U septembru 2012. godine, pet novih članova britanskog parlamenta iz reda konzervativaca, Kwasi Kwarteng, Priti Patel, Dominic Raab, Chris Skidmore i Liz Truss, objavilo je zajednički svoj politički manifest u formi knjige „Nesputana Britanija“ („Britannia Unchained“). Knjiga i nije bila baš bestseler, a većina stručnjaka proglasila ju je jeftinim političkim pamfletom, čiji je glavni cilj samopromocija autora, kroz isticanje njihovog idolopoklonstva ideji čistog nesputanog neoliberalizma.

Narednih godina, ovo pisanije od nekih 150 stranica praktično je zaboravljeno, sve do ljeta 2019. godine, kada je Boris Johnson ustoličen kao novi premijer i u njegovoj se vladi našlo četvoro koautora zaboravljenog pamfleta: Priti Patel, Dominic Raab, Kwasi Kwarteng, i Liz Truss. Iznenada, političari i analitičari počeli su ponovo da iščitavaju zaboravljeni pamflet i da iznesene ideje shvataju ozbiljnije sada, kada su autorima postale dostupne poluge vlasti.

Same ideje nisu bile nove, već se radilo o ponavljanju dobro poznatih recepata za srećan i dug život: smanjenje poreza na najmanju moguću mjeru, minimalna intervencija države u formi regulative, kresanje javne potrošnje, posebno socijalnih davanja za nezaposlene i invalide, smanjivanje prava zaposlenih i kritika lijenih radnika.

Robin Hood je mrtav. Živio Superhik!

Rezultat kolektivne mudrosti petoro nepriznatih genijalaca je zaključak iz njihovog pamfleta da „nakon što se zaposle, Britanci su među najvećim lijenčinama na svijetu. Radimo najmanji broj sati, penzionišemo se rano i naša produktivnost je niska“.

Pamflet je daleko od ozbiljnog teksta, jer kao izvori za unaprijed poznate zaključke koristi se mješavina novinskih tekstova, statistike, te pojedinačni slučajevi .

Tako se britanski zaposleni optužuju da rade premalo i da su neproduktivni, ali se istovremeno navode podaci da u drugim evropskim zemljama radnici imaju manje radnih sati ali veću produktivnost. Kako se navodi, Nijemci imaju 14 posto manje radnih sati od Britanaca, ali niko nikad nije optužio Nijemce da su rođeni zabušanti, neradnici i lijenčine, što bi bio logičan zaključak slijedeći logiku autora. Drugim riječima broj radnih sati i produktivnost nisu u direktnoj vezi, ali možda ipak visina plate ima neke veze sa motivisanošću i produktivnošću.

Posebna meta autora su nezaposleni i primaoci invalidskih penzija, za koje je očigledno da neće da rade, već da žive na visokoj nozi u neviđenom luksuzu i sve to na grbači poreznih obveznika. Za obične penzionere, autori su zaključili da s obzirom da se produžio životni vijek, ljudi bi trebali raditi barem do 76. godine, uz ukidanje državnog penzionog fonda i oslanjanja samo na privatne penzione fondove.

Srećom, kako Boris Johnson nije nikada bio vezan za neku ideologiju, dok je pandemija natjerala i najvatrenije zagovornike neoliberalizma da zarad spašavanja ekonomije i socijalnog mira posegnu za direktnom finansijskom intervencijom države, četvoro zagovornika „oslobođenja“ Britanije i nije imalo priliku da svoje ideje primjeni u praksi.

Siroti mali bankari

Sve se promijenilo 6. septembra ove godine, kada je Liz Truss zvanično postala britanski premijer a Kwasi Kwarteng ministar finansija. Novi dvojac bez oklijevanja je krenuo u radikalnu transformaciju Velike Britanije u ekonomsku super silu, tretirajući svoj pamflet kao uputstvo za upotrebu.

Prva odluka novog ministra finansija Kwasi Kwarteng bila je davanje otkaza stalnom sekretaru ministarstva finansija, koji je šef profesionalne administracije ministarstva, što je bio prvi neočekivani potez. Ustvari ovo se moglo i očekivati, s obzirom da su u pamfletu „Nesputana Britanija“ kao jedan od glavnih krivaca za anemičan ekonomski rast autori identifikovali profesionalnu administraciju, koja po njihovom mišljenju nije sklona promjenama.

Napaćeni i nepravedno kažnjeni bankari, kojima je EU nakon finansijskog sloma 2008. godine zakonski ograničila bonuse do visine maksimalno dvije godišnje plate, konačno su trebali biti oslobođeni ovih okova odlukom novog ministra finansija i ponovo uživati u neograničenim bonusima. Kako su bankarski bonusi poveliki, bilo bi šteta da se država umiješa u njihovu raspodjelu, pa je novi ministar tako najavio i smanjenje najviše porezne stope na lična primanja sa 45 na 40 posto, što je bankare dvostruko obradovalo.

I tek uvedeni dodatan porez od jedan posto za zdravstveno osiguranje žrtvovan je u ime ideološke čistoće, jer porezi su jedno veliko zlo i glavni uzrok sporog ekonomskog rasta. Naravno, premijeru i ministru finansija ni na kraj pameti nije bilo da to znači da će onim sa minimalcem uštedjeti „fantastičnih“ sedam funti godišnje, ali će zato oni sa najvećim primanjima uštedjeti 1.800 funti. Tako da je čista slučajnost da i ovaj potez pogoduje uglavnom onim već bogatim.

Vlada nije mogla baš potpuno ignorisati realnost u vidu energetske krize, pa je kao cijenu za očuvanje socijalnog mira uvela ograničenje cijene gasa za domaćinstva do nivoa prosječne potrošnje, što bi trebalo koštati četrdesetak milijardi funti.

Entuzijazam nove vlade za uklanjanje regulatornih prepreka nesputanom ekonomskom razvoju proširio se i na ukidanje različitih mjera koje su prethodne vlade donijele, sa ciljem suzbijanja epidemije gojaznosti koja stvara i dodatan pritisak na zdravstveni sistem, sve u ime deregulacije.

Bušite djeco, bušite

Na meti se našla i zabrana frackinga, kontraverznog metoda za vađenje gasa i nafte iz kamena, čija primjena je dovela do povećanog broja zemljotresa te dodatne ekološke štete. Ali šta je priroda, čista voda i zemljotres u poređenju sa nesputanom privatnom inicijativom velikih naftnih kompanija. To što su među najvećim protivnicima frackinga upravo glasači konzervativaca, nije igralo bitnu ulogu.

Ukidanje brojne regulative, zakona, podzakonskih akata uz radikalnu izmjenu poreznog sistema i radnog zakonodavstva i pored najbolje volje će potrajati, pa se nova vlast dosjetila spasonosnog rješenja u vidu investicijskih zona. Ideja je da bi se širom Britanije trebale formirati brojne zone u kojima praktično ne bi važili postojeći zakoni, bilo da je riječ o porezima, radničkim pravima ili ekološkim standardima. Sve sa ciljem eksplozivnog ekonomskog rasta, kao rezultata nesputane privatne inicijative.

Na iznenađenje premijerke i njenog ministra finansija, njihov plan radikalne transformacije nije dočekan sa ovacijama na finansijskom tržištu, već sa panikom.

Rukovođeni ideološkim fanatizmom, premijerka i njen ministar finansija krenuli su u frontalno rezanje budžetskih prihoda, bez ikakvih alternativnih prihoda. Rješenje za manjak prihoda našli u novom dodatnom zaduživanju, što bi se nekad u nekoj budućnosti trebalo kompenzirati kroz povećani ekonomski rast. Kada bi se to trebalo desiti i koliko bi taj rast trebao iznositi niko u vladi nema pojma, niti ih takvi detalji zanimaju.

Rezultat je bio trenutno potonuće funte u odnosu na dolar, pad na berzi gdje se istopilo nekih 500 milijardi funti i drastičan skok kamata na državne obveznice.

Da se radi o ekstremnoj neodgovornosti vlasti, najbolje se vidi po tome da su čak i ekstremne neoliberalne organizacije poput MMF-a i Bijele kuće, upozorile britansku vladu da prestane sa takvim besmislenim potezima prije nego što britanska ekonomija ozbiljno nastrada.

Kao i svi fanatici, Truss i Kwarteng odbili su da se suoče sa stvarnošću i insistirali da će njihov plan upaliti. Međutim, videli smo kako se to završilo.

Dražen Simić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Foto: Jian Liu, Unsplash

Чланак Ostavka britanske premijerke: Sudar ideologije sa stvarnošću се појављује прво на Biznis i Finansije.

Može se reći da je time preuzela “vruć krompir” budući da je došla na vlast u trenutku kada je inflacija u toj zemlji najveća u poslednjih 40 godina i kada se Britanija bori ne samo sa ekonomskom krizom sa kojom se suočavaju svi u Evropi, već i sa posledicama Bregzita.

U javnosti se spekuliše da je Tras sledbenica politike Ronalda Regana, odnosno da se zalaže za neoliberalnu ekonomsku politiku smanjivanja poreza ali i rezanja javne potrošnje. U teoriji ovo bi trebalo da omogući kompanijama da se brže razvijaju i da više zapošljavaju, pa da samim tim podignu životni standard u zemlji. Međutim, praksa nas uči da je takva politika veoma upitna i u spokojnijim vremenima a kamoli u krizama poput aktuelne.

Ono što se za sada vidi je da je ona prijateljski nastrojena prema privatnom kapitalu. Tras je najavila da će ukinuti planirano povećanje koroporativnog poreza sa 19 odsto na 25 odsto. Taj porez bi trebalo da stupi na snagu naredne godine, ali videćemo da li će se to ostvariti.

No, njena najveća briga po preuzimanju funkcije neće biti kreiranje prijatnog poslovnog ambijenta, već energetska kriza. Zato je već počela da govori o kreiranju budžeta za hitne mere koji bi služio kao pomoć građanima kojima veoma brzo rastu računi za struju i grejanje.

Tras i Zapadni Balkan

Analizirajući njene prethodne političke poteze ali i odnos njene partije prema Zapadnom Balkanu, domaći mediji ocenjuju da je njen izbor pozitivna stvar za naše okruženje.

Kao ministarka spoljnih poslova često je isticala važnost očuvanja celovitosti Bosne i Hercegovine i kritikovala Milorada Dodika zbog separatističkih težnji. U maju ove godine optužila je Rusiju za podsticanje konflikta na Zapadnom Balkanu jer svojim “malignim uticajem” gura ovaj region u novi rat. Tačnije, ona smatra da Rusija pruža podršku Dodiku, koji bi mogao biti faktor destabilizacije ove zemlje.

Zato se u javnosti može čuti da njen izbor odgovara Bosni i Hercegovini ali i da je pitanje kakav će njen stav biti prema Srbiji budući da će, sasvim izgledno, jedan od njenih ciljeva biti borba prtiv ruskog uticaja na Balkanu, a naša zemlja je viđena kao ruski saveznik.

Foto: James Giddins, Unsplash

Чланак Šta bi trebalo da znamo novoj premijerki Britanije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, u Irskom moru, tačnije u britanskoj grofoviji Kambriji, nalazi se malo pusto ostrvo a na njemu pab star 300 godina. Ostrvo se zove Piel, a ime paba je “Brod” (Ship Inn). Prethodni zakupnici paba odnosno gostionice su napustili ovo ostrvo, pa se sada traže novi.

Novi zakupci bi dobili priliku za 10-godišnje iznajmljivanje paba i vođenje ostrva, na kome se nalazi i porušeni zamak iz 14. veka i mesto za kampovanje. Prema Gardijanu trenutno se Savet opštine Barou stara o ovom imanju, ali se nadaju da će naći novi menadžment za njega pred letnju sezonu, kada se očekuju turisti. Kandidat za vlasnika paba trebalo bi da održava ovaj ugostiteljski objekat, ali i zemlju u okolini, kao i da vodi računa o obližnjem kampu i higijenskim uslovima u njemu.

Kako piše na sajtu Piel ostrva, njihova tradicija je da se zakupci paba proglašavaju monarsima ostrva u specifičnom obredu prilikom kojeg budući kralj ili kraljica sede na drevnoj drvenoj stolici, sa kacigom na glavi i mačem u rukama, dok im neko prosipa kofu alkohola na glavu. Prema nekim pretpostavkama koreni ovog rituala sežu čak u 1487. godinu kada je Lambert Simnel u naporima da će preuzeti vlast u zemlji osvojio ovo ostrvo. Sada je doduše ta tradicija pomalo izvrgnuta ruglu korišćenjem alkohola, ali i dalje se održava.

Foto: Simon Ledingham/Geograph

Чланак Konkurs za kraljeve i kraljice koji bi upravljali ostrvom i pabom starim 300 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Britanski energetski regulator Ofgem predlaže da se obezbedi finanisranje za snabdevače električne energije i gasa koji preuzimaju klijente od propalih rivala. Ovaj predlog je još jedan u nizu pokušaja britanskih vlasti da ubleže udarac za milione domaćinstva koji je izazvalo drastično poskupljenje struje.

Finansiranje će se obezbediti preko banaka koje će energetskim kompanijama omogućiti da raspodele troškove nastale prihvatanjem novih klijenata na duži vremenski period, navodi Ofgem u predlogu objavljenom na svojoj veb stranici. Ovi troškovi se obično prebacuju na potrošače, pa bi ovakav predlog „kupio vreme“ za domaćinstva do aprila, kada će provajderima biti dozvoljeno da naplaćuju više.

Rast računa za 56 odsto

Rast cena prirodnog gasa podstakao je krizu među dobavljačima energije u Velikoj Britaniji. Zbog toga je dvadesetak kompanija iz ovog sektora bilo primorano da prestane sa radom, a račune većine njihovih klijenta preuzeli su donedavni konkrenti propalih firmi.

Kako su cene prirodnog gasa u Velikoj Britaniji porasle za više od tri puta, maksimum koji kompanije mogu da naplate većini kupaca porašće do aprila za 56 odsto, predviđaju analitičari međunarodne kompanije za pružanje finansijskih usluga, Investec.

Foto: Pixabay

Чланак Velika Britanija: Finansiranje snabdevača energijom koji preuzimaju klijente od propalih rivala се појављује прво на Biznis i Finansije.

React studiju o uticaju vakcinacije na javno zdravlje realizovali su naučnici sa Imperijalnog koledža u Londonu. Sproveli su je pomoću PCR testova uzetih od 140.000 dobrovoljaca.

Prema njenim rezultatima, oko 0,2 odsto Britanaca prošlog meseca je imalo korona virus, što je dvostruko manje nego u prethodnom periodu kada je 0,49 odsto populacije bilo zaraženo.

Najveći broj zaraženih (0,41 odsto) otkriven je među populacijom koja nije vakcinisana – decom koja idu u školu. Najmanje zaraženih bilo je među najstarijim Britancima, koji su bili prioritet za imunizaciju. Među ljudima starijim od 65 godina procenat zaraženih iznosio je 0,09 odsto.

Posle ovakvih rezultata očekuje se dalje otvaranje zemlje.

Izvor: RT.com

Foto: Pixabay

Чланак U Velikoj Britaniji broj novozaraženih manji za 60 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Izraelu, gde je 57 odsto odraslih primilo bar jednu dozu vakcine, a 52 odsto obe, broj novozaraženih je ovih dana na najnižem nivou još od prošlog novembra. Krajem januara, na vrhuncu zaraze, u ovoj zemlji je bilo preko 10.000 novozraženih na dnevnom nivou a sada ih ima oko 540 i taj broj je u konstantnom padu.

U Velikoj Britaniji, gde je 57 odsto odraslih dobilo bar jednu dozu vakcine protiv Kovida, broj novozaraženih se smanjio za više od 16 puta od trenutka kada je počela vakcinacija.

Ipak, ni u jednoj od ovih zemalja rezultati imunizacije nisu bili vidljivi odmah. Na početku imunizacije brojke novozaraženih su rasle ali kada je dostignut dovoljan procenat vakcinisanog stanovništva i kada su uvedene karantinske mere, taj broj je počeo da pada. On se i dalje nalazi u padu. Tako Velika Britanija, koja ima 66,65 miliona stanovnika, sada na dnevnom nivou ima manje zaraženih nego Srbija.

Ove dve zemlje do nedavno su služile kao pozitivan primer ostatku sveta, međutim sada stižu slične vesti i sa drugih kontinenata.

U SAD pada broj smrtnih slučajeva

Naime, više od 93,6 miliona ili 28,2 odsto Amerikanaca primilo je najmanje jednu dozu vakcine protiv korona virusa, prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Potpuno je vakcinisano 51,5 miliona ili 15,5 odsto stanovništva.

Kako piše Beta, sedmodnevni prosek novih slučajeva zaraze u SAD se povećao tokom protekle dve nedelje sa 53.670 koliko je bilo 14. marta na 63.239 prekjuče, prema podacima Univerziteta Džons Hopkins.

Međutim, prosečan broj smrtnih slučajeva u istom periodu je opao sa 1.363 na 969, sa tendencijom daljeg pada.

Foto: Elchinator, Pixabay

Чланак Pozitivna prva saznanja o efektima vakcinacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

U jednom starom vicu (iz vremena dok se humor još opirao političkoj korektnosti) na pitanje šta je britanska tradicionalna hrana nudi se veoma kratak odgovor – indijska. I zaista, indijska hrana je toliko rasprostranjena po Ostrvu da se već može smatrati tradicionalnom na tim prostorima.

To nije slučajno. Indusi su najveća etnička manjina na prostoru Velike Britanije, budući da ih, prema nekim procenama, tamo ima 1,4 miliona, mada je ta brojka zasigurno veća ako se uzmu u obzir i oni čiji radni status nije regulisan, odnosno oni koji tamo rade na crno.

Zato više nikoga ne čudi kada britanske kompanije idu u “lov na talente” u Indiju. Ali, poneku obrvu ipak uspeva da digne podatak da se sada dešava upravo suprotno – jedna indijska kompanija traži kadrove na britanskom tlu.

Naime, Tata Consultancy Services (TCS) želi da tokom ove i naredne godine zaposli 1.500 britanskih tehnoloških stručnjaka, u sklopu svoje odluke da nastavi investiranje u britansku ekonomiju.

Međutim, iza ove najave ne kriju se političke igre već jasna ekonomska računica. Poslovanje indijske kompanije u Britaniji je u poslednjoj deceniji zabeležilo ogroman rast, te je TCS postala jedan od najvećih provajdera IT usluga i servisa.

U međuvremenu je prerasla i u najvećeg regrutera IT talenata. Osim što zapošljava mlade i visokoobrazovane kadrove, ona u svom kolektivu ima i najviše žena (28 odsto) od svih IT kompanija, i, bar prema rečima pojedinih analitičara, nudi dobre radne uslove.

Iza cele ove priče međutim krije se jedna ne tako laskava istina – da živimo u zaista ravnopravnom svetu, ovakve vesti ne bi trebalo nikoga da iznenade.

Foto: Pixabay

Чланак Zaokret na tržištu radne snage: Indijske kompanije zapošljavaju Britance се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Britaniji je imunizacija Fajzerovom vakcinom započeta već osmog decembra, a do 1. januara dato je više od milion doza. Očekuje se međutim da će ovaj tempo biti značajno ubrzan, budući da od danas na britanskom tlu počinje isporuka vakcine koju su razvili AstraZeneca i Oksford univerzitet. Samo ove nedelje biće isporučeno 530.000 doza ove vakcine.

AstraZeneca je, za razliku od svojih konurenata, razvila jeftin proizvod koji se jednostavno skladišti, što znači da bi mogao da omogući masovniju vakcinaciju, za sada samo na Ostrvu, jer je jedino tamo odobren.

Izrael vakcinisao 12 odsto svoje populacije

Iako su bili debitanti u ovoj disciplini, britanske napore zasenio je uspeh pragmatičnih i organizovanih Izraelaca. Oni su sa vakcinacijom započeli 19. decembra, pri čemu su u početku prioritet bile osobe starije od 60 godina, zdravstveni radnici i rizične grupe. Međutim, svi oni su vrlo brzo primili prvu dozu Fajzerove vakcine, tako da se obuhvat imunizacije proširio. Do 3. januara ova zemlja je vakcinisala 1,1 stanovništva, odnosno 12 procenata svoje ukupne populacije.

Tako se Izrael našao na prvom mestu po udelu vakcinisanog stanovništva u ukupnoj populaciji, a slede ga Bahrein i tek na trećem mestu Velika Britanija.

Francuska kaska za ostatkom Evrope

U EU, koja ima veoma kompleksnu a samim tim i sporu administraciju, do sada je odobrena samo Fajzerova vakcina. Sa imunizacijom u Uniji je započeto 26. decembra i do sada se kao najefikasnija u ovome pokazala Danska. Do 2. januara je od 5,8 miliona stanovnika ove skandinavske zemlje vakcinu primilo 45.800 njih.

Među najsporijima u ovoj disciplini nalazi se Francuska u kojoj je tri dana od početka vakcinacije prvu dozu primilo manje od 100 ljudi. Poređenja radi, Nemačka je za to vreme vakcinisala 190.000 stanovnika. Razlog za ovako slab rezultat Francuske je široko rasprostranjen skepticizam prema vakcinama. Naime, 40 odsto Francuza je u anketama reklo da bi primilo vakcinu, dok ta brojka u Kini dostiže 80 odsto, 77 odsto u Velikoj Britaniji i 69 odsto u SAD.

U Srbiji još nema ni govora o vakcinisanju celokupne populacije jer vakcine nema u dovoljnim količinama ni za stanovnike staračkih domova i zdravstvene radnike, a kamoli za širu populaciju.

Izvor: Euronews

Foto: MasterTux, Pixabay

Чланак Koje zemlje su najozbiljnije pristupile imunizaciji stanovništva? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema dosadašnjim saznanjima naučnika, zasnovanim na matematičkim modelima, najnoviji soj ovog virusa je za 70 odsto zarazniji od “starog”. Prepostavlja se da je on razlog bržeg širenja virusa po ovoj zemlji uprkos strogim karantinskim merama uvedenim još u novembru. Novi soj je vrlo brzo uspeo da preuzme dominaciju nad „starim“ SARS-CoV-2. Navodno 60 odsto od ukupnog broja novozaraženih u Londonu u sebi ima upravo ovaj soj virusa.

Upravo iz tog razloga Britanija pooštrava karantinske mere. Stanovnici ugroženih područja će moći iz kuće da izađu samo u vanrednim okolnostima ali neće imati ni gde jer će mnogi biznisi biti zatvoreni – radiće uglavnom trgovine osnovnim potrepštinama. Oni koji imaju tu mogućnost, radiće od kuće. Druženje će biti moguće ali uz veliki oprez: Britanci će smeti da se vide samo sa jednom osobom koja nije iz njihovog domaćinstva i to na otvorenom.

Kako će vakcine delovati na novi soj?

Za sada se zna da ovaj novi soj nije smrtonosniji od starog i da će vakcine verovatno biti efikasne i protiv njega. Naime, postoje indikacije da novi soj korone ima promene na proteinu koji pomaže virusu da penetrira u domaćina, ali su vakcine dizajnirane upravo da targetiraju taj problem. Još uvek se istražuje koliko će one biti efikasne protiv novog soja, ali naučnici, bar u ovom pogledu, gaje optimizam.

Međutim, ovo nije prva takva mutacija virusa. Svi virusi, pa tako i SARS-CoV-2, konstantno mutiraju. Korona virus koji je otriven u Vuhanu nije onaj isti koji mi imamo ovde. U Evropi je u februaru doživeo tzv. D614G mutaciju i taj novi soj je preuzeo domniciju od „kineskog“, postavši globalno dominantan. Na Starom kontinentu postoji još jedna učestala mutacija (A222V) koja se povezuje sa ljudima koji su letovali u Španiji.

Inače, korona virus je do sada imao oko 4.000 mutacija samo kada se kao kriterijum uzme pomenuti protein. Virusolozi kažu da većina tih mutacija nije bila opasna, ali da ovaj jeste razlog za oprez zato što se brže širi. Zbog toga je važno da sada, više nego ikada ranije, vodimo računa o poštovanju mera i distanciranju.

Zabrane letova

Posle ovih nemilih vesti Holandija i Belgija su domah zabranile dolaske avionom iz Velike Britanije, a Belgija čak i železničkim putem. Od Italije i Irske se očekuje da će uraditi isto, a ovaj potez razmatraju i Francuska, Nemačka, Španija i Austrija.

Ipak, neke zemlje se još ne izjašnjavaju po tom pitanju. Pojedine čak imaju i isti problem – taj novi soj virusa otkriven je prošle nedelje i u Južnoj Africi, a postoji i u Danskoj, Holandiji i Australiji.

Ipak, za sada se čini da je najgora situacija na Ostrvu.

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Šta za sada znamo o novom soju korona virusa? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najverovatnije će je sledili SAD u kojoj bi 10. decembra mogle biti odobrene vakcine.

Iako se posle odbijanja EU da u brzom roku izda dozvolu za upotrebu ovoj vakcini u javnosti javlja skepsa oko njene bezbednosti, britanska agencija za lekove je sopštila da je ova vakcina ispunila njene veoma “striktne standarde bezbednosti, kvaliteta i efikasnosti”.

Britanski regulator je naveo da je vakcina, koja je oko 95 odsto efikasna u borbi protiv Kovida, bezbedna za upotrebu, javlja Blumberg.

Sa vakcinisanjem će se na Ostrvu započeti već naredne nedelje. Za te svrhe je u prvoj turi obezbeđeno 800.000 doza, a očekuje se da će ukupno Britanija uzeti 40 miliona doza.

Foto: Pixabay

Чланак Velika Britanija prva zemlja koja je odobrila Fajzerovu vakcinu се појављује прво на Biznis i Finansije.