Naftna industrija Srbije je najuspešnija srpska kompanija po konsolidovanoj dobiti i prihodima na listi BIZNIS TOP 2013/2014, specijalne publikacije časopisa Biznis & Finansije posvećene poslovanju preduzeća u Srbiji i ekonomskim tokovima u svetu, Evropi i regionu. Osim podataka o rangiranju naših najuspešnijih kompanija, u ediciji se nalaze i istraživački tekstovi i analize direktora najuspešnijih preduzeća, kao i anketa sa preduzećima u kojoj se vidi da domaće kompanije sve češće kao pretnju svom poslovanju navode geopolitičke pretnje koje se odražavaju i na plasman njihove robe u inostranstvu i na poslovanje na domaćem tržištu. Srpski izvoz je uglavnom usmeren na Evropu (oko 63%) koja je u recesiji, a s obzirom da je izvoz skoncentrisan na mali broj preduzeća uglavnom stranih investitora, na njihov izvozni rezultat utiče i globalna tražnja. Najdrastičniji primer ovakve izloženosti srpske privrede rizicima je svojevremeni izlazak US STEEL-a sa srpskog tržišta koga je na mestu izvoznika br 1. zamenio Fiat, koji je takođe ovog leta imao zastoj u proizvodnji zbog globalne konjukture. Na drugoj strani, domaći privrednici sve češće citiraju izvoz kao jedini spas za svoje kompanije jer su na domaćem tržištu izloženi oštroj konkurenciji evropskih i drugih firmi ili ne mogu da nađu tražnju za svoje proizvode usled snažnog opadanja kupovne moći stanovništva.
Trendovi
11. McKinsey: Čega se plaše svetski menadžeri: Bauk ratova kruži svetom
Više nego ikada direktori u celom svetu vide geopolitičke rizike kao najveću pretnju globalnom ekonomskom rastu i stanju domaćih ekonomija, i na kratak i na dugi rok. U SAD, direktori upiru pogled u Bliski Istok, a u Evropi, posebno u zemljama van evrozone, u Ukrajinu. Vodeći evropski menadžeri unutar evrozone imaju oprečne stavove o budućim kretanjima, ali u većem broju nego inače očekuju nastavak rasta nezaposlenosti u svojim zemljama.
12. Posledice trgovinskog sukoba Rusije i Zapada: Prehrambeni turizam i pokrštavanje robe
Mada se procenjuje da Rusija može da izdrži pod zapadnim sankcijama najmanje četiri godine, iznuđeno prestrojavanje na alternativna tržišta imaće po nju ozbiljne posledice, kao i po evropsku privredu čiji će rast biti prepolovljen. Među srećnim dobitnicima ovog sukoba nisu samo veliki proizvođači u zemljama u razvoju, već i manji trgovci u pograničnim mestima sa Rusijom, koji se bave prepakivanjem robe ili u bescarinskim zonama promovišu prehrambeni turizam.
14. Pavel Tamborski, izvršni direktor i predsednik Varšavske berze: Sa državom, crno na belo
Kapitalizacija Varšavske berze danas prevazilazi udruženu kapitalizaciju Bečke, Budimpeštanske i Praške berze. Tome je doprinela (i) odluka poljskih vlasti da odaberu berzu kao ključno oruđe za privatizaciju svojih državnih preduzeća, uključujući tu i najveće državne kompanije iz oblasti energetike i finansija. Na njoj su listirana i mnoga strana preduzeća, a Pavel Tamborski, izvršni direktor i predsednik Varšavske berze se nada da će im se pridružiti i neka sa prostora Zapadnog Balkana.
18. Anketa BiF
U anketi učestvuju Siniša Daničić, generalni direktor kompanije Strauss Adriatic, Miroslav Savanović, Izvršni direktor IN2 Beograd i Gojko Đošić, generalni direktor, Frikom Globalne tenzije, regionalni pritisak.
Srbija
21. Koliko je koncentracija interesa prisutna u domaćoj privredi: Zavisna od ekonomske moći velikih igrača
Koncentracija interesa kroz povezivanje pravnih lica u velike ekonomske grupacije ima specifičan uticaj na privredu, naročito u nestabilnim uslovima. Podaci za 2013. kao i godinama unazad ukazuju na izraženu zavisnost domaće privrede od ekonomske moći velikih grupacija, s obzirom na visoke finansijske performanse koje one nose.
24. Poslovni sistemi u 2013: Veliko mešanje karata
Kreditna opterećenost, nizak nivo upravljačkih znanja, slaba organizacija i rasplinutost na veći broj sektora samo su neki od faktora koji su pojedine velike domaće poslovne sisteme istisli ili ih uveliko guraju na margine domaće ekonomije. Na listi uspešnih domaćih kompanija vode one iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.
26. Izvoz kao izbeglištvo: Tuđe sunce dobro greje
Izvoz je postao svojevrsan beg od nedaća kod kuće u svim granama privrede, od građevinarstva i industrije građevinskog materijala i opreme, preko IT sektora do robe široke potrošnje i raznih proizvoda iz specijalnih, malih serija.
28. Naličje srpskog izvoznog uspeha Pozajmljena krila
Srpska privreda je prošle godine prvi put u novijoj istoriji izvezla robu za više od 10 milijardi evra. Izvozni rast pokreću međunarodne kompanije, što nosi sa sobom i značajne rizike.
30. Reprezentativnost poslodavačkih udruženja: Ko je pravi zastupnik kapitala?
Iako su izmenama Zakona o radu ispunjeni gotovo svi zahtevi domaćih i stranih poslodavaca, pitanje da li je Unija poslodavaca, koja je učestvovala u pregovorima sa Vladom i sindikatima, reprezentativan predstavnik kapitala, nije nestalo sa dnevnog reda.
32. Šta su najveći poreski rizici za kompanije: Ugled pod prismotrom
Kada se rezultati istraživanja među svetskim kompanijama o najvećim poreskim rizicima uporede sa domaćom poreskom praksom, uočljive su razlike u pogledu brige za mogući gubitak ugleda ili zbog manjka resursa za ovu oblast u preduzeću. U okolnostima kada raste pritisak države i medija u Srbiji da se ispoštuju poreske obaveze, percepcija vodećih poreskih rizika će se neminovno promeniti.
34. Svetski stručnjaci o rezultatima profesionalne orijenatacije u Srbiji: Ko? Ja. Kada? Sada!
Prema ocenama svetskih stručnjaka za karijerno vođenje, sistem profesionalne orijentacije koji je uspostavljen u svim osnovnim školama u Srbiji je jedan od najboljih u Evropi i ima velike potencijale da dugoročno doprinese bržem zapošljavanju mladih. Uslov je da se ogroman početni entuzijazam, iskazan i kroz moto „Ko? Ja. Kada? Sada!“, pretoči u održive resurse, uključujući i još veći odaziv preduzeća, naročito u sledećoj fazi implementacije programa u srednjem obrazovanju.
Sektorska analiza privrede
37. Poljoprivreda: Tabele
38. Izvoz voća i proizvoda na bazi voća: Zdrav kao jabuka
Poslovanje sa partnerima u Ruskoj federaciji, u Evropskoj uniji i SAD traži od domaćih proizvođača i prerađivača voća da konstantno prate standarde zdravstvene bezbednosti proizvoda, ulažu u znanje svojih stručnjaka i kooperanata, uvode međunarodne standarde poslovanja i redovno kontrolišu svoje proizvode u referentnim laboratorijama.
40. Energetika: Tabele
41. Elektroprivreda Srbije: Problem ili šansa
Problemi Elektroprivrede Srbije koncentrisani su u niskoj ceni električne energije, lošoj naplati, velikim tehničkim gubicima u distribuciji i prevelikom broju radnika. Pomenuti problemi ne mogu se rešiti brzo, ali se mora napraviti plan koji bi doveo kompaniju u stanje da ostvaruje profit.
44. Građevinarstvo: Tabele
45. Vladimir Milovanović, generalni direktor Energoprojekt Holding a.d.: Tender po tender, palača
Energoprojekt je nedavno pobedio na tenderu za nastavak izgradnje Prokopa, ali direktor ove, najuspešnije srpske građevinske kompanije, Vladimir Milovanović, ne vidi takvu odluku kao nagoveštaj preokreta u dosadašnjoj politici dodele poslova na tenderima u Srbiji, gde strane kompanije često imaju prednost, dok domaća građevinska industrija tavori.
48. Proizvodnja građevinskih materijala: Tabele
49. Građevinski materijali: Grana poslovala sa gubitkom
Najveći izvoznik u industriji građevinskih materijala u 2013. je Potisje iz Kanjiže sa izvozom u vrednosti od 15.612.387 evra.
52. Proizvodnja prehrambenih proizvoda: Tabele
53. Tržište kafe u Srbiji i regionu: Jaka, crna i dalje najomiljenija
Lošiji rod kafe usled nepovoljnih vremenskih prilika i posledični skok cena na globalnom tržištu, dodatni su izazov za domaće proizvođače koji se već suočavaju sa slabljenjem kupovne moći i destimulativnom administrativnom politikom. Na srpskom tržištu, kao i regionu, tradicionalna kafa ima izraziti primat, što će biti trend i u narednih nekoliko godina.
56. Proizvodnja pića: Tabele
57. Tržište bezalkoholnih napitaka u Srbiji u 2013: Velika očekivanja i surova realnost
U 2013. godini obim prodaje bezalkoholnih pića je opao a vrednost prodaje neznatno porasla. U narednim godinama pad prodaje gaziranih pića i sokova će biti nastavljen, a na tržištu će se pojaviti novi proizvodi koji prate interes potrošača da konzumiraju zdravije napitke.
60. Trgovina na veliko i malo: Tabele
61. Trgovina na malo i veliko: Ko bi gori, eto je doli
Kao u stihu „Kolo od sreće uokoli vrteći se ne pristaje: tko bi gori, eto je doli, a tko doli gori ustaje“, rang lista uspeha trgovinskih lanaca u Srbiji neprestano se menja. Agrokorove trgovine u Srbiji zajedno sa jedinim preostalim ozbiljnim rivalom – belgijskom Delhaize grupom – zauzimaju po procenama preko 70 odsto tržišta. Kad se u punoj snazi na tržištu pojavi Lidl, kolo bi moglo ponovo da se zavrti.
64. Farmacija: Tabele
65. Mr ph spec Miomir Nikolić, osnivač kompanije „Farmalogist“, predsednik Grupacije veledrogerija pri Udruženju za trgovinu Privredne komore Srbije: Na lekovima se više ne može štedeti
Često se kreira slika da se u Srbiji puno para troši na lekove, međutim, kod nas se na ovu stavku odvaja mnogo manje novca nego u zemljama EU, pa čak i u odnosu na zemlje u okruženju. Cene lekova su danas svedene na minimum, te nema više mesta uštedama putem daljeg snižavanja cena, već se prostor za uštede mora tražiti u drugim stavkama budžeta.
68. Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda: Tabele
69. Proizvodnja hemikalija i heijmskih proizvoda: Rast poslovnih prihoda
Prema neto rezultatu u 2013. godini, sektor proizvodnje hemikalija i hemijskih proizvoda je poslovao sa gubitkom od 21.525.074.000 dinara, najveći izvoznik je HIP Petrohemija u restrukturisanju, a najuspešnija kompanija Henkel.
72. Metalska i mašinska industrija i elektro oprema: Tabele
73. Trendovi u metalskoj industriji: Perspektivu diktira potrošač
Osnovna razlika između neuspešnih i uspešnih proizvođača je u načinu posmatranja stvari: da li tržište postoji zbog nas, ili mi postojimo dok imamo tržište. Uspešne srpske kompanije iz metalske industrije mogu zahtevnom evropskom tržištu da ponude kvalitetne proizvode koji su cenom nešto iznad konkurenata iz Kine, ali kvalitetom i poštovanjem roka isporuke to opravdavaju.
76. Izgradnja brodova i čamaca: Tabele
77. Rapp Zastava: Iz Gruže vitlaju okeanima
Namera matične norveške kompanije je da od Rapp Zastave u Gruži napravi svoj proizvodni centar, što će zahtevati investicije u opremu, dodatni prostor i zapošljavanje novih radnika. U Gruži će biti formiran Biro za dizajn, tehnologiju i projektovanje opreme za brodove i naftne platforme, i organizovana kompletna logistika. Posla ima i tek će ga biti, ali kvalifikovanih radnika nema dovoljno.
80. Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica: Tabele
81. Gde je mesto Srbije na globalnoj mapi razvoja auto industrije: Srbija ima odlične potencijale, samo niko ne zna za njih
U poslednjih deset godina globalno tržište auto komponenti i auto delova je doživelo drastične promene kada je reč o geografskom seljenju proizvodnje i dobavljača. Gotovo nijedna prethodna šema nabavke u auto industriji nije ostala ista. To važi za originalne delove kao i za celu oblast naknadne ugradnje i servisiranja. U tom kontekstu treba analizirati neke novonastale šampione među dobavljačima kao sto su Indija ili Turska, ali i ‚sitnije‘ etablirane igrače kao što su Austrija i Slovenija. Istovremeno, treba postaviti pitanje: da li Srbija ima potencijal da se takmiči u toj ligi?
84. Emilija Stefanović, direktor Fonda za podršku investicija u Vojvodini (VIP): Točak promene
U ovom trenutku tri izuzetno ozbiljne kompanije u sektoru prateće automobilske industrije su pred odlukom o investiranju i sada čekamo da nam njihov menadžment saopšti da li je odlučio da Vojvodinu i Srbiju odabere za svoju lokaciju, kaže u razgovoru za Biznis TOP Emilija Stefanović, direktorka Fonda za podršku investicija u Vojvodini (VIP). Najčešća konkurentska destinacija je Rumunija.
86. Igor Vijatov, direktor Auto-klastera Srbija: Deset gvozdenih hlebova
I Slovačka i Rumunija su na početku imale auto industriju kakva je naša, gde su glavni aduti – vredne ruke. Trebalo je da prođe desetak godina pre nego što su domaći proizvođači delova ušli u krug dobavljača velikih proizvođača komponenti i sklopova i pre nego što su se domaći stručnjaci nametnuli kao članovi razvojnih timova za nove modele automobila.
88. Proizvodnja proizvoda od gume i plastike: Tabele
89. Proizvodnja proizvoda od gume i plastike: Najveći izvoznik – Tigar Tyres
Industrija auto guma i plastike beleži veliki rast u odnosu na prethodne godine u Srbiji.
92. Geri Šajdi, direktor kompanije Tigar Tyres: Brz odgovor za budžetsku tražnju
Industrija guma i dalje ima veliki potencijal, kao što ga ima i srpsko tržište guma, kaže Geri Šajdi, direktor kompanije Tigar Tyres, koja će zahvaljujući novoj fabrici izgrađenoj rekordnom brzinom, ubuduće proizvoditi 12 miliona budžetskih guma godišnje.
94. Sektor informacionih tehnologija: Tabele
95. Posledice fluktuacije radne snage u IT industriji: Seobe domaćih stručnjaka
Uspešne domaće IT kompanije su veoma svesne u kojoj meri njihovo poslovanje zavisi od kvalitetnih ljudi, i zato ulažu velike napore kako bi stvorile uslove koji će ih privući i zadržati u preduzeću. Međutim, zbog većih prihoda i atraktivnijih poslova, a najviše zbog osećaja nedostatka perspektive, iskusniji informatički stručnjaci odlaze iz Srbije u tolikom broju da to postaje gotovo dramatično po ovdašnja IT preduzeća.
98. Telekomunikacije: Tabele
99. Srpsko tržište telekomunikacija: Pregled trenutnog stanja i buduća kretanja
U telekomunikacijama, ponuda najsavremenije mreže i dalje ostaje presudna i zato je u žiži interesovanja Telenora. Međutim, ono što će biti sve važnije za uspešno razlikovanje od drugih tokom godina koje slede jeste način na koji će mobilni operateri pružati usluge svojim korisnicima po različitim dodirnim tačkama. Drugim rečima, obezbeđivanje dosledno dobrog, veoma pogodnog i neometanog iskustva biće ključno za privlačenje korisnika.
102. Hoteli: Tabele
103. Hotelska industrija u unutrašnjosti Srbije: Prividna konkurencija
Poslovni koncept koji povezuje urbano i ruralno kroz „koktel“ poslovnog, banjskog i planinskog turizma, bio bi još uspešniji kada bi se unapredila saradnja sa beogradskim hotelima, a država omogućila preduslove za masovniji dolazak poznatih svetskih lanaca, kaže Dragan Todorović, direktor aranđelovačkog Hotela „Izvor“.
Biznis plus
107. PWC: Upravljanje finansijama – Pogled u 2030: Kad čovek sretne mašinu
U vreme kada nije lako uočiti prilike za rast i razvoj, a kamoli ih realizovati, od ljudi odeljenja koja se bave finansijskim upravljanjem se traži da svojim organizacijama obezbede sprovođenje strateških ciljeva. Izazovi koje pred njih stavljaju nove i postojeće interesne strane, bilo da je reč komunikaciji sa spoljnim svetom ili izveštavanju, predstavljaju za ova odeljenja dodatno opterećenje, i to u vreme kada je potrebno ostvariti smanjenje troškova. Do 2030, ti izazovi će biti i veći.
110. Big data: Rast u recesiji? Da, naprednim metodama analize podataka
Šta je zajedničko bankama i dizajnerima igrica za konzole, osiguravajućim kompanijama i trgovinskim lancima sa svojim brendovima, lideru u proizvodnji opreme za domaćinstvo i LinkedIn-u? Zajednička je “big data analytics”, ili kako je E. Stubbs naziva “nova nafta”.
112. Poslovne oaze na Balkanu: Ljudi nesvakidašnjih ideja
Ko su u ovo vreme balkanski „alhemičari“ koji su u stanju da uoče i realizuju poslovne mogućnosti čak i tamo gde svi ostali ne vide ništa drugo do poslednju ekonomsku zabit Evrope? Neobične priče o poslovnom uspehu čine skrivenu geografiju Balkana i za same Balkance. Ova anonimna teritorija, koju naseljavaju ljudi nesvakidašnjih ideja, proteže se kroz sve zemlje bivše Jugoslavije u kojima je Goran Milić, direktor vesti i programa Al Jazeera Balkans snimao serijal „Alhemija Balkana“.
116. Sudbina vlasnika imanja na kojem je začeta zlatna groznica: Čovek koji se ugušio u sopstvenom zlatu
Johan Avgust Suter, koji je 1834. pobegao u Ameriku kao prevarant i falsifikator menica, obogatio se u Kaliforniji dok je još bila meksička provincija, zahvaljujući ogromnom plodnom zemljištu koje mu je dato u koncesiju. Kada je vest da je na njegovom imanju pronađeno zlato izazvala zlatnu groznicu, avanturisti sa svih strana sveta uništili su mu celokupnu imovinu. Američka država nikada ga nije obeštetila, iako je protiv nje vodio parnicu dvadeset godina, sve dok nije umro u Vašingtonu, siromašan, psihički uništen i ismejan.