Home TekstoviB&F Plus Kako fasade mogu smanjiti zagrevanje planete?

Kako fasade mogu smanjiti zagrevanje planete?

by bifadmin

Farbanje kuća i zgrada u izrazito belu boju može smanjiti temperaturu u njima za 4,5 Celzijusa. Ali ne u bilo koju belu boju, već u veoma specifičnu, koja reflektuje sunčeve zrake van atmosfere i tako doprinosi smanjenju zagrevanja planete. Jedini problem je što proizvodnja ove farbe takođe ima karbonski otisak ali i to se može rešiti na kreativan način.

Opštepoznata činjenica da crna boja “privlači sunce” a bela “odbija” u nauci izgleda ovako: pomoću albeda, broja koji pokazuje koliko se svetlosti reflektuje s površine nekog tela, može se pronaći idealna boja za fasade kuća, kojom bi se smanjila upotreba klima uređaja u letnjim mesecima.

Jer, već je dokazano da što više belih površina ima na planeti, to se više svetlosti odbija sa njene površine. Da je cela planeta prekrivena samo tamnim okeanima, temperatura na njoj bi bila za 30 Celzijusa viša nego sada.

Međutim, zahvaljujući konstantnoj trci za profitom i posledičnom uništavanju prirode, ni te bele površine koje trenutno imamo ne sprečavaju rast temperature. Nešto blaži doduše. Naime, prema najgorem scenariju, ukoliko dramatično ne smanjimo emisiju ugljen-dioksida do 2050. godine, prosečna temperatura na Zemlji će do 2100. porasti za 1,5 Celzijusa.

No, postoje načini da se ovo spreči, i ne koštaju svi papreno, poput ulaganja ogromnih svota za solarne panele, čija cena sada oštro raste.

Jedan od tih načina je zapravo čovečanstvu poznat vekovima. U pitanju je farbanje fasada u belu boju.

Zašto moje belo nije tako belo?

Poznate bele kuće na Santoriniju ne služe samo kao atraktivan prizor za fotografisanje, piše The Conversation, već i za održavanje prijatnih temperatura tokom leta.

Boja kojom su one farbane se tradicionalno koristi na grčkim ostrvima, jer već vekovima postoji saznanje o njenom uticaju na temperaturu. Ona sadrži kalcijum-sulfat, odnosno gips, koji joj i omogućava visok stepen refleksije svetlosti. Otud izrazito bela boja.

Međutim, naučnici su kreirali još belju, kojoj bi se umesto kalcijum-sulfata dodavao barijum-sulfat (BaSO4), čime bi se dobilo “još belje belo” a samim tim i povećala refleksija sunčevih zraka.

Nova fasadna boja u kojoj najveći udeo (60 odsto) ima ovaj sastojak imala bi moć da odbijenu sunčevu svetlost šalje čak u svemir. A ako se ta svetlost ne bi zadržavala u atmosferi, kao što je to najčešći slučaj danas, onda temperatura na Zemlji ne bi rasla ovom brzinom.

Ukoliko bi se u toplijim delovima sveta kuće i zgrade farbale u tako belu nijansu smanjila bi se potreba za hlađenjem prostorija. Naime, za potrebe studije pod imenom “Ultra-bela BaSO4 farba za izvanredno subambijentalno dnevno hlađenje” rađena je analiza reflektujućih talasa i utvrđeno je da je ova boja najefikasnija u odbijanju svetlosti. Konkretno, pokazalo se da je u zgradama ofarbanim tom bojom temperatura leti niža za 4,5 Celzijusa nego napolju. To ne znači da stanovnici ovih zgrada ne moraju nikada uključiti klimu, ali im svakako snižava troškove i potrošnju električne energije u toplim letnjim mesecima.

Da za belu farbu, ne za barijum-sulfat

No, primena barijum-sulfata je pod znakom pitanja. On je naišao na istu prepreku kao i baterije za električne automobile, koje se prave od litijuma koji se dobija prljavim tehnologijama.

Barijum se dobija iz barita koji se takođe kopa iz zemlje, na veoma intenzivan način. Za njegovo rudarenje potrebna je ogromna količina električne energije, kao i za dalje hemijske reakcije kojima se on mora podvrgnuti da bi se dobio barijum.

Dakle, ni ovo nije ekološki zadovoljavajuće rešenje ali ako ništa drugo, bar je podstaklo mnoge naučnike da tragaju za manje invazivnim načinima za kreiranje još beljih nijansi od postojećih.

Tako je Endru Parnel, naučni saradnik na katedri za fiziku i astronomiju na Univerzitetu u Šefildu, počeo u prirodi da traži ovakvu nijansu. I našao je na više mesta. Između ostalog, otkrio je i da su krila insekta pod imenom Lepidiota stigma izrazito bela zahvaljujući nanostrukturi njihove ljušture, te da takođe veoma efikasno reflektuju sunčevu svetlost.

On smatra da bi se radom na kreiranju slične nanostrukture moglo doći do bele boje koja bi dovoljno odbijala i rasejavala svetlost da može da utiče na smanjenje zagrevanja. Šta više, kaže on, mogu se napraviti čak i efikasnije farbe od onih baziranih na barijumu. One mogu biti čak i od reciklirane plastike, što bi svakako smanjilo karbonski otisak, ali i učinilo letnje mesece stanovnicima betonskih džungli, odnosno gusto naseljenih gradova, bar donekle podnošljivijim.

Na kraju krajeva, ako naučnici i ne uspeju da stvore onakvu belu boju na kakvoj uporno insistiraju autori reklama za prašak za veš, možda da probamo sa starom dobrom “običnom belom”, jer ona, za razliku od drugih boja i materijala, bar ne može mnogo da odmogne u usporavanju zagrevanja planete.

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar