Home TekstoviB&F Plus Idemo na Mars

Idemo na Mars

by bifadmin

Ovog meseca obeležavaju se dve godine od poslednjeg svemirskog lansiranja šatla iz centra NASA na Floridi. Kraj spejs šatl programa doveo je do komercijalizacije svemirske industrije.

mars 00

Godinama je NASA imala samo jednog rivala – bial je to ruska svemirska agencija ROSCOSMOS. Međutim, NASA je tokom protekle decenije pretrpela niz neuspeha, i pored uspešnog prošlogodišnjeg prizemljenja rovera Curiosity na Mars. Od kraja svog programa Space Shuttle u julu 2011, NASA je morala da se osloni na ROSCOSMOS kako bi poslala svoje astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS). Ali, i ROSCOSMOS je takođe imao svoje probleme. Početkom ovog meseca, bespilotna ruska raketa koja je nosila tri navigaciona satelita pala na lansirnu rampu u Kazahstanu, i to odmah po uzletanju.

Kina je u poslednjoj deceniji, sa druge strane, učinila značajan prodor u svemirsku industriju. Prošlog meseca, Kinezi su okončali svoju dosad najdužu misiju sa ljudskom posadom, koja je letelicom ‘Šenzou 10’ aterirala na Zemlju. Ali, jedan od njenih najvećih uspeha bio u septembrua 2011, kada je pokrenut ‘Tiangong-1’: svemirska stanica sa ljudskom posadom je u orbitalnim laboratorijama imala mogućnost da testira mogućnosti usidrenja. NASA trenutno mora da deli ISS za koje će finansija ponestati u 2020 za ruske, japanske, kanadske i evropske svemirske agencije. Kina planira da značajno proširi Tiangong-1 od 2020.

mars 01
Kompenzacija za seču troškova

Da bi kompenzovali značajne rezove u svom svemirskom programu, američka vlada je radila na pružanju podrške privatnim poduhvatima. Privatne kompanije sada mogu da po ugovoru ponude prevoz tereta NASA do Međunarodne svemirske stanice. Takođe, pokrenuta je inicijativa za koncept po kome bi prevoz posade (astronauta) bio “izmešten” (autsorsovan), a ne u NASA-i.

“Zbog (krize) svetske ekonomije, koja je uticala na SAD i većinu drugih zemalja u svetu, (američka) vlada mora da donosi odluke o velikim investicijama,” kaže za Dojče Vele bivši astronaut NASA, Pamela Melroj.

Melroj, koja je takođe radila za Upravu američkog Saveznog vazduhoplovstva, smatra da je podsticanje privatnog sektora put napred za svemirsku industriju, ukazujući na komercijalizaciju telekomunikacija kao na dobar primer. Ulaganja kompanija pomogla su da se transformiše globalna telekom industrija, povećavajući uz to i pristup Internetu, rekla je ona.

mars 02
Komercijalizacija svemira dobra za istraživanje

Preokretom u kojem je NASA sada u ulozi klijenta tj. kupca, američka vlada želi da stimuliše razvoj privatne svemirske industrije. A to bi moglo otvoriti mogućnosti za druge aktere zainteresovane za istraživanja svemira.

“Verujem da su tržišta s velikim mogućnostima istraživačka i obrazovna tržišta, gde istraživači i studenti mogu da zaqjdno učestvuju i bolje razumeju fizikalne i svemirske eksperimente”, rekla je Melroj. “Postoje mnogi privatni pojedinci koji su zainteresovani za svemir.”

Uslovi u svemiru mogu pomoći naučnicima da bolje razumeju kako stvari funkcionišu, procese starenja i uticaj gravitacije na ljude.

“Nedostatak gravitacije nam omogućava uvid u neke od osnovnih naučnih istraživanja, kao i uvide u oblasti koje nam bez sile zemljine teže omogućavaju da ih istražujemo”, kaže Boni Danbar, bivši astronaut koji je sada na odseku bioinženjeringa pri hjustonskom Univerzitetu.

I premda postoji jedna snažna okosnica koja drži na okupu pravac ovih istraživanja, istraživači još uvek nemaju mogućnosti za pouzdani non-stop nadzor svojih eksperimenata usled nepostojanja dovoljno snažnih komunikacionih linkova, dodaje Danbar. A to je od suštinskog značaja za neke eksperimente.

mars 03

“Američki pristup pokazaće se kao uspešan”

Stručnjaci kažu da američki pristup istraživanjima svemira pokazuje veliki potencijal.
“Mislim da će američki pristup biti uspešan i da će biti samo nekoliko slobodnih mesta za evropske aktivnosti, mislim na privatne aktivnosti”, rekao je Gerd Grupe, član upravnog odbora nemačkog Centra za aeronautiku i svemirska istraživanja (DLR).

Mogućnosti i “niša” za evropske kompanije nalaze su u obezbeđivanju “svemirskih usluga” na Zemlji, povezujući svemirske aktivnosti sa operativnim centrom na tlu, istakao je on.

Početkom ove godine, NASA-in partner kompanija Orbital Sciences imala je uspešan test lansiranja rakete Antares. Pored toga, Virgin Galactic – privatni američki kosmički poduhvat Ričarda Brensona za turističke posete svemiru – imao je uspešan probni let u aprilu. U razvoju su i četiri nova svemirska vozila s ljudskom posadom, tvrdi bivši astronaut NASA, Pamela Melroj.

mars 04

Plovidba svemirom do pristaništa: Mars

Konačno, spuštanje ljudi na Mars jeste i dalje glavni cilj u svemirskoj industriji danas. Početkom ove godine, američki multimilioner Denis Tito saopštio je da je u potrazi za bračnim parom kojeg bi poslao na Mars, u letnoj misiji koja bi trajala 501 dan. Jedna inicijativa “s pogledom na Mars” tiče se Holanđana, koji su takođe u potrazi za četiri volontera koje bi poslali na Crvenu planetu – cilj im je da do 2023. uspostave trajnu ljudsku koloniju.

Uprkos činjenici da ova privatna inicijativa ‘Mars 1’ Holanđanina Basa Lansdorpa ne nudi nikakvu “povratnu kartu” nazad na Zemlju – povratak na zemlju nije opcija koja se razmatra – inicijativa je već privukla hiljade kandidata. Ovaj projekat, međutim, ne dobija veliku finansijsku podršku, prikupivši samo oko 100.000 dolara, od 6 milijardi, koliko je po planovima za ovu misiju neophodno. Ipak, bivši astronaut NASA Pamela Melroi je oduševljena ovim privatnim inicijativama poput Landorpove ‘Mars 1′, ili’ ‘Inspiration Mars’Denisa Tita.

“Pre deset godina je možda bilo samo tri letilice koje su bile u stanju da prebace ljude u svemir – i to je bilo sve što je postojalo, kada se o tome razmišljalo pre deceniju. A onda je možda samo nekoliko ljudi, uz saradnju čak i sa velikim vladinim svemirskim agencijama […kreiralo…] i, sada, imamo bukvalno 8, 9, 10 [letilica] na kojima inženjeri rade”, rekla je ona. “Neke od njih biće uspešne – a neke neće.”

Gerd Grupa iz DLR se, međutim, ne slaže. “Mars je nešto što je isključivo stvar država, vlada i državnih agencija kao i (već etabliranih) velikih kompanija”, rekao je on.
DW

(M.L.)

Pročitajte i ovo...