Subvencionisani zajmovi, gde država bankama dotira razliku između niže i stvarne tržišne kamate, u proteklom periodu bili su jedini zamajac porasta obima odobrenih kredita privredi, smanjujući dalje urušavanje preduzeća. U prethodnih šest godina, banke su plasirale ukupno 5,56 milijardi evra subvencionisanih zajmova.To, ipak, nije rezultiralo značajnijim skokom privredne aktivnosti.
Hronični nedostatak novca srpska privreda teško može da nadomesti kreditima. Zajmovi su za prosečnog domaćeg privrednika preskupi, a kriza koja je načela sve delatnosti znatno je smanjila broj kreditno sposobnih preduzeća. U takvoj situaciji, subvencionisani zajmovi, gde država bankama dotira razliku između niže i stvarne tržišne kamate, u proteklom periodu bili su jedini zamajac porasta obima odobrenih kredita, smanjujući dalje urušavanje preduzeća. Ipak, ni oni nisu doveli do opipljivog rasta privredne aktivnosti.
Od početka ekonomske krize 2009. godine do danas, država je iz budžeta opredelila ukupno 15,4 milijarde dinara na ime subvencionisanja kamata za bankarske kredite. Poslednje velike subvencije odobrene su uredbom Vlade prošle godine i najavljene su u iznosu od 60 miliona evra. Ovolika suma trebalo je bankarima da pokrije razliku u kamati za ukupan iznos od čak 1,2 milijarde evra kredita, koliko je najavljivano. Ipak, poslovne banke nisu plasirale ceo očekivan iznos predviđen lanjskom uredbom, već za trećinu manji. Posmatrajući ceo period od proteklih šest godina, banke su plasirale ukupno 5,56 milijardi evra subvencionisanih zajmova.
Olako data obećanja?
Po pitanju ovih kredita, kao i odobrenih subvencija, zvaničnici su se opasali zidom ćutanja. Ministarstvo finansija, na pitanja BiF, “loptu” je prebacilo u dvorište Ministarstva privrede, koje je, pak, smatralo da prave odgovore treba da dobijemo od Fonda za razvoj, gde smo, takođe, ostali uskraćeni za informacije. Čini se da problem leži u tome što država bankama duguje priličnu svotu novca na ime odobrenih, a još neisplaćenih subvencija. Posebna situacija je kod prošlogodišnjih subvencija: budžetom 2014. godine je za pomenutih 60 miliona evra subvencija opredeljeno – nula dinara, a uredbom je predviđeno da se sve plati iz budžeta za 2015, odnosno 2016. godinu (tri i još 3,9 milijardi dinara). Međutim, još stoji dug države iz prethodnih godina. Poslednja dostupna informacija ukazuje da je reč o više od osam milijardi dinara duga države prema bankama na ime neplaćenih subvencija,što je trebalo rešiti lanjskim rebalansom budžeta.
“Obećanje da će se sva dugovanja iz prethodnih godina obuhvatiti rebalansom budžeta za 2014. godinu nisu ostvarena. Predviđena izdvajanja za 2015. i 2016. godinu nisu intuitivno jasna a verovatno ni ostvariva” – ističu Miroslav Marinković i Boško Živković, u analizi objavljenoj u časopisu Makroekonomske analize i trendovi (MAT, Ekonomski institut, 237. broj).
Oni ističu da je, prošlogodišnjim subvencijama, konačno posle nekoliko kvartala opadanja, ostvarena pozitivna stopa rasta novih kredita, dok je pad sume ukupnih kredita usporen.
Kretanja međugodišnje stope promene nivoa ukupnih kredita najbolje reflektuju uticaj programa na kreditnu aktivnost. Dakle, kao i prethodnih godina, primarni cilj programa – pokretanje kreditne aktivnosti – jeste ostvaren u određenoj meri. Smanjenje troškova finansiranja je takođe ostvareno jer je prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite smanjena za gotovo dva procentna poena. Dostupnost jeftinijih izvora finansiranja i veća usmerenost prema mikro i malim preduzećima uticala je, prema pisanju autora MAT-a, na to da su i očekivanja o kreditnoj aktivnosti u narednom periodu pozitivnija, uprkos slabijoj realizaciji programa od očekivane.
Dobra rešenja
Sonja Miladinovski, član izvršnog odbora Sosijete ženeral banke ističe da je ova banka učestvovala u svim programima subvencija vlade Srbije, kako u programima za građane koji uključuju subvencionisane stambene i namenske kredite, tako i u podršci srpskoj privredi.
“Sosijete ženeral banka aktivno podržava srpsku privredu, a samo kroz programe subvencija je u periodu od 2009. do 2014. godine plasirala preko 270 miliona evra.Korisnici subvencionisanih kredita ne razlikuju se od klijenata koji koriste druge kredite iz sredstava banke, koji nisu subvencionisani od strane države”, ističe Miladinovski. Ona smatra da su u u proteklim godinama programi subvencija bili dobro rešenje po pitanju pokretanja privrede.
“Građanima i privredi, zahvaljujući tim programima, omogućeno je da se zaduže po povoljnijim uslovima, što je u značajnoj meri doprinelo održavanju kreditne tražnje.
Kreditni i privredni rast su u direktnoj sprezi, pa je svako generisanje tražnje za finansiranjem pozitivan signal za domaću privredu. Ako imamo u vidu kretanja na tržištu u proteklih nekoliko godina, kao i sve izazove sa kojima se naša privreda suočila u 2014, jasno je da je podrška države bila neophodna. Naravno, rast privrednih aktivnosti ne može da bude zasnovan na trajnom izdvajanju budžetskih sredstava za subvencije, pa je trend snižavanja kamatnih stopa na srpskom tržištu više nego dobrodošao. Uz niže kamate, stabilne cene i nisku stopu inflacije, od značaja je i da Srbija nastavi sa procesom reformi u smeru koji bi obezbedio povoljnije ekonomsko okruženje i učinio našu zemlju još atraktivnijom za nove investicije”, navodi Miladinovski.
Subvencionisani krediti za privredu za 2014. godinu imali su jednu specifičnost u odnosu na dotadašnje programe: za refinansiranje postojećih obaveza privrednik-klijent mogao je da koristi samo 15 odsto iznosa zajma. To je, prema analizi Marinkovića i Živkovića praktično nateralo bankare da pridobiju nove klijente.
“Ograničenje mogućnosti za refinansiranje postojećih kredita kod banke kod koje je kredit odobren na nivo do 15 odsto je druga pozitivna promena u odnosu na prethodne godine. Ipak, sagledavanje ovog efekta nije u potpunosti moguće jer je kretanje novca nakon realizacije kredita praktično izuzetno složeno. Izvesno da se deo sredstava koristi za refinansiranje kredita kod drugih banaka. Slanje signala da je program namenjen za pokretanje aktivnosti kroz jačanje novčanog toka privrede, a ne za otplatu drugih kredita, vrlo je značajno jer je podstaknuta uspavana aktivnost banaka na tržištu. Za razliku od prethodnih godina, kada je fokus bio na postojećim klijentima, banke su sada primorane da se aktivno uključe u procese akvizicije novih klijenata, što u krajnjoj instanci doprinosi jačanju konkurentnosti i na drugim poljima”, navode u analizi Miroslav Marinković i Boško Živković.
Takođe, ovaj put akcenat je stavljen na kreditiranje malih (više od 60 odsto plasiranih kredita) i srednjih preduzeća (27 odsto).
“Nizak procenat učešća plasmana velikim klijentima dodatno je podstaknut činjenicom da je upravo ovaj segment generator najvećeg dela problematičnih kredita pa je averzija banaka prema njihovom kreditiranju već visoka, bez obzira na postavljeno ograničenje”, ističe se u analizi.
Dokapitalizacije iz budžeta
Iako nisu klasične subvencije, ulaganje države u kapital banaka takođe se smatra jednom vrstom “davanja” iz budžeta. Grube procene pokazuju da je iz državne kase, prvenstveno na ime ovih intervencija, dato blizu milijardu evra (procena Fiskalnog saveta je oko 800 miliona evra). Uz to, trebalo je i ojačati kapital Poštanske štedionice, na koju je pao najveći teret preuzimanja klijenata propalih banaka…
Daniela Ilić
broj 121, oktobar 2015.