Španci rade sat duže, ali ne i bolje od svojih evropskih kolega, na posao dolaze zlovoljni i bunovni i doživljavaju ga kao kuluk. Država, kompanije i stručnjaci pokušavaju da shvate uzrok ovakvog stanja koje između ostalog obara prirodni priraštaj nacije. Sve opcije su na stolu: od pozivanja na diktatora Franka, klišee, predrasude, jake ekonomske interese i smele eksperimente, piše El Pais.
Stari kliše da je Španija divna zemlja za život i užasno mesto za rad postao je izgleda još snažnije ukorenjeno opšte mesto tokom pet godina krize. Pritisak poslodavaca da sa manje ljudi rade više i efikasnije (uz manje plate), proizveo je u Španiji raznovrsne društvene odgovore: po zvaničnim podacima broj radnih sati onih koji rade je smanjen na 1699 godišnje spram nemačkih 1362 i francuskih 1489, ali Španci i dalje spavaju sat manje od svojih evropskih kolega, na poslu ostaju duže i osećaju se iznureno. Dobro obrazovani mladi ljudi napuštaju zemlju u potrazi za poslom, dok istovremeno broj dece koja napušta školu raste. Za razliku od Nemačke koja je iskusila značajan priliv stranih talenata, Španija ne uspeva da privuče mlade obrazovane ljude iz drugih zemalja.
Prema jednom upitniku globalne konsultantske kuće Reputation Institute iz 2012, godine većina ispitanika u zemljama G-8 čvrsto stoji na ukorenjenom stavu da španska sijesta ima svojih ogromnih čari, ali da je zemlja jedna od najgorih mesta za investiranje i kupovinu roba.
Jedan od španskih istraživača te konsultantske kuće rekao je izveštaču da su klišei o Špancima manje više istiniti – to je divno mesto za život i užasno mesto za rad jer je profesionalnost na niskom nivou od taksi vozača do službenika i inženjera, poslovno i privatno je potpuno izmešano, što rađa lažna prijateljstva, lojalnost i konflikte, radnici nikada ne dobijaju jasna uputstva o tome šta treba da urade, već samo znaju do kada nešto moraju da urade. Šefovi su mediokriteti, ali se ponašaju kao bogovi, bez želje ili volje da objasne šta je to što žele. To je zemlja u kojoj svi veruju da će se obogatiti preko noći, de se kuju zavere i intrige, gde su privatni i porodični kontakti najvažniji i gde kič televizijski program utiče na razmišljanje ljudi o tome kako treba da zarađuju za život.
Ramón Castreana, šef humanih resursa u Iberdoli rekao je El Paisu da se gotovo nimalo ne slaže sa ovom ocenom. Tokom života u inostranstvu imao je prilike da upozna izuzetno profesionalne radnike Špance, koji se lako prilagođavaju radnom ambijentu, disciplini i svim zahtevima koji se pred njih postavljaju, mnogo bolje nego, na primer njihove engleske kolege.
Suprotno tome, Jaime Malet, predsednik Američko španske privredne komore veruje da je u Španiji duboko raširen nepotizam, izostajanje s posla, i nedostatak volje da se unapredi produktivnost i da se prizna i nagradi talenat. Uz to, radi se prevelik broj sati a ljudi dolaze na posao neispavani i ceo život im se odvija na poslu. Pauza za ručak, kaže Malet, mora da se smanji sa uobičajenih dva sata a glavna programska šema treba da startuje od 9 uveče kao u ostatku Evrope i u SAD, a ne posle 10.
Javier Noya, predavač političke ekonomije na madridskom Complutense univerzitetu, smatra da cifre sve govore a one prema godišnjem izveštaju OECD za 2013, stavljaju Španiju na 13 mesto od 30 po produktivnosti, rame uz rame sa Italijom i grčkom. Istraživanje vodeće španske banke BBVA stavlja Španiju na prvo mesto kada je u pitanju društveni život: broj prijatelja koje ljudi imaju, po vremenu koje provode na ulici, i po vremenu koje ljudi provode u kafeima i barovima. Španci provode mnogo više vremena na socijalnim mrežama da bi kontaktirali sa svojim prijateljima i članovima porodice. U Nemačkoj, kaže jedan istraživač BBVA sastanci traju pola sata, najviše sat a u Španiji se najčešće produže na dva sata jer se tokom sastanka ćakula o sportu, vremenu i familiji.
Istovremeno mnogi Španci koji danas rade, ili se sećaju vremena koje su proveli na radnom mestu priznaju da na poslu dosta vremena provode da bi sa kolegama pričali o tema koje ni na koji način nisu vezane za posao, ili šalju privatne imejlove mnogo češće nego njihove kolege iz drugih zemalja. Pod kojim uslovima bi se Španci odrekli takvih navika? Možda, ljubav prema svom poslu nije samo lek za depresiju i možda zarađivanje sopstvene plate ne znači odustajanje u potpunosti od bogatog društvenog života?
Toni Ferrer iz sindikata radnika UGT smatra da dobra atmosfera na poslu i zadovoljstvo radom, imaju pozitivan uticaj na produktivnost na isti način na koji loša organizacija, stalno prekidanje u poslu, teranje zaposlenih da na poslu provode prekovremene sate ima ngativan uticaj na produktivnost. Studija Regusa dodelila je Španiji ocenu 97 za balans između života i posla, prema 120 na globalnom nivou uz zaključak da svega jedna trećina Španaca srećna i zadovoljna vremenom koje provodi sa svojom porodicom, prema 60% takvih u drugim zemljama.
Španci veruju da broj sati koji oni provode na poslu ima veze sa vremenom kaže Jos Collin, belgijski biznismen koji već 14 godina živi u Španiji. Međutim to je sasvim netačno. Znate li zašto utakmice Lige šampiona počinju u 8,45 uveče? Jer ljudi u ostatku Evrope odlaze s posla ranije nego Španci, dakle oko 6 popodne ili ranije, obave svoje kupovine, večeraju, stave decu u krevet i onda su spremni da gledaju malo fudbala. A kad sudija zasvira kraj utakmice, oni su već u krevetu, na ivici sna. Suprotno tome španski direktori se vraćaju sa ručka u 4 popodne, i tada počnju da zovu svoje evropske kolege – pritom nemojmo zaboraviti da se 65% španskih dobara izvozi u EU – da bi naravno ustanovili da su neki od njih već spremni da uskoro krenu kući.
Španci bi, kao i svi drugi trebalo da provode osam sati na poslu, osam sati spavajući i osam sati sa svojom porodicom, predlažu stručnjaci a pored toga trebalo bi da promene svoje vreme tako da izravnaju časovnik sa Francuskom i Belgijom. Još u vreme Franka časovnik je pomeren tako da se izravna sa nemačkim vremenom što je odgovaralo mnogim Španica koji su morali da rade dva posla da bi preživeli, jedna ujutro i drugi popodne.
Ignacio Buqueras, predsednik Komisije za racionalizaciju radnih sati (Arhoe), kaže da prosečno Španac sava 53 minuta manje od svojih evropskih suseda što ima uticaja na produktivnost i povrede na radu. Ni deca ne spavaju dovoljno, kaže Buqueras. „Umesto da se brinemo kao da najbolje što možemo uradimo svoj posao, mi se brinemo o tome da izgleda da radimo“.
Carmen Quintanilla, predsedavajući Komiteta za ravnopravnost polova smatra da je vreme za jendu veliku nacionalnu debatu o nacionalnoj radnoj kulturi, koja je posebno pogodila španske žene, i odrazila se na natalitet. „Kkao to da španske žene moraju da se odlučuju između karijere i toga da budu majke?“.
Javier Noya smatra da bi kraći radni dan doveo do više produktivnosti dok Toni Ferrer kaže da upravljačka struktura u španiji takođe mora da se promeni u skladu sa novim tehnologijama, boljim usavršavanjem radnika i većim investicijama. Ipak, ne treba smetnuti s uma da je po automatizaciji procesa proizvodnje španske fabrike spadaju među najproduktivnije u Evropi. „Radimo više i brže od velike većine zemalja „ rekao je El Paisu jedan zaposleni u takvom pogonu.
“Mislim da su Španci jednako produktivni kao i Nemci, ali da imaju različita shvatanja posla, kaže Margareta Hauschild, direktor madridskog ogranka Gete Instituta. „Za razliku od Nemačke gde se radno mesto doživljava kao mesto gde čovek sam sebe može da izrazi i ispuni svoje lične ciljeve, dok u Španiji malo ljudi oseća zadovoljstvo na poslu. Kada je reč o mojim prijateljima na poslu i kod kuće, iskustvo mi kaže da oni dobro obavljaju svoj posao ali su mnogi od njih opsednuti da sebi obezbede sigurnost. Uz to, uprkos tome što jako veliki broj mladih ljudi napušta školu još u tinejdžerskom dobu, i suočava se sa visoko nezaposlenošću, svako želi da njegovo dete ide na fakultet, dok se na zanat gleda sa nipodaštavanjem. Vidim da postoji veliki otpor reformi tržišta rada i prema poslodavcima, iako ovde radnici imaju veća prava nego u Nemačkoj, kaže ona.
Ramón Castresana iz Iberdole kaže da je njegova kompanija pre jedne decenije uvela evropski stil radnih sati. „Imamo fleksibilno radno vreme koje omogućava majkama da odvedu i preuzmu decu iz škole. To je jedan od načina koji nam je omogućio da popravimo našu produktivnost za više od 500.000 sati godišnje, da smanjimo broj nesreća na poslu za 15% i smanjimo izostanke sa posla za 20%. Većina ljudi radi između 7:15 ujutro i 3:30 popodne, tako da imamo mnogo manje ljudi koji traže da izađu sa posla zbog toga što treba da odu kod doktora ili da odu na sastanak u školi“.
Pivarska kompanija Damm u Barseloni je pre tri godine uvela fleksibilno radno vreme, s tim što zaposleni imaju 90-minutno fleksibilno vreme na početku ili na kraju dana i samo pola sata da jedu u kantini. „Model se pokazao uspešnim“, izjavio je El Paisu Marcial Navarro, direktor grupe za korporativne poslove. „Teško je promeniti način na koji jedna kompanija radi 135 godina, ali smo pokazali da je to moguće. Posebno žene su zadovoljne ovim rešenjem. U petak svako ide kući u 3 popodne, a nedeljno dajemo zaposlenima jedna sat za njihove privatne potrebe. Konačno je menadžment uradio nešto što stvarno dobro funkcioniše.“
Pilot program koji regionalna katalonska vlada sprovodi u 33 kompanije pokazuje prednosti uvođenja onih mera koje idu na ruku i radnicima i zaposlenima. Između 77 i 83 odsto menadžera kaže da su se produktivnost i radni moral povećali, a izostajanje s posla i nivo stresa smanjili posle uvođenja novih mera fleksiblnog rada.
U međuvremenu, Gaes, španski proizvođač slušnih aparata pokazao je da je moguće smanjiti broj provedenih sati na poslu, što je u njihovom slučaju značilo i do 9 uveče. Manuel Giménez, HR ove kompanije kaže da se rad od kuće pokazao kao veoma dobro rešenje i da je kao rezultat imao veću lojalnost zaposlenih i veću privrženost ispunjavanju zadataka.
U poslednjih nekoliko godina, parlamentarne komisije u Madridu i Barseloni pokušavaju da nađu način za racionalizaciju radnog vremena. Jordi Sevilla, bivši ministar za državnu administraciju u mandatu vlade socijalista koji je bio odgovoran za uvođenje Concilia plana, uvedenog 2005, koji je omogućio ženama u administraciji fleksibilno radno vreme uz zatvaranje ministarstava u 6 popodne, kaže da i dalje postoji otpor Španaca da idu kući u razumno vreme. “Pokazalo se veoma teškim da privatni sektor nagovorimo da nam se pridruži u ovakvim merama“, kaže Sevilla koji naglašava da i među službenicima u administraciji postoji otpor ranijem odlasku kući. „Šta bih radio u 6 popodne kod kuće?“, je najčešće pitanje koje Sevilli postavljaju muškarci koji rade u administraciji. „Ja im kažem da bi mogli da odu da vežbaju, da nauče drugi jezik, ili da pronađu nove prijatelje“ kaže Sevilla.
“I dalje organizujemo posao oko potreba muškaraca, ignorišući činjenicu da pola radne snage čine žene,“ kaže Sevilla.
S obzirom da postoji sve veća potreba da se u velikom broju sektora koordiniraju promene radnih navika, sve je više apela na državu da se uključi u ovaj posao. „Postoji strah od promene, a već smo iskusili da su neke promene, ali ako ih ne uvedemo Španija neće moći da generiše nove poslove koji će zaposlenima moći da garantuju plate koje će im omogućiti pristojan život i omogućiti im da zasnivaju porodice“, smatra Nuria Chinchill, predavač na IESE poslovnoj školi u Madridu.
Socijalni psiholog Sara Berbel povlači paralelu sa pušenjem.“ Izgledalo je nemoguće kad smo krenuli da regulišemo pitanje zabrane pušenja na javniim mestima, ali smo uspeli i taj problem je rešen.“