/ Post festum / Post festum
BiF Analize Čitajte B&F online

Post festum

This post has already been read 1165 times!

U 35. i poslednjem nastavku feljtona o Berluskoniju napisao sam: “Iako mi neki prijatelji već čestitaju što sam izdržao duže nego ‘moj junak’, jer sam se obavezao da izdržim sve dok jedan od nas dvojice ne ode: on sa političke scene, ja sa planete. Ostajem dosledan tom obećanju i vrati li se on na velika vrata – eto i mene da ga sledim i dalje”. Bilo je to 13.11. 2011. godine. Berluskoni se nije vratio na političku scenu “na velika vrata” ali jeste ostao da iza vrata da povlači konce. Nešto se ipak promenilo, od kako je prestao da bude premijer nema više onih čuvenih bahanalija i festa (zabava) po njegovim vilama. Otuda ideja da naknadni tekstovi o Berluskoniju sakupljen na jednom mestu (jer za nastavak feljtona nema formalnog razloga – nije više premijer) ponesu naslov Post festum – posle zabave.

Ovde su pobrojani svi dosadašnji tekstovi o Berluskoniju.

I Reality Show

Postoji tvrdnja da iza svakog uspešnog muškarca stoji jedna žena. Iza Silvija Berluskonija, nesumnjivo uspešnog medijskog magnata, milijardera, četiri puta premijera Italije i kako sam kaže u 73. godini potentnijeg od najvećeg dela mlade generacije, stoji ne samo jedna, nego, kako mu godine odmiču, sve više žena – sve lepših i sve mlađih.

II Novac, moć i ludilo bez šarma

Fiat je definitivno progutao Krajslera. Dženeral motors otišao je u kontrolisani bankrot i prepustio Opela Rusima (VAZ), kojima austrijsko-kanadska Magna služi kao magla da se pravi vlasnik ne bi napadno video. Kim Džong Il ispaljuje rakete sve većeg dometa, iznad zemlje, a isprobava atomske bombe, ispod zemlje. U Pakistanu ginu po onom pravilu da je jedan poginuli tragedija, a da je na stotine ubijenih statistika. Sve te vesti, ma koliko opasne i tragične bile, padaju u zasenak pred najnovijim švalersko-avanturističkim podvizima italijanskog premijera Silvija Berluskonija.

III Duboka i mračna identifikacija

Evropski izbori 6. i 7. juna bili su za Italiju od posebnog značaja. Pored biranja poslanika za Evropski parlament u Italiji su bili i delimični administrativni izbori – ono što u Americi zovu „mid-term“. Birano je 89 lokalnih uprava od kojih je do sada 76 držala levica i 13 Berluskonijeva desnica. Posle nedeljnih izbora levica ima osvojenih 17 mesta, desnica 26, u drugi krug idu preostali sa osetnom prednošću kandidata desnice. Dakle, jasno je da opozicija Berluskoniju gubi na domaćem terenu što je za poentu ovog nastavka o Berluskoniju bitno. Na izborima za Evropski parlament Berluskonijeva PDL dobila je 35,3 a opoziciona PD 26,1 odsto glasova. Kada se pridodaju i oni sitniji politički pretendenti, svejedno Berluskonijeva koalicija ima nesumnjivu većinu. Dve su se nade izjalovile: Berluskonijeva, da će trijumfovati sa preko 45 odsto glasova „i poslati levicu na đubrište istorije“ i levičarska, da će posle svih skandala konačno početi ozbiljno da se ruši mit „Gazde“. Italijani su, uz malo premišljanja, ipak potvrdili Berluskonija i njegovu politiku.

IV Proleće kasni u dolasku

Vrativši se (u utorak 16. juna) iz Vašingtona gde je razgovorao sa američkim predsednikom Obamom, Berluskoni je trijumfalno izjavio: „Vraćam se kao pobednik – Obama deli naše stavove.“ Dotični trijumf nešto znači samo onima koji ne razmišljaju i žele da čuju nešto što im prija. Evo kako on izgleda u očima svetskih medija: BBC, tekst na sajtu nosi naslov „Oh ne, Silvio!“, a zatim konstatuje da je u pitanju šou državnika koji treba da mu omogući da malo izglanca svoju sliku u domovini posle serije neugodnih dogodovština (o kojima smo ovde pisali u tri nastavka). Američki The Nation piše kako se „Italijanski imperator… velikim koracima približava svom Vaterlou“. Dopisnik italijanskog dnevnika La Repubblica, Vitorio Zukoni, tvrdi da je to bilo ono što se u diplomatiji klasifikuje sa „no event“ – događaj kojega nije ni bilo. Kome verovati?

V “Odlučujem ja!”

Tek što se samit G 8, prerastao na kraju u G 14, završio i to sa nesumnjivim uspehom za Italiju, koji je Berluskoni s pravom pripisao sebi, saopštio je on svojim koalicionim partnerima: „Nikakav dijalog sa opozicijom. Odlučujem ja“. Feniks se iz pepela ponovo rodio. Podsetimo se: „Feniks je staroegipatska mitska ptica, koja živi 500 godina, a zatim, na lomači koju priredi, sama sebe spali i iz pepela ponovo oživi podmlađena i započinje novi život od narednih 500 godina“. Dakle, konačno je jasno da kao hroničar neću doživeti da pišem o Beluskoniju sve do njegovog odlaska sa vlasti, kako sam obećao u prošlom nastavku. Najveći majstor opsenarstva, priredio je „a i grandi della Terra“ (Velikanima planete) spektakl kakav nisu videli i zasenio time nevelike realne rezultate skupa veštinom mađioničara, što je učesnicima odgovaralo. Tako je povratio svoj neprikosnoveni položaj bossa u kući i dobio odrešene ruke za dalje „reforme“. Na kraju svog prošlog mandata tvrdio je kako je sproveo 24 reforme, od kojih ni njegovi najbliži saradnici nisu u stanju da nabroje bar tri, a da nisu u pitanju promene zakona sa namerom da se ojačaju njegovi lični interesi – tzv. zakoni „ad personam“. Ovoga puta, od Obame do Gadafija, dobio je priznanja za izvrsnu i produktivnu organizaciju, tapšao se (umereno) sa svim državnicima, izuzev Angele Merkel, kojoj su njeni savetnici preporučili da ga izbegava kako se ne bi kompromitovala pred biračima i izgubila na skorašnjim izborima.

VI “Nisam svetac!”

To iz naslova već više nije ni ona odbrana napadom, to je odbrana priznanjem koje obezoružava. To je 22. jula italijanski premijer Silvio Berluskoni, pri postavljanju kamena temeljca za gradnju nove trake autoputa Milano – Breša, izjavio okupljenom svetu, i još dodao: „To su valjda već svi shvatili.“ Čovek se ne da zbuniti. Samo dan pošto su na sajtovima dnevnog lista „La Repubblica“ i nedeljnika „L’Espresso“, počeli da se vrte originalni snimci konverzacije Silvija sa njegovom naložnicom i jednim makroom pod firmom uspešnog poslovnog čoveka. Jel važi da Berluskonija svedemo na Silvio – kad smo Miloševića mogli da zovemo Sloba, što se i sa Silviom ne bismo malo intimizovali – mada kod njega to može da bude i opasna bliskost.

VII Silvio B.

U prošlom nastavku opredelio sam se da Berluskonija oslovljavam sa Silvio, intimno, kao što je Milošević, bio Sloba za većinu. Međutim, pade mi na pamet da je Berluskoni zapravo komična antipod varijanta Kafkinog junaka Jozefa K. pa ću zato Berluskonija nadalje oslovljavati sa Silvio B. Mislim da zaslužuje i evo zašto: Kafkin Jozef K. bio je takođe poslovni čovek, ali tragičar, Silvio B. je opako komična figura. Za razliku od onog K. uspešan je, on „gumeni zid“, o koji Jozef K. neprestano udara – pravi sam, ali drugima. Advokat Kafkinog junaka umesto da ga brani preuzima ulogu suda, advokati Silvia B. (a ima ih nebrojeno) pišu njemu zakone tako da postaje nedodirljiv, vladaju parlamentom i javnim životom, obrću pravosuđe i zakonodavstvo kako njihovom klijentu odgovara. Sudska fascikla Silvija B. prepuna je dokaza, koji se na suđenjima krune i postaju nevažni. Iz 19 sudskih procesa opruženi Silvio B. izlazi skoro kao pobednik. Dva ga čekaju kad završi mandat, ako pritom ne postane predsednik Republike. Dok poslednje reči Kafkinog junaka glase: „Kao pas“, dotle za Silvia B. svi znaju da vlada „Kao kralj.“

Berluskoni VIII: Švalera hvata panika?

U pitanju je manijak, i to ne samo seksulani. Instiktivno je osetio da mu se možda nazire kraj. Stepen poverenja Italijana u njega pao je sa aprilskih 72 na najnovijih 68 odsto. Iako je to procenat koji bi čak i Obama mogao samo da poželi, Silvio B. zna da bi aktuelno unjkavo atakovanje Crkve na njega, moglo lako da se pretvori u lavinu koja će ga odneti. Politička opozicija njegovoj vlasti praktično ne postoji. Pokrene li Crkva ozbiljno akciju moralnog preispitivanja nosilaca vlasti stvoriće se snažan blok „katokomunista“ – kako se to nekada zvalo (katolika i levičara) – koji bi mogao da bude pogibeljan, jer su se čak i italijanske zamlate zasitile bosovih ispada.

Berluskoni IX: Papi protiv Pape

Najiskrenije, već sam počeo da razmišljam, uprkos obećanju da ću ovu rubriku pisati dokle god je Silvio B. na vlasti, kako da je elegantno zatomim. Počela je da biva nehumana prema jednom senilnom starcu. Kad ustanovih da sam još jednom pogrešio u proceni. Dotični Silvio B. iskoristio je publicitet proslave godišnjice početka Drugog svetskog rata (1. septembra u Poljskoj) da sakupljenim novinarima izdiktira napade na sve koji su mu stali na žulj, uz konstataciju kako mu niko ništa ne može: „Jer ja sam Supermen“. To je dakako paranoja, koja ne zaslužuje samilost kada je bolesnik „Vladalac“ (Il Principe), kakvom ni saveti nekog današnjeg Makijavelija ne bi pomogli. Još jednom se pokazalo da Silvio B. ne preza ni od čega kada oseti mogućnost publiciteta. Milioni poginulih u svetskom ratu za njega su samo mizanscen koji će iskoristiti za svoje lične ciljeve. Dakle samilost otpada.

Berluskoni X: O politici, o etici, o pici

Premijeru jedne od 8 najrazvijenijih zemalja sveta, privatnom vlasniku medija, države i nacije Silviu B. prohtelo se da medijski iskoristi dodelu stanova stradalnicima od zemljotresa u Akvili (u utorak 15. septembra), pa je pozvao svog ličnog ljigavog voditelja sa državne TV – Prvi kanal, Bruna Vespu, da mu priredi show, a zatim očito naredio da se u vreme dok on bude govorio skinu sa programa tri vrlo popularne emisije, kako bi njemu ostao neokrnjen auditorijum. Pričao je, neprekidan, puna 2 sata i 38 minuta – Fidel Kastro da mu zavidi. I znate šta se desilo? Gledanost njegovog beskrajnog monologa imala je tzv. share od samo 13,4 odsto (procenat gledalaca emisije u odnosu na ukupan broj gledalaca u tom vremenu). Čak je autsajderska serija „Dostojanstvo i poštovanje“ imala veći share (22,61 odsto).

Berluskoni XI: „Silvio Grande ti vodi nas!“

Ustavni sud Italije je 7. septembra proglasio tzv. Zakon Alfani protivustavnim. Tim zakonom trebalo je da premijer Berluskoni zajedno sa predsednikom države i dva predsednika domova Parlamenta, postanu sudski nedodirljivim dok mu traje mandat. Sem Silvija B. ni jedna od pomenutih osoba na funkciji nema nikakvih problema sa sudstvom, pa je jasno kako je zakon bio namenjen njemu. Odluka je do nekontrolisanog besa dovela je Silvia B. u trenutku kada je verovao da mu ama baš niko ništa ne može, jer su oba doma Parlamenta usvojila zakon, a predsednik države ga i overio potpisom. Prokletstvo demokratije je da uvek postoji način da se obuzda volja za moći.

Berluskoni XII: Pravo na interpretaciju seksa

Kada je sudbina Silvia B. već počela da postaje zamorna, izbio je novi skandal, pritom nema skandala u Italiji, a da nije povezan sa Silviom B. Doskorašnjeg predsednika regije Lacio, Pjera Maraca, uhvatili su karabinjeri, kako bi se to burdeljskim rečnikom prefinjeno reklo, „inflagranti” sa jednom osobom tansseksualne naravi.

Berluskoni XIII: „Kralj je go“

Postoje generalno dve vrste skandala, a u ovoj rubrici o njima je reč. Jedni su seksi, a drugi politički. Postoje i finansijski skandali, ali su oni, uglavnom podgrupa političkih, jer nema krađe novca, a da ne stoji politička logistika iza njih. Postoje i dve vrste ličnosti: tzv. konfliktne, one koje poseduju „gen“ za izazivanje sukoba, kakav je bio naš Milošević i kakav je danas Berluskoni, na primer, koje eskaliraju sukobe svuda oko sebe, a kada konačno počnu da napadaju i sopstvene poslušnike onda je jasno da im se približava kraj. Druga vrsta su, kako to Italijani kažu – „bonisti“, uslovno rečeno dobričine, oni koji pokušavaju upravo da smiruju sukobe kako bi se energije koncentrisale na progres društva. Primer je Obama. Naš Silvio B. ušao je u fazu apsolutnog haosa, kada Newsweek naslovljava svoj izveštaj iz Italije: „Berluskoni – finalni sukob“.

Berluskoni XIV: Sex, Lex & siti svega

Moj junak Silvio B. manijakalno proizvodi vesti, informacije, dezinformacije, senzacije i događaje pa nije lako sustići ga čak ni kao hroničar. Moraću, da bih zabeležio bar najbitnije, da se poslužim „count down“ tehnikom odbrojavanja unazad.

Berluskoni XV: Scarface

Film „Lice s ožiljkom“ (Scarface – 1983.) Brajana de Palme, u kojem Toni Montana (Al Paćino) pravi ršum vladajući opakim muškarcima i lakim ženama, bio je pravi hit. Trebalo je 26 godina da Silviu B. uoči Božića, neki psihopata, ureže ožiljak na lice bacivši na njega minijaturnu suvenir maketu Milanske katedrale, da dobijemo još jedno slavno lice sa ožiljkom. On je, dakle, treći, jer je ime smislio i prvi upotrebio 1932. Hauard Hoks za svog filmskog glavnog junaka gangstera koji vlada Čikagom u doba prohibicije. De Palmin Toni Montana kao drugi vlada Floridom i diluje drogu. Treći, Silvio B. vlada Italijom, a pre ulaska u politiku bio je suđen takođe za trgovinu drogom, ali je oslobođen „zbog nedostatka dokaza“. Moguće je da su mu namestili to suđenje, a je l’ vam palo napamet kako to da tako nešto ne podmetnu ni vama ni ljudima koje poznajete.

Berluskoni XVI: Pornokratija

Negde oko kraja 10. veka raskalašne pape, a utemeljitelj tog pravca je Đovani XII (od 954. godine) pa do vrhunca bludnog života na papskom dvoru pod špancem Rodrigom Borđa, kao papom Aleksandrom VI (1431 – 1503.) trajalo je razdoblje zvanično nazvano pornokratija. Rodrigo Borđa je bio otac zloglasnog Ćezara i Lukrecije, u koju su, zbog njene lepote, intriga i razvrata bili zaljubljeni čak (po nekima i više od toga) i otac i brat. Jakih pet vekova vešte papske naložnice (uprkos celibatu) vladale su crkvom i državom više nego pape, pa se zato i zove pornokratija. Dakle, „secolum obscurum“ (mračni srednji vek) ni sa te strane nije bio nezanimljiv kako su ga kasnije ocrneli.
Gotovo da se može govoriti o kontinuitetu do danas, jer ovih dana je u tom vatikanskom svetu izazvala pravu pometnju knjiga „Zašto svetac“ monsinjora Slavomira Odera, ličnog ispovednika pape Vojtile (Đovani Paolo II) u kojoj ima priličan broj tvrdnji što će bar usporiti Papino proglašenje za sveca.

Berluskoni XVII: Sva vlast maherima

Moj neodoljivi junak Silvio B. je u 3 + 1 mandata postepeno i bezočno dizajnirao zemlju prema svojim interesima, menjao zakone, menjao ljude, menjao moral, uvećao sopstveni kapital i unazadio sve ostalo. U 10 poslednjih godina on je 8 godina proveo na vlasti i samo 2 u opoziciji. Za sve to vreme nije učinio ništa što bi vidljivo doprineo nekom ekonomskom poboljšanju položaja Italije, šta više svaki put bi povećao deficit državne kase i ukupnog duga zemlje. U vreme njegove vladavine raste broj nezaposlenih, pada nivo plata i primanja, a štrajkovi su poslati svakodnevna pojava. Italija je tonula dok se njegov lični kapital tokom drugog i trećeg mandata od 2001. do 2006. udvostručio, prema tvrdnjama njegovog protivnika D’Aleme, što nikada nije demantovano. To bi bio nekakav opšti uvod u aktuelnu situaciju. Tokom prošle godine, prema izveštaju Suda državnih računa – institucija koja vodi računa o državnim troškovima, obim korupcije je porastao za 229 odsto!

Berluskoni XVIII: Pismo iz Italistana

Prema tvrdnji italijanske štampe najpopulaniji tekst na internetu u Italiji nosi naslov: „Baš je sreća biti građanin Italistana“. Mislim da je red da i naši budu obavešteni o ovom medijskom događaju.

Berluskoni XIX: Kraljevstvo za fotelju!

U prošlom nastavku sam obećao da ću posle lokalnih izbora u Italiji opisati „ne da li je, nego kolika je većina Italijana srećna što je vlasništvo Predsednika vlade“. Pošto je završen i dodatni krug izbora 11. aprila, saldo je, kako to kažu baš Italijani – „bugarska“ većina, ona u koju se sumnja zbog veličine, kojom je Silvio B. pobedio. Na tim izborima najveću pobedu, udvostručenje broja glasača, zabeležila je Lega Nord, ali je ona u koaliciji sa Silviovom PDL partijom, a to on ume vrlo vešto da pripiše sebi. Vođa Lege Nord, Umberto Bosi, novi „kralj“ Severne Italije postao je sa svojom ruljom rasista i lumpen srednje klase, noseći stub vlasti u Italiji.

Berluskoni XX: Sezona razvoda

Subota 8. maj, 16 časova, u sobu predsednika suda u ulici Fregulja u Milanu, ulazi prvo sudija Glorija Serveti, za njom bračni par Veronika Lario i Silvio Berluskoni, za njima Silviov pravni tim na čelu sa privatnim šefom advokata, privatnim senatorom, privatnim „Vapirom“ (kako ga neprijateljska štampa zove) Nikolom Gedinijem. Za njim još dva advokatkinje Nikoleta i Ipolita (sestre Gedinijeve) uz pripomoć još jedne advokatkinje, Kristine Roselo i neidentifikovani broj stručnjaka za nasleđe. Na kraju, sama, ali odlučna advokatkinja Done1 Veronike – Kristina Moreli. Vrata se zatvaraju pred nosom novinara i tek koji minut posle 21 čas bračni par nestaje kroz sporedni izlaz, a brakorazvodni stručnjaci nasmešeni izjavljuju: „Blizu smo dogovora!“ To dakako ne znači ništa sem da su postavljeni principi na kojima će oni uzajamno lomiti koplja narednih meseci, a možda i duže. Počinje igra nerava sa veoma visokim ulogom.

Berluskoni XXI: Cvećka zla

Nešto imam utisak da je Silvio B. – junak ovog feljtona, nekako kao i njegov kapitalizam: stalno propada, a sve više vlada. Evo neki dan je (13. juna) prvo skoknuo do Bugarske, da otkrije spomenik Garibaldiju u Sofiji, pa odatle odmah pravo u Tripoli da sa Gadafijem završi neke poslove.

Bersluskoni XXII: „Čovek koji je mrzeo žene“ – Predsednikovi ljudi – Okultne moći – Od čudoređa do morala

Prisustvujući 19. jula svečanosti na kampusu telematičkog Univerziteta u Novedratu, Silvio B. se obratio prisutnim studentkinjama rečima: „Večito me optužuju da sam okružen lepoticama prazne glave. Evo sada su oko mene lepe devojke, koje su diplomirale sa najvišim ocenama, ali koje srećom ne nalikuju na Rozi Bindi“. Pomenuta Rozi Bindi je predsednica Demokratske partije, druge po veličini u Italiji i prve u opoziciji. Silviova opsesija prema toj uspešnoj političarki traje još od 2003. godine kada je bila samo jedna od mnogih političarki u usponu, na levici. Tada je prvi put pokušao da je ismeje što nije lepa.

Berluskoni XXIII: Parcijalno škopljenje pastuva

Najveći svetski politički žongler, balansira i dalje visoko iznad cele Italije šetajući gore – dole po nevidljivom konopcu. Od nekadašnjih koalicionih partnera ostao mu je samo jedan – secesionista Umberto Bosi, iskren jedino u nameri da ga iskoristi kao jedinu šansu da se dokopa „federalizma“, koji, kako je zamišljen, ima sve izglede da Apeninsko poluostrvo istranžira kao Balkan. Zna dobro da je Sivio B. jedini političar spreman da žrtvuje Italiju, ako to bude cena za opstanak na vlasti. Zato ga taj poslednji politički saveznik žustro brani, a kad se on oseti previše sigurnim onda vešto napada kako bi mu stavio do znanja da, ako i podršku izgubi, njega na vlasti nema više. Dogodiće se ono zbog čega je Silvio B. ušao u politiku: neće moći više da se imunitetom spasava od odlaska u zatvor.

Berluskoni XXIV: „Burdelj Italija“

Danas, opisaću to u tekstu, vlada nasilje intelektualnog vandalizma, a novinarima koji žele nešto profesionalno, dakle istinito da kažu, vrata se zatvaraju i na državnoj TV. Inače, 1. oktobra je 150. dan kako Italija nema ministra za razvoj, jer je raniji morao da se povuče zbog korupcije, a njegovo mesto treba da posluži za kupovinu nekoga iz protivničkog tabora. Biće reči o politici, ali gde je Silvio B. tu nikada ne nedostaje ni moralne labilnosti i seksualne pikanterije.

Berluskoni XXV: Bunga – bunga!

Izvesna maloletnica Ruby, Marokanka poreklom, „escort“, kako se to danas kaže za prostitutku, zapala je u nevolje sa policijom, pa da bi se izvadila pozvala je svog zaštitnika Silvia Berluskonija, kod koga je odlazila na „bunga – bunga party“.

Berluskoni XXVI: Totalno pomračenje Italije

Voleo bih da nisam u pravu, al’ iskreno se bojim da je 14. decembra izglasavanjem poverenja vladi Silvia Berluskonija, parlament Italije navukao teške roletne na sunce, jasno nebo i duh Italije. Izlaziće sunce i dalje, ali ne više tako svetlo i umilno. Iznuđena pobeda Silvia B. sa samo tri glasa neminovno će dovesti do paralize, svakojake: političke, ekonomske, javnog i privatnog života.

Berluskoni XXVII: Malo o razvratu!

Čitam dnevnu štampu kako nevešto izveštava o najnovijim skandalima našeg junaka Silvia B. pa se brzo bacih na pisanje da ne ostavim verne čitaoce u zabludi koju drugi seju. Prvo mi je palo u oči da izveštavaju kao da su malo pali s Marsa – kao da se te seksi blamaže dešavaju samo Italiji i samo Silviu B. A ko nije lenj mogao je da pročita žestoku polemiku između Mome Đorgovica i Radoša Ljušića u kojoj prvoimenovani piše: „U memoarima Stefana Stevče Mihailovića povesničar može pročitati: -Vikali su na Kneza Miloša zbog ženskih, ali je M. (jedan od savetnika) tom prilikom rekao da je obeščastio 7 devojaka, R. (drugi savetnik) više od 50, drugima se savetnicima ni broja ne zna, samo ta je razlika, što je Knez davao nagrade i svaku usrećio, a oni su samo beščastili bez pare i dinara (kao Turci)“. Ovo malo istorije pokazuje da niko nije imun, samo je razlika u stilu. Miloš još i koje kako, ali one fukare od savetnika što se nadmeću ko je koliko nevinih devojaka prevrnuo baš su degutantne.

Berluskoni XXVIII: Tržište maloletnica i poslanika

Za promenu bih u ovom nastavku pažnju posvetio onoj drugoj strani, pasivnoj, da tako kažem. Devojkama koje, najvećim delom u sudskoj istrazi tvrde da su od Silvia B. pare i nakit dobijale zato što je on dobar i predobar. Da nije bilo nikakvih bahanalija, na žurkama se pila samo Koka Kola i to „Light“. Da su se tim uveseljavanjem starije gospode bavile da bi imale sredstava za studiranje… Tako sve nešto humano i potresno. Jedno je sigurno: sve one su u poslednje vreme, od kada je počela oštra sudska istraga, izgubile najveći deo svojih angažmana bilo kao lapdans igračice po diskaćima, bilo kao foto modeli, bilo kao pratilje (escort). Suviše pažnje privlače, a bogatoj gospodi to ne prija, moglo bi da im na vrat navuče štampu, policiju, sudske i poreske organe… Oni imaju šta da izgube zato se i čuvaju javnosti.

Berluskoni XXIX: Ako ne sada, kada?

Postoji jedan italijanski šoumen, Enriko Bertolini, nije baš od najizvikanijih, gaji pomalo engleski, smiren humor, bez kreveljenja. E pa on gotovo uvek počinje rečenicom: „Video sam nešto što nikada nisam…“ E, pa ja bih da parafraziram to: Video sam, u nedelju 13. februara neposredno, na TV i internetu, nešto što zaista nikada ranije nisam video. Tog dana je u 253 italijanska grada i varoši i 50 gradova u svetu na ulice i trgove izašlo preko milion žena da bi protestvovale. Izašle su zajedno sa svojim mladićima, muževima, voljenim partnerima, prijateljima, rodbinom… da bi pokušale da povrate dostojanstvo svoje i cele Italije.

Berluskoni XXX: Bunga – Bunga i kraj morala

Danas je vlast svugde u svetu i u svim oblicima na najnižem stepenu poverenja građana, a pritom više nego ikada diktira pravila ponašanja. Pred italijanskim sudom upravo se bije bitka tek započetim suđenjem premijeru Berluskoniju pod optužbom da je za novac održavao seksualne odnose sa maloletnicama. Ko će odneti pobedu? Sud koji na tradicionalističkim osnovama brani moral, ili nova klasa prebogatih skorojevića što smatra da je onome ko ima obilje novca sve dozvoljeno. To suđenje odrediće moralne principe, ne samo u Italiji, za neposrednu budućnost.

Berluskoni XXXII: Izborni brom

Ovo što se desilo sa Dominik Stros Kanom, direktorom MMF, samo je jedan od incidenata veze politike, javnih funkcija, želje za moći i seksa. Frojd, kojega danas osporava svaki osrednji psiholog željan publiciteta, ipak će biti da je imao prava kada je tvrdio da iza svake ambicije stoji pervertovana volja za seksualnom afirmacijom – tako već nekako. Galerija takvih javnih ličnosti gotovo da je beskonačna.

Berluskoni XXXIV: Siledžija mokrih gaća

Celokupna italijanska štampa objavila je 17. oktobra izvod iz sudske dokumentacije koji govori o prisluškivanju jedne novinarske gnjide, Valtera Lavitole, glavnog urednika lista Avanti, plaćenika, mešetara i češatora velikih razmera, odbeglog od pravde u Latinsku Ameriku.
Dotični je bio u veoma bliskim odnosima sa predsednikom italijanske vlade pa je tako sud jureći ucenjivača i prevaranta naleteo na njegov telefonski razgovor sa Silviom B. u kojem mu glavni lik našeg feljtona oktobra 2009. poverava: „U situaciji smo da pokrenemo revoluciju, i to pravu… moramo izvesti na ulice milione ljudi, da rasturimo sud i ‘Republiku’ i sve što tu spada… Situacija je u Italiji sledeća: narod nije ni za k… Parlament nije ni za k… (skraćenje moje)… U rukama smo levičarskih sudija, domaće i strane štampe“. Ko god iole veruje u demokratiju, u civilizaciju, u pravosuđe ne bi poverovao da jedan predsednik vlade demokratske, civilizovane i pravne države kuje planove sa ološem kao da ruše državu. Međutim, to što sam citirao napisano je u transkirptu priloženom sudskim aktima. Dakle… istina, i samo istina…

Berluskoni XXXV: „Silvio forever“

To: „Silvio zauvek“ iz naslova je refren himne PDL, lične partije Silvia B. na filistarskom nivou udvaranja Čaušesku i sličnim vlastodršcima i ne manje degutantno nego proglašenje nekoga za doživotnog predsednika. Prebirao sam po raznim novinama da vidim kakvim su naslovima propratili najavu ostavke Silvia Berluskonija na položaj premijera i otkrio: „Italija bukom plaši investitore“ – nešarmantno kao, od kako ga je kupio Mardok, i sam Wall Street Journal na čijoj naslovnoj to piše.

Ponadali smo se da se Berluskoni više neće pojavljivati na političkoj sceni, međutim vrlo brzo nas je razuverio. Ostatak feljtona nalazi se na sajtu Preko ramena i govori o njegovim povampirenim političkim ambicijama.

Da li Berluskoni i dalje ima šanse u politici?

Silviju Berluskoniju nije moguće verovati ništa što izjavi jer je, na primer, tokom decembra čak sedam puta ustvrdio kako se neće kandidovati na narednim izborima i već posle nekoliko sati to demantovao, ostavivši odstupnicu na obe strane, čak i kada je već ušao u žestoke okršaje. Neće se povući, u to sam sklon da se kladim. Neće, jer prestane li da se štiti političkim imunitetom sledi mu robija, pa čak i da toga nije, pad vrednosti akcija njegove medijske imperije „Mediaset“ za 64 odsto, od kada se povukao sa mesta premijera i ne može da nabacuje firmi poslove, jasno govori da se mora „tući dok mu sve meso ne saseku s kostiju“. Tragedija se ipak bliži kraju. Otvorio je suviše frontova, definitivno je i Crkva ustala protiv njega, dok on ne veruje više čak ni svojim najbližim saradnicima. Ostale su mu bezgranično odane još samo njegove „Amazonke“.

Bivši italijanski premijer nastavlja da raspamećuje narod

Pre nekoliko dana antijunak naših tekstova Silvio Berluskoni je saopštio da se definitivno povlači iz neposredne politike i ostaje da, kao nekada De Gol, iza kulisa prati u kom pravcu će nastaviti njegova privatna partija PDL. Prošla su samo dva dana i on je, istina nagnan najnovijom odlukom suda koji ga je kaznio sa 4 godine – od toga faktički samo godinu dana zatvora, izjavio „da se oseća obaveznim da ostane na terenu“. Kada Berluskoni kaže da želi da nastavi svoje žrtvovanje za italijanski narod, šta to zapravo znači?

Berluskoni: U(ne)srećitelj u povratu?

Silvio Berluskoni pokušava da se vrati u italijansku politiku. I evropski mediji pišu da bi Berluskonijeva pobeda na izborima značila kraj ne samo evra nego i EU. Njegov razorni potencijal je ogroman. Ankete tvrde da 55 odsto Italijana smatra pozitivnim što Berluskoni nije više premijer. Međutim, izbori se dobijaju sa 35 do 38 odsto glasova i sa mnogo para u kampanji. Dakle, teoretski on bi mogao i da bude čak i izabran!

Italija: Politička scena

Italijanski Corte dei conti – sud koji je po uzoru na Napoleonovu Francusku ustanovljen krajem 19. veku da kontroliše javne prihode i rashode, ima jednu posebnu aktivnost – da publlikuje procene neuhvatljivih računa malverzacija, utaja, kriminala i time daje bar okvirne dimenzije „prljavog novca“. Po njihovim podacima utaje poreza u Italiji iznose 180 milijardi, mafija obrće 190 milijardi, korupcija iznosi 150 milijardi, građani ilegalno drže u inostranstvu sledećih 150 milijardi, samo ucene, reket koji plaćaju trgovoci, iznose 98 milijardi evra. Ništa od toga ne bi moglo biti bar toliko grandiozno da u sve te poslove nije duboko umešana politika koja toleriše kriminal kao najjaču industriju u Italiji. Kad Vesna Pešić piše (Peščanik 09.02.2012.) „…da je, toj družini (političarima kod nas) sticanje novca glavna aktivnost, a politika usputna delatnost“ onda dolazimo do konstatacije da je ponašanje političara i u Srbiji i u Italiji identično, samo su hrpe pokradenog novca različite.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close