/ B&F Plus / Bankarski sektor i osiguravajuća društva: Novac nema ko da uzme
BiF Analize Čitajte B&F online

Bankarski sektor i osiguravajuća društva: Novac nema ko da uzme

This post has already been read 1185 times!

Bankarski sektor Srbije u 2013. godini karakterišu zadovoljavajuća likvidnost, zadovoljavajući stepen kapitalizacije, uz pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora od 20.9%, što predstavlja rast u odnosu na prethodnu godinu (19.9%) i indeks koncentracije koji je ostao na relativno umerenom nivou. Najveći problem je i dalje nedostatak kvalitetne kreditne tražnje.

U bankarskom sektoru Srbije ukupno posluje 30 banaka, od čega je 21 banka u vlasništvu stranih lica, a 9 u vlasništvu države ili domaćih lica. Prisustvo velikog broja komercijalnih banaka sa procentualno malim učešćem u najznačajnijim kategorijama poslovanja ima za posledicu da je bankarski sektor Srbije u velikoj meri fragmentiran, dok 10 najvećih banaka čini 74% tržišta, što ukazuje da se u budućnosti može očekivati dalja konsolidacija u okviru bankarskog sektora. Prema učešću u ukupnoj aktivi bankarskog sektora, Banca Intesa predstavlja vodeću banku u Srbiji sa učešćem od 15% u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sektora Srbije ali, na žalost, nije uspela da se plasira na listu 50 najuspešnijih banaka u centralnoj Evropi. Za njom slede Komercijalna banka i Unicredit banka.

Nizak ekonomski rast, smanjenje kvalitetne domaće tražnje za kreditima, nelikvidnost realnog sektora, kao i ograničena ponuda usled pooštravanja uslova kreditiranja, uticali su na stagnaciju kreditne aktivnosti bankarskog sektora. Na kraju 2013. godine problematični krediti (NPL) čine 21.4% ukupnih (bruto) kredita, što je posmatrano u međunarodnom kontekstu iznad proseka regiona, ali je istovremeno pokriće problematičnih kredita ukupnim rezervama za potencijalne gubitke među najvišim u regionu. Visok nivo nekvalitetne aktive i tendencija rasta kreditnih gubitaka, zajedno sa poskupljenjem domaćih i inostranih izvora finansiranja, ukazuju na značajne probleme kada je u pitanju oporavak profitabilnosti bankarskog sektora Srbije u narednom periodu. U 2013. godini kumulativni rezultat bankarskog sektora je bio gubitak od RSD 2.1 milijarde (15 banaka je poslovalo sa dobitkom), pri čemu su nastali gubici najvećim delom rezultat značajnog povećanja ispravke vrednosti za problematične kredite.

Bankarstvo: veća kontrola nad dužnicima

Smanjenje kreditne aktivnosti bankarskog sektora sa jedne strane, i nelikvidnost realnog sektora sa druge strane, uticali su na povećanje učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora Srbije. Tako ovaj procenat u periodu od 2009. do 2013. godine ima tendenciju rasta i povećao se sa 15.7% na 21.4%. Iako je pokriće problematičnih kredita ukupnim rezervama na značajnom nivou, i ukazuje na stabilnu sposobnost bankarskog sektora da apsorbuje potencijalne kreditne rizike, postavlja se pitanje rešavanja rastućih problematičnih izloženosti u budućem periodu, kao uticaja značajnog nivoa NPL-ova na zadovoljavanje tražnje za sredstvima finansiranja, a naročito u slučaju rizičnijih segmenta privrede (npr. mala i mikro preduzeća i preduzetnici). Skorija iskustva pokazuju da nelikvidnost i nesposobnost izmirenja kreditnih obaveza manjeg broja preduzeća sa velikim kreditnim izloženostima, može imati značajan uticaj na kreditni rizik bankarskog sektora. U tom smislu upravljanje kreditnim rizikom od strane banaka bi trebalo da uključi i preuzimanje aktivne uloge u kriznom menadžmentu ovakvim entitetima (npr. kroz predstavnike u upravnom odboru) i monitoringu njihovog poslovanja, u cilju sagledavanja mogućnosti, i preduzimanja koraka neophodnih za njihov oporavak.

siromastvo

Jedan od preduslova ekonomskog rasta je i postojanje jakog privatnog sektora i razvijenog preduzetništva, koji su sposobni da identifikuju profitabilne mogućnosti za rast, finansiraju ih i kreiraju dodatnu vrednost. U odsustvu prethodnog, dolazi do stagnacije i smanjenja kreditne aktivnosti bankarskog sektora. Poslednja istraživanja EBRD-a (BEPS – Banking Environment Performance Survey) ukazuju da su ograničavajući faktori rasta kreditne aktivnosti u Srbiji, uglavnom na strani tražnje, a ne na strani ponude. U tom smislu u sektoru malih i srednjih preduzeća (SME) kao osnovni ograničavajući faktori su identifikovani nedostatak kvalitetnih, kreditno sposobnih entiteta u ovom segmentu privrede. Usled limitiranih informacija na bazi kojih bi se utvrdila njihova kreditna sposobnost i relativno manjih iznosa kredita posmatrano u odnosu na troškove neophodne za njihovo administriranje, SME sektor je suočen sa visokim kamatnim stopama i velikim zahtevima po pitanju sredstava obezbeđenja kredita. Preduzeća u ovom segmentu privrede i dalje imaju ograničen pristup sredstvima finansiranja, i malu mogućnost značajnijeg doprinosa ekonomskom rastu celokupne privrede. Rezultati BEPS-a za velika preduzeća, kao i u prethodnom slučaju, kao glavni ograničavajući faktor kreditne aktivnosti identifikuju kvalitet domaće tražnje.

Iako su prisutni spori, ali pozitivni pomaci u smislu rasta učešća premija životnog osiguranja i konstantnog rasta tehničkih rezervi, sektor osiguranja u Srbiji je i dalje nerazvijen, i sa učešćem premije u bruto proizvodu u 2013. godini od 1.8% nalazi se znatno ispod proseka zemalja članica Evropske unije, kao i zemalja centralne i istočne Evrope. Ukupne premije osiguranja su ostvarile nominalni rast od 7.2% u odnosu na prethodnu godinu, dok je prosečna premija po stanovniku iznosila EUR 78 (2012: EUR 75). Učešće neživotnih osiguranja u ukupnoj premiji je i dalje dominantno, mada se nastavlja tendencija rasta učešća životnih osiguranja u ukupnoj premiji (učešće premije životnih osiguranja u ukupnoj premiji – 2013: 22%, 2012: 19.3%). U 2013. godini ukupna premija je dostigla novo od RSD 64 milijarde, uz stopu rasta od 4.2%.

Osiguranje: velika konkurencija, mala tražnja

Na srpskom tržištu osiguranja vlada velika konkurencija – ukupno je prisutno 28 osiguravajućih društava (uključujući 4 društva koja se bave reosiguranjem). Razlozi za toliki broj društava su pre svega uslovljeni činjenicom da se sektor osiguranja u Srbiji po stepenu razvijenosti nalazi znatno ispod proseka zemalja EU, kao i zemalja centralne i istočne Evrope, te shodno tome usled vrlo niske penetracije osiguravajućih usluga, pruža znatan potencijal za rast tržišta, što će u najvećoj meri zavisiti od privrednog rasta i rasta životnog standarda. Prema iznosu bruto obračunate premije, najveća osiguravajuća kuća je Dunav osiguranje, koja se na Deloitte-ovoj listi najuspešnijih osiguravajućih društava u centralnoj Evropi u 2013. godini našla na 50. mestu..

Sazrevanje tržišta i razvoj svesti stanovništva o životnim osiguranjima kao alternativnim vidovima štednje zavisi, između ostalog, i od jačanja poverenja javnosti u ovaj segment finansijskog sistema. U tom cilju, regulator insistira na razvoju prakse korporativnog upravljanja, adekvatnom uspostavljanju sistema internih kontrola i unapređenju sistema upravljanja rizicima u osiguravajućim društvima.
Nada Suđić, partner, Deloitte
broj 110, septembar 2014.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close