Zamislite oporavak od moždanog udara koji može da se realizuje u kućnim uslovima, umesto u bolnici i da ga pacijent doživljava kao relaksaciju, neku vrstu igre koju će kontrolisati isključivo svojim mozgom. „Taj iskorak u medicini još nije ostvaren, ali to je ono čemu težimo“, kaže Ivan Gligorijević, koji je sa svojim timom u kompaniji mBrain Train razvio mobilni uređaj za snimanje i analizu električne aktivnosti mozga, koji može da se koristi u različitim okruženjima mimo klinika i već se prodaje na tržištima EU, SAD i Kanade.
Do sada je očitavanje moždane aktivnosti bilo moguće samo u okviru klinike, uz kabastu i veoma skupu aparaturu, što je uslovljavalo i usku primenu – na primer, za detekciju epilepsije ili oštećenja nastala usled moždanog udara. Povrh toga, to su uslovi u kojima pacijent teško može da se opusti, a što je veoma bitno za preciznost samog postupka i dobijenih rezultata. „Iskoristili smo mogućnosti koje pružaju IT tehnologije i prednost da su postale dostupnije, znatno jeftinije i lakše za korišćenje i razvili mobilni uređaj za snimanje i analizu električne aktivnosti mozga u takozvanom slobodnom okruženju. Osim što je „spakovan“ u format koji čovek gotovo neprimetno može da nosi sa sobom, uređaj obezbeđuje visokokvalitetno snimanje moždanih talasa u uslovima izraženog spoljnog ometanja. Dvadeset četiri kanala EEG-a se snimaju direktno na mobilni uređaj, gde ih je moguće posmatrati u realnom vremenu, a dobijene informacije su dostupne i nakon snimanja za dodatnu obradu. Mobilna aplikacija koja se kontinuirano unapređuje, omogućava i razvijanje kontrole određenih funkcija u svrhu terapije u kućnim uslovima“, objašnjava Ivan Gligorijević šta je, u stvari, uređaj „Smarting“ koji je razvio sa svojim timom u kompaniji mBrain Train, koja je osnovana 2012. u Poslovno-tehnološkom inkubatoru tehničkih fakulteta u Beogradu.
Kada je uređaj „Smatring“ pre dve godine osvojio prvo mesto na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji, koje svake godine organizuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, u domaćoj javnosti su se pojavile ocene da je reč o jednom od najrevolicionarnijih naučnih otkrića kod nas u poslednjih nekoliko godina. Gligorijević, koji je ušao i u najuži izbor za najinovativnijeg preduzetnika na takmičenju revizorsko-konsultantske kompanije EY za najboljeg preduzetnika godine u 2014. godini, skromno kaže da su takve ocene preterane, „jer smo mi skloniji da veličamo genijalnost, umesto rad, trud i upornost. Svako ko se bavi naukom zna da su analitičnost i istrajnost najvažniji i da vas do rezultata vode metodičnost i postupnost“, ističe Gligorijević, koji je nakon završenih studija elektrotehnike počeo da razvija ideju budućeg proizvoda tokom doktorskih i postdoktorskih studija u oblasti beomedicine zajedno sa Univerzitetom u Oldenburgu u Nemačkoj, gde radi i jedan od njegova tri partnera sa kojima je osnovao kompaniju.
Što ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji
Ispostavilo se da ideja o proizvodnji mobilnih uređaja za EEG koji može da funkcioniše u kućnim uslovima predstavlja inovaciju sa globalnim tržišnim potencijalom, a na Gligorijevićevu odluku da perspektivnu naučnu karijeru zameni preduzetništvom uticala je i želja da se oproba u poslu koji nosi dinamiku kakvu ne može da priušti u laboratoriji. I pored mogućnosti da sa svojim partnerima osnuje firmu u inostranstvu, opredelili su se za Srbiju, gde je lakše i brže razviti prototip. „Ovde ima ljudi sa velikim naučnim potencijalima, koji su, na žalost, neuposleni zbog nedovoljno razvijene industrije, pa je jednostavnije dogovoriti se sa partnerima nego na razvijenijim tržištima“, objašnjava Gligorijević i dodaje da, međutim, sve ima svoje prednosti i mane. Naime, komplikovana regulativa i učaurenost propisa u odnosu na promene koje donose nove tehnologije izuzetno usporavaju razvoj inovacije, „u kome je jako važno da budete brži od konkurencije, a ovde je samo za sertifikaciju određenog proizvoda ili komponente potrebno više od šest meseci“. To, dodaje Gligorijević, utiče veoma destimulativno na izvoz, a zbog carinskih propisa je otežano i uvesti kvalitetne repromaterijale koji su neophodni za ovakvu vrstu proizvodnje.
Neodgovarajuća regulativa sužava i mogućnosti za pronalaženje dodatnog kapitala za razvoj proizvoda. Gligorijević napominje da je u ovakvoj delatnosti mnogo povoljnije osnovati firmu kao akcionarsko društvo, ali je u Srbiji ta procedura previše zahtevna i nedovoljno prilagođena svetskim trendovima u trgovini akcijama. „Na primer, u SAD postoji daleko veći broj pravnih formi za osnivanje preduzeća, koje vam omogućavaju uspostavljanje različitih vidova ugovora i dogovora sa partnerima. Postoji mnogo modaliteta na tržištu kapitala za pribavljanje dodatnih finansijskih sredstava, a što je posebno važno za mlade inovativne firme kojima su takva sredstva najznačajnija u ranoj fazi razvoja proizvoda“. Unapređenje poslovnog ambijenta za privlačenje investitora zahteva i efikasniji pravosudni sistem, koji će ulagačima garantovati pravnu sigurnost, kako bi isključivo fokusirali na isplativost konkretnog posla, ocenjuje naš sagovornik.
Jedina finansijska podrška koju su Gligorijević i njegov tim imali tokom razvoja uređaja je grant Fonda za inovacionu delatnost u Srbiji, a od 2014. finansiraju se isključivo od prodaje. Na pitanje kako se formira cena inovativnog proizvoda, naš sagovornik navodi nekoliko najvažnijih parametara: „Polazi se pre svega od toga koliko košta razvoj, zatim na osnovu obima prodaje koji predviđate u određenom vremenskom roku, koliki su troškovi plasmana i kako na tržištu nastupa konkurencija. Prednost koju gubite u startu je činjenica da je proizvod razvijen u Srbiji, i to zahteva mnogo više dokazivanja pred stranim partnerima, ali onog trenutka kada steknete reputaciju među relevantnim klijentima, možete i u svojoj ponudi da se ponašate tržišno“.
Inovacija nije ulaznica za ranu penziju
Mada je uređaj spreman za različite primene u slobodnom okruženju, u kompaniji mBrain Train su se opredelili da ga prvo ponude korisnicima u medicinskoj i istraživačkoj delatnosti. Kupci su istraživačke institucije u oblastima psihologije, medicine, sporta i mnogim drugim, u Evropskoj uniji, SAD i Kanadi, što će proizvodu obezbediti dodatne reference. „Da bi naš uređaj bio i zvanično verifikovan kao medicinski, neophodno je da dobije potvrde u renomiranim istraživačkim ustanovama, što je uobičajena procedura. Ali to jeste veoma kvalitetno istraživačko sredstvo kakvih nema puno u svetu, jer omogućava da se praćenjem moždanih aktivnosti detektuju različiti parametri, poput pažnje, zadovoljstva ili nezadovoljstva i da se te analize primene u postizanju boljih sportskih rezultata, u neuromarketingu, u praćenju neuroloških oboljenja kao što je poremećaj pažnje kod dece, u lingvističkim istraživanjima i mnogim drugim oblastima“.
Ovakva vrsta razvoja, međutim, zahteva velika ulaganja. „Zato je naš cilj da dobijemo verifikaciju naučne zajednice, što traje oko dve godine i to je dug period, ali ta vrsta kredibiliteta je veoma značajna za ulagače. Kada razvijate ovakve proizvode ne možete tek tako da zakucate na vrata investitorima, jer je reč o značajnim sumama i morate da pružite uverljive dokaze da ste zaista u stanju da realizujete ono što mu prezentujete“. Tim pre, što je konkurencija u ponudi inovativnih projekata ogromna, „potencijinim investitorima stiže više stotina takvih zahteva dnevno“, kaže Gligorijević, pa je za njegovo preduzeće od velikog značaja što su među suosnivačima i konsultantima i strani stručnjaci, čija su imena i institucije u kojima rade veoma referentni na globalnom tržištu.
Kada je reč o direktnoj konkurenciji, naš sagovornik posebno ističe jednu holandsku i jednu austrijsku kompaniju, koje iza sebe imaju dugu istraživačku tradiciju i veliku reputaciju, pa time i daleko veće razvojne resurse. „Ali nikada se ne treba plašiti konkurencije, najvažnije je kako ćete pristupiti tržištu. Ovo nije posao u kome kada napravite nešto inovativno, odmah možete da se penzionišete, i zato ćemo već za dve godine imati sledeću generaciju našeg proizvoda“.
broj 115, mart 2015.
Z.Ž.