692
Prema najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti Srbija zauzima 94. mesto od 144. zemlje koje su ove godine ušle u analizu SEF-a. Ovaj rezultat predstavlja rast za 7 pozicija u odnosu na prethodnu godinu u kojoj je Srbija zauzimala 101. mesto, dok je Indeks globalne konkurentnosti, koji se kreće u intervalu od 1 do 7, neznatno povećan sa 3,8, koliko je iznosio prethodne godine, na 3,9, prenosi Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN), koja je lokalni partner Svetskog ekonomskog foruma (SEF).
Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2014. godinu Srbija je rangirana na 94. poziciji na listi koja obuhvata 144 zemalje (u odnosu na prethodnu godinu zbog problema sa dostupnošću podataka izostali su podaci za Benin, Bosnu i Hercegovinu, Brunej Darusalam, Ekvador i Liberiju, dok je Tadžikistan ponovo uključen u uzorak) sa zabeleženom vrednošću Indeksa globalne konkurentnosti (IGK) od 3,90. Pri tome, valja imati u vidu da se teorijska vrednost IGK kreće se u intervalu od 1 do 7. U odnosu na prethodnu godinu vrednost IGK za Srbiju je povećana za 0,13, što je dovelo do pozitivnog pomeranja ranga Srbije za 7 pozicija (sa 101. na 94. mesto na listi), navodi se u analizi FREN.
Ukoliko bi vrednost IGK koji je Srbija zabeležila uporedili sa prethodnom godinom, Srbija bi se našla na 93. poziciji što govori da izostavljanje četiri zemlje iz uzorka (od kojih su tri bile na boljim pozicijama, prema rang listi iz 2013. godine, u odnosu na Srbiju) nije uticalo na rast ranga zemlje. Za razliku od prethodne godine, gde smo mogli da konstatujemo osetan pad vrednosti IGK od 0,1, ove godine zabeležen je primetan rast, budući da je ostvarena vrednost IGK na nivou iz 2008. godine, pre negativnih efekata globalne finansijske krize.
Kada posmatramo vrednosti indeksa od 2007. godine na ovamo, Srbija je prema poslednjem rezultatu ponovila istorijski najveću vrednosti, što je rezultat aktuelne percepcije poslovnog sveta o sposobnosti zemlje da obezbedi dugoročno stabilan privredni rast.
Najveću vrednost IGK od 3,90 Srbija je ostvarila uoči prvog talasa krize 2008. godine, da bi već naredne, 2009. godine vrednost IGK primetno opala na 3,77. Nakon tog perioda usledio je postepeni oporavak, da bi se u 2013. vrednost IGK ponovo spustila na nivo iz 2009. a 2014. vratila na nivo istorijskog maksimuma iz 2008.
Najveću vrednost IGK (5,7) i 1. mesto na listi SEF-a u 2014. godini ponovo je zabeležila Švajcarska, dok je najnižu vrednost (2,79) i 144. poziciju zabeležila Gvineja i time pogurala Čad, prošlogodišnjeg neslavnog šampiona, za jedno mesto na gore. Redosled vodeće trojke na listi je blago izmenjen u odnosu na prethodnu godinu. U društvo Švajcarske i Singapura na vrhu liste pridružile su se i SAD koje su pri tome prestigle Finsku (treća pozicija u 2013.) i Nemačku (četvrta pozicija u 2013.).
Prema ukupnoj konkurentnosti, merenom Indeksom globalne konkurentnosti, u 2014. godini Srbija je u regionu plasirana bolje jedino od Albanije čija se pozicija na listi konstantno pogoršava već treću godinu za redom. Ostale zemlje iz regiona su u većini slučajeva poboljšale svoju poziciju u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu se najviše ističe Rumunija sa poboljšanjem ranga od čak 17 mesta, dok su Makedonija i Grčka takođe zabeležile značajan skok od 10 mesta na rang listi.
U poslednje četiri godine izražen trend približavanja vrednosti IGK za izabranu grupu zemalja u regionu. Uglavnom zemlje sa relativno visokim vrednostima IGK u odnosu na Srbiju beleže pad vrednosti, dok zemlje sa niskim vrednostima beleže rast. Kod zemalja sa visokim vrednostima IGK redukcija vrednosti nastupila je kao rezultat neodrživosti osvojenih pozicija, usled naleta krize, te pogoršanja vitalnih parametara koji se odslikavaju kroz kvantitativne podatke, ali i kroz pogoršanu percepciju konkurentnosti zemlje ispitanih top menadžera, što zajednički formira kompozitnu vrednost IGK. Sa druge strane, zemlje koje su i pored udara krize u poslednje četiri godine ostvarile značajan napredak i pored pogoršanja kvantitativnih pokazatelja konkurentnosti svoj napredak duguju pre svega optimističnim rezultatima dobijenim anketom.
Razloge takvog optimizma ovde nećemo analizirati. Može se konstatovati da takva kretanja nisu pravilo kada je Srbija u pitanju, pa pomeranja, bilo pozitivna ili negativna uglavnom prikazuju realne pomake, koji dovode do relativno održivih vrednosti IGK, ako se izuzmu snažni eksterni šokovi (kao što mogu biti ekonomske krize svetskih razmera, ratovi i sl.).
Što se tiče merenja napretka Srbije po osnovu nosećih stubova konkuretnosti u odnosu na prethodnu godinu beleži se pad samo na stubu 7, Efikasnost tržišta rada. Značajan rast ostvaren je u čak pet segmenata, na stubovima 2, 3, 5, 6 i 9, respektivno reč je o Infrastrukturi, Makroeknomskom okruženju, Visokom obrazovanju i obuci, Efikasnosti tržišta dobara i Tehnološkoj osposobljenosti.
U domenu stuba konkurentnosti koji se odnosi na Efiksanost tržišta rada, slabija ocena u odnosu na prethodu godinu rezultat je nešto lošijeg stava vodećih menadžera povodom jednostavnosti zapošljavanja i otpuštanja radne snage, kao i efekata poreskih zakona na podsticaje za rad. Neophodno je naglasiti da se već u sledećem izveštaju može očekivati napredak u okviru ovog stuba konkurentnosti zahvaljujući usvajanju novog Zakona o radu koji donosi rešenja koja odavno postoje u razvijenim privredama, usled čega bi i percepcija domaćih menadžera o efikasnosti tržišta rada trebalo da se promeni na bolje.
Najveći pozitivan pomak u odnosu na prošlu godinu zabeležen je kod stuba Tehnološka osposobljenost i to za 0,51 poen. Ovako značajan rast duguje se povećanju u okviru svih elemenata ovog stuba konkurentnosti, pri čemu je najveći doprinos ostvaren u okviru objektivnih pokazatelja vezanih za broj interent korisnika, prosečne količine prenetih podataka po korisniku kao i broju korisnika mobilnog interneta. U budućem periodu mogu se očekivati blaga poboljšanja u okviru ovog stuba koja će najviše zavisiti od ulaganja u oblasti širokopojasnog interneta i postavljanja novih optičkih kablova koji će značajno povećati brzinu mrežnog protoka.
Poboljšanje vezano za stub koji posmatra Visoko obrazovanje i obuku, duguje se višoj stopi upisa na visokškolske ustanove ali i većem pristupu internetu u školama. Kada je u pitanju Efikasnost tržišta dobara od 16 posmatranih indikatora, jedan je zadržao nepromenjenu vrednost u odnosu na prethodnu godinu dok je rast je zabeležen kod 10 indikatora, što je bilo dovoljno da se nadomesti nešto slabije ocene u preostalih 5 elemenata. Promene bez obzira na smer su mahom inkrementalnog tipa ali kao nešto bitniji napredak možemo istaći poboljšanje percepcije po pitanju intenziteta lokalne konkurencija, efektivnosti rada antimonopolske komisije i visine trgovinskih barijera.
Rast koji je ostvaren unutar stuba koji meri uticaj Makroekonomskog okruženja na poslovanje duguje se jedino povećanju nacionalne štednje merene u procentu od BDP-a i nešto manjem fiskalnom deficitu u 2013. godini u odnosu na 2012. godinu. Kako se vrednost stuba Makroekonomsko okruženje forimira na osnovu podataka iz prethodne godine, već sada možemo sa velikom sligurnošću reći da će u narednom izveštaju inflacija koja se beleži od početka 2014. godine pozitivno uticati na vrednost ovog stuba dok će povećanje deficita budžeta i javnog duga imati negativan efekat na konačnu ocenu.
O Indeksu globalne konkurentnosti (IGK) i šta on meri
Afirmisanje problematike konkurentnosti zemalja u globalnim okvirima dominanto se vezuje za delovanje Svetskog ekonomskog foruma (SEF) i za njihov Indeks globalne konkurentnosti (IGK). Reč je o kompozitnom indeksu zasnovanom na dvanaest (nosećih) stubova konkurentnosti koji su organizovani u tri grupe. Prva grupa su tzv. Osnovni zahtevi koja uključuje stubove (1) Institucije, (2) Infrastruktura, (3) Makroekonomska stabilnost, (4) Zdravstvo i primarno obrazovanje. Drugu grupu čine tzv. Faktori
povećanja efikasnosti koju formiraju stubovi: (5) Visoko obrazovanje i obuka, (6) Efikasnost tržišta dobara, (7) Efikasnost tržišta rada, (8) Sofisticiranost finansijskog tržišta, (9) Tehnološka spremnost i (10) Veličina tržišta. Treća grupa su Faktori inovativnosti i sofisticiranosti koju formiraju poslednja dva stuba, (11) Sofisticiranost poslovnih procesa i (12) Inovacije.3 Ovim stubovima obuhvaćeni su mikroekonomski i makroekonomski faktori kao i faktori razvoja institucija koji uzeti zajedno određuju konkurentnost nacionalne privrede.
IGK, kao kompozitni indeks, formira se kao ponderisani prosek vrednosti svakog od navedenih stubova. Inače, svaki od navedenih stubova sam po sebi predstavlja kompozitni indeks koji se formira kao ponderisani prosek podindikatora čije vrednosti se dobijaju iz dva tipa izvora – primarnih i sekundarnih.
Primarni podaci dobijaju se na osnovu standardizovanih anketa koje se svake godine sprovode u obuhvaćenim zemljama na koje odgovaraju predstavnici najvišeg menadžerskog nivoa („top menadžeri“) preduzeća koja formiraju reprezentativni uzorak. Ovi podaci nazivaju se takođe i „mekim podacima“ (soft data).
Broj preduzeća koja ulaze u uzorak varira od zemlje do zemlje i zavisi prevashodno od njene veličine. Uzorak čine mala, srednja i velika preduzeća. Udeli preduzeća prema veličini u uzorku precizno su definisani smernicama SEF-a. Važno je napomenuti da svake godine polovinu uzorka formiraju preduzeća koja su se nalazila u uzorku prethodne godine, dok se druga polovina bira slučajnom metodom iz definisanog uzoračkog okvira. Zadržavanjem polovine elemenata uzorka od prethodne godine doprinosi se većoj stabilnosti rezultata ankete, što daje validnost brojnim panel analizama.
Detaljan tabelarni prikaz ranga svih zemalja pogledajte ovde.
Detaljnu analizu FREN sa tabelarnim prikazima pročitajte ovde.