Danska zaostaje za EU u pogledu investicija u javni sektor i obnavljanje infrastrukture, piše danski dnevni list ‘Politiken’. Iako je javni sektor Danske izuzetno krupan, on ujedno i „strahovito omašuje“ u investicijama namenjenim izgradnji novih i održavanju starih škola, puteva, pruga i drugih javnih objekata.
(Železnica, kao i ostala javna infrastruktura Danske, „propada“: voz u Arhusu. foto: Jens Dresling, Politiken)
U poređenju sa drugim zemljama Evropske unije, Danska zauzima skromno 22. mesto od 27 EU zemalja, uz Norvešku, kada se poredi odnos javnih investicija u bruto domaćem proizvodu (BDP) u periodu od 2009. do 2012.
Prema analizi u Momentumu, magazinu Udruženja lokalnih vlada ovo je uočeno na osnovu novih podataka iz Eurostata, statističkog zavoda EU.
„Ne može se reći da Danska predvodi listu (po svojim ulaganjima u javni sektor), a zapanjujuće je da se na dnu borimo sa Grčkom i Slovačkom, kada imamo tako obiman javni sektor u Danskoj“, kaže Martin Dam, predsednik Nacionalne asocijacije opština, gradonačelnik Kalundborga i član Venstre, partije danskih socijal – liberala.
Efikasnost zahteva stalna ulaganja
„Od toga koliko mnogo ili koliko malo želite da povećate investicije zavisi i njihov kvalitet, a to mora biti pitanje od nacionalnog značaja. Ipak, naši zahtevi u narednim lokalnim pregovorima tiču se toga da nam bude dozvoljeno da investiramo isti budžetski iznos i u 2015, kao što su državna ulaganja ove godine. Ona su jednostavno neophodna kako bismo održavali škole i puteve. Ako želimo da naša infrastruktura i nadalje bude efikasna nužno je zahtevati od savezne vlade da nastavi sa daljim investiranjem“, rekao je predsednik opštine ‘Politikenu’.
Ovo daje argument opštinama uoči pregovora o stanju municipalnih (opštinskih) privreda, koji će se održati početkom sledećeg meseca. Ministar finansija Bjarne Koridon, član danskih Socijal-demokrata, saopštio je da želi da snizi budžetsku lestvicu u 2015. koja bi trebalo da je na nižem nivou nego ovogodišnja.
Od njega nije bilo moguće dobiti komentar za dnevnik ‘Politiken’, ali iz Ministarstva finansija stižu navodi da su „javne investicije pod sadašnjom Vladom bile na najvišem nivou u proteklih više od 30 godina. U proseku, danska vlada je ulagala 44 milijardi dolara godišnje, što je u proseku podsticaj od 10 milijardi dolara godišnje, u periodu od 2002-11.“
Socijaldemokrata zadužen za finansije i fiskalnu politiku Jesper Petersen kaže ovako:
„Morate se vratiti unatrag, do 1981-82, da biste našli tako visok nivo javnih ulaganja kao što su pod ovom vladom danas. Kritikovani smo od strane građana, dok bi neki drugi verovatno mogli zamisliti kako su one zaista bile veće nego u proteklih 30 i više godina. Ipak, notorna je činjenica da smo sada stigli do granice odgovornosti raspolaganja novcem“, izjavio je on za Momentum .
Dansko Udruženje građevinara zabrinuto
Vlada i parlament zacrtali su projekcije za javne investicije kako se one ne bi zanemarile u vreme sadašnje krize. Ali, krizu imaju i mnoge druge zemlje, i, u poređenju s njima, mi i dalje imamo niska javna ulaganja, kaže profesor ekonomije i bivši ekonomski savetnik Nina Smit sa Univerziteta u Arhusu. Ona je Dansku uporedila sa kompanijom koja je preuzela brigu da održi svoje poslovanje:
„Danska ima javnu potrošnju negde između 25 i 30 odsto bruto domaćeg proizvoda, a nivo investicija je u poslednjih nekoliko godina bio između 2 i 2,5 odsto. Kao ekonomista, rekla bih da ‘prodavnica Danska’ ne ulaže mnogo u budućnost“, rekla je profesorka.
Zapanjuje me da se na dnu nadmećemo sa Grčkom i Slovačkom, kaže Martin Dam, predsednik Nacionalne asocijacije Opština.
I Danska oganizacija građevinskih poslodavaca pita se šta učiniti da bi se nacionalno bogatstvo i infrastruktura održali „u voznom stanju“.
„Tokom proteklih godina, 80 odsto javnih investicija išlo je na imovinu u vidu objekata, pruga, puteva i drugih objekata. Tu se ulagalo poslednjih nekoliko godina, ali, istorijski gledano, bili smo na relativno niskom nivou. Uradili smo realno vrlo malo na održavanju imovine“, kaže direktor Danskog građevinarskog udruženja Lars Storr – Hansen, i daje primer za ovaj stav.
„Pre četiri ili pet godina imali smo veliki zaostatak u održavanju puteva, ali onda je došao jedan kratak period u kojem su se pojavila neka javna ulaganja. Sada, lokalne vlasti su ponovo smanjile svoje izdatke za održavanje puteva.“
Nema rizika od pregrevanja
Danski građevinski sektor je nervozan kada se radi o najavama ministra finansija da će „vratiti u igru smanjenje javnih investicija.“
„Nema smisla ulagati u puteve, železnicu i objekte pa tako nedostaje novca i za održavanje ovih investicija“, rekao je Lars Stor – Hansen, koji ne vidi nikakvu opasnost u tome da se opštinama dozvoli da koriste svoju ušteđevinu za javne investicije.
„Ne postoji opasnost od pregrevanja danske privrede. Ona, verovatno, u ovom trenutku nije čak ni ‘mlaka’. Najbolje prognoze predviđaju da smo na istom što se tiče zaposlenosti u građevinskoj industriji ove godine – dakle, stagnacija“, kaže Stor – Hansen.
U Kopenhagenu, koji trenutno raste uz skoro 1.000 novopridošlih mesečno, postoji velika potreba za javnim investicijama u, na primer , vrtiće i škole.
„Slažem se da imamo zaostatak u investicijama“, rekla je Ana Mi Alerslef, kopenhaška gradonačelnica iz socijal-liberalne partije Radikal Venstre (R) zadužena za zapošljavanje i socijalu, „ali, takođe, treba pogledati iznutra i videti čime raspolažemo“.
„Tu je problem u sprovođenju investicija koje smo zacrtali budžetom“, rekla je ona.
Inače, danska javnost već duže vremena kao jednu od glavnih tema ima „sve više geta za bogate i siromašne“, a koja su pokazatelj, navodno, otuđenja i sve većih socijalnih razlika.