Home TekstoviB&F Plus Nopal lux – šta sve mora da preživi uspešan izvoznik: Rampa na domaćem terenu

Nopal lux – šta sve mora da preživi uspešan izvoznik: Rampa na domaćem terenu

by bifadmin

Porodična frima Nopal lux iz Bačke Palanke, koja je vodeći proizvođač elektroinstalacionog materijala, na pragu je da odustane od ugovorene strateške saradnje sa nemačkom kompanijom Vestner zbog nemogućnosti da kupi proizvodni objekat u fabričkom krugu. Ne odustaju, međutim, od izlaska na rusko i belorusko tržište, pošto su region i Evropu već osvojili.

Nopal lux je 2010. godine kupio kompletnu opremu i deo objekata propalog društvenog preduzeća Nopal ad, zaposlio deo njegovih radnika i započeo proizvodnju sa kojom je u proteklih pet godina obezbedio mesto na listi najupešnih izvoznika među malim i srednjim preduzećima u Srbiji. Prodaja je rasla godišnje po stopi od sedam do deset odsto, a od ukupne proizvodnje 47 odsto se proda na inostranim tržištima, što je godišnja vrednost od oko dva miliona evra. Firma ima proizvodni kapacitet od pet miliona jedinica godišnje i nudi kompletan asortiman proizvoda za kućne električne instalacije: sijalična grla i svetiljke, sklopke i priključnice, utikače, prenosne priključnice i razvodnike, kućna zvona, instalacioni pribor i kućnu elektroniku.

Vlasnik firme Đura Jakovljev je postavio visoke ciljeve, od kojih je jedan bio i zajednički posao sa nemačkim Vestnerom. “Posle osam meseci pregovora uspeli smo da sa najvećim nemačkim proizvođačem liftova ugovorimo proizvodnju komponenti za liftove. To bi bio posao ne samo od velikog značaja za Bačku Palanku već i za Srbiju jer bi, u situaciji kad se firme zatvaraju i optuštaju radnike, pored sadašnjih 140 radnika zaposlili još 80 do 90 i to bi bila investija u vrednosti od 800.000 evra u prvih godinu dana. Time bi osvojili nova tržišta i povećali izvoz. Međutim, nismo uspeli ni da posle osam javnih licitacija kupimo objekat koji je u krugu naše proizvodnje, a koji nam je neophodan da bismo krenuli u novi posao”, kazao je Jakovljev za Biznis i finansije.

Koliko košta šteta

Kako je objasnio, nakon sprovedenog postupka prodaje i jednoglasne odluke Odbora poverilaca da prihvate tržišnu procenu, stečajni upravnik sa postupajućim sudijom je izbegao potpisivanje ugovora i poništili su prodaju bez obrazloženja. “Na ovaj način naneli su štetu poveriocima, lokalnoj samoupravi i državi Srbiji, te smo svi ispali neozbiljni pred stranim investitorom, iako je lokalna samouprava veoma zainteresovana da se investicija sa nemačkom kompanijom realizuje. Podršku je dalo i Ministarstvo privrede, kao i Privredna komora Srbije, ali i pored toga će najverovatnije Nopal lux morati da izvesti rukovodstvo Vestnera da ne postoje uslovi da se ugovor sprovede u delo”, kazao je Jakovljev.

On je naveo da Nopal lux za iznajmljivanje objekta koji ne uspeva da kupi mesečno plaća zakup od 3.400 evra što, na žalost, po proceni vlasnika Nopal lux-a, stimuliše stečajnog upravnika da ne privodi stečaj kraju ni posle pet godina.‎ Do sada je za troškove zakupa plaćeno 180.000 evra i kompletno su revitalizovani ruinirani objekti koji nisu u vlasništvu Nopal lux-a, dok je za troškove bankarskih garancija, procena i neuspelih kupovina izgubljeno preko 25.000 evra.

“Mnogo gubimo ako raskinemo ugovor sa Nemcima jer smo računali da ćemo sa novim proizvodom biti još konkurentniji na domaćem i inostranim tržištima. Naša šansa je i projekat „Beograd na vodi” jer bi naši proizvodi mogli da se ugrađuju u stambene i poslovne zgrade koje će se graditi na tom prostoru. Naša roba po kvalitetu može da se takmiči sa najsavremenijom opremom iz razvijenih zemalja, a po ceni smo 40 odsto jeftiniji”, istakao je Jakovljev.

Nova tržišta, stara ograničenja

Proizvodi Nopal lux-a se dobro prodaju u celom regionu i u Evropskoj uniji preko distributera, a plan je da se kreće na osvajanje tržišta Rusije i Belorusije gde se dosta gradi. Tu se očekuje pomoć “ekonomske diplomatije”, koja bi krčila put domaćim firmama i pomagala u osnivanju zajedničkih predstavništava kako bi troškovi ulaska na nova tržišta bili što manji. U tom projektu Privredna komora Srbije će imati značajnu ulogu, pošto je inicijator promocije srpske privrede u inostranstvu i ovakvog modela poslovanja‎.

“Učinićemo sve da stignemo do kupaca u Rusiji i Belorusiji, tamo ima mnogo gradilišta, a mi imamo šta da ponudimo, proizvode vrhunskog kvaliteta”, obećava Jakovljev, iako razočaran što se poslovi sa Nemcima ne odvijaju kako je bilo planirano.

Država bi, kako ističe, mogla da pomogne malim i srednjim preduzećima da se razvijaju preko jakog razvojnog fonda koji bi imao kapital od oko milijardu evra i po povoljnim uslovima davao pozajmice.

“Bankarski krediti su za nas nepovoljni, ali moramo da ih koristimo jer ne možemo iz tekućeg poslovanja da isfinasiramo sve troškove. Ove godine planiramo da uložimo 680.000 evra u dva nova programa, od kojih bi jedan bio realizovan do kraja marta, a drugi do kraja ove godine. Imamo dosta planova, ali je težak put do njihove realizacije, pogotovo ako nailazite na teškoće za koje objektivno nema razloga i koje bi uz dobru volju mogle lako da se reše ”, kazao je vlasnik i direktor Nopal lux-a.

Nopal lux je od države dobio podsticaje za zapošljavanje 120 ljudi, 3.500 evra po zaposlenom, i jedna je od retkih kompanija koje su ispunile biznis plan i opravdale investiciju. Plan je bio da se subvencije uzmu i za zapošljavanje novih ljudi, ako bi se realizovao ugovor sa Nemcima. Dosta se očekuje i od primene novog Zakona o ulaganjima, pre svega zbog podsticaja koji se daju za nabavku inostrane opreme.

Jakovljev smatra da razvoj preduzetništva u Srbiji otežava siva ekonomija, sa kojom država ne uspeva da se izbori, ali i previsoki porezi. Nopal lux samo za poreze i plate zaposlenih izdvaja 84 miliona dinara godišnje, naveo je on i ocenio da bi samo kratkoročno država imala štetu ako bi smanjila poreze privredi, a dugoročno bi ostvarila značajnu korist jer bi bilo više otvorenih firmi i novih radnih mesta.

 

Zašto je skupa sertifikacija

Nopal lux radi serifikaciju svojih proizvoda u Sloveniji jer u Srbiji ne postoji referentna laboratorija, i tu uslugu skupo plaća, oko 30.000 evra za jednu proizvodnu seriju. Stoga je jedan od planova Jakovljeva otvoranje sopstvene laboratorije u naredne dve godine. Još bolje bi bilo, smatra on, kada bi se i država uključila u taj projekat, finansijski pomogla otvaranje laboratorije koja bi pružala usluge domaćoj privredi, po ceni koja bi bila daleko povoljnija od one po kojoj sada plaćaju usluge stranim sertifikacionim službama.

Marica Vuković
februar 2016, broj 124.

Pročitajte i ovo...