Holandski premijer planira da ponovo pregovara o osnovnim načelima na kojima EU počiva; podršku za ovu svoju ideju mogao bi zadobiti sa iznenađujućih adresa, uključujući tu i holandsku liberalnu levicu.
U Holandiji je na snazi „narandžasto upozorenje“, koje se aktivira uvek kada zemlji preti visoki vodostaj. Došlo je vreme da se podigne još jedna uzbuna. Ovaj alarm upozorava na neke negativne posledice slobodnog kretanja radnika u okviru Evropske unije. Trebalo bi da pripazite: na nekim mestima nasipi su u opasnosti da popuste.
Većina nas ima koristi od slobodnog kretanja radnika u okviru EU. Ovo je bitno i za naše ekonomije, posebno u stručnim zanimanjima gde se mogu nazreti obrisi evropskog tržišta rada u nastajanju, a taj se princip s pravom posmatra kao deo evropskog ideala. Ne priželjkujemo da bilo šta uruši ovaj važan stub EU, a usled eventualnog izostanka podrške među Evropljanima za ideju slobodnog kretanja radne snage unutar EU. Iz tog razloga, svi subjekti – posebno na evropskom levom centru – moraće da dobro razmisle kako da to urade a da bude u interesu svih EU građana – da slobodno kretanje radne snage ne važi samo za dobro obrazovane profesionalce.
Pravo da žive i rade u drugim zemljama je jedna od EU osnivačkih ideja, zacrtanih Rimskim ugovorom iz 1957. Međutim, do sredine 2000-tih retko da je neka EU članica zdušno i uspešno koristila prednosti koje je ovaj ugovor omogućava. U 2000. godini, samo oko 0,1 odsto građana EU preselilo se u neku drugu zemlju članicu EU.
Ovo se promenilo 2004. godine, kada su se Velika Britanija, Švedska i Irska odrekle sedmogodišnjeg prelaznog perioda, dozvolivši neposredan pristup svojim tržištima rada za nove zemlje članice iz centralne i istočne Evrope. Efekat, posebno u Velikoj Britaniji, bio je prilično dramatičan, sa oko 1,5 miliona onih koji su iz tih zemalja došli u periodu od 2004. pa tokom narednih šest godina. Od 2011, sve ostale zemlje EU takođe su se otvorile, sa daljim značajnim prilivima iz centralne i istočne Evrope, u zemlje poput Nemačke i Holandije.
Retrospektivno gledano, nije se dovoljno razmišljalo o obimu ovog priliva migranata. Do sredine 2000-tih, vrlo je malo bilo onih koji su i praktično iskoristili svoje pravo na slobodno kretanje Evropom, jer su ekonomski nivoi među zemljama EU bili unekoliko slični. Ipak, ulaskom centralne i istočne Evrope u EU sredinom 2000-tih, „zapadnim Evropljanima“ se pridružio blok EU zemalja (kombinovana populacija od oko 80 miliona), čiji je prihod po glavi stanovnika iznosio samo oko četvrtinu prihoda građana bogatijih država EU.
Ovo je stvorilo veliki podsticaj za kretanje, makar privremeno, posebno za one s nižim kvalifikacijama. A ovo je, pak, imalo remetilački uticaj na neke od siromašnijih i manje obrazovanih EU građana u bogatijim zemljama Unije, poput Velike Britanije i Holandije. Domaće stanovništvo se takmiči protiv imigranata koji gaje daleko manja očekivanja, kada su u pitanju plate, satnice i nadnice.
U Velikoj Britaniji, oko 20% svih niskostručnih radnika rođeno je van zemlje, dok pojedinim slabo plaćenim sektorima, kao što su ugostiterljstvo i prehrambena industrija, veoma dominiraju ljudi iz siromašnijih EU zemalja. U Holandiji, recimo, radnici iz centralne i istočne Evrope čine 12% svih zaposlenih u poljoprivredi i uzgoju cveća.
Potreban nam je novi zakon o migraciji koji bi bio fer, kako prema prema građanima zemalja iz kojih građani odlaze, tako i prema građanima zemalja koje imigrante primaju. A mi bi trebalo da iskorenimo zloupotrebe. Radnike iz siromašnijih zemalja EU neretko su iskorišćeni od strane beskrupuloznih poslodavaca, koji zadobijaju konkurentsku prednost u odnosu na ostale koji igraju po pravilima. Plate radnika-imigranata prečesto su male, rade prekovremeno, a ponekad i plaćaju visoke zakupnine za očajan smeštaj.
Holandija je već povukla oštriju liniju, izričući novčane kazne svim većim kompanijama koje posluju beskrupulozno i “na divlje”, naimenujući inspektore kojima je cilj otkrivanje lažnih i loših agencija za zapošljavanje. Ipak, potrebno nam je da to učinimo svi zajedno, svi mi koji živimo pod istim EU krovom.
Čak i kada se sistem naizgled ne zloupotrebljava otvoreno, postoji određeno raseljavanje i nepravedna utakmica, pogotovo kada je nezaposlenost velika kao u vreme današnje krize. Neki od naših najslabijih građana gube bitku na tržištu rada u odnosu na bolje opremljene autsajdere koji dolaze ‘sa strane’. Važno je da razmišljamo o tome kako na tržištu rada možemo da posebno ranjive grupe zaštititimo od ovakvih uticaja imigrantske radne snage.
Međutim, pogrešno bi bilo odbacivati žalbe onih koji obično upućuju zamerke na račun „stranaca“. Čak i ako su takve pritužbe često preuveličane, trebalo bi ipak da ih shvatimo ozbiljno, a ako to ne uradimo – ovakav deo populacije i njihov stav biće gorivo koje će pokretati buduću ksenofobiju.
U kontinentalnoj Evropi, zemlje upozoravaju jedne druge kada su nivoi njihovih reka u porastu. U Holandiji su ove mere posebno ubedljive. U stanju smo da preduzmemo pravovremene mere bezbednosti, i tako izbegnemo nepotrebne poremećaje.
Uzbuna o nivou vodostaja je takođe i logika koja stoji iza ovog anglo-holandskog upozorenja. I dok je, dakle, sloboda kretanja kamen temeljac Evropske unije, kako vremenom i naše iskustvo o evro-migracijama raste, moramo biti budni i paziti da ne dođe do neželjenih posledica, spremni da u našem odgovoru na nove situacije budemo fleksibilni. Ne smemo biti slepi za činjenicu da se EU, kako se bliži 2014. godina, razlikuje od onakve Unije kakva je bila poslednjih godina.
U Briselu, nažalost, ne postoji osećaj za hitnost situacije vezane za evro-migrante; ovo je razlog zašto smo snažno podstakli naše evropske kolege da u briselsku agendu ubace svoje primedbe o lošim aspektima slobodnog kretanja radne snage, rešavajući istovremeno obe strane ovog problema. Ako želimo da uživamo u prednostima slobode kretanja, moramo biti spremni da se izborimo i s negativnim posledicama koje sa sobom nosi migracija za poslovima. To je u interesu svakog građanina EU.
Poljaci i Rumuni najviše emigriraju u Dansku
Jedan od pet novih imigranata u drugom kvartalu ove godine bio je Poljak ili Rumun. U drugom kvartalu 2013, oko 9.160 stranih državljana ušlo je u Dansku, od kojih je 1.857 ili 20,2 odsto bilo iz Poljske i Rumunije; gotovo dve trećine bili su muškarci.
Sa druge strane ove jednačine, 5.028 danskih državljana vratilo se iz inostranstva nazad u Dansku, što daje ukupnu cifru od 14.189 migranata – najveća cifra za jedno tromesečje otkad je statistika ovoj temi počela da se vodi, pre tačno tri decenije (1983). U odnosu na drugi kvartal 2012, kada ih je bilo12.371, razlika je gotovo za dve hiljade ljudi. Ukupan broj imigranata i potomaka imigranata u Danskoj je sada 606.703, što je povećanje za 21.116 ili 3,6 odsto više nego u prošloj godini.
Ukupan broj stanovnika Danske je oko 5,6 miliona. Imigranti su definisani kao ljudi koji su rođeni u inostranstvu i čiji su roditelji strani državljani ili su oba rođena u inostranstvu. Potomci su oni koji su rođeni u Danskoj, ali nijedan od njihovih roditelja nije danski državljan niti je rođen u Danskoj.
Istočna Evropa
U otvorenom pismu koje su 17. avgusta objavili holandski dnevnik Trouw i britanski The Independent, holandski ministar za socijalna pitanja i zapošljavanje Ludovik Ašer zahtevao je da se, poput „narandžastog upozorenja“ za vodostaj, Evropljani suprotstave negativnim posledicama slobodnog kretanja radne snage onih migranata koji potiču iz centralne i istočne Evrope.
Ne samo što je njegovo pismo vrlo loše primilo nekoliko istočnih zemalja, uključujući i Bugarsku, već je Trouw, takođe, postavio pitanje: da li Rumuni i Bugari – od kojih se počev od 1. januara 2014. ponovo više neće zahtevati vize za rad širom EU – zaista predstavljaju opasnost za holandsko tržište rada?
Prema holandskom birou za ekonomske političke analize (CPB), Rumuni i Bugari bi voleli da se, u idealnoj varijanti, isele u južne zemlje poput Španije i Italije.
(Dejvid Gudhart je novinar i direktor stručnog saveta Demos. Ludovik Ašer je potpredsednik holandske Vlade za socijalna pitanja i zapošljavanje. On je predstavnik radničke partije u aktuelnoj koaliciji)
The Independent, Volkskrant, Holandija
(M.L.)