Naftna industrija Srbije (NIS) je zadržala vodeću poziciju po ostvarenim prihodima u 2015. godini, iako su oni manji u odnosu na godinu ranije. NIS je, međutim, izgubio lidersku poziciju prema ostvarenoj neto dobiti, koju je preuzeo Telekom Srbija, a novi lider po profitabilnosti je, ujedno, zabeležio i rast prihoda. Među prvih pet najprofitabilnijih u Srbiji, četiri kompanije su iz oblasti energetike i telekomunikacija, pokazuju podaci koje je prikupio časopis Biznis & finansije.
Trendovi
11. Nove pretnje neoporavljenoj privredi: Ma samo nek’ se pleše
Nova ekonomska kriza na pomolu u najboljem slučaju može dovesti na vlast zagovornike protekcionizma po svaku cijenu, a u najgorem do socijalnih protesta, koji se ne bi završili u glasačkim kabinama već na ulicama, a ekonomija bi tu bila samo kolateralna šteta. Uprkos brojnim upozorenjima o novom ekonomskom kolapsu, još uvijek se pleše dok berze rastu. Ali muzika je svirala i na Titaniku, smirujući putnike prve klase dok je brod polako tonuo, a voda gutala one u najjeftinijim kabinama.
16. Bregzit, EU i Srbija: Nova pravila u poslovanju
Početkom oktobra, premijerka Velike Britanije Tereza Mej objavila je da će krajem marta 2017. biti aktiviran član 50. Lisabonskog ugovora, koji obavezuje EU da sa državom koja istupa zaključi sporazum o istupanju. Time će početi dvogodišnji period pregovora sa EU koji prethode konačnom istupanju Velike Britanije. Ključnu dilemu oko budućih odnosa dve strane predstavlja zadatak (re)definisanja tzv. četiri slobode na kojima EU počiva: slobode kretanja robe, radnika i kapitala, kao i slobode poslovnog nastanjivanja i pružanja usluga.
18. Upotrebljivost analiza i prognoza u donošenju poslovnih odluka: Tačka oslonca
Analize tržišta kojima su privrednici svakodnevno zatrpani sve više nalikuju okeanu bez dna i obala. Kako, onda, iz njega isplivati? Tako što ćete se ugledati na iskustva privrednika koji uspešno nalaze obalu, zahvaljujući i primeni metode „odrediti tačku gde se nalaziš“.
22. Nove tehnologije koje će promeniti privredu: Osam najuticajnijih
Prema sveobuhvatnoj analizi kompanije PwC, od 150 aktuelnih tehnologija, osam će imati najveći uticaj na promene poslovanja u kompanijama, industrijama i na globalnom tržištu u narednih pet do sedam godina, a u razvijenim ekonomijama taj period će biti još kraći.
24. Uticaj digitalne revolucije na maloprodaju: Prodavnice u virtuelnom svetu
Današnji potrošači su, zahvaljujući digitalizaciji, navikli da istražuju tržište i kupuju proizvode i usluge bilo kada i sa bilo kog mesta, značajno menjajući doskorašnji operativni model, pa čak i sam koncept maloprodaje.
28. Globalna trka u obaranju plata: Ravno do dna
Nakon seljenja industrije sa Zapada u Aziju, sada je u toku seljenje iz Azije u Afriku, u neprekidnoj potrazi za što jeftinijom radnom snagom i maksimizacijom profita. Jedina nepoznanica je ko će na Zapadu na kraju kupovati robu, pošto je većina radnika ostala bez posla i pristojnih plata.
32. Rast emigracije iz Srbije: Zbogom pameti
Iako nas političari svakodnevno ubeđuju da ekonomija i životni standard u Srbiji nezaustavljivo rastu, odlazak mladih u inostranstvo, prema njihovim sopstvenim rečima, poprima razmere evakuacije. Aktuelna statistika OECD-a pokazuje da se u periodu od 2007. do 2014. broj onih koji su u zemlje članice došli iz Srbije više nego udvostručio, a čak 70% njih opredelilo se za Nemačku, gde najviše odlaze mladi u proseku stari 24 godine.
34. Coface Adriatic/Balkan Top 50 najvećih preduzeća po prometu: Kućni budžeti finansirali rast regiona
Na rang listi Coface Adriatic/Balkan Top 50 za 2015. godinu, koja obuhvata Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Sloveniju, najuspešnija kompanija je slovenački Petrol sa 3.114,5 miliona evra prometa. Naftna industrija Srbije je najbolje rangirana među srpskim kompanijama, a sa prometom od 1.641,5 miliona evra našla se na petom mestu liste, što je za dve pozicije niže u odnosu na 2014. godinu.
38. Kako je poslovala domaća privreda u 2015. godini: Iz minusa u plus
Kada bi se sudilo samo prema iskazanoj dobiti u prošloj godini, moglo bi se zaključiti da su najisplativiji sektori na domaćem tržištu energetika i telekomunikacije, u kojima posluju četiri od pet kompanija koje su 2015. ostvarile najveći profit. Mada je domaća privreda na ukupnom nivou iskazala rast prihoda i dobiti, a smanjila gubitke, zabrinjava dalji rast ukupnog gubitka privrednih društava, kumuliran iz ranijeg perioda.
40. Makroekonomska stabilnost i javne finansije u Srbiji: Krhka ravnoteža
Uprkos nesumnjivom uspehu do sada sprovedene fiskalne konsolidacije, niske inflacije i otklanjanja opasnosti od krize javnog duga, makroekonomska stabilnost je i dalje krhka, posebno kada se ima u vidu da mladi čine čak trećinu ukupno nezaposlenih. Najveći izazov tek dolazi: da li će kraj aranžmana sa MMF značiti i kraj postignute ravnoteže u srpskoj ekonomiji i javnim finansijama?
44. Optimizacija poreskih obaveza u Srbiji: Na početku, a ne na kraju
Optimizacija poreskih obaveza i novčanih tokova kompanije zahteva da se oni razmatraju ne nakon, već tokom donošenja plana poslovanja, pa time i saradnje između menadžmenta, finansija i računovodstva. Isti princip važi i za male firme, jer u suprotnom, ne treba očekivati da će knjigovođa biti u mogućnosti da pomogne u smanjenju poreskih obaveza koliko god vešt bio.
46. Ni zakon ne skraćuje rokove plaćanja u Srbiji: Mali finansiraju velike
Podaci Agencije za privredne registre da su trgovci na veliko i malo u Srbiji 2015. godine ostali dužni dobavljačima oko 6,4 milijardi evra, najbolja je ilustracija primene zakona o rokovima plaćanja. Uprkos velikim očekivanjima, on nije doprineo da se obaveze za isporučenu robu izimiruju bar u kraćim rokovima u odnosu na stanje pre njegove primene, a plaćanju na vreme niko se nije ni nadao.
Sektorska analiza privrede
51. POLJOPRIVREDA – tabele
52. Klima ove godine povoljnija za poljoprivredu od agrarnih mera: Kako sejemo, tako ćemo i žnjeti
Tokom 2016. nastavili su se pojedini negativni trendovi u domaćoj poljoprivredi, a po svoj prilici sa njima ćemo se suočavati i tokom narednih godina. Jedan od glavnih izazova je nedostatak investicija u poljoprivredi i nemogućnost malih poljoprivredika da ulažu u svoju proizvodnju. „Za prosperitet agrarnog sektora, neophodno je da se na nacionalnom nivou uspostavi konsenzus o dugotrajnoj reformi, nalik ’Zelenom planu’ iz sredine sedamdesetih“, smatra Nikola Vujačić.
———————-
54. ENERGETIKA – tabele
55. Kako obezbediti stabilno snabdevanje energijom: Različiti vetrovi duvaju Evropom
Dok Evropa želi da stvori jedinstveno tržište električne energije i traži alternativne izvore energenata kako bi umanjila zavisnost, pre svega od ruskog gasa, Srbija pokušava da pronađe „svoje mesto pod Suncem“, tako što otvara tržište privatnim učesnicima i uvodi proizvodnju iz obnovljivih izvora energije. Za neke velike infrastrukturne poduhvate naša zemlja će, ipak, morati da sačeka da se smire globalne geopolitičke tenzije.
———————-
58. GRAĐEVINARSTVO – tabele
59. Uspon domaćih građevinara: Sve je u ljudima, a ne u zemlji porekla
Opšti i već bezbroj puta ponavljani preduslovi za oporavak domaće građevinske industrije i dalje će se ponavljati u beskraj, ako se ne desi promena u samim ljudima, koji su pokretači i kočničari u svim procesima. Umesto „kod nas se to ne radi tako“, moguće je i kod nas raditi tako da se i u ekonomskoj krizi postigne uspeh, kažu u kompaniji Deka inženjering.
———————-
62. PROIZVODNJA GRAĐEVINSKIH MATERIJALA – tabele
63. Kvalitet građevinskih materijala na domaćem tržištu: Ostvariti više sa manje
Domaće tržište građevinskih materijala je otvoreno, ali ne i bogato, pa je, shodno tome, prisutna i roba različitog nivoa kvaliteta, po veoma različitim cenama. „Ostvariti više sa manje“ je ideja koja je u osnovi Henkelove strategije održivosti, u samom proizvodnom procesu, kao i u proizvodima koji svojim karakteristikama omogućavaju kompanijama i domaćinstvima energetske i druge uštede na dugi rok, kaže Predrag Armuš iz kompanije Henkel Srbija.
———————-
66. PROIZVODNJA PREHRAMBENIH PROIZVODA – tabele
77. Inovacije na tržištu kafe: Revolucija za poneti
Domaća kafa u pakovanju za jednu šoljicu, koja se može pripremiti bilo gde uz malo vrele vode, pre godinu i po dana je predstavljala pravu revoluciju, a do sada je prodato 15 miliona kesica, kaže Andrej Bele iz Atlantic Grupe, i najavljuje domaću kafu u kapsuli, kao još jedan primer kako je moguće inovirati jedan od najtradicionalnijih proizvoda na tržištu.
———————-
70. PROIZVODNJA PIĆA – tabele
71. Perspektive u proizvodnji flaširane vode: Nedovoljno iskorišćeni izvori
Razvoj novih tehnologija, navike i želje potrošača, ali i ekonomske prilike, diktiraće razvoj u proizvodnji mineralnih voda u Srbiji. Uprkos velikom broju kvalitetnih prirodnih izvora vode, mali broj se zaista eksploatiše, kaže Sanja Bjelica Derikonjić, direktorka kompanije BB Minakva.
———————-
74. TRGOVINA NA VELIKO I MALO – tabele
75. Uticaj trgovinskih lanaca na privredni rast: Moć veća od vidljive, ali ne i presudna
Maloprodaja ima moć koja nije uvek toliko vidljiva spolja, jer trgovci na dnevnom nivou određuju čiji će se proizvodi naći na rafovima, a čiji neće. Naša kompanija se, zato, trudi da maksimalno pomaže domaće proizvođače. Ali da bi nam svima bilo bolje, neophodno je da se poveća izvoz na nivou cele privrede, ističe Ivan Šuleić, direktor komercijalnog sektora u kompaniji DIS.
———————-
78. FARMACIJA – tabele
79. Veledrogerije između neophodnih zaliha i neizvesne naplate potraživanja: Opstanak u vremenima dugova
Prema istraživanju Grupacije veledrogerija iz septembra ove godine, prosečan tempo rasta dugovanja zdravstvenih ustanova prema njihovim članicama premašuje 100 miliona dinara mesečno. Problemi sa naplatom potraživanja nastavljaju da ugrožavaju poslovanje veledrogerija u Srbiji, ocenjuje Miomir Nikolić, predsednik Grupacije veledrogerija.
———————-
82. METALSKA INDUSTRIJA – tabele
83. Upražnjena tržišna niša kao poslovna šansa: Prepoznati priliku pre drugih
„Uvideli smo svoju šansu na tržištu u trenutku kada u Srbiji nije bilo nijednog proizvođača čeličnih zaštitnih ograda. Započeli smo njihovu proizvodnju i unapredili već postojeće linije koje smo koristili za druge proizvode“, objašnjava Žaklina Bojović, izvršni direktor za komercijalne poslove u Uniprometu, kako je ova kompanija upražnjenu tržišnu nišu razvila u uspešan posao ne samo u našoj zemlji, već i van njenih granica.
———————-
86. MOTORNA VOZILA – tabele
87. Autoindustrija u 2015/2016. godini: Dobit uz dotacije države
U Srbiji raste prodaja novih i polovnih automobila, a kupci se najčešće odlučuju za FIAT-ove modele. Vrednost uvezenih putničkih vozila prelazi 300 miliona evra. U isto vreme, jedini domaći proizvođač, FCA Srbija iz Kragujevca, beleži dobit, ali samo zahvaljujući dotacijama države. Zainteresovanost komponentaša za investicije na domaćem tržištu ipak ne jenjava, pa je tokom 2015/2016. čak 13 stranih kompanija otvorilo nove ili dodatne proizvodne pogone.
———————-
90. PROIZVODNJA PROIZVODA OD GUME I PLASTIKE – tabele
91. Guma i plastika 2015/2016. godine: Promenljivo, sa sunčanim intervalima
Proizvodnja gume i plastike u 2015. godini beleži značajan rast od 7,3%, a gumarska industrija drži drugo mesto najvećih izvoznika, odmah iza automobilske. Zdravlje sektora, međutim, zavisi od stanja u ključnim kompanijama, a one prolaze kroz različite faze: Tigar Tyres je otvorio novi pogon i tom investicijom obezbedio je lidersku poziciju, Trayal korporacija čeka na odluku suda povodom UPPR-a koji je podnela, a Tarkett, drugi po jačini izvoznik u sektoru, suočio se sa značajnim padom plasmana u inostranstvu.
———————-
94. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE – tabele
95. Digitalna transformacija: Uloga poslovnog razuma u digitalnoj mitologiji
Jednostrano i nekritično promovisanje mogućnosti koje digitalna transformacija nudi „podgreva“ nerealna očekivanja, što u praksi može negativno uticati na ono što joj je osnovna svrha — da se njene realne prednosti primene na optimalan način. Iako je reč o novim tehnologijama, i ovde važi odavno isprobani poslovni princip da treba dobro promisliti i veoma pažljivo birati u šta ćemo uložiti sredstva, kaže Alan Albulj, direktor kompanije Extreme.
———————-
98. TELEKOMUNIKACIJE – tabele
99. Ključne promene na tržištu telekomunikacija: Pet najvećih izazova
Ako se osvrnemo na to koliko su telekomunikacije promenile svakodnevni život i poslovanje u poslednjoj deceniji, novi trendovi u ovoj industriji neminovno upućuju na pitanje šta će se dešavati u narednih deset godina? Koje promene su ključne, kako će uticati na poslovne strategije operatera, šta su najveći rizici i kako na njih odgovoriti dugoročno, te da li su dugoročne projekcije uopšte moguće u telekomunikacijama?
———————-
102. BANKE – tabele
103. Bankarski sektor u 2016: Čekajući vidljivu ruku države
Teško da ima oblasti u domaćoj privredi čiji je sumarni pregled poprimio šablonski karakter iz kvartala u kvartal, kao što je to bankarski sektor. Stagnacija kreditne aktivnosti, poslovanje sa državom kao najpoželjnijim partnerom, tek sporadično rešavanje pitanja loših kredita, te održavanje profita zahvaljujući bržem smanjivanju pasivnih kamatnih stopa, glavne su odrednice bankarskog biznisa u nekoliko proteklih godina.
———————-
106. OSIGURANJA – tabele
107. Osiguranje u 2016. godini: Lagano mešanje karata
U prvoj polovini ove godine jedna osiguravajuća kompanija rešila je da se povuče, a već u narednom kvartalu povukla se još jedna. Istovremeno, promešane su karte na prvih pet pozicija, a ukupna premija povećana je za oko 10 odsto u odnosu na isti period lane.
Bolji život: Posao od zemlje koje više nema
Iako SFRJ ne postoji već više od četvrt veka, ne nudi subvencije ni podsticaje, ne brine o makroekonomskoj stabilnosti, niti o povoljnom poslovnom okruženju, to ne sprečava preduzetnike da njeno specifično istorijsko i industrijsko nasleđe pretvore u zanimljive poslovne poduhvate, najčešće u turizmu i ugostiteljstvu. Oni koji danas žive od nekadašnje socijalističke baštine, paradoksalno, to rade po kapitalističkim pravilima igre, zahvaljujući privatnoj inicijativi i sopstvenim resursima.
111. Yugotour, putovanje kroz drugačiji Beograd: Četiri točka istorije
„Prestonica zemlje koje više nema, i to države posebne po mnogo čemu, u isto vreme je i jedinstven turistički proizvod. To se, međutim, ne prepoznaje i ne koristi u dovoljnoj meri“, poručuje Ralf van der Zijden, vlasnik preduzeća Yugotour. Ovaj preduzimljivi i uveliko „domaći Holanđanin“, svojom flotom od tri Zastave prosečne starosti 33 godine, organizuje za mlade i stare, strane i domaće goste, poslovne ljude i studente arhitekture, izlete u ne tako daleku, ali skrajnutu prošlost Beograda iz vremena socijalizma.
112. Yugodom, jedinstveni muzej-prenoćište: Dobrodošli u zlatno doba SFRJ
Dizajner Mario Milaković je pre tri godine sebi obezbedio posao, zahvaljujući stanu na Dorćolu, u zgradi građenoj za pripadnike nekadašnje JNA i ljubavi prema moderni, umetničkom pravcu koji je utkan u neke od najkvalitetnijih proizvoda bivše SFRJ. Stvorio je Yugodom, muzej-prenoćište koji osim nameštaja i kućnih predmeta „made in YU“, nudi autentičnu atmosferu Jugoslavije u centru današnjeg Beograda.
113. YU suveniri – I staro i novo: Za uspomenu i dugo sećanje
Tržište YU suvenira izuzetno je šaroliko: od ganc novih predmeta, inspirisanih eksponatima Muzeja istorije Jugoslavije, do polovnih uspomena na Zimsku olimpijadu 1984. koje se prodaju preko Limunda i sličnih portala. Nađe se ponešto za svaki ukus i svaki džep, a potražnja ne jenjava, pa posla na proizvodnji uspomena na SFRJ dan danas ima, i to za štamparije, izdavače i dizajnere.
114. Jugoslovenske kafane: Petokraka na meniju
U ugostiteljskim objektima u kojima se u Srbiji tradicionalno leči tuga, slave radosni događaji, sklapaju poslovi, pronalaze načini za zaobilaženje zakona, otkriva životna filozofija i još mnogo toga, sve su prisutniji detalji poput petokraka, crvenih zastava i Titovih bisti.
Liste najvećih preduzeća u Srbiji
118. Po dobiti
122. Po poslovnom prihodu
126. Po okruzima (po dobiti, po poslovnom prihodu)