora, a prednjače Ujedinjeni Arapski Emirati sa čak 70% od ukupno izgrađenih obnovljivih kapaciteta u regionu. Uprkos najavama da će ukupne investicije zalivskih zemalja u obnovljive izvore dostići najmanje 182 milijarde dolara do 2025. godine, već sada je jasno da će najveće izvoznice nafte biti među poslednjima koji će reći zbogom ovom resursu.

14. POLJOPRIVREDNE REFORME KOJE SU UZDRMALE INDIJU: Tržišna sloboda ili diktat korporacija
U Indiji mesecima protestuju milioni ljudi zbog novih zakona u poljoprivredi, koji su doneti iznenada i bez javne rasprave. Dok država tvrdi da je reč o liberalizaciji tržišta koja će poljoprivrednicima omogućiti da biraju kome i pod kojim uslovima će prodati svoje proizvode, poljoprivrednici smatraju da su novi propisi skrojeni isključivo radi koristi velikih korporacija. Strahuju da će to još više povećati siromaštvo i pogoršati ionako tešku situaciju u poljoprivredi, zbog koje indijski seljaci veoma često sebi oduzimaju život.

16. JEDINSTVEN SLUČAJ ZLOUPOTREBE DOMINANTNOG POLOŽAJA NA TRŽIŠTU: Uklanjanje konkurencije ili uklanjanje pruge
Nedavno je na nivou EU okončan spor koji je verovatno broj jedan na listi nesvakidašnjih načina istiskivanja konkurencije sa tržišta. Spor je nastao kada je poljska naftna kompanija Orlen htela da raskine dugogodišnje partnerstvo sa Litvanskom železnicom, kako bi obezbedila jeftiniji prevoz za svoje proizvode preko nacionalnog železničkog prevoznika u susednoj Letoniji. Tada je Litvanska železnica primenila neverovatan poslovni potez protiv konkurenata. Uklonila je 19 kilometara pruge na deonici koja je povezivala Litvaniju i Letoniju, u blizini Orlenove rafinerije, bez namere da je u skorije vreme popravi!

Biznis

18. POSLOVNI LIDERI U SRBIJI I SVETU O EKONOMSKOM OPORAVKU: Optimizam se vratio, oprez ostao
Generalni direktori u Srbiji i svetu su iznenađujuće optimistični u pogledu ekonomskog oporavka i rasta kompanijskih prihoda u narednom periodu, ali i svesni rizika, pre svega vezanih za zdravstvenu krizu. Uočljivo je da je pandemija uticala i na veću zabrinutost zbog učestalih sajber napada ali i širenja dezinformacija, a u Srbiji je i dalje među gorućim problemima nedostatak odgovarajućeg kadra.

20. ZAŠTO SRBIJA UVOZI PROIZVODE KOJE MOŽE SAMA DA PRAVI: Ako kaniš pobjediti ne smiješ izgubiti!
Svedoci smo da je pandemija počela da okreće svet u drugom smeru, odnosno da se mnoge zemlje okreću sebi. Ukoliko želimo da priliku koja nam se stvorila usled ove globalne krize iskoristimo na najbolji način, potrebno je da svi akteri na tržištu počnu da deluju u pravcu lokalizacije privrede.

24. DOMAĆE EKOLOŠKE IGRAČKE „PIKA PAU“: Drvo, znanje i mašta mogu svašta
Azbuka je jedan od najpopularnijih proizvoda preduzeća „Ecolino“, koje pravi maštovite ekološke i edukativne igračke. U ovoj preduzetničkoj priči, krenulo se od „a“ na krajnje neobičan način. Sadašnji partneri u preduzeću upoznali su se preko jednog TV priloga. Na ekranu je bio talentovani vojvođanski majstor, koji je pravio maštovite dečije igračke od drveta, ali mu je bio potreban partner sa ekonomskim znanjem da pokrene posao. S druge strane ekrana bio je beogradski bračni par koji je to znanje imao. I tako je počelo.

26. DIGITALIZACIJA GRAĐEVINSKE INDUSTRIJE U SRBIJI: Ako ne uradiš danas, izgubićeš sutra
Iako su domaće građevinske firme svesne neminovnosti digitalizacije poslovanja kako bi održale konkurentnost na tržištu, skoro trećina njih je i dalje najprivrženija papiru i olovci. Svega oko 17% građevinaca koristi alate za upravljanje projektima, a tek 8,5% upotrebljava specifične softvere namenjene industriji, pokazuje najnovije istraživanje o primeni novih tehnologija u našem građevinarstvu.

Finansije

28. ELEKTRONSKO FAKTURISANJE: Očekuju se višestruke uštede
Očekuje se da će elektronsko fakturisanje doprineti borbi protiv sive ekonomije i omogućiti lakše kontrole od strane Poreske uprave. Imajući u vidu da je predviđeno da se elektronska faktura izdaje u zakonom propisanom formatu koji omogućava njenu automatsku obradu, kao i da elektronski potpis ne predstavlja njen nužni deo, očekuje se da će pored poboljšanja efikasnosti doći i do značajne uštede vremena i resursa, ljudskih i novčanih.

30. PORESKI TRETMAN REFORME PAUŠALACA: Ko će snositi troškove reformi
Koliki će biti troškovi promena u oporezivanju preduzetničkih agencija u slučaju kada se utvrdi da paušalac faktički radi za kompaniju nalogodavca“ Zavisno od visine naknade, uprkos poreskim oslobođenjima koje je država uvela prošle i koja će važiti do kraja 2022. godine, troškove će snositi ili paušalac ili kompanija. Ovde su analizirani mogući troškovi za prelazni period tokom kog postoje poreska oslobođenja, kao i za period nakon prestanka važenja poreskih oslobođenja.

34. DOKLE SE STIGLO SA RAZVOJEM KRIPTOVALUTA CENTRALNIH BANAKA: Kreni-stani
Bahami su prva zemlja u svetu čija centralna banka je odobrila korišćenje digitalne nacionalne valute svim svojim građanima. Kina najavljuje da će digitalni juan postati operativan u potpunosti naredne godine, dok tokenizacija američkog dolara neće skoro, kao ni evropskog evra. Vrlo skeptični prema izdavanju nacionalne digitalne valute su regulatori u Švajcarskoj, Estoniji i Japanu, pa čak i u „bezgotovinskoj“ Švedskoj.

36. KAKVA ĆE BITI SUDBINA NAJSTARIJE BANKE NA SVETU: Mučan razvod
Italiji ističe rok za izlazak države iz većinskog vlasništva u banci Monte Paski di Sijena. Traganje za kupcem koji bi okončao vezu između Monte Paski banke i žitelja Toskane, koji su se više od pet vekova oslanjali na ovu najstariju banku u svetu, a potom i na njenu fondaciju, pretvorilo se u mučan razvod.

Temat

39. DOMAĆI ULAGAČI NA STRANIM BERZAMA: Iznenadni posetioci Volstrita
Pandemija je nenadano proizvela rekordan broj pojedinačnih ulagača na berzama širom sveta. Kada je reč o ovdašnjim investitorima koji posluju „preko grane“, oni se generalno mogu podeliti u dve grupe. Jedni, koji imaju izrazitu sklonost ka riziku i berzu pre svega vide kao mesto gde bi mogli da se obogate, ali ne poseduju mnogo finansijskog i ekonomskog znanja. Drugu klasu investitora predstavljaju racionalni igrači od kojih mnogi imaju bogato berzansko iskustvo, ali je njih mnogo manje.

42. KAKO SE KREĆU ULAGANJA U METALE: Promene koje donose nove industrije
Domaći ulagači koji investiraju na robnim berzama u metale, očekivano su najzainteresovaniji za zlato. Ali imajući u vidu već postojeće zanimanje za kompanije koje posluju u oblastima vezanim za proizvodnju električnih automobila, smenu generacija među ovdašnjim investitorima i zaokret svetske ekonomije ka čistim izvorima energije, može se očekivati rast interesovanja za metale koji će imati važnu ulogu u novim, rastućim industrijama. Shodno aktuelnim trendovima, prognozira se da će u narednim godinama rasti potražnja, pa time i ulaganja u litijum, kobalt, bakar i nikl.

44. TRGOVANJE BERZANSKIM DOBRIMA PREKO ELEKTRONSKIH PLATFORMI: Ne veruj Danajcima kad darove nose
Zaradite za minut više nego drugi za ceo dan, brza zarada bez rizika i još mnoštvo sličnih reklama preplavile su internet, nudeći mogućnost pojedincima da uloženi novac uvećaju bez „po muke“ preko digitalnih platformi za vanberzansko trgovanje. Ovakve platforme su postale jako popularne jer su jednostavne za korišćenje i jeftinije, budući da preko njih možete trgovati i sami, bez posredstva brokera. Upravo zato nose veliki rizik za male i neiskusne ulagače da na različite načine budu prevareni, upozoravaju sagovornici B&F-a.

46. ULAGANJA IMOVINE DOBROVOLJNIH PENZIJSKIH I INVESTICIONIH FONDOVA U DOBA KORONE: Državne hartije i dalje najsigurnije
Strategija „sigurica“ koje se drže penzijski i investicioni fondovi, odnosno ulaganje najvećeg dela imovine u državne hartije od vrednosti, sačuvala ih je od potresa i lišila glavobolje njihove članove i u vremenima kada veliki broj ljudi ostaje bez posla, mnoge industrije knjiže gubitke i kompanijama pada vrednost akcija na berzi.

50. ŠTEDNJA U USLOVIMA PANDEMIJE: Neizvesnost uvećava depozite
U uslovima pandemije štednja ne poznaje granice, pa je kao i u Evropi, u Srbiji štednja probila rekorde. Dinarska štednja u ovdašnjim bankama je dostigla 96 milijardi dinara, a devizna 11,7 milijardi evra. Ipak, struktura depozita pokazuje da se sredstva uglavnom oročavaju na kraći rok.

52.PANDEMIJA I INVESTICIJE U KRIPTOVALUTE: Fatalna privlačnost
Pre 11 godina, u prvoj zabeleženoj kupovini uz pomoć kriptovaluta, dve pice vredne oko 40 dolara plaćene su 10.000 bitkoina. Danas se vrednost bitkoina kreće oko 50.000 dolara, a u prethodnoj deceniji prošao je kroz tri „talasa“ rasta, od kojih je poslednji tekao uporedo sa izbijanjem pandemije. Rekordni rast na tržištu kriptovaluta nije protekao neprimećeno ni u Srbiji, gde je poraslo interesovanje za kupoprodaju virtuelnih valuta, usvojen novi Zakon o digitalnoj imovini, ali i porastao broj prevarenih, koji su ostali bez digitalnog ali i običnog, starog, dobrog novca.

54. INVESTICIJE U GRĐEVINSKO ZEMLJIŠTE: Nekada su se njive kupovale za tepsiju ribe, a sada vrede bogatstvo
Pandemija je pokazala da je u Srbiji ulaganje u poljoprivredno zemljište čak isplativije nego investiranje u druge nepokretnosti, osim delova velikih gradova gde je cena građevinskog zemljišta i stanova takođe drastično povećana. Zajedničko i poljoprivrednom i građevinskom zemljištu je da cene neprekidno rastu.

56. ZARAZNA KUPOVINA KUĆA I STANOVA: Seoba Srba u vikendice
Ukupna vrednost tržišta nekretnina u 2020. godini iznosila je 4,2 milijarde evra, što je za 100 miliona evra više u odnosu na 2019. godinu, a prosečna cena kvadrata je porasla za 1,8% na godišnjem nivou. Relikt socijalizma do vremena korone, vikendice, u Kovid eri su postale najveće zvezde na tržištu nekretnina. Sa poskupljenjem građevinskog materijala zbog problema u transportu širom sveta, ove godine dodatno raste i cena kvadrata u novogradnji, posebno na elitnim lokacijama. Investitori tvrde da finansijska elita, željna prestiža, diže cene nekretnina mnogo više nego građevinski materijal.

Intervju

58. NEMANJA NENADIĆ, PROGRAMSKI DIREKTOR NVO TRANSPARENTNOST SRBIJA: Najteže se utvrđuje korupcija „dođeš mi, dođem ti“
Od brojnih vidova korupcije, možda se najteže utvrđuje „razmena usluga“, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija, koji ove godine u svoju „radnu knjižicu“ beleži dvadesetu godinu staža u borbi protiv korupcije. Od tada do danas, uvećalo se znanje i bitno promenio stav građana prema korupciji. Ona je smanjena, ali je moglo da se uradi mnogo više da je bilo političke volje, ističe Nenadić, sa kojim razgovaramo o uticaju potkupljivanja na privredu i rizicima od povećanja državne korupcije tokom pandemije.

Skener

62. KAKO ĆE SUBVENCIJE ZA KUPOVINU BICIKLA UTICATI NA TRŽIŠTE: Dva točka su bolja od četiri
Ukupno 800 Novosađana ovog proleća će se opremiti novim biciklom, zahvaljujući upornosti „Novosadske biciklističke inicijative“ da se iz gradskog budžeta subvencioniše kupovina bicikala. Trgovci i serviseri bicikala u Novom Sadu kažu da je pandemija i pre ove odluke povećala interesovanje za bicikle i ne očekuju da će dodela subvencija značajnije povećati zaradu. Veći rast ovog tržišta omogućio bi razvoj domaće proizvodnje bicikala, ali nekadašnje fabrike su propale, a nove se ne podstiču jer država računa da je „motanje kablova“ za strane automobilske kompanije – isplativije.

64. RENESANSA SIRA NA TRŽIŠTU: Glad za manjim zalogajima
Proizvodnja sira u svetu je za deset godina porasla za četvrtinu, a renesansu na tržištu doživljavaju zanatski izrađeni sirevi, sa ukusom lokalnog podneblja. Nove generacije potrošača, za koje je sir „portabl“ obrok sa visokom proteinskom i nutritivnom vrednošću, predstavljaju glavno poprište bitke za najveće proizvođače sira. Proizvodnja zanatskih sireva raste i u Srbiji, ali još uvek nemamo nijednu registrovanu siraru, specijalizovanu za pravljenje sireva sa geografskim poreklom.

66. APSURD AMERIČKOG TRŽIŠTA KOVID BRISEVA: Cela Amerika zavisi od dva rođaka koja se mrze
Preduzeće „Puritan Medical Products“, specijalizovano za proizvodnju različitih vrsta briseva, pretvorilo je američki san u parodiju. Pandemija je donela životnu priliku ovoj maloj porodičnoj firmi iz Mejna, koja sada dominira američkim tržištem u industriji vrednoj više milijardi dolara. Ali čak ni infuzija američke vlade od 250 miliona dolara, kada je „Puritan“ zbog pandemije unapređen u „kompaniju od nacionalnog značaja“, nije mnogo ublažila epsku porodičnu svađu dvojice suvlasnika.

Nove tehnologije

68. NESTAŠICA ČIPOVA: Od svitanja do sumraka
Nagle promene u navikama potrošača usled pandemije, „umućene“ sa američko-kineskim trgovinskim ratom, besomučnim „rudarenjem“ kriptovaluta i klimatskim nedaćama, obezglavile su tržište čipova. Nestašica poluprovodnika koja odlaže proizvodnju u mnoštvu industrija, stigla je dotle da čipovi sada nedostaju i onima koji ih proizvode. I u ovom slučaju se pokazalo do koje mere Zapad zavisi od Azije, ali i da firme u IT industriji nemaju kapacitete da na svojim plećima iznesu ceo svet, kada zaista do toga i dođe.

Nauka

70. UTICAJ POVERENJA NA PRIVREDNI RAZVOJ: Kuglana istorije
Nije privredni razvoj taj koji uvećava društveni kapital, već sasvim suprotno – međusobno poverenje i povezivanje građana su osnova za ekonomski napredak. Ali društveni kapital se jako dugo gradi i stoga veoma sporo menja. Koliko će obični građani biti tvorci sopstvene istorije zavisi i od spoljnih okolnosti, što ilustruje i vekovni ekonomski jaz koji postoji između severa i juga Italije. On je toliki, da se stiče utisak kako unutar jedne postoje praktično dve potpuno različite države, tvrdi američki naučnik Piter Turčin.

Koktel

72. TRŽIŠTE SLIKA U SRBIJI: Cenkanje u umetnosti
Državne nadležne institucije su potpuno „van igre“ na domaćem tržištu slika, pa ono zavisi od bogatih pojedinaca. Osim novca, u igri su često i „menjaža i trampa“, odnosno daje se nekoliko dela manje poznatih umetnika za jednu sliku poznatog umetnika. Galeristi najčešće kažu da se sve to radi u „sivoj zoni“, kao i da kupovina umetničkih slika danas predstavlja privilegiju malobrojnih.

NOVI ŽIVOT STARIH VODENICA: Točak se vrti, vreme usporava
Iskustva današnjih vodeničara pokazuju da vodenice moraju da se prilagode modernim vremenima, ali da je to i dalje jedan drugi svet. U tom svetu vreme teče prirodnije, nema prečica, mnogo se radi, zaradi se za pristojan život, ali vodeničar se ne postaje da bi se zgrnulo bogatstvo. Iako i dalje nema mnogo mladih zainteresovanih za ovaj posao, oni koji se njime bave misle da vredi. Uostalom, u kom gradskom poslu danas možete da doživite da vam se za vaš trud zahvale – u stihovima.

Komunikacije

76. OPSEDNUTOST LOŠIM VESTIMA: Brigo tuđa, pređi na mene
Opsesivno traganje za lošim vestima na internetu je postalo toliko rasprostranjeno da je Oksfordski rečnik uvrstio njegov naziv na engleskom jeziku – doomscrolling – na svoju listu reči koje su obeležile 2020. godinu. Imajući u vidu posledice ovakvog ponašanja, ove godine biće nam potrebna reč koja opisuje nadljudske napore za očuvanje psihičkog zdravlja.

Reprint

78. KAKO FAVORIZOVANJE STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA DOPRINOSI ZAROBLJAVANJU DRŽAVE: Srušena pravna država, radnici u pelenama i gradovi u smogu
Strana ulaganja se favorizuju kao jedini model za uspešan ekonomski razvoj Srbije. Zbog načina na koji se ugovaraju i sprovode, strane investicije predstavljaju jedan od ključnih mehanizama za zarobljavanje države, navodi Luka Šterić, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) u analizi „Ovde su nekad bile zmije, pacovi i narkomani – kako narativi o stranim direktnim investicijama doprinose zarobljavanju države“.

Vremeplov

80. EKONOMIJA I VEŠTIČARENJE: Progoni „kontraverznih biznismena“
Osobe koje su progonili kao „ekonomske“ veštice i vešce u predindustrijskoj Evropi, a koje su se najgore kotirale u očima naroda, vlasti i crkve, bili su tajkuni u povoju, bogataši u zaletu tokom ranog kapitalizma. Nemačka je prednjačila u pogubljenjima ljudi koji su se bogatili preko noći, pod optužbom da su zbog nemorala i pohlepe najgori i najmoćniji sotonini sledbenici.

Чланак Biznis & finansije 184: Gde se ulaže višak novca u pandemiji – Sigurice i kobne prečice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kineska državna uprava za regulaciju tržišta (SAMR) saopštila je juče da pokreće istragu protiv kompanije Alibaba. Prema pisanju Rojtersa, povod za istragu je kršenje pravila o fer konkurenciji od strane giganta iz oblasti onlajn trgovine.

Kineski zvaničnici tim povodom su objavili da “ako se bude tolerisalo monopolsko ponašanje i ako kompanijama bude dozvoljeno da se šire na varvarski način, ne poštujući pravila, nećemo imati zdravu i održivu ekonomiju”.

Konkretno, istraga će se baviti Alibabinom zloupotrebom svog monopolskog položaja i primoravanjem trgovaca da prodaju robu preko njenih platformi. Naime, nekoliko trgovaca je prijavilo da trpi ucene prilikom saradnje sa onlajn trgovinskim gigantom. Oni su uslovljeni da ukoliko prodaju robu preko Alibabinih platformi onda ne smeju to da čine kod njene konkurencije, poput Tensenta.

To je bio motiv za regulatore da se malo ozbiljnije pozabave Alibabinim poslovanjem, mada pojedini analitičari tvrde i da je u pitanju odmazda zbog kritika koje je na račun vlasti i regulatora upućivao direktor Alibabe Džek Ma.

Šta god da je motiv, vest o pokretanju antimonopolske istrage je oborila vrednost Alibabinih akcija na berzi u Hong Kongu za devet odsto, što je ekvivalentno cifri od čak 60 milijardi dolara.

Međutim, to nije sve. Finansijski regulatori će se u narednim danima susresti i sa predstavnicima Ant Grupe, Alibabine fintech kompanije, sa sličnim ciljem – kontrolom osiguravanja fer tržišne utakmice i zaštite prava potrošača. Prethodno je ova zemlja zaustavila izlazak na berzu Ant Grupe. 

Foto: Bru-nO, Pixabay

Чланак Kina pokrenula istragu protiv Alibabe zbog monopolskog ponašanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

U njima se ukazuje da pomenuta društvena mreža koristi dominaciju na digitalnom tržištu za učvršćivanje svog položaja i suzbijanje konkurencije.

Federalna komisija zato predlaže da se razmotri razdvajanje korisničkih servisa društvene mreže Instagram i programa za komuniciranje Votsap, koje su obe u posedu Fejsbuka.

Iz Fejsbuka međutim podsećaju da im je upravo Federalna komisija pre nekoliko godina dala dozvole za preuzimanje tih kompanija. Zato smatra da bi joj pomenuto razdvajanje nanelo ogromnu ekonomsku štetu, budući da je uložila milione u razvoj Votsapa i Instagrama.

S druge strane, većina američkih država koje su tužile Fejsbuk sada treba pred sudom da dokažu da on zloupotrebama i kršenjem zakona guši konkurenciju.

Ovo nije prvi put da se Fejsbuk suočava sa takvim optužbama. Zapravo, većina tehnoloških giganata ima reputaciju monopolista. Vlasnik kompanije Fejsbuk je sa čelnicima ostalih velikih kompanija iz ovog sektora letos saslušavan u Kongresu upravo o ovom pitanju.

Izvor: BBC

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Tužba protiv Fejsbuka zbog monopolskog ponašanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Aviokompanija izgubi kofer putnika koji je bio označen njegovim imenom. Posle opsežne pretrage, jave putniku da njegov kofer, na žalost, nisu uspeli da nađu. Aviokompanija nadoknađuje gubitak putniku, i život ide dalje.

Ali nastavlja se i život izgubljenog kofera. Otpisan kao „nepreuzet“, skuplja prašinu u magacinu dotične aviokompanije, zajedno sa gomilom ostalog izgubljenog prtljaga koji „niko nije tražio“. Posle tri meseca, aviokompanija prodaje sav taj neplanirani višak robe drugoj kompaniji, specijalizovanoj za trgovinu.

Novi vlasnik obije bravu na koferu – ako je uopšte ima – istrese sadržaj, odabere stvari koje mogu imati prođu na tržištu i svaki komad pojedinačno ponudi na prodaju diljem Sjedinjenih Država, pa i van njihovih granica.

Od igle do NASA-ine kamere

Procenjuje se da je u SAD, pre izbijanja pandemije, godišnje u proseku oko 25 miliona kofera i putnih torbi završavalo kao izgubljeni avionski prtljag. To je, kako su tvrdili avioprevoznici činilo mizernih 0,03 odsto ukupnog putničkog ptrljaga koji se svake godine prevozi širom Sjedinjenih Država.

Ali to ne znači da je vrednost svih predmeta „izgubljenih u prevozu“ mala. Naprotiv. Koliko može biti unosan posao preprodaje izgubljenog prtljaga svedoči podatak da je jedna američka firma, specijalizovana za tu vrstu trgovine, postala monopolista na tamošnjem tržištu.

Monopolista se zove jednostavno „Unclaimed Baggage“ („Nepreuzeti prtljag“). Firma se nalazi u malom gradu Skotsoboro u Alabami, a u njenom magacinu na oko 50 kvadratnih metara do nedavno, pre pohoda korone, kupce je čekalo na hiljade stvari izgubljenih u transportu avionom, vozom autobusom, brodom…

Među njima je bilo predmeta velike vrednosti, od retkih violina do posebno pravljenih komada nakita sa ugraviranim imenima i porukama. Tu su mogle da se nađu i neobične stvari, od „iskopina“ iz drevnog Egipta i viteškog oklopa, preko dela nadgrobne ploče sa uklesanim imenom, pa do kamere koja je korišćena u Nasinom svemirskom liftu.

Sve je počelo sa pozajmicom od tašte

Ideja kako se može unovčiti sekundarno tržište izgubljenog prtljaga – što je formalan naziv za posao koji balansira na ivici legalnosti – nije osvanula u naše doba koje pršti od inovacija i podjednako od nedostatka etike u poslovanju. Ona je započela svoj život pre ravno pola veka, u vreme koje mnogi sa nostalgijom pominju kao daleko moralnije.

Osnivač preduzeća „Unclaimed Baggage“ Hjugo Dojl Ovens vratio se 1970. godine iz Korejskog rata u rodni grad Skotsoboro i zaposlio se kao prodavac osiguranja. Posao mu se nije dopadao, ali pošto je već napunio 39 godina a u džepu nije imao neku prestižnu diplomu, nije imao ni mnogo izbora.

Ovens je bio strastveni radio amatar i koristio je svaki slobodan trenutak da na taj način komunicira sa prijateljima, ali i mnogim nepoznatim osobama. Jednog dana, putem radio ćaskanja, saznao je da autobuska kompanija u Vašingtonu ima gomilu nepreuzetog prtljaga, kojeg je želela da se oslobodi.

U to vreme, izgubljeni prtljag najčešće su bacali na deponije ili prodavali službama za otkup smeća. U tome niko nije video neki naročito izgledan posao. Niko, osim Ovensa. Došao je na ideju da to može biti njegova slamka spasa da konačno stane na sopstvene noge.

Ovens se obratio za pozajmicu na neočekivanom mestu – tražio je od tašte da mu pozajmi 300 dolara, što u sadašnjoj vrednosti iznosi oko 2.000 dolara. Ostalo je nepoznato kako je uspeo da je šarmira, tek dobio je pozajmicu da otkupi sve izgubljene stvari iz magacina autobuske kompanije u Vašingtonu.

Otkup prtljaga od velikih avio-kompanija

Ovens je, potom, na kraju grada sklepao „neformalnu“ prodavnicu, stavio natpis „Nepreuzeti prtljag“ i uz pomoć supruge i dvojice sinova rasporedio stvari po improvizovanim štandovima. Dan ranije je dao mali oglas u lokalnim novinama – i prodao svu robu za manje od 24 sata.

Vest o novoj delatnosti u Skotsoboru počela je da se širi munjevitom brzinom od „usta do usta“. Ovensu je posao krenuo toliko dobro da mu je uskoro šef na „redovnom“ poslu postavio ultimatum: ili će prodavati osiguranje, ili izgubljeni prtljag. Ovens se bez mnogo premišljanja opredelio za – prtljag.

Novopečeni preduzetnik je uspeo da do 1978. godine sklopi ugovore o kupovini izgubljenog prtljaga od kompanija Eastern Airlines, National Airlines i Air Florida. Količine robe su se ubrzano uvećavale, pa je zaposlio šest ljudi samo da razvrstavaju nabavljene stvari.

Ovens je kasnije pričao novinarima da u ovom poslu ne teku baš uvek med i mleko: „Nikada nismo mogli da znamo šta je u tim koferima dok ih ne otvorimo. Kupovali smo mačku u džaku. Ali ponekad je ta mačka bila i te kako vredna“.

Koliko vredna pokazao je bilans na kraju Ovensovog života: umro je 2016. kao monopolista na ovom tržištu, kao čovek koga su znali širom Alabame i čija prodavnica je postala turistička atrakcija.

Kako poljubiti što manje žaba da bi se došlo do princa

Kada je porodični posao preuzeo 1995. godine Ovensov sin Brajan, on se i dalje tako dobro razvijao, da je novi direktor proširio magacinski prostor. Ipak, u poslednjoj deceniji je došlo do promena koje nisu išle na ruku sekundarnom tržištu izgubljenog prtljaga. Avio kompanije su uložile mnogo novca u RFID čipove i centralne sisteme za nadgledanje da bi smanjile količine zagubljenih stvari.

Doduše, to nisu radile samo zbog brige za putnike, već pre svega zbog velikih troškova za nadoknadu, koji su u proseku iznosili oko 2,1 milijardu dolara godišnje. Trenutno, na američkom tržištu važi propis da ako aviokompanija izgubi prtljag, dužna je da putniku na ime nadoknade uplati i do 3.500 dolara na domaćim letovima, a do 1.780 dolara na međunarodnim.

Kao i njegov otac pre njega, tako je i Brajan Ovens objašnjavao zainteresovanim novinarima da postoje brojne procedure u sortiranju ovako pribavljene robe. Pre svega, firma je dužna da prijavi nadležnim organima sve vrste ilegalne robe koja je promakla njihovim kolegama – od droge i oružja, do pornografskih sadržaja. Ostatak se takođe sortira na više kategorija: roba za preprodaju, ona koja se odvaja za donacije i roba koja ide u reciklažu ili se baca.

Sve u svemu, potrebno je „izljubiti mnogo žaba da bi se došlo do princa“, objašnjavao je Brajan Ovens, koji je od oca očigledno nasledio i dar za slikovito izražavanje. Na kraju, samo oko jedne trećine predmeta u pribavljenom prtljagu završi u preprodaji, pri čemu se prodaju po 20 do 80 odsto nižoj ceni od njhove realne vrednosti na tržištu.

Korona prizemljila i ovaj biznis

Ovensovi su tokom proteklih pedeset godina veoma dobro usavršili tehniku „kako poljubiti što manje žaba da bi se stiglo do princa“, imajući u vidu da se pre izbijanja aktuelne pandemije, u njihov magacin svaki dan slivalo na hiljade predmeta. Prema rečima Brajana Ovensa, od njih se dnevno u proseku moglo izdvojiti oko sedam kilograma vredne robe.

Prošle godine, više od milion kupaca iz celog sveta otputovalo je u mali grad u Alabami, da bi kupili nešto od tih stvari, uključujući i „sitnice“ poput platinastog sata marke „Roleks“ koji regularno košta 64.000 dolara, a prodat je za 32.000 dolara. Ili dijamantskog prstena od 5,8 karata, koji je procenjen na 46.000 dolara, a prodat je za 23.000 dolara.

Dešavalo se i da kupci slučajno u Alabami nađu sopstvene stvari koje su izgubili tokom puta. Iako propisi nalažu da kada na pribavljenoj robi postoje podaci o vlasniku, preprodavci su dužni da ga kontaktiraju, izgleda da se u kompaniji „Unclaimed Baggage“ nisu preterano zamarali tim pravilom.

Pitanje je, međutim, kako će se dovitljiva porodična firma koja je od sklepane barake „na crno“ izrasla u tržišnog monopolistu snaći u vremenu koje preti sve ređim putovanjima pa time i manjim količinama izgubljenog prtljaga. Novinski izveštaj iz avgusta ove godine navodi da magacin čuvene prodavnice u Alabami trenutno preživljava samo na ranije stvorenim zalihama i tek u tragovima podseća na slavne dane pre korone.

Zorica Žarković

broj 177, septembar 2020.

Foto: Pixabay

Чланак Peprodaja izgubljenog prtljaga: Bizarni monopolista се појављује прво на Biznis i Finansije.