Lako je skočiti jednu stepenicu u vis, ali deset, malo teže. To je druga strana priče o turizmu u Srbiji koji beleži značajan rast, ali sa niske osnove. Kvalitetnoj ponudi hotela, snažnoj privatnoj inicijativi i ambiciji da se privuku poslovni gosti i od Srbije stvori ozbiljna regionalna destinacija za kongresni, zdravstveni i kulturni turizam, nedostaje organizovana podrška države, veća profesionalnost i smisao za detalj – od zatvorenih vrata muzeja, do zapuštenog kupatila i pilećeg bataka, na gala večeri.
Periskop
6. EVROPSKI IZBORI I SUDBINA EVROINTEGRACIJA: Suze nisu dovoljne
„Porast evroskepticizma neće ugroziti napredovanje Srbije ka EU, odluka je na vama“, kaže Hajnc Albert Hutmaher, direktor Fridrih Ebert Štiftung u Srbiji za B&F. Posle lošeg iskustva sa Hrvatskom koja je na kolenima ušla u članstvo, za preostale zemlje kandidate uvedeni su novi ekonomski uslovi, što za Srbiju znači zajednički nadzor Evropske komisije i MMF nad sprovođenjem našeg programa fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi. „Ako ne postignemo sporazum sa MMF odnosno ne napravimo kredibilan program stabilizacije javnih finansija, na to bi se u Briselu veoma neblagonaklono gledalo“, kaže Nikola Ćorsović, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
9. BEZBEDNOST, UNIVERZITETI I DRUŠTVENE MREŽE: Građanin, sumnjivi
Da li je tvit građanskog bunta ravan terorističkoj pretnji? Londonski “Gardijan” piše o kontroverznom projektu Minerva kroz koji američko Ministarstvo odbrane finansira istraživačke programe na vodećim univerzitetima, ne bi li dobilo bolji uvid u rizike i prognoze vezane za „tačke prevrata“ u velikim građanskim nemirima širom sveta, uključujući i SAD. Ovo je ponovo razbuktalo diskusiju o militarizaciji društvenih nauka i upotrebi akademskih građana u razvijanju „operativnih alata“ uperenih ka miroljubivim aktivistima i protestnim pokretima.
Biznis
12. USPON ZAJEČARSKOG PIVA: Pivski osvajač iz lokala
Kako je, zahvaljujući holandskoj kompaniji, pivo iz Zaječara nakon više od veka postojanja i u istoj „zidarskoj flaši“ prvo osvojilo Srbiju a, potom, krenulo i u izvoz, objašnjava u razgovoru za B&F direktor kompanije Hajneken Srbija, Aleksandros Danilidis.
14. RADE LJUBOJEVIĆ O UČEŠĆU NA TAKMIČENJU ZA NAJBOLJEG SVETSKOG PREDUZETNIKA: Uspešni se ne razmeću
Pored prilike da kontaktira sa najuspešnijim preduzetnicima i upozna ih sa boljom slikom Srbije, za vlasnika Sirogojno Company Radeta Ljubojevića najupečatljivije iskustvo iz Monte Karla je neposrednost učesnika i nenametljivost organizatora. Sve je bilo podređeno isključivo promociji preduzetnika „i ta diskretnost velike kompanije koja je sve to omogućila čini je velikom. Izuzetna je veština da ne budete agresivni u svojoj promociji, već nenametljivi – a da vas svi vide“.
16. NJE AMBASADOR FINSKE U BEOGRADU PEKA ORPANA: Pozitivna strana inata
Koliko je nama teško da nađemo odgovarajuću stranu reč da bismo preveli „inat“, toliko je Fincima teško da objasne ostalima šta je „sisu“. Da bi razumela šta ta reč znači, ekipa emisije Top Gear morala je da se prijavi za učešće na amaterskim autotrkama – doduše, uz pomoć penzionisanog vozača Formule 1 Mike Hakinena. Mi smo imali sreće da pravog sagovornika nađemo u Beogradu. Sa NJE Pekom Orpanom razgovarali smo o ekonomskoj saradnji, interesovanju finskih investitora za projekte u Srbiji i o pravoj meri hrabrosti, istrajnosti i inata čiji je rezultat – „sisu“.
17. FINSKE INVESTICIJE U SRBIJI: Dašak svežeg vazduha
Sporazum Finske i Srbije o uzajamnom podsticanju i zaštiti investicija potpisan je još 2005. godine, ali se intenzivnije interesovanje ulagača iz te zemlje beleži tek sada, skoro deceniju kasnije. Očekuje se da će samo aktuelni projekti finskih kompanija obezbediti posao za oko 2.000 radnika u Srbiji. Prema rečima naših sagovornika, glavna prednost Srbije leži u krupnim koracima koje pravi na putu ka članstvu u EU, jeftinoj radnoj snazi i, u poređenju sa regionom, koliko-toliko uređenom poslovnom ambijentu.
20. PREUZIMANJE MERCATORA: Trgovina na Balkanu više nikad neće biti ista
Iako je i ranije bilo poznato da je za kraj juna oročeno slovenačko-hrvatsko nadgornjavanje oko preuzimanja Mercatora, novi talas ostrašćenih reakcija gotovo da nikoga nije iznenadio. Ovo samo po sebi govori o značaju najvećeg korporativnog preuzimanja u regionu čije ćemo posledice osećati narednih godina.
Finansije
22. POTKAPITALIZACIJA PRIVREDE: Kuća na tuđem dinaru
Nagomilani dugovi do te mere guše privredu da sve veće opravdanje dobija preduzimanje mera opšte multikompenzacije privrednih potraživanja, uključujući tu i javna preduzeća. U regionu se to već radi.
26. ENEF POČEO DA ULAŽE U MALA I SREDNJA PREDUZEĆA U SRBIJI: Manji partner za veći skok
EBRD neće objavljivati konkurs za korisnike ENEF, već će Fond „tražiti“ kompanije na tržištu, ili će one „kucati na njegova vrata“ kad im zatreba finansijska pomoć, kaže analitičar ENEF-a Miloš Lukić.
28. GODINU DANA PRIMENE ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA: Na pozitivnoj nuli
Zakon o javnim nabavkama, od čije se primene očekivala ušteda između 600 miliona i milijardu evra, do sada, zapravo, nije doneo uštede u državnoj kasi, mada to nije razlog da se ovaj propis nazove lošim niti da se zaključi da je korupcija u većoj meri suzbijena.
30. PORESKA POLITIKA I PREDUZETNIŠTVO: Zarobljeni u nekretninama
Koncept siromašnih vlasnika zemlje i labave poreske politike je velikim delom odgovoran za neuspeh modernizacije srpskog društva u 19. veku. Nedavna odustajanja od oporezivanja druge nekretnine, podseća nas da je u Srbiji i dalje na snazi koncept koji daje prenost zarobljenom kapitalu a ne preduzetništvu.
Temat
33. POSLOVNI TURIZAM: Još malo pa sad će
Statistika je kao bikini – otkriva sve, a ne pokazuje ništa. U duhu te uzrečice su i najnoviji podaci o uspehu Beograda kao turističke destinacije za poslovne ljude iz Evrope, koje treba uzeti sa određenom dozom rezerve. Iako se po broju kvalitetnih i novoizgrađenih hotela glavni grad Srbije u poslednjih nekoliko godina izdvojio u ovom delu Evrope, njihovi smeštajni kapaciteti su još uvek daleko od popunjenih.
36. KONGRESNI TURIZAM U SRBIJI: Kvantni skok
Samo Beograd od kongresnog turizma godišnje zarađuje više od 5 miliona evra a procene kažu da bi od milijardu dolara, što je prošlogodišnji ukupan prihod Srbije od turizma i proslavljen kao istorijski, značajan deo ubuduće mogao da dolazi od kongresnih skupova. Da bi se to i desilo, međutim, potrebne su investicije, ideje i izuzetnost, jer ovi platežni i izbirljivi gosti ne pristaju na manje od toga.
38. HOTELI I KORPORATIVNI KLIJENTI: Kupatilo će te odati
Malo hotela u Srbiji koristi priliku da privuče goste iz korporativnog sektora pa kompanije sve češće za svoje zaposlene i saradnike organizuju tim bildinge, konferencije i edukaciju u inostranstvu, u zemljama čiji je turistički sektor mnogo opremljeniji, fleksibilniji i iskusniji u organizovanju ovakvih skupova. Izuzev časnih izuzetaka, naši hoteli najčešće padaju na pogrešnoj proceni ulaganja u plazma TV, a ne u mokri čvor.
42. DOBAVLJAČI HOTELSKE INDUSTRIJE O STANJU NA DOMAĆEM TRŽIŠTU: Siromašni, a razmaženi
Mada je razvoj hotelske industrije vidljiv i kroz povećanje potrošnje opreme i namirnica u ovom sektoru, više od 50% potražnje skoncentrisano je u Beogradu. U uslovima otvorenog ali i dalje nedovoljno ekonomski razvijenog tržišta, kao i nedostajuće regulative, nelojalna konkurencija je veoma izražena, što ima za posledicu „razmaženost u siromaštvu“ – da neki klijenti poslove uslovljaju i širokogrudim sponzorstvima i poklonima.
44. ZDRAVSTVENI TURIZAM: Domaći lekari na turističkoj mapi
Prema najnovijim zvaničnim podacima, svaki peti turista došao je u Beograd iz medicinskih razloga, a za razvoj zdravstvenog turizma u Srbiji zainteresovani su i ulagači iz Turske. Oni koji se tom delatnošću već bave ukazuju da se na teritoriji bivše Jugoslavije uveliko vodi tržišna bitka za strane pacijente i da za Hrvatskom i Makedonijom zaostajemo zato što privatna inicijativa ne može da zameni nedostatak sistemske podrške.
46. DA LI JE SRBIJA SAMO DESTINACIJA ZA NOĆNI PROVOD: Tesla ti to neće oprostiti
Da li postoji Srbija koja nije do svitanja na splavovima, o čemu pišu Frankfurter Allgemeine Zeitung, New York Times i domaći tabloidi? Klaster puteva kulture i Turistička organizacija Srbije pokušavaju da imidž „malog (i jeftinijeg) Berlina“ dopune, promovišući istorijsko i kulturno nasleđe i zdravu hranu. Prema brojnim inostranim istraživanjima, poklonici kulturnog turizma troše dva do tri puta više od turista “dokoličara”, ali ovi prvi u Beogradu najčešće nailaze na zatvorena vrata muzeja i razrovanu Vinču.
Intervju
50. MIRJANA BOJOVIĆ KLAŠNJA, DUGOGODIŠNJI PR GRADSKOG ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE: Zdravlje nema partijsku knjižicu
„Zdravlje nema partijsku knjižicu i to mi je uvek bila odrednica. Insistirala sam na tome da je zdravlje iznad svega drugog i da svi u tom smislu imamo isti cilj“, ističe novinarka Mirjana Bojović Klašnja koja je gotovo 30 godina bila prvi čovek za odnose sa javnošću u Gradskom zavodu za javno zdravlje, a prošlog meseca je kao „svež penzioner“ ponovo napisala novinarski tekst nakon tri decenije pauze. „Nisam zaboravila zanat, a zadovoljstvo dok sam pisala taj tekst – ne dam nikome“.
Skener
54. UTICAJ EMOCIJA NA GEOPOLITIKU: Podzemna mapa globalizacije
Da li pokušaj da se formulišu emotivni obrasci u savremenoj geopolitici može biti opasan? Da, ali prevideti da oni postoje i da značajno oblikuju svetske događaje još je opasnije. Podzemna, emocionalna mapa globalizovanog sveta ukazuje da se strah doselio na Zapad, da je nada emigrirala na Istok, a da se poniženje ušančilo u veliki deo arpaskoislamskog sveta. Sve tri emocije zasnivaju se na postojanju ili odsustvu poverenja, koje je ključno za razvoj jednog društva.
58. EKONOMIJA STRAHA: Neće mene
Dok su sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka ulazna vrata kuća i stanova u Srbiji uglavnom bila otključana, danas bi se takvo ponašanje graničilo s ludošću. U većim gradovima gotovo da nema zgrade bez interfona, a sve češće stanari uvode i video nadzor, dok oni koji žive u prizemlju na terase i prozore postavljaju zaštitne ograde. Nabavka bezbednosnih sistema procvetala je 90-tih godina prošlog veka, a uprkos opstanku visokog nivoa kriminala, danas je „ekonomija straha“ u padu jer je snažno ograničava besparica.
60. POTRAŽNJA ZA OVČIJOM VUNOM U GRAĐEVINARSTVU: Unosne ovce i one na bacanje
Dok se bogate zemlje otimaju za ovčiju vunu usled njenih izuzetnih svojstava kao ekološkog izolatora u gradnji, u Srbiji i većini okolnih zemalja ona se baca ili spaljuje, uz obilato posipanje benzinom jer teško gori. Razlog za „spaljeni profit“ domaći stočari vide u niskim otkupnim cenama koje jedva pokrivaju troškove striže ovaca i činjenici da se prerada, glavni izvor zarade, obavlja uglavnom u inostranstvu.
62. ZANIMANJE PROFESIONALNI KUĆEPAZITELJ: A od dede – ideja za posao
Diplomac pravnog fakulteta Marko Petković možda bi i danas tragao za poslom da suočen sa problemom svog dede, koji je stanovao u zgradi bez skupštine stanara i nekog ko bi se brinuo o popravkama, nije došao na ideju da osnuje agenciju koja će profesionalno pružati ovakve usluge. Danas ima pet zaposlenih i oko 4.000 stanara o kojima brine. Iskustvo ga je naučilo da najurednije platiše dolaze iz redova srednje klase sa Novog Beograda, i da stanari u starijim zgradama imaju manje glavobolja od onih koji su se uselili u nove nesolidno građene stanove, čiji su investitori već nestali.
Nauka
64. NADE I ZAMKE ZDRAVSTVENE PREVENCIJE: Kontrolna tabela naših života
Sprečavanje bolesti u zametku je zdravstveni ideal, a društveni, da takva mogućnost bude dostupna svima. Naučnici iz različitih oblasti razvijaju tehnologije za nadzor i analitičke metode pomoću kojih može da se utvrdi naša celokupna zdravstvena slika, tipične dnevne aktivnosti i odstupanja koja upozoravaju na mogući začetak bolesti. Može se pretpostaviti da će većina dobrovoljno pristati na danonoćnu „medicinsku špijunažu“ da bi živeli zdravije i duže, ali kako će biti tretirani oni koji ne žele da se podvrgnu ovakvoj kontroli?
Nove tehnologije
66. ZAŠTO ROBOTI NEĆE BITI ROBOVI: Budimo ljudi
“Šta je u čoveku ljudsko?”, pita filozof Edvard Skidelski. “Sposobnost humanog gesta koji leži u osnovi medicine, obrazovanja, umetnosti i većine usluga čija vrednost leži u samom postupanju”. To ga, međutim, ne čini otpornim na trend robotizacije koji je odlazak u ordinaciju, u banku i u radnju na ćošku učinio depersonalizovanim.
Koktel
68. SUVENIRI: Moj privatni Beograd
Šta je to dovoljno jeftino, jednostavno za pakovanje, prilično autentično, duhovito, lepo, profinjeno, uvrnuto, korisno, sasvim beskorisno, univerzalno razumljivo ili „baš beogradski“ što lako staje u svaki turistički ruksak? Truleks krpa, misli jedna od autorki suvenira „Beoizloga“ Ivana Radenković.
70. PET DECENIJA BEOGRADSKOG DOMA OMLADINE: Protresi me nežno
Moraš da budeš jako taktičan i pažljiv prilikom osmišljavanja programa, svestan konteksta u kome radiš i širine cele scene – da imaš stav, ali da pritom ne izgubiš ideološki kompas i da ne zakineš nekoga za priliku da se istakne, to je filozofija Dragana Ambrozića, odgovornog urednika DOB, kultnog kulturnog središta, koje ove godine proslavlja pet decenija postojanja.
72. EKONOMIJA FUDBALA: Novac u nogama
Svako svetsko prvenstvo u fudbalu je neka vrsta pijace na kojoj veliki klubovi traže kvalitetne i još neafirmisane fudbalere, ali novac ne kupuje sve. Nabolji primer za to je Atletiko Madrid koji uprkos znatno skromnijim finansijama po rezultatima nadilazi superbogataše Real Madrid i Barselonu, i nije jedini izuzetak od pravila – koliko para, toliko titula.
Komunikacije
74. INTERNET I SNAGA KOMUNIKACIJE POSLE POPLAVA: Na početku beše reč
Ono što je u minulim poplavama bilo novo je inovativna lokalna nadgradnja tehnoloških rešenja koja se u svetu koriste za ukazivanje pomoći u masovnim ljudskim stradanjima. Ono što je staro su večni motivi saosećanja, (ne)trpeljivosti države prema građanskom samoorganizovanju i granicama odgovornosti za javno izrečene stavove.
Reprint
78. MASOVNI TURIZAM: I gosti ubijaju, zar ne?
Italijanski sud je krajem ove zime ukinuo zabranu za „hotele na vodi“ – brodove teške 100.000 tona, koji plove do venecijanskog kanala Giudecca da bi turistima izbliza pokazali Trg Svetog Marka. Odluka je za neverovati. Nije tek u našim ‘modernim vremenima’ novac taj koji je porazio umetnost, mrveći je u komadiće; pa ipak nikada do sada trgovina i merkantilizam nisu tako očito nastojali da pridave koku koja nosi zlatna jaja, piše Sajmon Dženkins u Gardijanu.
Vremeplov
80. TOMAŠ BATA, KRALJ CIPELA: Ne čitajte ruske romane jer ubijaju životnu radost
Protivnik ruskih romana, zakleti pobornik američke produktivnosti, uništitelj obućarskih radionica, osnivač škola za radnike, promoter mleka u zemlji piva, muškarac koji je ubeđivao žene da batale kuhinju… Uvek ispred konkurencije, Tomaš Bata, osnivač svetske imperije cipela, poginuo je žureći privatnim avionom na poslovni sastanak. Na upozorenje pilota da ne poleću po magli, odgovorio je: „Nisam prijatelj čekanja“.
Otisak meseca
82. Francisko nesalomivi
U paklenom carstvu ’Ndranghete’ (kalabrijska mafija) papa Francisko je izgovorio istorijsko: „Ekskomuniciram sve pripadnike mafije!“ Štaviše, rekao je da će to slediti i svima onima koji sarađuju sa mafijom.