Novo tržište – postkovid tretmani: Cene lečenja od kojih može da vam pozli

1,K

Iako se sve više govori o produženim posledicama Kovida, koje mogu biti veoma teške u nekim slučajevima, državne bolnice su toliko preopterećene da vrlo retko nude postkovid tretmane. Zato privatne zdravstvene ustanove već promovišu mnoštvo postkovid paketa, a što je više specijalističkih pregleda u ponudi, to je veća i njihova cena. Banje su se takođe vrlo brzo uključile na ovo, potpuno novo tržište, nudeći i personalizovane tretmane, ali po cenama od kojih može da vam pozli.

Od početka pandemije korona virusa, u Srbiji se vodi rasprava o tome kakva bi trebalo da bude uloga privatnog zdravstva u borbi protiv Kovida-19. Ministarstvo zdravlja je bilo veoma jasno po ovom pitanju – kapaciteti privatnih bolnica su nedovoljni za lečenje težih pacijenata, jer one ne raspolažu sa dovoljno opreme, pre svega respiratora. Zato je ceo teret lečenja kovid pacijenata pao na državno zdravstvo, ali i testiranja, budući da je samo nekoliko privatnih laboratorija u zemlji dobilo dozvolu da sprovodi PCR testiranje, koje je jedino zvanično priznato.

Tako se državni i privatni sektor dodatno podelio i u eri korone – u najžešćim talasima pandemije državne bolnice su bile prebukirane kovid pacijentima, pa su svi ostali zdravstvenu pomoć tražili u privatnim ordinacijama. Privatnici su u međuvremenu shvatili da mogu pomoći i lakšim kovid slučajevima kojima nije potrebna hospitalizacija, te rade antigenske testove i propisuju terapiju onima koji ne žele satima ili danima (nekad se i to dešava) da čekaju u redovima ispred državnih kovid ambulanti, prvo za testiranje, a potom i za sve ostale preglede i prijem u bolnicu.

Šta posle bolnice?

Pacijenti sa blažom kliničkom slikom, koji su se lečili kod kuće, posle oporavka ne smatraju se preterano rizičnim. Međutim, oni koji su bili hospitalizovani mogu razviti dugoročne posledice Kovida. U lakše posledice spadaju one koje postoje i kod drugih teških respiratornih bolesti: zamor, otežano disanje, bolovi u grudima i zglobovima.

Međutim, postoje i teže posledice koje često nisu očigledne, ali su dugoročno mnogo ozbiljnije: zgrušavanje krvi koje zahteva uzimanje preparata za sprečavanje trombova, kao i oštećenja pluća, srca, bubrega i mozga. U najteže slučajeve spadaju oni sa velikim oštećenjima kardiovaskularnog sistema, fibrozama na plućima i veoma agresivnim neurološkim promenama, a zabeležene su i situacije da pacijenti posle preležanog Kovida završe na dijalizi.

Državno zdravstvo se i dalje bavi sprečavanjem širenja zaraze i spašavanjem života onih koji su trenutno zaraženi, ali kada sve ovo prođe, doći će na naplatu i troškovi lečenja postkovid pacijenata.

Još uvek nema zvaničnih procena koliko bi ti troškovi mogli da iznose, ali pojedine naučne studije daju uvid u to koliko će zdravstvenih kapaciteta biti uposleno zbog postkovid nege. U jednom istraživanju, sprovedenom prošle godine u Velikoj Britaniji, stručnjaci su pratili stanje 47.700 osoba koje su se oporavile od težeg oblika Kovida i upoređivali nalaze sa rezultatima kontrolne grupe koja nije imala ovu bolest.

Tokom 140 dana od izlaska iz bolnice, mnoštvo onih koji su preležali Kovid imalo je respiratorne, kardiovaskularne, metaboličke, pa čak i probleme sa jetrom. U tom periodu, gotovo trećina od ukupnog broja pacijenata koji su lečeni od korone morala je ponovo u bolnicu zbog novih zdravstvenih problema. Svaki deseti među njima je preminuo. To je osam puta više preminulih nego u kontrolnoj grupi.

Ne treba zanemariti ni deo pacijenata koji su posle preležanog Kovida prijavljivali niz mentalnih tegoba poput anksioznosti, napada panike, depresije, pojave „mentalnih magli“, kratkotrajnog gubitka pamćenja ili simptoma koji su karakteristični za posttraumatski sindrom. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, kod onih koji su preležali koronu postoji tri puta veća šansa za razvoj anksioznog poremećaja i četiri puta veća za ispoljavanje simptoma depresije nego kod ljudi koji nisu bili zaraženi.

Nešto slično pokazuju i istraživanja Džon Hopkins univerziteta, uz konstataciju njihovih naučnika da su mentalni problemi sada u Americi učestaliji nego posle 11. septembra ili uragana Katrina.

Koliko košta postkovid lečenje u Srbiji?

U iščekivanju novog talasa koji nam donosi delta soj, mali broj državnih bolnica ima prostora da, pored redovne borbe sa koronom, organizuje i postkovid lečenje. Jedna od retkih je KBC „Bežanijska kosa“ sa posebnim odeljenjem za postkovid pacijente, koje je ova bolnica otvorila nakon saznanja da oni koji su imali srednje teške i teške forme pneumonije zahtevaju dodatnu pažnju, posebno zbog povećane sklonosti ka zgrušavanju krvi.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek je najavio da će biti sačinjena strategija za pružanje podrške onima koji imaju posledice preležanog kovida, ali postavlja se pitanje gde ljudi koji već osećaju takve tegobe mogu da potraže lekarsku pomoć?

Uglavnom kod privatnika, koji su ponudili različite postkovid zdravstvene pakete, po različitim cenama. U jeftinije spada pregled koji košta 7.900 dinara i uključuje opšti pregled sa kontrolom rada srca, stanja krvnih sudova i merenje zasićenosti krvi kiseonikom.

Nešto detaljniji pregled može se dobiti za 12.000 dinara, koji pored pomenutih analiza, uključuje i merenje antitela na korona virus, specijalističke preglede pulmologa i kardiologa, ultrazvuk srca, pa i psihijatrijski pregled. Sa rastom specijalističkih pregleda raste i cena ovih paketa, koja može dostići i 42.500 dinara.

Navedeni podaci su dostupni u velikim privatnim sistemima u zdravstvu, no kada je reč o malim ordinacijama koje takođe nude ove usluge, da biste saznali šta one podrazumevaju i koliko to košta, morate lično da pozovete. U nekim ordinacijama ne umeju baš jasno da vam predoče šta sve nude u svojim paketima, ali je zato njihova cena 4.000 dinara. U drugima izdeklamuju sve analize ali ne kažu odmah njihovu cenu, pa kroz duži razgovor dođete nekako do brojke od 9.500 dinara. Sve ove ponude postoje uglavnom u velikim gradovima, dok se u manjim mestima malo ko bavi postkovid tretmanima.

No, bolnice nisu jedine koje nude postkovid podršku.

Banje na postkovid tržištu

Zanemarivane decenijama unazad, banje su tek nedavno postale „vruća roba“. Aktuelnoj popularnosti banja je, pored ograničenih mogućnosti putovanja u inostranstvo, doprineo i rast tražnje za postkovid tretmanima. Nekoliko banja je u proteklom periodu uočilo ovu tržišnu priliku i u svoju ponudu uvrstilo postkovid pakete, koji se manje-više svode na isto: nadzor lekara, boravak u zdravoj sredini, uravnotežena ishrana i umereno kretanje uz stručno vođene aerobne i vežbe disanja, a za teže pacijente u ponudi je i hiperbarična komora.

Pojedine banje su prepoznale i potrebu za lečenjem mentalnih tegoba, te su angažovale i psihologe. Neke od njih su otišle korak dalje, pa reklamiraju personalizovano lečenje za svakog pacijenta ponaosob, zato što se pokazalo da korona virus ljudi različito podnose. Zajedničko za sve ovakve ponude je da uključuju obavezni lekarski pregled i laboratorijske analize.

Cene banjskih postkovid tretmana se kreću od 4.000 dinara po danu za smeštaj i pun pansion, pa naviše. Paket u koji je uključena hiperbarična komora košta preko 10.000 dinara po danu, tako da je za desetodnevni „ubrzani“ oporavak potrebno više od 850 evra po osobi.

Uloga osiguranja u lečenju posledica Kovida

Uočivši da je postkovid tržište još uvek relativno nezasićeno, i finansijski sektor je u njemu pronašao svoju priliku.

Tako su neke osiguravajuće kuće u svoju ponudu uvrstile postkovid preglede koji, osim internističkih i kardioloških, obuhvataju laboratorijske analize, ultrazvučne i kolor-dopler preglede.

Pravo na besplatne preglede ove vrste imaju postojeći i novi klijenti određenih osiguranja, međutim ukoliko se kod lekara utvrdi da osiguranik ima neku zdravstvenu posledicu Kovida, on snosi dalje troškove lečenja.

Marija Dukić

broj 187/188, jul/avgust 2021. 

Foto: Pixabay