Turska je od zemlje u kojoj je jagoda bila gotovo nepoznata u prehrambenim navikama, izrasla u drugog proizvođača ovog voća u svetu, odmah iza Amerike. Najveći proizvođač je porodično preduzeće Jaltir, koje razmatra i mogućnosti poslovanja u Srbiji, kaže u razgovoru za B&F Gokhan Jaltir, menadžer prodaje i pripadnik četvrte generacije u ovoj kompaniji, koja uspešno spaja porodicu i posao duže od veka.
Priča o porodičnoj kompaniji Jaltir (Yaltir), najvećem turskom proizvođaču i izvozniku jagoda, započela je izbeglištvom Satara Jaltira sa Krima, koji je nakon rata između Otomanskog carstva i Rusije došao u grad Džejhan, nedaleko od Adane u južnoj Anadoliji, i sa svoja tri sina 1900. godine krenuo da uzgaja pamuk. Četrdesetak godina kasnije, trojica braće su razvila sopstvenu proizvodnju na hiljadu hektara i preprodaju pamuka manjih uzgajivača. Šezdesetih su „uskočili“ u industrijski razvoj osnovavši fabriku za proizvodnju margarina, koju je 1984. kupio svetski gigant Unilever. Nakon toga, treća generacija se našla pred pitanjem: šta dalje?
Odgovor su pronašli putujući po Sjedinjenim Državama i evropskim zemljama, kako bi otkrili koji poslovi su u zamahu i imaju profitabilnu perspektivu. „U to vreme u Španiji je ubrzano rasla proizvodnja jagoda, i uvidevši kakve mogućnosti nudi proizvodnja ovog voća na veliko, moja porodica je već 1986. počela da ga uzgaja, tada na svega tri hektara “, priča za „Biznis & Finansije“ Gokhan Jaltir, direktor prodaje i pripadnik četvrte generacije u ovom porodičnom preduzeću. Objašnjavajući kako su uspeli da ostanu složni i razvijaju posao više od veka, naš sagovornik, između ostalog, kaže: „Svakodnevno, od jutra do mraka smo bili fokusirani na preživljavanje, na ostvarivanje zarade koja će nam omogućiti širenje poslovanja. U porodičnoj firmi ste stalno zajedno – i nakon radnog vremena, a prilikom donošenja ključnih poslovnih odluka neophodno je da se razmotre predlozi svih generacija“.
Među takvim odlukama je i ulazak u posao sa uzgojem i distribucijom jagoda, koji ne može tek tako da se prekopira iz jednog podneblja u drugo, već zahteva specifična znanja, visoka početna ulaganja i dobar plan koji će rizike učiniti podnošljivim. Rizično je bilo ne samo to da li će i kako jagode uspevati u veoma toplom regionu Adane u južnoj Turskoj, već i što je ovo voće, u vreme kada je preduzimljivo porodično preduzeće krenulo da ga uzgaja, bilo tek sporadično prisutno na turskim trpezama i mimo uobičajenih prehrambenih navika. Zato je pored razvoja uslova za dobar prinos, kompanija morala da razvija i novo potrošačko tržište.
Različite sorte za opstanak na tržištu
Danas je situacija potpuno drugačija. Prema zvanično dostupnim podacima Turska je drugi po veličini proizvođač jagoda na svetu, sa udelom od oko sedam do osam odsto na svetskom tržištu. Tursku u stopu prati Španija, a daleko ispred obe zemlje je Amerika, koja neprikosnoveno vodi sa oko 30 odsto svetske proizvodnje. Kompanija Jaltir proizvede godišnje više od 12.000 tona jagoda, polovinu na sopstvenih 300 hektara, a ostatak otkupljuje od malih uzgajivača sa kojima redovno sklapa ugovore, prodaje im sadnice i proverava kvalitet njihovih plodova. Preduzeće je u tu svrhu kreiralo i sistem praćenja kvaliteta voća, a u edukaciji kooperanata o dobroj poljopriverdnoj praksi posebno insistira na kontrolisanoj upotrebi pesticida, u skladu sa nacionalnim sertifikatom kvaliteta koji izdaje turska vlada, kao i međunarodnim GlobalGAP sertifikatom.
Sorte jagoda se razlikuju prema tome koliki su im prinosi, veličina ploda, miris i ukus, vreme skladištenja i transporta, i trajanja na policama supermarketa. Trenutno su na turskom tržištu najuspešnije sorte jagoda Rubygem, Fortuna, Festival i Sabrina, a za udaljena tržišta, za koje je neophodan duži transport i rok trajanja to su Festival i Fortuna. „Potrošačima je najvažniji ukus, proizvođačima visina prinosa, a trgovcima rok trajanja na policama. Zato stalno isprobavamo nove sorte u Turskoj, pa u istraživanja i razvoj ulažemo četiri do pet odsto naše godišnje zarade, kako bismo mogli da pratimo kretanja na svetskom tržištu, vršimo probe sa uzorcima i nakon toga krenemo u uzgoj“, kaže Gokhan Jaltir.
U Turskoj se poslednjih godina proizvodi sorta malih i veoma slatkih jagoda, koja dozreva u junu i julu na planinskim obroncima nedaleko od Burse. Iako preduzeće Jaltir nema sopstvene programe razvoja novih sorti, blisko sarađuje sa univerzitetima koji se time bave u SAD, Italiji i Holandiji, pa je ova autohtona vrsta iz Burse izukrštana sa nekim sortama iz Sjedinjenih Država. Na taj način su nastale nove sorte, Džejhun i Sejhun, nazvane po rekama koje teku kroz Adanu. Ovakav potez je aktuelan i zbog sve rasprostranjenije gastro-nomadske kulture i popularnosti etno hrane, gde otomanska zaostavština ima mnogo toga da predstavi svetu.
Gajenje i distribuiranje različitih sorti ovog popularnog voća veoma je bitno zbog njegove sezonalnosti. Primera radi, sorta Camarosa, koja je nastala 1995. na Univerzitetu Kalifornija i dominirala na svetskom tržištu narednih 15 godina zbog izdržljivosti u transportu, izazvala je tokom 2006. i 2007. urušavanje na turskom, poljskom i ruskom tržištu. Nakon što su tokom dve nedelje bila preplavljena ovom sortom, nestala je iz ponude zbog kratke sezone – čak 60 odsto njenih ukupnih prinosa dospeva u prvih 15 dana. „Takvi slučajevi su nas podstakli da povećamo broj sorti i tako produžimo sezonu. Sada više sarađujemo sa uzgajivačima u regionu i edukujemo ih da uvedu nove sorte kako bi umanjili svoje rizike. Još od devedesetih imamo i rasadnik, a naše sadnice, osim partnerima-uzgajivačima, sve više distribuiramo i na strana tržišta, pogotovu u Indiju, Maleziju, Irak i Liban“, nabraja Jaltir.
Utisci o srpskom tržištu
Ulaganja u ovakvom poslu su pretežno sezonska i zavise od raspoložive aktive i bankarskih zajmova, objašnjava turski preduzetnik i dodaje: „Kada su u pitanju veće investicije, najčešće potražujemo kredite u trajanju od tri do pet godina, a za potrebe finansiranja operativnog kapitala koristimo kratkoročne jednogodišnje zajmove. Veliki deo tih sredstava trošimo na najam radnika. Tokom sezone berbe, koja može da traje i do šest meseci, potrebno nam je 1.200 do 1.500 radnika za svakodnevno branje jagoda. Za sezonske radnike u turskom voćarstvu ima posla cele godine, u zavisnosti od sezonalnosti voća“.
Početkom 2004. Jaltir je započeo izvoz jagoda, sa akcentom na rusko tržište. Četiri godine kasnije, izvoz u Rusiju je eksponencijalno narastao čak do 80 odsto ukupne proizvodnje kompanije. U međuvremenu je povećana proizvodnja i nastup na domaćem tržištu, kao i broj zemalja u koje se izvozi. Danas izvoz čini do 50 odsto ukupne proizvodnje – aktuelna su i tržišta Rumunije, Poljske, severnog Iraka, Ukrajine, a od ove godine se manje količine izvoze i u Kuvajt, Katar, Saudijsku Arabiju i Dubai.
„Želimo više da se skoncentrišemo na zemlje kao što su Srbija, Hrvatska, Slovačka, Slovenija“, najavljuje naš sagovrnik. „U Srbiju sam došao kako bih se, između ostalog, upoznao sa aktuelnom situacijom na tržištu. Obišao sam jugozapadni malinarski region, video sam velike plantaže za tržište smrznutog voća, ali po obimu proizvodnje svežih jagoda srpsko tržište je malo i aktivno je samo tokom maja i juna. Nasuprot tome, Jaltir proizvodi jagode od decembra do juna, pa u tome vidimo i našu šansu za nastup na ovakvim tržištima, u periodu kada nedostaje lokalna ponuda“.
U Srbiji preovlađuju italijanske sorte jagoda, a uzgajivači su mali i prilično neorganizovani, ocenjuje Jaltir, koji im, zato, na prvom mestu savetuje da se udruže, kako bi njihov nastup bio kvalitetniji. „Njih čeka mnogo posla ukoliko žele da im proizvodnja ubuduće raste. Moraju da shvate da jagoda nije ’ugrožena vrsta’ i usputni posao, već voće koje ima obećavajuću budućnost“, uveren je turski preduzetnik.