Na pragu ulaska Hrvatske u EU i eventualne srpske kandidature za članstvo čini se da bi svi bi hteli evropske vrednosti, ali malo ko ih danas prepoznaje u Evropskoj uniji: od osnivača Unije do utemeljivača zajedničke valute, od punopravnih građana Unije do onih koji u nju zakoračuju ili još čekaju na njenom obodu. Sever zazire od juga, jug s gorčinom trpi sever, obrisi Berlinskog zida blede pred novim životnim tegobama zemalja bivšeg sovjetskog bloka. Od naraslih emocija malo ko stiže da se bavi racionalnim preispitivanjem i popravljanjem zajedničkih političkih i ekonomskih temelja, možda i zbog toga što bi to tražilo i dublje samopreispitivanje. Koliko duboko dobro znaju i građani Hrvatske i Srbije – članstvo, pa čak i njegov nagoveštaj traže „iskakanje iz samih sebe“ – da bi se ušlo u nešto što je decenijama bio san a sad treba da postane borba za tržište, svoje i tuđe, radno mesto, sopstvenu proizvodnju, robnu marku i novi identitet. Kako izvesti re-evropeizaciju bez funkcionalne Evrope na vidiku? To je pitanje koje prevazilazi granice jednog kontinenta.
Periskop
8. Irak deset godina nakon invazije: Svi protiv svih
Zemlja „koja se još samo nekim čudom drži na okupu“, u kojoj svakodnevne pogibije više nisu medijska vest, gde nedostaju struja, voda, škole, bolnice, utrkuju se siromaštvo, korupcija i obespravljenost, posebno žena i dece – to su samo neke od slika današnjeg „demokratskog“ Iraka. Među mnoštvom apsurda je iznenadna ljubav između Turske i iračkih Kurda, iznikla na trgovini naftom mimo dozvole i budžeta zvaničnog Bagdada.
10. Kina i Japan, azijsko odmeravanje snaga: Umetnost prigovaranja
Nova rukovodstva Kine i Japana ozbiljno su zaoštrila retoriku povodom spornog arhipelaga koji predstavlja „kapiju“ Istočnog kineskog mora i potencijalno nalazište nafte i gasa, upuštajući se u verbalno odmeravanje snaga oko Severne Koreje ali su, istovremeno, prošle godine ostvarile rekordnu spoljnotrgovinsku razmenu u vrednosti od 345 milijardi dolara. To je rezultat praktično sprovedenog načela da (za sada) nema mešanja politike i ekonomije i činjenice da obe zemlje imaju preče unutrašnje, političke, demografske i privredne probleme.
Biznis
14. Emil Tedeski, Atlantic Grupa: Ne želimo da kupujemo po svaku cenu
U regionu je u segmentu prehrambene industrije u toku značajna konsolidacija i ukrupnjavanje, no prioritet za Atlantic Grupu u ovoj godini nisu akvizicije već organski rast kroz razvoj postojećih brendova i otvaranje novih tržišta i kanala distribucije. „To ne znači ako se ukaže izvanredna prilika da ne možemo reagovati“, kaže Emil Tedeski, predsednik Uprave Atlantic Grupe.
18. Prvi kvartal 2013, Evropa i Srbija, recesija i restart: Klecavo, napred
Kakvo je prolazno vreme u prvom kvartalu? Gledano makroekonomski – polovično uspešno. Iz ugla MMF – pomalo sumnjivo. Iz ugla preduzeća – u skladu sa planovima. Šta nas čeka u nastavku trke? Pregovori o novom aranžmanu i suočavanje sa recesijom u evrozoni.
20. Tržište telekomunikacija u Srbiji: Mobilni opstaju
Učešće telekomunikacionog sektora u domaćem BDP-u i dalje je stabilno, ali su unutrašnji tržišni udeli znatno promenjeni: mobilni operateri investiraju, beleže profit i povećanje korisnika a Telekom Srbija gubi trku zbog snažne konkurencije i nedostaka sredstava za razvoj. U fokusu vlade Srbije domaća državna telekomunikaciona kompanija figurira samo kao mogući adut za popunu budžeta bez pozitivnog pomaka u profesionalizaciji menadžmenta, transparentnosti izveštavanja, listiranju kompanije na berzi i poštovanju prava manjinskih akcionara.
22. Izgradnja malih hidroelektrana u Srbiji: Jedna dozvola, druga dozvola, treća dozvola…
Polovinom maja Ministarstvo energetike će objaviti rang listu potencijalnih investitora na osnovu konkursa iz februara za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija u Srbiji. Dosadašnji investitori žale se na mnoge probleme, među kojima su najveći komplikovane procedure dobijanja brojnih dozvola i saglasnosti za izgradnju, manjak povoljnih kreditnih linija, ali i interesne grupe koje pokušavaju da i u toj oblasti za sebe izvuku najveću korist.
Finansije
26. Kako način finansiranja utiče na nezavisne institucije: Kontrolori vezanih ruku
Nema idealnog načina finansiranja nezavisnih institucija, saglasni su stručnjaci. One koje se finansiraju iz budžeta mogu biti pod političkim pritiskom u donošenju odluka, dok finansiranje iz sopstvenih prihoda, kroz naknade i takse, može da preraste u globu koja ugrožava privredu. To je, po oceni nekih od naših sagovornika, upravo slučaj u Srbiji.
30. Porez na dohodak građana i načelo pravednosti: U pogrešnom džepu
Među mnogim uslovima koje jedan poreski sistem treba da ispuni – da bude efikasan, fleksibilan, ekonomičan i transparetan, ponekad je najteže ispuniti potrebu da bude pravičan. Naš sadašnji pristup oporezivanju dohotka građana duboko zahvata u džep prezaduženih vlasnika stanova i ljudi koji ulažu u obrazovanje svoje dece, dodatno zdravstveno i penziono osiguranje, a diže ruke od vlasnika luksuznih nekretnina, automobila, jahti i aviona.
Temat
Srbija, Hrvatska i Evropska unija: Kad ja tamo, a ono, međutim
35. Srbija i evrointegracije: Evropa je na vratima
Kroz članstvo Hrvatske, Evropska unija za Srbiju postaje realnost, a ne neka daleka apstrakcija. To kucanje na vrata, svojevrsni „EU ante portas“ momenat konačno zaoštrava našu staru dilemu – u Evropu ili protiv nje? , kaže istoričarka Dubravka Stojanović. Da li (opet) otkucava u nedoba? Dok domaći političari u vladi i opoziciji prolaze kroz sopstvenu dramu evropejstva – (re)definisanja stavova o svemu što je dve decenije unazad određivalo njihove odluke – istraživanje javnog mnjenja vladine Kancelarije za pridruživanje objavljeno u januaru, zabaležilo je najniži stepen podrške tom procesu kojem stremi samo 41% građana.
38. Hrvatska u EU: Strepnje pred vratima raja
Hrvatska će se početkom jula pridružiti članicama Evropske unije sa najnepovoljnijim ekonomskim trendovima: padom bruto društvenog proizvoda od jedan odsto i stopom nezaposlenosti od 19,1 procenata. Prema upravo objavljenim procenama, lošijim u odnosu na prethodne, Evropska komisija očekuje da će nova EU članica u 2014. imati neznatan rast BDP od 0,2 posto, sa još više ljudi van tržišta rada i rastućim deficitom i javnim dugom. Hrvatski ekonomisti oprezno vagaju dugoročne koristi i efekte kratkoročnog šoka zbog gubljenja prednosti koje hrvatskim kompanijama donose dosadašnji trgovinski aranžmani.
40. Ljubo Jurčić, profesor Ekonomskog fakulteta u Zagrebu: Pogodi ko dolazi na večeru
Najveće hrvatske kompanije grade svoju veličinu na domaćem tržištu. Iako su i dosad imale formalno slobodan nastup ka evropskim kupcima, retke su one koje su to uspevale i da iskoriste. „Evropske kompanije će doći i preuzeti veća i uspešnija hrvatska preduzeća, tako da će Evropska unija doći u Hrvatsku a samo mali deo Hrvatske će u suštini otići u Evropsku uniju“, kaže Ljubo Jurčić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu.
41. Novi srpsko-hrvatski ekonomski odnosi: Šećer mi draga ispeci
Znatno pre hrvatskog formalnog ulaska u Evropsku uniju 1. jula ove godine, dva suseda, koja će do ovog datuma deliti isti trgovački režim unutar Cefta , počele su unutrašnje kalkulacije o prednostima i manama koje će nova evropska granica doneti Zapadnom Balkanu. Nagoveštaji tih proračuna uglavnom su se odnosili na sporni duvan i šećer i selidbu hrvatskih preduzeća u Bosnu i Srbiju. Javnost i analitičari su se mnogo manje bavili dvema fundamentalnim stavkama: prednostima novog bliskog evropskog tržišta, odsustvom srpskih kompanija u Zagrebu i institucionalnom (ne)mogućnošću države i domaćih kompanija da ispunjavaju EU standarde. Afera sa aflatoksinom, za koju se pogrešno veruje da je već iza nas, otvorila je na najdirektniji način pitanje da li su srpske pripreme za novu evropsku realnost počele na vreme?
44. Evropska Unija na raskršću: Džin u krivom ogledalu
Komparativna analiza ekonomskog rasta pokazuje da u poslednjoj dekadi EU-27 zaostaje za SAD, Kinom i „svetom“. Budući rast ne može doći iz danas najjačih članica Nemačke, Holandije, Austrije, Luksemburga, Finske, i Francuske već iz drugog ešalona evropskih pridošlica – „EU- 10“, šireg evropskog okruženja i sa istoka Evrope. U takvom kontekstu, Zapadni Balkan (i Srbija) jesu vitalni interes EU u bliskoj budućnosti, ali je veliko pitanje da li će evropska zajednica u kojoj su svi temelji uzdrmani, a jaki uplašeni od slabih, i obratno, imati snage da se bavi svojim dugoročnim prospektima. Dalja recesija bi mogla da pruži odlučujući odgovor na to pitanje – u oba smera.
48. Rumuni i Bugari u Evropskoj uniji: Mučna ljubav
Dok rumunski filmovi koji svedoče o rastakanju društva u tranziciji, propalim porodicama i unakaženim životima doživljavaju ovacije na festivalima od Berlina do Kana, rumunski (i bugarski građani) izloženi su brutalnom šikaniranju nekih evropskih političara i javnosti zbog svojih enklava u tim zemljama, bivajući prisiljeni da stoički otrpe novi nemački veto na ulazak dve zemlje u šengenski prostor.
Intervju
50. Marko Somborac, čovek iza stripa: Šala glavu čuva
U godinama kada je oštrica političke satire skoro u potpunosti otupela, svakodnevni strip-komentari Marka Somborca uspeli su da osvoje domaću publiku, pa i onaj deo nje kojem strip nije blizak. Njihov autor u razgovoru za B&F objašnjava na koji način uobičajeno smišlja nove gegove, ali i priznaje da mu je ponekad preko glave likova sa naše političke scene.
Skener
54. Elex, domaća nauka na svetskom tržištu: Izvoznik koji želi da prodaje u Srbiji
Preduzeće Elex, koje razvija i izvozi visokosofisticiranu tehnologiju za proizvodnju radioizotopa širom sveta, potpisuje ovih dana novi ekskluzivni ugovor sa stranim partnerom. Direktor, Slobodan Raketić, međutim, ističe da ovog uspeha ne bi bilo bez saradnje sa Institutom u Vinči, koji je nedavno proslavio 65 godina rada, a čiji potencijali u Srbiji i dalje nisu dovoljno iskorišćeni.
56. Kako strani kapital utiče na svet rada u Srbiji: Mestimično pozitivni
Na jednostavno pitanje – kako strani vlasnici utiču na svet rada u Srbiji nema jednostavnog odgovora. Veliki sindikati ne vode evidenciju o zastupljenosti sindikata prema vlasništvu preduzeća, nemaju istraživanja koja bi se bavila uporednom analizom uslova rada u domaćim i ino firmama, ni studije slučajeva koji bi obrađivali odnos stranih kompanija prema zaposlenima u domicilnim i drugim zemljama, iako za to i te kako ima razloga.
58. Ekonomija slave: Sveti velikomučenik džep
Oko slavljenja porodičnih, ali i kompanijskih i opštinskih slava razvio se čitav biznis: ketering, pravljenje sitnih kolača, slavskih kolača, sveća, pečenje mesa i ribe i sl. Oni koji se njime bave šale se da napamet znaju crvena slova, bolje od pojedinih sveštenika. Pa opet, nije im do smeha jer zbog nemaštine promet konstantno pada, bez obzira što neki od domaćina za pripremanje slave uzimaju čak i keš kredite koje potom otplaćuju do naredne slave.
Nove tehnologije
62. NTIM Tehnologi, Solarne sušare: Biljke koje drugačije mirišu
Pošto su duže od šest godina uspešno razvijali tehnologiju za model sušare koja ubrzava proces sušenja i štedi električnu energiju, zaposleni u preduzeću NTIM Tehnologi morali su da se suoče sa nemaštinom domaćih poljoprivrednika i potpunom nezainteresovanošću stare i nove vlasti da prihvate i pomognu potencijalno unosne patente. S druge strane, nemački privrednici su prepoznali izuzetan kvalitet proizvoda dobijenih ovim načinom sušenja i postali prvi naručioci iz inostranstva.
64. Onlajn učenje: Škola cvrkutanja
Više od 90 odsto upisanih studenata na onlajn kurseve ne završi započeto učenje, smoreno lekcijama istim kao da su u “pravoj” učionici. Tod Tauber, stručnjak za poslovni razvoj i strategije pri Nomadic Learning i koosnivač odeljenja za obrazovanje magazina The Economist, upozorava da se digitalni kursevi moraju izboriti za pažnju svojih polaznika. Tako onlajn lekcije, po uzoru na Fejsbuk, Tviter, Netfliks, i Jutjub personalizuju kurseve pa znanje dele u malim, svakom ponaosob prilagođenim zalogajima.
Nauka
66. Budizam i neuronauka: Ja sam iluzija
Mnoge osnovne pretpostavke budizma značajno se preklapaju sa nalazima moderne neurologije i neuronauke. U tome nema ničeg mističnog: budizam je od samog početka pronikao u prirodu promene sveta i nepostojanost njegovih delova, a potom je ova saznanja primenio na ljudski um. Deo smo prirode i sveta a procesi u njima podjednako se odnose na stenje, drveće, insekte i ljude, piše neurolog Dejvid Vajsman.
Koktel
68. Nastup hrvatskih i srpskih izdavača: Jedno tržište a puno granica
Iako već odavno ne nastupaju u okviru iste države većina izdavača iz Hrvatske i Srbije vidi čitalačku publiku dve zemlje kao jedinstvenu i na različite načine pokušava da joj plasira svoja izdanja. Iako su u početku hrvatski izdavači imali inicijativu u tom širenju, zahvaljujući povoljnijim cenama proizvodnje u poslednje vreme povratili su se i domaći predstavnici, a sve je više i uspešnih međusobnih saradnji.
70. Kinezi – najbrojniji svetski putnici: Kuća letećih turista
Uvek u grupama, sa neizostavnim foto aparatima oko vratova, kineski turisti su već obišli razvijeniju polovinu Evrope. Sada je na redu istočni deo kontinenta, pa i zemlje bivše Jugoslavije, Valterove postojbine. U Srbiju dolaze obično u okviru velike balkanske ture i razgledaju Beograd, etno sela, Zlatibor ali i istorijsko nasleđe, i to monarhističko, na Oplencu. Štede na smeštaju da bi više trošili u prodavnicama markirane robe, i prednost daju kineskoj hrani.
72. Urbani džepovi Beograda: Dobro jutro, ovo iznad vas je nebo
Male urbane površine, nekada ruglo za izbegavanje, danas su oplemenjeni prostori od kojih neki asociraju na dnevnu sobu ili koncertnu dvoranu na otvorenom. Beograđani su sa oduševljenjem prihvatili realizaciju „urbanih džepova“ za odmor i druženje, ali je praksa ukazala i na probleme – nemar prema održavanju i nespremnost da se takav prostor podeli sa drugima.
Komunikacije
74. Kako je „Veliki brat“ ušao u naučni TV program: To ni Darvin ne bi preživeo
Pod pritiskom potrebe da budu isplativi, naučni TV kanali sve češće emituju programe koji nemaju nikakve veze sa kvalitetnim sadržajem. Da li je nauka zaista dosadna i slabo tražena? Centar za popularizaciju nauke došao je do ohrabrujućih otkrića.
Reprint
78. Amerikanci i socijalizam: Eksperiment uživo
Sve više mladih Amerikanaca koji će sutra odlučivati o budućnosti SAD interesuje se za pojam socijalizma. Možda je to prosto “znak vremena” i trenutnih okolnosti, pa ipak trebalo bi razmotriti da li je danas moguće dati novi smisao “socijalizmu” – ili kako god nazvanom društvu – koje bi se moglo izgraditi na iskustvima koje stičemo na mnogim u Americi prisutnim i uspešnim projektima samoorganizovanja kompanija, osiguravajućih društava, stambenih i štedno kreditnih zadruga kojima je obuhvaćeno oko 40 odsto stanovništva, piše Gar Alperovic, istoričar, politički ekonomista i aktivista na sajtu Truthout.
Vremeplov
80. Zapadnjaci o srpskom mentalitetu: Šta će Srbima država, kad imaju kafanu
Osim što se u kafanama jede i pije, u njima se kuju zavere i vode političke polemike, ozbiljnije nego u srpskom parlamentu. Ona je od vitalne važnosti za svakog Srbina i zato što zamenjuje administrativni sistem u kojem ništa ne može da se završi redovnim putem, dok se u kafani ne upoznaju ljudi „za protekciju“ bez koje je život običnog čoveka u Srbiji potpuni haos, pišu britanski i američki putopisci između dva svetska rata.
Otisak
82. Menadžerske bajke
Većina menadžera zapamtiće ime Tomasa Mindera, privrednika iz Švajcarske, koji je 2006. godine pokrenuo akciju „Protiv provalije među platama“. Da bi uspeo u tome prihvatio se i politike, doguravši do savetnika kantona Šafhauzen. Stekao je političku popularnost zalaganjem za razumne srazmere u nagrađivanju i konačno 3. marta ove godine slavio pobedu nad finansijskim golijatima.