Statistički podaci pokazuju da građani Rusije ne žure sa osamostaljivanjem. Naime, svaki treći građanin starosti do 45 godina živi sa roditeljima. Na putu prema sticanju sopstvenog krova nad glavom isprečile su se vrtoglavo visoke cene nekretnina, podjednako nepovoljni stambeni krediti i plate koje ne mogu da podmire takve potrebe čak ni kada je reč o primanjima mladih stručnjaka. Pored toga, ne treba zaboraviti da je sve do raspada Sovjetskog Saveza, zaseban stan bio sinonim za nedozvoljeni luksuz.
Prema podacima agencije za promet nekretninama „Metrijum grupa“, minimalni iznos za kupovinu stana u Moskvi je 83,3 hiljada evra. Za ovaj novac može se kupiti 38,8 kvadratnih metara u izgradnji na periferiji Moskve, a najviše se gradi na jugu i jugozapadu grada. Gotov stan je skuplji: 20 kvadratnih metara u udaljenijim četvrtima ruskog glavnog grada treba platiti 77,6 hiljada evra, navode analitičari agencije „Inkom nekretnine“.
U prigradskim naseljima cene su gotovo dvostruko niže nego u gradu. Umesto tri hiljade evra za kvadratni metar mogu se naći i stanovi za hiljadu ipo evra po kvadratu. Međutim, kupac za nižu cenu dobija i probleme sa čuvenim moskovskim saobraćajnim gužvama. Najveći nedostatak stambenih kompleksa koji se nalaze izvan grada je otežan pristup sredstvima javnog prevoza. U unutrašnjosti Rusije cene su nekoliko puta niže. Prema podacima analitičke agencije „Blackwood“, jednosoban stan u izgradnji u Ekatarinburgu košta 31 hiljadu evra, u Kazanju 37 hiljada evra, a u Novosibirsku 16 hiljada evra.
Porast tržišta hipotekarnih kredita
Novi stan ili već korišćeni stambeni prostor može se nabaviti i pomoću hipotekarnog kredita. S obzirom da veliki broj ruskih građana ne poseduje svoj stan, opcija zaduživanja u banci postaje sve popularnija, uprkos visokim kamatnim stopama, koje u proseku iznose oko 14% godišnje (najniža kamata je 10,5% uz učešće od 50%). Tako je pre šest godina istraživanje Sveruskog centra za proučavanje javnog mnenja (VCIOM) pokazalo da više od polovine ruskih građana (56%) želi da poboljša svoje uslove stanovanja, posebno stanovnici velikih gradova. Zato je razumljivo što, počev od krizne 2008. godine, stručnjaci beleže sve veći broj hipotekarnih kredita.
Samo tokom prošle godine tržište hipotekarnih kredita u Moskvi i Moskovskoj oblasti se, prema podacima glavnih tržišnih aktera, uvećalo dva puta. Prema proračunima stručnjaka, hipotekarni kredit danas ima oko milion građana Rusije. No, i pored ubrzabog razvoja hipotekarnog tržišta, Rusija u tom pogledu i dalje zaostaje za Evropom. U Velikoj Britaniji je, na primer, prema podacima analitičara iz agencije „Blackwood“, hipotekarni kredit najrasprostranjeniji način za rešavanje stambenog pitanja. Kako ističe Agencija za hipotekarni stambeni kredit (AIŽK) 2013. godine samo je 24% građana Rusije hipoteku razmatralo kao mogući finansijski mehanizam za sticanje stambenog prostora.
Na hipotekarni kredit odlučuju se uglavnom mladi bračni parovi, na koje otpada oko 45% ukupnog broja stambenih kredita. Kako bi mogli da otplaćuju kamate ruskih banaka, oba supružnika rade i u proseku zarađuju od 1.100 do 1.800 evra po osobi mesečno. Na mlade menadžere srednjeg nivoa, do 35 godina starosti, otpada 15% stambenih kredita, a kao jemci za kredit često se pojavljuju njihovi roditelji. I najzad, posebnu grupu (15% kredita) čine neudate žene sa detetom, odnosno samohrane majke, koje nisu starije od 40 godina i nalaze se na rukovodećim položajima. Oko 20% stambenih kredita uzimaju roditelji koji kupuju stan za decu ili za iznajmljivanje kako bi deci obezbedili dodatne prihode.
Državne subvencije kao statistička greška
Kao i u mnogim drugim zemljama, i u Rusiji država nudi olakšice pri kupovini stanova. Kredite pod posebnim uslovima mogu da dobiju zaposleni u vojsci, nastavni kadar i mlade porodice. Ne radi se, međutim, o kupovini jeftinijih stanova, nego o povoljnijim uslovima otplate. Stan se mora pronaći na otvorenom tržištu, po opšte važećim cenama, a primanja klijenata trebaju da zadovolje uslove koje banke postavljaju.
Među onima koji stan mogu da kupe po najpovoljnijim uslovima su mlade porodice. Njima je ruska država spremna da nadoknadi minimum 30 do 40 % od vrednosti stana, pod uslovom da uđu u nacionalni program „Stan za mladu porodicu“ ili „Mesto za život“. Za oba programa važi ista starosna granica – do 35 godina, s tim što na pomoć države mogu da računaju i samohrani roditelji. Svi koji apliciraju za ovaj program moraju zvanično da budu evidentirani u popisu građana kojima je potrebno poboljšanje stambenih uslova.
Visina subvencije i veličina stambenog prostora koji porodice mogu da kupe preko državnog programa zavise od broja maloletne dece. Norma je 18 kvadratnih metara po članu porodice, ali postoje i drugi, posebni uslovi programa. Na primer, u okviru programa „Stan za mladu porodicu“ može da se kupi samo izgrađen stan, koji je skuplji od onog u izgradnji , ističe direktor marketinga građevinske kompanije „Urban Group“ Leonid Blinov.
Zato ne čudi što je procenat onih koji uzimaju kredit preko državnih programa izuzetno nizak. Prema podacima agencije za promet nekretninama„Inkom nekretnine“, broj takvih klijenata je 2,5%, u odnosu na 97,5% onih koji kredit uzimaju pod komercijalnim uslovima.
Podstanar za hiljadu evra
Ruski građani koji ne mogu sebi da priušte kupovinu stana ni putem kredita, prisiljeni su da iznajmljuju stambeni prostor ili da žive sa roditeljima. Zbog visokih stanarina, često se odlučuju da ostanu pod roditeljskim krovom. Stan u Moskvi može da se iznajmi za najmanje 450 do 520 evra mesečno, i to mali stan u naseljima na periferiji. Visina stanarine zavisi od udaljenosti najbliže stanice metroa i kvaliteta nekretnine. Na primer, za 750 evra moguće je iznajmiti jednosoban stan u dobrom stanju i potpuno opremljen, pet minuta hoda od stanice metroa. Ali u samom centru, za stan kojem su potrebne minimalne popravke potrebno je izdvojiti mesečno 960 evra pa naviše.
I sve to uz činjenicu da je prosečna plata u Moskvi, prema podacima agencija za zapošljavanje, oko 890 evra. „Niske zarade mladih stručnjaka, koji su nedavno završili fakultet i, sa druge strane, visoke cene stanova i visoke stanarine sprečavaju mlade da žive samostalno. Upravo je nedostatak novca u 67% slučajeva glavni razlog što deca ostaju da žive sa roditeljima i u dobu kada su već odavno trebala da se osamostale“, kaže Renat Lajšev, predsednik nevladine organizacije „Deca Rusije, obrazovana i zdrava“.
No, osim ekonomskih razloga, kasno osamostaljivanje je posledica i istorijskog i kulturološkog nasleđa. Treba imati u vidu da je u Sovjetskom Savezu zajednički život više porodica pod istim krovom bio uobičajen. Većina moskovskih stanova nisu bili u privatnom, nego u državnom vlasništvu. U njima su često stanovale dve ili više porodica, pri čemu je cela porodica uglavnom imala na raspolaganju samo jednu sobu. Zaseban stan smatrao se nedozvoljenim luksuzom sve do osamdesetih godina prošlog veka. Prva generacija Rusa koja ne poznaje probleme iz tog razdoblja danas tek stupa u samostalan život. Oni su sada studenti ili tek diplomirani stručnjaci i stambeno pitanje će rešavati u godinama koje slede, prvi put bez osvrtanja na sovjetsku prošlost.
Izvor: Ruski vesnik