Izvoz je postao svojevrsan beg od nedaća kod kuće u svim granama privrede, od građevinarstva i industrije građevinskog materijala i opreme, preko IT sektora do robe široke potrošnje i raznih proizvoda iz specijalnih, malih serija
„Sudeći prema podacima koji govore o stalnom rastu izvoza kako velikih, tako i malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, jasno je da postoji svest o izvozu kao potencijalnoj ’slamci spasa’ domaće privrede“, kaže za B&F Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. „Veliki pad tražnje u svim sektorima značajno je uticao da se naši privrednici okreću izvozu. U 2013. godini stopa privrednog rasta je bila 2,5 odsto, vođena u potpunosti neto izvozom dok su sve komponente domaće tražnje iskazale pad“, objašnjava Nikčević. Ove godine izvoz raste nešto sporijim tempom, ali sa nastavkom recesije i pada kupovne moći, za mnoge ostaje presudan faktor opstanka.
Skuplje, ali mora se
Kompanija “Peštan”, vodeći proizvođač sistema za kanalizacione i vodovodne instalacije na Balkanu, u potpunosti je izvozno orijentisana kompanija. I pored značajnog udela na domaćem tržištu, proizvodni kapaciteti projektovani su za mnogo veća geografska područja, kaže Ivan Terzić, direktor prodaje u „Peštanu“. Strategija nastupa te kompanije na domaćem tržištu pre svega je orijentisana na očuvanje postojeće pozicije unutar poznatih proizvodnih programa kao i građenje brenda novih proizvodnih grupa, objašnjava Terzić i dodaje: „Očuvanje pozicije na domaćem tržištu je veoma teško, jer su granice naše zemlje širom otvorene tako da su na ovom tržištu prisutne i ino kompanije. Administrativnih barijera za njih, u vidu složene carinske procedure ili jasno definisanih dokumenata, atesta, sertifikata i slično skoro da i nema, tako da je ino konkurenciji veoma pojednostavljen nastup na ovom tržištu“.
Dodatni problem, ističe Terzić, predstavlja smanjena građevinska aktivnost kako u segmentu visokogradnje tako i niskogradnje, kao i velika nelikvidnost građevinskog sektora. „Iz ovih razloga sveobuhvatna strategija ’Peštana’ je orijentacija na izvoz“, kaže sagovornik B&F. Ova kompanija trenutno izvozi u više od 40 zemalja širom zemaljske kugle. Prisutni su u Severnoj i Južnoj Americi, Africi, Bliskom istoku i, naravno, Evropi. Plan za 2015. godinu je još „agresivniji“ tržišni nastup koji podrazumeva izlaganje na više od 30 sajmova u 25 zemalja u cilju pronalaženja novih tržišnih niša kao i unapređenja poslovanja na postojećim tržištima. „Peštan“ je tako nedavno po prvi put izlagao na sajmu Aquaterm u Bakuu, sa namerom da pronađe partnera za tržište Azerbejdžana.
„Ino tržišta mogu da budu supstitut za domaće tržište, ali pristup svakom od njih mora da bude profesionalan i adekvatan uz podrazumevani kvalitet proizvoda. Mi smo diverzifikovanim proizvodnim portfolijom uspeli da osvojimo mnoga tržišta. Logistički trošak je svakako otežavajući faktor i kočnica da se celokupan proizvodni program nađe na mnogim tržištima. U zemlje u okruženju izvozimo celokupnu gamu proizvoda, dok u daleke zemlje izvozimo specifične proizvode kao i proizvode koji su skupi“, objašnjava Terzić dodajući da je put do ovolikog broja zemalja bio naporan. „Tu pre svega mislimo na složene carinske procedure, kao što su u Rusiji, ili specifične zahteve pojedinih zemalja EU u vidu sertifikata bez kojih je izvoz u te zemlje nemoguć i za čije izdavanje je potrebno izdvojiti pozamašnu svotu novca. Na ovaj način se stvaraju barijere koje otežavaju ulazak na pojedina tržišta“ zaključuje Terzić.
Pitanje opstanka
Kombinacija rada za domaće tržište i inostranstvo svakako je dobitna kombinacija, ali trenutno je izlaz iz problema moguć samo uz izvoz po svaku cenu, smatra Radoslav Veselinović, predsednik Galeb grupe.
„Ozbiljnim proizvođačima u Srbiji nije lako. Mi koji smo se opredelili da investiramo u proizvodnju najviše smo stradali. Grcamo da otplatimo opremu i kamate. Izvoz je zato jedina šansa da ozbiljni proizvođači u Srbiji opstanu i prežive. Prvo, zato što je ovo malo tržište koje ne može da apsorbuje bilo koju veću proizvodnju. Drugi važan razlog je taj što je naplata u inostranstvu sigurnija, a cene korektnije“, objašnjava Veselinović.
„Galeb“ danas na nivou grupe izvozi trećinu proizvodnje u dvadesetak zemalja sveta, na tri kontinenta. Proizvodnja zatvarača za pivo i gazirana pića uglavnom se oslanja na tržišta CEFTA i EU. Fabrika ambalaže Galeb Metal Pack pored celog regiona prodaje i u Aziji, dok za segment proizvodnje fiskalnih kasa, koji izvozi oko 80 odsto asortimana, sve važnije postaje afričko tržište.
„Naša izvozna šansa su afričko i azijsko tržište kao i evropske zemlje koje nisu u Evropskoj uniji. Ne treba imati iluziju da u bilo kojoj od tih zemalja može proći nekvalitetan proizvod. Loš proizvod neće proći nigde. Da bi došli do kupaca u inostranstvu potrebno je i vreme, dve do pet godina, kao i da imate dobre reference i sertifikate kvaliteta“, kaže Veselinović dodajući da je, s druge strane, prilikom izvoza manji problem naplate jer se roba isporučuje nakon što partner u inostranstvu otvori akreditiv.
„Evrotehna“ iz Kraljeva, preduzeće za izradu elektrorazvodnih i REK ormana, kao i dodatne opreme za ormane danas direktno izvozi oko 15 odsto proizvodnje. U saradnji sa partnerima i nakon ugradnje dodatne elektroopreme u osnovni proizvod, put inostranstva ode i do 60 odsto ormana. Proizvodi iz Kraljeva ugrađeni su u mnoge objekte u Moskvi, Centralnu banku Ruske Federacije, uzbekistanski Senat, rezidenciju predsednika Kazahstana, u Angoli, Dohi, Dubaiju, Nigeriji, regionu, EU… Da nije izvoza koji se povećava iz godine u godinu, pitanje je kako bi fabrika opstala, kaže Miodrag Gračanac, direktor „Evrotehne“.
„Domaće tržište konstantno se smanjuje, a naša je proizvodnja vezana za investicije i izgradnju novih objekata. Pored toga, kod kuće nemamo nikakvu zaštitu. Kad objekte prave strane kompanije, uglavnom je jedan od uslova da se ugrađuju ormani stranih proizvođača, ponekad tačno određenog. Mi izvozimo u zapadnu Evropu, naš kvalitet tamo prolazi, ali kada treba ovde da se ugradi orman, često ne možemo da dobijemo posao. Dešava se čak i da za neka domaća javna preduzeća bude propisana oprema. Tako nešto u Rusiji, na primer, ne postoji. Tamo se ne favorizuje niti jedan proizvođač već samo propišu tehničke karakteristike. Zato je Rusija tržište broj jedan nas, a slede Austrija i zemlje u okruženju“, kaže Gračanac.
Sa inostranim partnerima, prema njegovim rečima, posao bi mogao da se širi, ali je problem što je u Srbiji mnogo toga nestabilno. Jedan od najvećih problema je taj što je za dobijanje građevinske dozvole potrebno šest meseci. „To država može lako da reši, ali problem traje već godinama. Ne očekujemo mi da nam neko nađe posao, ali nas u prethodnih 15 godina nikad niko nije pozvao i rekao da, na primer, u Obali Slonovače neko traži ormane, iako u većini zemalja imamo privredna predstavništva“, zaključuje Gračanac.
Problem sa plasmanom na domaćem tržištu danas sve češće imaju i proizvođači hrane, veliki i mali, ali i robe široke potrošnje uopšte. Zbog zatvaranja ruske granice za proizvode iz EU, tržište je preplavljeno voćem i povrćem, zbog čega domaći proizvođači imaju ozbiljnu konkurenciju i kod kuće i u inostranstvu. Pored toga, svakodnevno se, kažu, suočavaju sa ucenama velikih trgovinskih lanaca, ali i problemom naplate.
Za izvoz, opet, oni manji nemaju dovoljnu količinu proizvoda pa ni na taj način, u „izbeglištvu“, ne mogu da potraže eventualni spas.
„Strano tržište može biti delom supstitut za srednja i veća preduzeća, a posebno u sektorima koji su ranije ostvarivali kvalitetne izvozne rezultate“, kaže Stevan Nikčević. Kada je o izvoznim tržištima reč, u Ministarstvu trgovine smatraju da za elektro i mašinsku industriju glavno tržište ostaju evropske zemlje, ali i zemlje u razvoju, za građevinsku industriju – Rusija, Afrika i Azija, za poljoprivredu i prehrambenu industriju – EU tržište, CEFTA region i Carinska unija Rusije, Belorusije i Kazakstana. „Za kvalitetan nastup na ovim tržištima neophodan je osmišljen i koordiniran nastup koji posebno otežava izvoz malih kompanija i preduzetnika i upućuje ih na veće kompanije sa referencama i razvijenim komercijalnim kanalima na ino tržištu“, zaključuje Nikčević.
Biljana Vuković
Biznis top 2013/14.