Srbija, kao i većina država u svetu, pokreće kampanje za kupovinu domaćih proizvoda kako bi se olakšao ekonomski oporavak od posledica pandemije. Preduslov za uspeh takvih kampanja, kao što pokazuju uspešni primeri nekih zemalja, je poreska politika koja podstiče domaću proizvodnju, ali i potrošnju domaće robe. Još važniji je lični primer onih koji rukovode državom na svim nivoima.
Prethodnih nekoliko meseci su nam vrlo slikovito pokazali šta se dešava kada svet stane. Za razliku od ranijih kriza, koje su se odražavale ili na ponudu ili na tražnju, sada smo doživeli zastoj na obe strane. Privrede kao što je naša, koje su uvozno zavisne i to ne samo od sirovina i poluproizvoda, nego i od gotovih proizvoda, izložene su većem riziku.
Srbija je osmislila plan pomoći za privredu kako bi „upumpala“ novac u potrošnju
Sa velikim učešćem stranih poslodavaca u ukupnom zapošljavanju a sa malo sopstvenih proizvoda, u situaciji kada zbog poremećaja na stranim tržištima pada tražnja za proizvodima koji se ovde delimično prave ili samo sastavljaju – raste rizik od povećanja nezaposlenosti. Velika nezaposlenost uzrokuje pad tražnje na tržištu, što onda lančano dovodi do još većih problema.
Kao i mnoge druge države, Srbija je osmislila plan pomoći za privredu kako bi „upumpala“ novac u potrošnju, pomažući poslodavcima ali i građanima. Veliko pitanje je na šta će se taj novac trošiti? Cilj je povećati tokove novca kako bi se pomoglo poslodavcima, ali i obezbedila redovna primanja zaposlenih koji će potrošnjom podstaći tražnju.
Šta možemo da uradimo kako bi se efekti ovakvih kriza ublažili i kako bismo postali manje zavisni od spoljnih faktora?
Odgovor je – da se okrenemo domaćim proizvođačima. Primetno je da takozvani „ekonomski patriotizam“, odnosno nastojanje da se pomogne domaćoj privredi kroz promovisanje lokalnih proizvoda i podsticanje stanovništva da kupuje robu i usluge domaćih firmi, nije samo naša specifičnost. To postaje preovlađujuća strategija širom sveta u pokušaju da se umanje posledice korona krize. Ipak, načini na koji države realizuju ovaj cilj su veoma različiti.
Poreski kredit kao zamah kampanjama
Privredna komora Srbije (PKS) je viša puta pokretala medijske kampanje za kupovinu domaćih proizvoda, a kako je sada rast tražnje za domaćom robom postao presudan za opstanak mnogih ovdašnjih firmi, preduzetnici su sami otpočeli novu kampanju sa istim ciljem, pod nazivom „Kupujmo iz Srbije“. Za sada je rano govoriti o uspehu kampanje, imajući u vidu da je pokrenuta sredinom maja ove godine. Kampanja je dobro medijski ispraćena, naročito na društvenim mrežama, ali da bi se postigli sveobuhvatniji efekti potrebna je dodatna podrška države, kroz zakone i direktne subvencije.
Država je, za sada, u okviru sektorske podrške preduzela konkretnije mere jedino u turističkoj industriji. Kako je ove godine značajno manja verovatnoća za putovanja na odmor u druge zemlje, očekuje se rast noćenja u domaćim turističkim objektima. Znajući da je sektor turizma jako pogođen pandemijom i da ćemo mi, kao i ostatak sveta, imati manje stranih gostiju, program podele vaučera za odmor u Srbiji je dobio na zamahu.
Dodatno je odobreno još 400.000 vaučera, pa će ove godine biti obezbeđeno 560.000 vaučera za odmor naših građana u Srbiji. Ovaj podsticaj će, svakako, uticati na oporavak turističkog sektora ali i svih pratećih delatnosti u turističkim centrima. Nažalost, efekti ove mere neće biti dugotrajni. Upravo zbog toga je potrebno razviti dugoročnu strategiju promovisanja domaće proizvodnje i domaćih kapaciteta.
Pravi zamah kampanje „Kupujmo domaće“
Akcenat razvoja domaće privrede je već duži period na malim i srednjim preduzećima, koja i sada mogu generisati tražnju za domaćim proizvodima kroz ekspanziju svog poslovanja. Odobravanje poreskih podsticaja za ulaganje u inovativne delatnosti već postoji kao zakonsko rešenje, ali udeo inovativnih kompanija nije toliko veliki da bi pokrenuo tražnju većih razmera. Upravo iz tog razloga, u mnogim zemljama postoji neka vrsta podsticaja kako bi se podstakla potrošnja domaćih proizvoda.
Pre nekoliko godina, u Srbiji je postojalo opšte pravo na poreski kredit za sva ulaganja koja pravna lica investiraju u opremu. Povoljnost za manje firme se ogledala u tome da su mogle da iskoriste i do 40% nabavne vrednosti osnovnih sredstava da umanje svoju poresku obavezu. Ovaj podsticaj je ukinut bez posebnih obrazloženja.
Da li bi, zato, pravi zamah kampanji „Kupujmo domaće“ koju sprovodi PKS dala neka vrsta poreskog kredita za sva dobra koja su proizvedena u Srbiji? Tokom trajanja vanrednog stanja zbog pandemije, uverili smo se da nam ne nedostaje preduzetničkog duha, pa smo za vrlo kratko vreme uspeli da proizvedemo i domaći respirator. Zašto se ovaj potencijal ne bi dodatno promovisao tako da kupci imaju finansijske koristi ako kupe domaći, umesto proizvoda iz uvoza?
Povećana potražnja bi omogućila domaćim proizvođačima da prošire svoje kapacitete i poboljšaju kvalitet proizvoda i tako postanu još konkurentniji u nadmetanju sa stranim kompanijama.
Jednostavna računica
Malo bolje organizovane i, naravno, bogatije zemlje, imaju ovakvu vrstu podsticaja i za ličnu potrošnju. Tako građani mogu da dobiju razne pogodnosti ukoliko se odluče za kupovinu domaćih proizvoda široke potrošnje. U nekim zemljama, pak, nastoje da preusmere potrošnju na sektore za koje smatraju da su od većeg značaja za ukupan razvoj društva, pa odobravaju umanjenje ličnih poreza za deo novca koji je potrošen na obrazovanje ili kulturne događaje.
Ovakve kampanje, naravno, nije moguće primeniti na sve vrste proizvoda. Najbolji primer za to je naše čuveno voće koje putuje na velika strana tržišta gde se prodaje po boljoj ceni, dok mi za domaće potrebe uvozimo voće slabijeg kvaliteta. Ali ako bi se umesto sirovog voća stimulisale više faze prerade – onda bi bolja zarada omogućila i veća ulaganja u dalji privredni razvoj.
Računica zemalja koje podstiču ovakvo razmišljanje je vrlo jednostavna – pored PDV-a koji će država naplatiti kod potrošnje domaćih i stranih proizvoda, roba proizvedena na njenoj teritoriji će obezbediti dugoročne prilive bar kroz još dva vida poreza, ali i kroz zapošljavanje, povećanje potrošnje i razvoj novih veština.
Srbija nije atraktivno tržište poput velikih i bogatih država
Prva briga kada je pandemija paralisala svetsku privredu je bila da će strani investitori povući uloženi kapital u matičnu zemlju. Razvojem domaće proizvodnje, naročito one čiji su vlasnici stanovnici Srbije, umajuju se mogućnosti odliva novca u inostranstvo u vanrednim situacijama kao što je ova. Koristi bi bile vidljive i u redovnim uslovima poslovanja, ako bi dividenda, umesto da se transferiše preko granice, ostala u Srbiji kod domaćih vlasnika.
Srbija nije atraktivno tržište poput velikih i bogatih država, pa se ne može očekivati od velikih stranih kompanija da se bore za otvaranje fabrika kod nas kako bi stekle status domaćeg proizvođača. S druge strane, odgovarajući uslovi bi mogli mnogo više da podstaknu domaće preduzetništvo i osnivanje sopstvenih preduzeća koja bi se vremenom razvijala.
Za ovaj vid podsticanja domaće tražnje prvi uslov su zakonska rešenja koja bi dala prednost domaćim proizvodima i domaćim pružaocima usluga. Pored regulative, još je važniji lični primer onih koji su odgovorni za donošenje i sprovođenje zakona. Zato bi, u skladu sa javnim kampanjama da se kupovinom podrži domaća privreda, državni organi na svim nivoima mogli, bar za početak, da za potrebe službenih vozila kupuju domaće, a ne uvozne automobile.
Vladimir Deljanin
junsko izdanje Biznis i finansije- Finasije TOP 2019/2020